Poslovna etika Doc dr Azra Hani Sueska hanicazragmail

Poslovna etika Doc. dr Azra Hanić Sućeska hanicazra@gmail. com

Ciljevi Razviti sposobnost prepoznavanja neetičnog postupanja, odnosno moralnog rasuđivanja u biznisu Jačati profesionalni, moralni i ljudski integritet pojedinaca u biznisu Upoznati se za etičkim izazovima i posledicama u finansijskoj oblasti i marketingu

MORAL I ETIKA Etika : starogrčki ethicos i ethos - moral i običaji Moral: latinski moralitas i mores - običaji, navike, načini, karakter, prikladno ponašanje. Moral označava: - postupake i delatnosti čija je ispravnost ili pogrešnost od značaja; - pravila koja vladaju tim delatnostima i - vrednosti koje ti postupci usađuju, neguju i primenjuju. Moralnost nekog društva je povezana sa običajima i navikama koje to društvo prihvata kao ispravne ili pogrešne Moralnost: osnov stabilnosti društva

Moralno iskustvo Obuhvata naša: Moralna verovanja (šta je dobro, a šta zlo) Moralne sudove (pokuda, pohvala) Moralna osećanja (emocije: ponos, stid, zahvalnost, samilost, poštovanje, divljenje, prezir, odvratnost, itd) Moralni jezik (dobro/loše, ispravno/neispravno, pravično/nepravično, pošteno/nepošteno, časno / nečasno, čisto/prljavo, uzvišeno/nisko itd). Moralni jezik se često izražava u imperativnom obliku i postavlja zabrane u bezuslovnoj formi. To pokazuje koliki značaj i vrednost moralna dimenzija ima za ljude.

Osnovne moralne poluge: razum, osećajnost i volja Razumom se racionalno utemeljuju, obrazlažu i kritički preispituju postojeće moralne norme i standardi. Osećajni elementi morala: Osećanje pravde, prijateljstva, lojalnosti, sažaljenja, zahvalnosti, poštovanja, divljenja, velikodušnosti, simpatije, itd. Da bi se donela i sprovela moralna odluka nužan je napor volje da se savladaju razni otpori. Dobro kao osnovno opredeljenje.

DVOSTRUKA OBAVEZNOST MORALA Unutrašnja Spoljašnja (društvena) Moralne društvene sankcije podrazumevaju moralni prezir, odbacivanje i moralno gađenje Ostrakizam: isključivanjemoralnog prekršioca iz zajednice Bezuslovnost–samociljnost, kategoričnost, apsolutnost Posebno moralno osećanje – moralna norma se ne uviđa samo razumom nego se oseća “srcem” Trenutnost – moral se oseća trenutno, bez ikakvog vremenskog razmaka, čim se subjekt nađe u situaciji koja sadrži moralnu dimenziju Autonomnost – zapovest koju čovek sam sebi zadaje (traži često odricanje i žrtvovanje) Griža savesti - sankcija koju čovek sam sebi izriče kad prekrši moralnu normu

ETIKA Etika ili moralna filozofija : jedna od glavnih filozofskih disciplina stara već 2. 500 godina Pojam etike ima dakle više filozofski i teorijski smisao u odnosu na pojam morala. Etika proučava običaje i vrednosti pojedinca ili grupe. Istražuje, artikuliše i kritikuje postojeći moral Koristi i analizira pojmove kao što su: ispravno i pogrešno, dobro i zlo, pravedno i nepravedno, prava, dužnosti i odgovornost.

ETIKA Sistematično nastojanje da se naše individualno i društveno moralno iskustvo učine smisaonim tako što će se odrediti pravila koja treba da vladaju ljudskim ponašanjem, vrednosti dostojna stremljenja i karakterne crte koje zaslužuju da u životu dođu do izražaja. Etika se može definisati kao « razmišljanje o dobrim navikama koje treba steći i razviti da bi se izgradio čovečan svet » Dok druge nauke opisuju kako se ljudi ponašaju, etika propisuje kako treba da se ponašaju

ETIKA NAUKA O MORALU ILI ETOSU Pretpostavke: Svest: Sposobnost planiranja i predviđanja postupaka, omogućava uvid u posledice postupaka Savest: Ocena sopstvenih postupaka na osnovu svesti o posledicama i osećanja dužnosti – obaveznosti. Moralni sud o sopstvenim postupcima. Znanje: Uviđanje smisla i opravdanosti obaveznosti moralnih principa i normi Volja: Odlučnost i izdržljivost da se savladaju prepreke kako bi se postupilo po sopstvenoj savesti. Sposobnost odupiranja raznim uticajima i izbora dobre odluke.

Osnovne oblasti etike Deskriptivna etika: proučava i opisuje moral ljudi i društvenih zajednica, upoređuje različite običaje, prakse, vrednosti. Obezbeđuje građu za normativnu etiku. Normativna etika: proučava etičke norme, moralne standarde Meta-etika: proučava pojam etike, značenje, važenje i istinitost etičkih sudova i naloga Primenjena etika: proučava upotrebu etičkih vrednosti u raznim oblastima života i ljudskog rada. Poslovna etika je primenjena etika.

Suština etike: Postojanje drugih ljudi i uvažavanje njihovih potreba i prava.

U odnosu na zahteve etičke radnje/postupci mogu biti: moralno neutralni moralno zabranjeni moralno obavezni moralno poželjni

Mit o amoralnom biznisu Biznis i ljudi u biznisu ne mare izričito za etiku. Oni nisu neetični ili nemoralni nego su amoralni u tom smislu što smatraju da su etički obziri u biznisu neprikladni; Jezik etike nije jezik biznisa; Konačni rezultat je jedino što interesuje investitore i što neposredno utiče na radnike u kompaniji; Konačni proizvod je sve što zanima većinu potrošača.

Mit o amoralnom biznisu Knjiga čiji je naslov biznis i moral je sigurno najkraća knjiga na svetu! Izražava popularno, opšterašireno gledanje na biznis. Opisuje način na koji mnoge poslovne firme i mnogi poslovni ljudi opažaju sebe same i način na koji ih drugi opažaju: “biznis se brine pre svega za dobit”. Da bi se stekla dobit, biznis proizvodi dobra ili pruža usluge ili se bavi kupovinom i prodajom.

Zašto Šta je to mit, a ne istina? se svesno ili nesvesno previđa?

Skrivena istina Biznis nije cilj po sebi On deluje u okviru društvene zajednice koja ima i druge, važnije brige, norme i očekivanja. Kada se zahtevi biznisa sukobe sa moralom ili dobrobiti i blagostanjem društva, onda je biznis taj koji mora da popusti. Integritet i legitimitet slobodnopreduzetničkog sistema zavise od njegovog moralnog koeficijenta

Slom Mita o amoralnom biznisu Izveštavanje o skandalima u biznisu i prateća javna reakcija Obrazovanje građanskih grupa kao što su ekolozi i pokreti za zaštitu potrošača Rastuća zainteresovanost biznisa za etiku

Sistem slobodnog preduzetništva Biznis je uokviren u društvene vrednosti U sistemu slobodnog preduzetništva naglašen individualizam, konkurencija, efikasnost i pragmatizam. Osnovna pretpostavka sloboda. Linija između slobode i dopuštenog u biznisu nije uvek jasna. Naglasak na profitu, novcu, dobrima. Nedovoljno uokvirena sloboda koja vlada na tržištu dovodi često u iskušenje da se ostvarenje sopstvenih ciljeva potraži na štetu drugih. Javlja se pohlepa. Mnoge poslovne razmene u koje ljudi ulaze nisu pravične ni slobodne već prisilne i izmanipulisane

Ograničenja slobode u biznisu Slobodu u biznisu ograničavaju dve tradicionalne vrednosti: poštenje i jednake prilike. Poštenje: Dve strane ulaze u razmenu kako bi svaka od njih ostvarila dobro za sebe, i obe strane to postižu ako je transakcija poštena. Jednake prilike: ishodište za takmičenje (konkurenciju). Takmičenje isključuje slabije i manje produktivne. Nejednakost je ugrađena u osnovu sistema. Bitne vrednosti: pragmatičnost i efikasnost. Vrednovanje stvarnosti prema rezultatima.

Odnos biznisa i morala Biznis nije nešto izolovano od društvene zajednice ili nametnuto – on je sastavni deo društva. Moral se sastoji od pravila ljudskog ponašanja, on vrednuje i prosuđuje ljudskle postupke. Poslovna delatnost je ljudska delatnost i kao takva može da se vrednosno procenjuje sa moralne tačke. Biznis, kao i druge društvene delatnosti, pretpostavlja postojanje moralne pozadine i bez nje bi bio nemoguć – poslovna delatnost bi se zaustavila. Svet po principu “pas-grize-psa” bio bi nepodnošljiv.

Svi životni procesi se odvijaju na ogromnoj podlozi harmonične saradnje koja je neophodna za izgradnju složenih sistema. Tek u okviru saradnje može nastati znatno ređa pojava borbe. Borba je realna, ali nije dominantna i nužno je ograničena. Kada bi u prirodi stvarno postojao «rat svih protiv sviju» biosfera se nikada ne bi razvila Bio bi haos (nepostojanje) a ne kosmos I svesni život koji proizlazi iz takvih temelja češće oblikuje saradnja nego borba. Motivacija društvenih bića: motivi saradnje čine glavni deo njihovog ponašanja Mi to ne primećujemo jer saradnja čini sveprisutnu pozadinu postojanja svih društvenih razmena i transakcija. Borba je uočljivija jer se ističe na pozadini saradnje

Pitanje temelja svojine Privatna svojina kao kamen- temeljac kapitalizma i sistema slobodnog preduzetništva. Zakonski je svojina pravo raspolaganja nekom imovinom. Pitanje prava na prirodna bogatstva (8% čovečanstva koristi 40% prirodnih bogatstava zemlje) Da li se to sukobljava sa principom pravičnosti, prava na život, dostojanstvo i sl. ? Preraspodela dobara

Biznis biznisa “Biznis biznisa je biznis”. Šta je biznisa odlučuje svaka društvena zajednica. Uloga koja se daje biznisu istovremeno postavlja i granice, kako njegovoj pravoj delatnosti, tako i onom što je socijalno podnošljivo. Društvena ograničenja su moralne prirode. Biznis je deo društva i služi društvu.

Milton Fridman: “The unique social responsibility of business is to increase its profits” Da li Fridman brani amoralan stav u biznisu?

Fridmanovi standardi poslovne prakse Poslovanje treba da: 1. bude pošteno 2. oslobođeno obmana u međuljudskim odnosima 3. poštuje konvencije o poštenoj konkurenciji 4. bude u saglasnosti sa zakonima 5. uzima u obzir važeće ugovore 6. poštuje prava zaposlenih i investitora 7. teži da zadovolji klijenta u najvećoj mogućoj meri, i 8. to uvek čini na način koji ostavlja slobodan izbor za pojedince koji u njemu učestvuju.

Zakon i moral u biznisu Definicija poslovanja po mnogim autorima je: maksimizovanje profita u okvirima zakona. Etika se smatra suvišnom. Svođenje zahteva prema biznisu na zakonske zahteve može se kvalifikovati kao pogodan izgovor za zanemarivanje moralnih zahteva. Biznis je društvena inicijativa kojoj društvena zajednica određuje ovlašćenja i ograničenja. Ograničenja su često moralna, ali često uneta i u slovo zakona.

ODNOS BIZNISA I ZAKONA I. Zakoni zabranjuju nemoralnu praksu Jedan od načina dokazivanja da neki zakon treba doneti jeste tvrdnja da je ponašanje koje će zakon staviti pod nadzor nemoralno i ozbiljno štetno po društvo. 2. Zakon je najvećim delom reaktivan Postoji raspon između prakse koju društvo razotkrije kao štetnu i skiciranja i donošenja zakona koji je pretvaraju u nezakonitu 3. Nisu svi zakoni moralno odbranljivi Dokaz za to su zakoni koji nalažu rasnu segregaciju i razne vidove diskriminacije 4. Nije uvek nemoralno i nelegalno Napredna društva nastoje da se legalno i legitimno što više poklapaju tj. da zakoni budu što moralniji. Odakle izvire osećaj da je nešto legitimno? Legitimno znači opravdano, zasnovano, smisleno sa etičkog stanovišta. Razumnost ili smislenost morala.

Odnos između kućnog vaspitanja i poslovnog morala Kućno vaspitanje, lični moral, nesumnjivo je neophodan, ali i nedovoljan za odlučivanje i delovanje u kompleksnoj mreži poslovnih faktora Moralni poslovni kalkukus - pomirenje motiva vezanih za profit i etičkih imperativa – veoma je zamršen i nesiguran Koliko direktora sa dobrim moralnim vaspitanjem podlegne kulturi čiji je moto “svako za sebe”, jer se čini da pohlepni i nepošteni dobijaju sve?

Nije bitno pitanje da li je čovek dobar ili zao po svojoj prirodi, da li je sve nasledio ili je sve naučio. Čovek je po prirodi sposoban i za dobro i za zlo Jedino relevantno pitanje koje se danas naučno postavlja : kada, u kojim uslovima je čovek zao, a kada iz njega izbija prirodna dobrota?

Poslovna etika, kao i društvena etika, ne može breme moralnog odlučivanja u kompleksnim situacijama da stavlja samo na pojedinca. Mora da otkrije i preporučuje sistemske, organizacione uslove, mehanizme i procedure koji omogućuju i olakšavaju moralnu dimenziju poslovanja Članovi gotovo svake grupe, mada su pojedinačno dobronamerni, kada se steknu ODREĐENI SISTEMSKI USLOVI mogu da utonu u dubine nemorala u koje kao pojedinci nikada ne bi pokušali da zarone.

Posledice Obilje materijalnih dobara i potrošački mentalitet su oslabili radinost i štedljivost karakteristične za protestantsku radnu etiku i zamenile ih razuzdanošću i željom za brzom zaradom i lakim životom Naličje efikasnosti i brzog razvoja su raspusnost i rasipnost koje je porodio u sistem ugrađeni koncept zastarevanja. Kratkoročni obziri – koji se odražavaju u kvartalnim izveštajima korporacija – pretežu nad dugoročnim Optimizam karakterističan za savremeno potrošačko društvo prelazi u neodgovornost – naročito prema budućim generacijama i opstanku planete i njenih resursa

Važna pitanja za poslovne ljude U kakvom kontekstu posluju? Koje će misli i akcije iz navike (automatizmi) verovatno podriti moralni “zdravi razum”; Koje situacije su bremenite moralnim iskušenjima i sukobima interesa; Kakve mogu biti posledice olakog žrtvovanja etičkih naloga, Da li poseduju intelektualna sredstva za uklanjanje ovih moralnih prepreka.

OTUDA POTREBA ZA PREDMETOM POSLOVNA ETIKA!

Poslovna etika kao pokret Tokom 60 -tih godina u SAD se pokreću društvena pitanja u biznisu: Biznis se našao na udaru zbog nedostatka društvene svesti i oštećivanja društvene zajednice na bezbroj načina Pojam poslovne etike se vidi kao protivurečnost. Pokret za poslovnu etiku je učinio da postane moguće i poštovanja vredno javno pokretanje pitanja morala u biznisu i ozbiljna rasprava o tim pitanjima.

Poslovna etika proučava primenu ličnih i društvenih moralnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća. To nije poseban moralni standard, već studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvene probleme pred moralnu ličnost koja je predstavnik tog sistema Ona je deo opšte etike i samo u okviru tog šireg kruga može da se shvati kako treba.

Poslovna etika 1. 2. 3. 4. 5. Primena opštih etičkih načela na posebne slučajeve ili oblike prakse u poslovanju Analiza primene etičkih termina u organizacijama (npr. Odgovornost) Analiza moralnih pretpostavki biznisa – moralnost ekonomskog sistema, svojina, eksploatacija, konkurencija Odnos prema filozofiji, ekonomiji, teoriji organizacije Opis uzornih postupaka Uporište u vrednostima građanskog društva

VREDNOSTI Koncepcije, kriterijumi i verovanja o poželjnim ciljevima ljudske egzistencije, načinima ponašanja i društvenim odnosima ljudi. Deo procesa osmišljavanja čovekovog življenja. Vrednosti odgovaraju onome što je za nas važno, čemu pridajemo značaj. Stalno vrednosno procenjujemo različite dimenzije stvarnosti u odnosu sa naše potrebe, želje, interese, stavove Čovekov svet nije vrednosno neutralan, već je suštinski određen vrednostima Vrednosti, kao centralni stavovi koji određuju prioritete u ljudskom ponašanju, daju značenje i strukturu životu. Usmeravaju naše izbore i naše reakcije u odnosu na naše okruženje i na nas same.

VREDNOSTI Čovekova potreba za trajnošću, usmerenošću, postojanošću i smislom ljudskog življenja, a ne neka subjektivna prolazna stanja Vrednosti od čoveka čine slobodnog subjekta koji nije pasivna igračka slučaja i okolnosti ( self-empowerment, self-ownership) Za činjenice se kaže da postoje a za vrednosti da važe Ne stoje izolovano jedne od drugih: tvore određen koherentan sistem iskustvenih, logičkih i emocionalnih veza i odnosa Hijerarhijski su poređane po stepenu važnosti koji im se pridaje Osnovna razlika je između instrumentalnih i samobitnih vrednosti

Poslovna etika i vrednosti Normativni i imperativni karakter etike pretpostavlja orijentaciju u sudovima prema vrhovnom dobru i vrednostima. Čovek i njegov život kao vrhovno dobro. Poslovna etika se temelji na vrednostima demokratskog građanskog društva i projektuje ih u okviru organizacije kao složenog socijalnog sistema.

Vrednosti demokratskog građanskog društva Sloboda - Mogućnost izbora. Sloboda i odgovornost. Moć i zloupotreba moći. Pravda i pravičnost – Niko nije drugačije tretiran, izuzev stvarnih i relevantnih razlika. Pravila treba da jednako pogađaju i štite svakoga. Tržište svojim mehnizmima treba da obezbedi isti tretman. Jednakost i ravnopravnost – jednake šanse, mogućnosti i tretman. Pitanje privilegija i monopola. Ljudsko dostojanstvo – dobrovoljno prihvatanje uslova ispod dostojanstva ne oslobađa odgovornosti onih koji zloupotrebljavaju nužnost da se ti uslovi prihvate. Solidarnost – izjednačavanje u korist socijalno slabijih. Subsidijaritet (podređenost) – odnos celine i delova. Preuzimanje prava na odlučivanje u ime podređenih.

MORALNE VREDNOSTI Moralne vrednosti su vrhovne vrednosti. Imaju poseban status, čine poseban oblik vrednosti. Ideja dobra kojem ostale vrednosti treba da služe. Ostale vrednosti: efikasnost, upornost, istrajnost, solidarnost bogatstvo, moć (materijalna i duhovna), znanje. . . mogu se koristiti za dobro i za zlo.

Poslovna etika Način da se potvrdi kako i u oblasti poslovanja postoje izbori koji u sebi suštinski sadrže moralne elemente. Poslovna etika je polje ukrštanja 2 različite perspektive: Moralna perspektiva: vrednosti kao što su istina, pravičnost, poštenje, poverenje, saradnja, solidarnost itd Ekonomska perspektiva: profit, efikasnost, kvalitet, konkurentnost, uspešnost itd. Da li je “poslovna etika” – samoprotivrečan pojam (kao “okrugli kvadrat”, “drveno gvožđe”)?

Posledice biznisa Na koga sve utiče biznis? Aktivnost koja se tiče svih pripadnika društva i kojom smo svi na ovaj ili onaj način obuhvaćeni (ishrana, prevoz, obrazovanje, finansije, zdravstvo, turizam – sve moguće razmene dobara i usluga). Konkretne, opipljive, merljive posledice neetičnog ponašanja u poslovanju po pojedince, organizaciju, društvo i, u globalizovanom kontekstu, po čovečanstvo i planetu.

Osnovni principi poslovne etike Poslovanje je društvena praksa, a ne delatnost izolovanih pojedinaca. Ono je moguće samo ako se nalazi u kulturi sa ustanovljenim skupom postupaka, pravila i očekivanja. Ma koliko kompetitivna bila neka industrija, ona uvek počiva na temelju zajedničkih interesa i uzajamno prihvaćenih pravila ponašanja. Biznis nije izolovan i izdvojen poduhvat, sa vrednostima različitim od vrednosti okolnog društva. Takmičenje se ne odvija u džungli, već u zajednici, kojoj istovremeno služi i zavisi od nje. Poslovni život je suštinski kooperativan!

Nivoi delovanja poslovne etike 1. Mikro nivo: procenjivanje pojedinaca i njihovih postupaka u ekonomskim i poslovnim transakcijama 2. Srednji (mezzo) nivo: procenjivanje etičke odgovornosti organizacije kao nosioca radnje. 3. Makro nivo: etičko procenjivanje okvirnih uslova u smislu pravila ekonomije, ekonomske, finansijske, socijalne politike i međunarodnih ekonomskih odnosa. 4. Internacionalni nivo: delovanje multinacionalnih korporacija, uslovi trgovine, raspodela dobara i posla, upotreba i zloupotreba prirodnih bogatstava i sl.

Etički problematična polja u biznisu Rukovođenje Odnos prema zaposlenim Okruženje Proizvodi i korisnici Konkurenti Troškovi Bezbednost i zdravlje na radu Korupcija Balans posla i privatnog života

Zadaci poslovne etike Istraživanje moralne dimenzije tržišnog ponašanja: Usklađivanje privređivanja sa prirodom (ekonomija i ekologija) Odnos mogućeg i dozvoljenog u korišćenju tehnologije Humani aspekti radnih procesa Primeren odnos individualnih i društvenih prava u raspolaganju društvenim dobrima

Poslovna etika je polje od praktičnog značaja, ali od onih koji je proučavaju zavisi da li će ono što uče pretvoriti u praksu.

Konvencionalni moral i etički relativizam

Nivoi moralnog razvoja (Kohlberg) 1. Prekonvencionalni nivo: reakcija na kazne i nagrade. 2. Konvencionalni nivo: socijalizacija, učenje, konvencionalna pravila, uloge. 3. Postkonvencionalni nivo: autonomija, samoprihvatanje moralnih načela, unutrašnja samoobaveznost.

Subjektivni i objektivni moral 1. Moralni sudovi o ispravnosti ili neispravnosti neke radnje imaju sveopštu važnost. 2. Moralni sudovi su toliko značajni da premašuju druge obzire, pa smo obavezni da učinimo nešto ponekad i ne želimo. - Razlika između onog što verujemo da je ispravno (subjektivno) i onog što je stvarno ispravno (objektivnog). - Postupci, a ne osobe. Etički relativizam: Poriče objektivnost moralnih sudova – moralno je ono što neko veruje da je moralno.

Relativizam - Kulturni relativizam - Normativni etički relativizam: moralni sudovi nisu ispravni ili pogrešni, nego izrazi mišljenja i osećanja. - Da li vrednujemo postupke ili osobe? - Traganje za argumentima. - Usmerenje prema vrednostima.

Moralni apsolutizam - Verovanje da postoje opšte i večne vrednosti i opšteprimenjiva moralna načela - Moral nije večan, to je nastojanje ljudskih bića da usvoje načela koja će upravljati ljudskim društvom i omogućiti da ljudi žive zajedno i povinuju se pravilima koje bi svako od njih razumno prihvatio.

Moralni pluralizam - Radikalni moralni pluralizam: stanje u kojem se ljudi drže međusobno nepomirljivih shvatanja moralnosti, šta je moralno ispravno, a šta nije? - Moral jednog društva mora biti zajednički. - Zajedničko jezgro vrednosti: tolerancija za pojedinačne razlike. Zajedničke vrednosti: uvažavanje ljudskih bića, uvažavaanje istine, uvažavanje svojine drugih. - Značaj za internacionalni biznis.

Pristup etičkoj teoriji - Sukobljavanje moralnih načela. - Etičke teorije sistematizuju uobičajene moralne sudove, utvrđuju i brane moralna načela i nude postupke argumentovanja i odlučivanja za rešavanje teških i spornih slučajeva. - Konvencionalni moral je polazište za etičku teoriju, mada ne mora biti uvek u pravu. - Etička teorija pokušava da obrazloži konvencionalni moral, kritikuje ga i ispravlja. - Teleološki (consequentionalism) i deontološki (deonotological) pristup.

Ne postoji recept ili čarobni štapić za rešavanje etičkih dilema!

Priroda etičke argumentacije

Zašto su nam potrebne etičke teorije? 1. 2. 3. 4. 5. 6. Opšta pravila – “ne čini zlo”, ne kradi”, “ne ubij”, “govori istinu” - često nisu dovoljna. Moralni uvidi ljudi se neki put razlikuju. Dva ili više moralnih pravila se sudaraju. Striktno poštovanje nekog moralnog pravila može da vodi u nemoralnu radnju. U biznisu se neprestano javljaju novi oblici prakse, na koje nam naša pravila ne daju jasne odgovore Poznavanje nekih od standardnih metoda moralnog rasuđivanja omogućuje pojedincu koji donosi moralne odluke da ih objasni i obrazloži i sebi i drugima. Etička teorija pruža kritičku tačku gledišta na konvencionalni moral.

Etička argumentacija - Prosta izjava da verujemo da je postupak pošten nije dovoljna. Moramo predočiti razloge ili dokaze u odbranu svoje odluke. - Poznavanje standardnih tehnika moralnog obrazlaganja osposobljava nas da učestvujemo u korporacijskim ili društvenim raspravama na inteligentan način, znajući kako da predstavimo i vrednujemo moralne dokaze

OSNOVNI PRISTUPI ETIČKOJ ARGUMENTACIJI 1. Konsekvencijalizam ili utilitarizam Ispravnost ili neispravnost jedne radnje zavisi od njenih posledica (društvena dobrobit, javno dobro) 2. Deontološki pristup Temeljne moralne kategorije kao što su dužnost, pravda i prava ne zavise od posledica (ljudska prava i pravda)

Utilitaristički pristup Neka radnja je ispravna ako proizvodi, ili teži da proizvodi, najveću moguću meru dobra za najveći broj ljudi na koje ta radnja utiče Pravac koji naglašava služenje javnom dobru ili većini u društvu. Bira onu opciju kojom se pozitivni efekti iskorišćavaju do maksimuma a negativne posledice svode na najmanju moguću meru. Prema utilitarizmu: Treba da izaberemo ono što stvara dobro za više ljudi a ne ono što maksimalizuje dobro malog broja njih, jer onaj prvi izbor maksimalizuje ukupno dobro na duže staze.

Utilitarizam: • Utilitaristička teorija morala čini eksplicitnim postupke i metode koje ljudi u moralnom prosuđivanju i delovanju koriste spontano i intuitivno. • Utilitaristička etička analiza pritom odmerava dobre i loše posledice po svakoga na koga određena radnja ima uticaja. Prema mišljenju utilitarista, naše radnje ili postupci nisu dobri ili loši sami po sebi. One dobijaju moralnu vrednost tek kad se posmatraju udružene sa svojim posledicama. Rodonačelnici utilitarizma su engleski mislioci Džeremi Bentam (18 vek) i Džon Stjuart Mil (19 vek).

Bentam: hedonistički utilitarizam ili utilitarizam zadovoljstva • • Princip traženja zadovoljstva i izbegavanja bola Aritmetika zadovoljstva: intenzitet, trajanje, izvesnost, blizina, plodonosnost i čistota analizirane vrednosti zadovoljstva Primer “nečistog” zadovoljstva: trenutno zadovoljstvo praćeno neprijatnošću (npr. , zadovoljstvo u prekomernom piću, jelu. . . ) Plodonosnost zadovoljstva: mogućnost da nam neka naša radnja, na primer veština koju učimo, donese “dividende” (odričemo se sada izlazaka zarad budućeg zadovoljstva uspešno položenog ispita)

Društvene posledice zadovoljstva Uračunati i zadovoljstvo drugih: posledice naših radnji se prostorno šire u koncentričnim krugovima i vremenski u budućnost Mnogi od naših postupaka utiču na društvo kao celinu. Kad raskinem ugovor ili prekršim datu reč, delujem ne samo na sebe i osobu koja je direktno pogođena, već i na sve one koji tome prisustvuju ili čuju za to. Podriva se poverenje u društvene transakcije (čitava društva mogu biti obeležena i inhibirana podozrivošću) To su realne posledice koje moraju biti uključene u proračun

Eudemonistička verzija utilitarizma Sva suštinska dobra ne mogu se svesti samo na jednoobrazno zadovoljstvo i bol. Temeljna vrednost na osnovu koje se prave životna predviđanja nije zadovoljstvo, već ljudska sreća U moralnim proračunima moramo uzeti u obzir sva suštinska, vredna ljudska dobra kao što su saznanje, ljubav, prijateljstvo i sl. (koja tvore sreću) Širi se koncept korisnosti i uzimaju u obzir suštinske ljudske potrebe Utilitarizam zahteva brižljivu, objektivnu i nepristrasnu analizu naših postupaka, koja uključuje ne samo neposredne i lične, već dugoročne i opšte posledice.

Nedostaci utilitarističkog pristupa 1. 2. 3. 4. 5. 6. Željama većine daje stalno prednost, dok manjina može ostati nezadovoljna ili biti oštećena Nije moguće uvek predvideti sve posledice neke odluke. Utilitarna kalkulacija je neizvesna i može biti predugačka i komplikovana Značaj naših motiva i namera u proceni moralnosti naših postupaka nije uzeta u obzir Ne objašnjava na zadovoljavajući način pojam pravde. Dopušta različite mogućnosti manipulacije ljudima u ime korisnosti (ostavlja prostor za pravilo da ciljevi opravdavaju sredstva).

Odgovori na nedostatke utilitarizma Utilitarizam pravila vs. utilitarizma postupaka: Ne sprovodimo svaki put obično opsežne utilitarističke moralne kalkulacije, ne proračunavamo sve buduće posledice, već primenjujemo moralna pravila na određenu klasu radnji. Primer: držimo se date reči i ispunjavamo svoja obećanja bez potrebe da proračunavamo svaki put dobre i loše posledice takvih postupaka

Utilitarizam postupaka je sporan Može se desiti da kršenjem pojedinačnog obećanja ostvarimo neku neposrednu korist Loše posledice će ipak uvek prevagnuti nad tom korišću Očigledno je da su posledice nekih vrsta ili klasa postupaka, u celini uzevši, pre loše nego dobre Zato je korisno i dobro pridržavati se nekih zajedničkih moralnih pravila

Dobar razlog za odobravanje nekog pravila jeste da bi njegovo sveopšte prihvatanje, uopšte uzevši, imalo dobre posledice

Razlika između koristoljubivog i utilitarističkog proračuna Kada neka firma koristi analizu troškova i dobiti, ona odmerava dobre i loše posledice izvođenja izvesne radnje (obično u novčanom smislu) u odnosu na sebe samu. Utilitaristička etička analiza odmerava dobra i loša dejstva neke radnje na sve osobe na koga to ima uticaja (npr. podmićivanje da bi se dobio veliki posao: koristi trenutno samoj firmi, šteti svim drugima i sistemu nadmetanja na tržištu)

Deontološki pristup tvrdi da etikom treba da upravlja osećaj ispravnosti i dužnosti, a ne posledice i rezultati Naša moralna obaveza nam ukazuje šta je ispravno činiti Moralnost je posebna vrsta spoznaje, koja ima sopstvenu logiku. Danas se govori o urođenoj «moralnoj gramatici» Deontolozi tvrde da se prava i pravda ne mogu izvesti iz utilitarističkog proračuna, tj. da ne zavise od odmeravanja posledica radnji. Oni su uopšteno obavezujući sami po sebi, koliko god da koštalo njihovo zadovoljenje, sa stanovišta probitačnosti Etika dužnosti

Temelji deontološke etike Starogrčki mislioci (Sokrat, Platon, stoičari) Judeo-hrišćanski pogled na svet Nemački filozof Imanuel Kant (18. vek) Mnoge teorije savremenih mislilaca koje u središtu svojih istraživanja imaju koncepcije pravde i ljudskih prava Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima

“Dve stvari ispunjavaju dušu uvek novim i sve većim divljenjem i strahopoštovanjem: zvezdano nebo iznad mene i moralni zakon u meni”. (Imanuel Kant, Kritika praktičnog uma)

Kantova argumentacija U Kritici praktičnog uma (1788) Kant pokušava da utvrdi šta daje opštost i nužnost našoj moralnoj delatnosti Dokazuje da ono što je moralno i racionalno važi za sve ljude podjednako Jednu radnju ne čini moralnom zbir njenih korisnih posledica, već samo činjenica da je ona u skladu sa moralnim zakonom koji obavezuje i propisuje ispravnu moralnu praksu. Moralni zakon nije nešto možemo da poštujemo po svom ličnom nahođenju ili ličnim ciljevima. MORALNI ZAKON OBAVEZUJE BEZUSLOVNO SVAKO LJUDSKO BIĆE

Kantov kategorički imperativ Najviše moralno načelo koje utvrđuje formu koje moraju da imaju sve moralne radnje. Tvori kriterijume kojima možemo da proverimo da li je neka radnja moralna ili nije. Pruža nam čvrstu logički zasnovanu ali i praktično primenljivu odbranu od relativističke greške

Kriterijumi moralnosti neke radnje 1. Mora biti podatna pretvaranju u dosledno univerzalnu: ako je jedna radnja moralna za mene, ona mora biti moralna za svakog. 2. Mora poštovati racionalna bića kao cilj po sebi: ljudi imaju izvesna neotuđiva prava (život, sloboda, traganje za srećom) zbog prirode svog bića i poriče se da su ta prava zavisna od bilo kakvog utilitarističkog proračuna i poledica 3. Mora proizlaziti iz autonomije racionalnih bića: moralni zakon je (slobodno) samonametnut i samoprihvaćen.

2. Druga formulacija Kantovog kategoričkog imperativa Poštovanje ljudskih bića kao ciljeva po sebi “Postupaj tako da ljudskost u sopstvenoj ličnosti kao i u ličnosti svakog drugog čoveka nikad ne upotrebljavaš samo kao sredstvo, već uvek i kao svrhu”. Neotuđiva prava ljudi Racionalna, autonomna bića nisu samodovoljna, te su stoga uzajamno povrediva. Upotrebiti drugog: tretirati ga kao sredstvo za postizanje svog cilja a ne i kao subjekt. Postvarenje čoveka Po Kantu, imamo moralnu obavezu da poštujemo i svoje lično dostojanstvo. Psihologija potvrđuje taj uvid: onaj ko nema samopoštovanja nema poštovanja ni prema drugima i obrnuto

Treća formulacija kategoričkog imperativa “Postupaj samo tako da volja može na osnovi svoje maksime da posmatra samu sebe u isto vreme kao opšte zakonodavstvo” Moralni zakon je samonametnut i samoprihvaćen Ljudska sloboda je racionalna sloboda samoodređenja. Autonomija ličnosti ne znači da smo nezavisni jedni od drugih i od društvenih konvencija, već da imamo sposobnost samokontrole Ljudska bića su kadra da koče i nadziru svoje nagone, strasti i porive, i da ispituju svoje postupke pre nego što ih počine (kao i da se kaju posle počinjenih postupaka) Sposobnost racionalnog bića da tako postupa nosi sobom obavezu da tako postupa, a to tvori njegovu slobodu. Zapovest “Ispuni svoju dužnost”= “Učini se slobodnim”

Moralna sloboda = racionalna sloboda samousavršavanja Sposobnost nadvladavanja nagona i nadražaja čini slobodu ljudskih bića. Neracionalni entiteti: “programiraju” ih nadražaji i nagoni. Nema većeg ropstva od robovanja svojim nagonima, strastima ili željama, hirovima i usko shvaćenim interesima. Iz racionalnosti ljudskih bića proizlazi univerzalnost moralnog zakona Ako želimo da saznamo da li su neko pravilo, načelo ili maksima moralni, zapitajmo se da li bi ono što to pravilo nalaže bilo prihvatljivo svim racionalnim bićima koja delaju racionalno. Sva će racionalna bića uvideti da ne žele da ubistvo, laganje i krađa budu univerzalni zakoni jer će se onda primenjivati i na njih.

Proba moralnosti nekog pravila nije da li ga ljudi zaista prihvataju. Provera je da li bi ga sva racionalna bića, koja misle racionalno, prihvatila bez obzira na to jesu li počinioci ili žrtve (jer u svakom momentu od počinioca mogu postati i žrtve) Kao što niko ne može da nas prisili da budemo racionalni tako nas niko ne može prisiliti da budemo moralni. To ne obezvređuje razum i moral! Vežba: Slučaj proizvođača aviona, str. 67

Primena moralnih zakona Moralna dilema: Okolnosti u kojim se sukobljavaju dva moralna pravila ili načela drugog reda, od kojih je svako u sebi dosledno. Kada se ne može doneti jasna odluka, a primorani smo da delamo, to trebamo činiti na osnovu najjačih dostupnih dokaza. Prima facie pravilo = opšte obavezujuće pravilo Savršene dužnosti: važe za sve agense, u svim njihovim postupcima prema svakom mogućem čoveku. Negativne savršene dužnosti: “Ne čini zlo”, “Ne nanosi štetu” Pozitivne savršene dužnosti: “Poštuj ljudski život”, “Drži datu reč”, “Ne svedoči lažno” itd.

Problemi u primeni deontološkog stanovišta Situacije u kojima se sukobljavaju dve osnovne dužnosti: vrednosti! Da li je sloboda važnija od bezbednosti? Da li je pravda važnija od slobode? Da li je život važniji od slobode? Da li je međuljudska sloga važnija od istine? Da li su individualna prava važnija od razvoja društva? Kada preteže jedna a kada druga vrednost? Kako odlučujemo u slučaju sukoba dve ili više vrednosti?

ZAKLJUČAK Nije uvek jednostavno odlučiti koja moralna dužnost treba da ima prioritet u konkretnim situacijama koje smo naveli. Očigledno je da u formulisanju i odmeravanju argumenata za i protiv, u deontološki stav možemo i moramo da unesemo i mnogo šta od utilitarističkog pristupa Mešoviti pristup ili etički pluralizam Mešavina pristupa ima svoje prednosti ali i nedostatke, jer pluralisti treba da odaberu putokaz kada da upotrebe jedno načelo a kad drugo.

Prava Moralna prava su značajni, normativni, opravdani zahtevi ili ovlašćenja (pravo na život, slobodu, pravo na svojinu). Osnovna ljudska prava ne mogu se prosto nadjačati razlozima korisnosti Jedno pravo može biti nadjačano samo drugim pravom, ili pravima koja su temeljnija (pravo na život i pravo na imovinu). U pravičnom društvu moralna i zakonska prava se u značajnom stepenu preklapaju.

Negativna prava: zahtevaju od drugih da se uzdrže od delovanja na određene načine (“Ne čini zlo!”, “Ne nanosi štetu!”, “Ne kradi!”, “Ne ubij!”) ; štite jedinku od osujećivanja bilo od strane vlasti bilo od strane drugih ljudi. Pozitivna prava: traže i od vlasti i od drugih jedinki da nosiocu prava obezbede izvesna dobra ili mogućnosti (pravo na zdravstvenu zaštitu, na obrazovanje, na jednakost prd zakonom, na slobodu. . . ) U pravičnom društvu, moralna i zakonska prava se u značajnom stepenu preklapaju

Šta stoji u korenu moralnih izraza kao što su dužnost, zadatak, obaveza i odgovornost? Dužnost: dugujemo određena ponašanja drugima Zadatak: drugi kao datost nam zadaje obavezu Obaveza: postojanje drugih nas obavezuje na određeno ponašanje Odgovornost: odgovoramo drugima za svoje postupke.

DUŽNOST ILI MORALNA OBAVEZA, PRAVA i PRAVDA SU MOĆNI IZRAZI I NJIHOVA UPOTREBA SADRŽI SNAŽNE ZAHTEVE!

Nesavršene dužnosti: Ne mogu se specifikovati sa istom preciznošću; ne obavezuju uvek, svakoga ni podjednako strogo Primer : pomoći drugima. Nesavršena dužnost utoliko što ne možemo uvek i svima pomagati.

Negativne savršene dužnosti: “Ne nanosi zlo drugome” - postavljaju moralni minimum ispod kojeg niko ne može moralno da ide Nesavršene dužnosti, usled svoje neodređenosti, nude pozitivan izazov da se premaši minimum. Savršene dužnosti u biznisu obavezuju podjednako kao i u svim drugim oblastima života (etički nalog: univerzalni moralni minimum) Da li se i nesavršene dužnosti odnose na biznis i, ukoliko se odnose, do koje mere?

PITANJA ZA LIČNU ETIČKU PROVERU ODLUKA 1. JE LI TO ZAKONITO? Pitanje o zakonitosti pomaže da se sagledaju postojeći standardi Hoću li prekršiti bilo koji zakon ili pravilo organizacije? 2. JE LI POSTIGNUTA RAVNOTEŽA ODNOSA? Pitanje o ravnoteži podstiče naš smisao za razumnost, nepristranost i poštenje Da li moja odluka vodi računa o svim protagonistima ? Da li je pravična, fer, poštena prema svima kojih se tiče, u kratkoročnom i dugoročnom razdoblju ? Ne može se očekivati da će svi stalno jednako dobijati ali moramo nastojati da izbegnemo ozbiljne neravnoteže odnosa. 3. KAKO ĆU SE OSEĆATI POSLE TOGA? Pitanje o osećaju usredsređuje se na naš najdublji intimni odnos prema moralnim vrednostima. Hoće li me to učiniti ponosnim ili ću se nelagodno osećati? Kako bih se osećao da se moja odluka objavi u novinama ili na TV-u ? Da li bih se dobro osećao da moja porodica ili prijatelji saznaju za to?

Pravda Kako znati šta je pravedno? Tehnika koprene neznanja. ova tehnika nam kazuje da su neka praksa ili program pošteni prema svim uključenim stranama ukoliko sve te strane, posle racionalnog i nepristrasnog razmatranja na njih pristanu. Filozof i najveći savremeni etičar, teoretičar pravde Džon Rols (John Rawls) Zamislimo da se nalazimo iza “koprene neznanja”. Zaklonjeni tom koprenom znali bismo samo da smo racionalna bića i da cenimo sopstveno dobro. Treba sebi da postavimo samo sledeće pitanje: Koja bismo načela ili postupke nazvali pravičnima ili poštenima kad ne bismo znali koje mesto zauzimamo u društvu? Tehnika “koprene neznanja” pomaže da se postigne objektivnost u moralnim sudovima.

Različiti oblici pravde 1. Kompenzatorna pravda: obeštećivanje nekoga za ranije učinjenu nepravdu ili štetu 2. Retributivna pravda: kažnjavanje prekršioca zakona ili zločinitelja 3. Proceduralna pravda: pošten postupak, praksa ili sporazum 4. Distributivna pravda: raspodela povlastica i opterećenja (bitna za delovanje vlasti) Komutativna pravda: pravda u transakcijama (naročito u biznisu), zahteva da se jednako razmenjuje za jednako. 5. Razmena ili transakcija je pravična ili poštena ako obe strane: imaju pristupa svim odgovarajućim informacijama ulaze u nju slobodno i bez prisile stiču iz nje korist

Poslovna etika i moralna odgovornost kompanije

Klasičan pojam korporacije q Postoje prvenstveno zato da služe deoničarima. q Radna mesta, proizvodi, dobra, usluge su samo sredstva koja služe cilju maksimalnog uvećanja bogastva deoničara. q Jedina uloga menadžera je, da u granicama zakona, deoničarima ostvare najveći mogući dobitak.

Kritika klasičnog pojma Mada su deoničari legalno vlasnici, često su samo račundžije bez stvarnog zanimanja za dugoročnu budućnost kompanije. Čim akcije počnu da padaju, prodaju ih. Ostvarivanje vlasništva akcijskog kapitala kroz zajedničke fondove, investicione planove ili polise osiguranja čini da suvlasnici i ne znaju da su suvlasnici u osnovnom kapitalu neke kompanije.

Stockholders vs. Stakeholders teorije Stokholderi: akcionari (finansijski ulagači) Stejkholderi: moralni akcionari (zaposleni, sindikati, dobavljači, potrošači, partneri, interesne grupe, privredna udruženja, institucije, građani, javnost. . . ) Svi oni koji su obuhvaćeni jednom poslovnom organizacijom, na koje ona utiče svojim odlukama Svi oni prema kojima korporacija ima ma kakve moralne obaveze grupno se nazivaju moralnim akcionarima korporacije. Moralno ulagački pristup nas svojom snagom nagoni da brižljivo razmotrimo sve obaveze uključene u neku odluku On prosto nalaže da se pravično uzmu u obzir svi oni čiji su interesi u igri.

Zato, vođenje kompanije shodno isključivim interesima deoničara dugoročno je štetno po postojanje korporacije!

Poslovanje je podsistem šireg društvenog sistema i ima obavezu da: ispravno postupa prema svojim radnicima i mušterijama, adekvatno informiše, kontroliše toksični otpad, obezbeđuje odgovarajuću sigurnost svojih proizvoda primerenu aktuelnom nivou naučno-tehnološkog znanja, daje težinu onima s kojima je u interakciji (da uvažava njihove potrebe i interese)

Sporazumna etika Proističe iz teorije moralnih ulagača ili deoničara Pruža usklađen spoj motiva zasnovanih na profitu i vrednosti drugih orijentacija koje pomažu stvaranje poverenja i saradnje među ljudima. Povezuje se sa idejom samoprosvećenog interesa: odlaganje sopstvenog trenutnog interesa zarad dugoročnog, stabilnijeg i uravnoteženijeg interesa

Ključni aspekti sporazumne etike 1. Kao primarni cilj vidi stvaranje vrednosti u njenim brojnim oblicima; 2. Profit i druge socijalne nagrade vidi više kao rezultat drugih ciljeva nego kao najvažniji cilj; Problemima poslovanja pristupa više u smislu odnosa nego opipljivih proizvoda. Sporazumna etika se zasniva na očiglednom aksiomu da BIZNIS NIJE SAM SEBI CILJ. Biznis je aktivnost u okviru koje se ljudska bića međusobno povezuju radi razmene dobara i usluga na uzajamnu korist i vid udruživanja ljudi. 3.

Suženo viđenje biznisa I kolektivi kao i mnogi pojedinci brkaju instrumentalne i samobitne ciljeve! Rukovoditi preduzećem samo za profit je kao da igrate tenis gledajući u semafor a ne u loptu Neki put kada cifre izgledaju ispravne, odluka je ipak pogrešna Mada se preduzeće može osnovati radi zarade, zarada je samo sredstvo za ostvarivanje cilja, a ne cilj po sebi. Kada se ova činjenica smetne s uma i zarada postane jedini cilj, onda je to na štetu pojedinaca i javnosti jer bivaju ignorisani, zapostavljeni ili ugrožavani u procesu poslovanja.

Sve dok se uloga menadžmenta definiše isključivo kao maksimalizovanje profita, poslovanje će biti u konfliktu sa etikom i sa javnošću i društvom.

Disfunkcionalnost tradicionalnog shvatanja uloge menadžera Odvlači pažnju sa suštinske uloge koju drugi ljudi igraju u ostvarivanju dobiti i predstavlja ih kao prepreke maksimizovanju profita Učesnici u poslovnim aktivnostima zavise međusobno jednih od drugih u postizanju uspeha. Nijedna kompanija ne može da uspe bez pomoći svojih zaposlenih, snabdevača i klijenata. Koliko su menadžeri skloni da prepoznaju postojanje međuzavisnosti i potrebu za saradnjom u situacijama gde to nije toliko uočljivo? Viđenje drugih kao prepreka i ograničenja na putu ka isključivom cilju maksimizovanja profita osnov je za krupne greške u proceni sopstvenih moći i dometa delovanja

Predlog: Uvesti moralnu analizu delovanja neke kompanije i, uz finansijski, sastaviti moralni izvestaj o položaju i profilu neke organizacije Uspostaviti tzv. “MORALNI KOEFICIJENT” kompanije

Moralni profil korporacije nivoi zagađenja i izlivanja toksičnih materija evidencija o nesrećnim slučajevima na radu (govori o nivou bezbednosne zaštite u firmi) dokumentacija o povlačenju robe iz opticaja (govori o kontroli kvaliteta i bezbednosti proizvoda) evidencija o sudskim parnicama i vanparničnim poravnanjima (kako se ispunjavaju obaveze prema potrošačima i zaposlenima) Moralna analiza bi trebalo da bude deo javne evidencije koju obznanjuju kompanije.

Profit: kako, na koji način? ► Na koji način je neka kompanija X ostvarila povećanje profita od 55% u prošloj godini? ► Koliki deo tih sredstava je otišao akcionarima u odnosu na menadžment? ►Koliko će biti upotrebljeno za ispunjavanje društvenih obaveza date kompanije? ►Zašto je GD jedne kompanije imao primanja 15 miliona $ u godini kada je zarada kompanije opala za jednu trećinu? ►Koliko radnih mesta je ukinuto i/ili premešteno u zemlje u razvoju, i u kojoj meri je baš ovakva poslovna politika doprinela povećanju profita prošle godine?

MORALNE OBAVEZE KOMPANIJA 1. “Ne nanositi zlo” Opšta obaveza koja važi i za pojedince i za poslovne organizacije i koja sačinjava “moralni minimum”. Nastaje iz moralnog aksioma da su ljudi cilj po sebi. To je široko obuhvatna obaveza iz koje se dalje granaju uputstva za dejstvovanje kompanije u odnosu na zaposlene, zajednice u kojima posluju, potrošače, široku javnost, prirodnu sredinu. 2. Ne podrivati integritet slobodnopreduzetničkog sistema (sistem slobodne konkurencije) u kojem je kompanija utemeljena. “Ne seci granu na kojoj sediš”. Odatle proizilazi obaveza da se ne uzima mito i obaveza da se ne stvara monopolistička praksa. 3. Biti pošten u transakciji Poštenje je bitno da bi sistem opstao. Bez poštenja, ljudi bi sve više izbegavali da ulaze u razmenu ili da je obnavljaju. 4. Ponašati se u skladu s ugovorima u koje ulazimo od svoje volje. Ugovori su krvotok slobodnopreduzetničkog sistema. Da bi dejstvovale efikasno i uspešno, ugovorne strane moraju imati poverenja u postupke drugih činilaca s kojima su u razmeni i moraju biti kadre da delaju sa sigurnim saznanjem da će njihove zakonite ugovorne obaveze biti poštovane.

Poštenje pokriva širok raspon spornih tema, od pravične nadoknade, preko istine u oglašavanju, do obezbeđenja onog kvaliteta roba i usluga koji se neko predstavlja da nudi. Poštovati slobodu drugih uključujući slobodu da racionalno i informisano odlučuju Poštovati druge kao ciljeve po sebi: ne shvatati ih samo u funkciji potencijalne prodaje i kao sredstva za sticanje dobiti i tako ih obezličiti i lišiti njihove osnovne ljudskosti i dostojanstva.

Na koje informacije ima pravo potencijalni klijent? Potencijalni klijent ima pravo na sve informacije koje se smatraju relevantnim i neophodnim za slobodan i racionalan izbor; to uključuje i saznanje o onim karakteristikama koje bi, kada bi bile poznate, materijalno uticale na taj izbor. Odgovornost u razmeni leži na prodavcu! Ne može se skinuti odgovornost stavom: “Mušterija me to nije ni pitala, zato nisam ni rekao ” Odavno prevaziđen princip trgovačke prakse: “Neka se kupac sam zaštiti!”

Odgovornost poslovodstva 1. Poslovodstvo je odgovorno upravnom odboru Deoničari bi trebalo da znaju da maksimiziranje profita ne može moralno da nadjača moralne i zakonske obaveze firme. Mada deoničari mogu poželeti profit za kratko vreme, oni nemaju nikakvo pravo da ga zahtevaju i menadžeri treba da vode poslove firme imajući na umu koliko postizanje rezultata u kratkom roku toliko i ostvarenje dugoročnog interesa firme. 2. Poslovodstvo je isto tako odgovorno zaposlenima Proceduralna pravda: poštena praksa zapošljavanja (poštovanje ravnopravnih merila, odsustvo diskriminacije na osnovu svega što nema veze sa poslom), obaveza poštenog vrednovanja, unapređivanja i ravnopravnog postupanja sa zaposlenima (organizaciona pravda), bezbedni i zdravi uslovi rada.

Obaveze i odgovornosti zaposlenih 1. Obaveza zaposlenih da savesno obavljaju poslove za koje su unajmljeni: marljivo, umešno i blagovremeno. S moralne tačke gledišta, nečiji posao nikada ne može legitimno da sadrži ni povredu zakona ni neetično ponašanje, čak i ako se nekome naloži da to učini.

Obaveze kompanija 1. Kompanije su obavezne da pošteno postupaju prema snabdevačima i konkurentima U svako doba tu je iskušenje da se posao ne obavi temeljno, da se pretera u troškovima, izmanipuliše licitacijom, da se traži i dobije povlašćen tretman. Jedna etična firma treba neprestano da se od tih iskušenja brani jasno iskazanom i sprovođenom politikom.

Šta znači poštenje prema konkurentima? Ako, kao ishod poštenog nadmetanja, suparnička firma ispadne iz posla, uspešna firma nema nikakvu moralnu odgovornost prema njoj. Šta pošteno znači u uslovima tržišne utakmice? Ne širiti laži o konkurentu ili njegovim proizvodima; Zabranjena je krađa poslovnih tajni; sabotaže rumor-racketing, ili drukčiji vidovi zlonamernog mešanja u rad suparničke firme; Pošten odnos prema suparniku zabranjuje “šurovanje” s trećim firmama, udešavanje cena, manipulisanje tržištom i svako drugo ponašanje koje bi obesnažilo pošteno nadmetanje i nanelo štetu javnosti. Ključna reč, koja čini razliku, je pošteno (fair-play)

5. Kompanija je pred svojim potrošačima odgovorna za svoje proizvode Proizvedena roba treba da bude razborito bezbedna (u skladu sa dostignutim naučno-tehničkim nivoom). Kupac treba jasno da zna šta kupuje (primer kredita) Kako je odgovarajuće saznanje jedan od činilaca poštene transakcije, obaveza je proizvođaca da kupca upozna s onim značajnim osobinama robe koje kupac ne može da primeti. 6. Kompanija je za svoje postupke moralno odgovorna širokoj javnosti U posebnom smislu ima moralnu obavezu da ne povređuje one na koje utiču njeni postupci.

Moralni zahtevi i društvena odgovornost Sa etičkog stanovišta važno je shvatiti razliku između onog što se od korporacija moralno zahteva i značenja iskaza korporacijska društvena odgovornost. Dobrotvorni rad i socijalna pomoć nisu moralne obaveze. Oni su moralno poželjni Međutim, zbog velike moći i uticaja biznisa, zahtevi koje mu javnost postavlja su porasli. Moral zahteva od nas da u SVIM svojim postupcima usvojimo moralni stav i poslovanje nikakav izuzetak. U poslovanju, kao i u svakom ljudskom nastojanju, moramo biti spremni da platimo cenu (ne)etičnog ponašanja: da svoje interese usklađujemo sa interesima stejkholdera i da preuzimamo odgovornost za svoje propuste i greške

Korporativna društvena odgovornost

Akteri savremenog društva Kapital → zaposleni (udruženja, sindikati) → država → potrošači → građani (interesne grupe, NVO itd) Rezultat: nova mešavina na ekonomskoj sceni Odluke nije više lako donositi kao nekad: one imaju ekonomsku ali i javnu i moralnu dimenziju Umesto da teže samo profitu (profit kao samosvrha) ili povećanju proizvodnje, menadžeri MORAJU danas imati u vidu mnoge faktore i interese. Moraju poštovati prava zaposlenih, potrošača i društva uopšte. Ni jedna jedinka, ni grupa ili organizacija nije izolovano ostrvo okrenuto samo sebi samom. Društvena definicija njihove prirode i društveni kontekst ih neumoljivo podsećaju da postoje i drugi, da su i ti drugi ciljevi po sebi koji brane svoja prava i svoje dostojanstvo.

Savremeni zahtev društva biznisu: Mora da uzima u obzir zaposlenog, potrošača i širu javnost, kao i akcionara, i interese svih njih prilikom donošenja odluka. Treba uzeti u obzir dobro svih, odnosno izbegavati krupne neravnoteže u raspodeli koristi i izbegavati nanošenje predvidive štete. Ključ za pozitivno reagovanje na ovaj novi moralni nalog je razvijanje mehanizama za preuzimanje odgovornosti. Biznis mora pronaći strukture koje omogućuju da se to uradi ako ne želi da se država, pod pritiskom javnog nezadovoljstva, sve više meša u poslovanje i ograničava slobodnopreduzetnički duh, a možda i preuzme upravu nad korporacijom (primer sadašnje finansijske krize).

Zato, vođenje kompanije shodno isključivim interesima deoničara dugoročno je štetno po postojanje korporacije!

I kolektivi kao i mnogi pojedinci brkaju instrumentalne i samobitne ciljeve!

Etika i profit Avgusta 2001, 3/4 američkih ispitanika je tvrdilo da ozbiljno uzima u obzir KDO pri odlučivanju čije će akcije kupiti. 12% je potvrdilo da bi išlo dotle i da kupi akcije društveno “preporučljive” kompanije, čak iako bi to značilo manji prinos na investicije. U SAD-u društveno odgovorno investiranje (SRI) predstavlja 2000 milijardi US$, tj. 10% svih investicija, a njegov rast je 3 x brži od rasta klasičnih investicija. Direktor za svetsku korporativnu praksu Hill & Knowlton-a : “Kompanije obično ne uviđaju želju ljudi da investiraju u organizacije koje imaju sopstvene principe. Kompanije to ne shvataju, za razliku od javnosti. ”

I drugi argumenti: Fortune 500, citira korporativna društvena odgovornost kao jedan od glavnih kriterijuma za ulazak na listu najušpesnijih i najcenjenijih kompanija. Jedno skorašnje istraživanje američke javnosti otkrilo je da većina ljudi veruje da kompanije imaju moralnu odgovornost da poboljšaju društvo. Samo 11% ispitanika misli da kompanije treba da se koncentrišu isključivo na stvaranje i uvećavanje profita, plaćanje poreza, zapošljavanje ljudi i poštovanje zakona. I to u zemlji gde postoji kult biznisa!

Htele ili ne, korporacije imaju moralne obaveze: Čuvati okruženje: odnosi se i na opštu bezbednost onih koji žive na području pod uticajem fabrike kompanije (moguće eksplozije ili zračenje). Bezbednost proizvoda (na primer, automobilske gume, mašine, građevine, prehrambeni proizvodi. . . ). Obaveze koje se tiču lokacije, otvaranja i zatvaranja fabrika – naročito u malim zajednicama i gradovima s jednom vrstom industrijske proizvodnje. Staro pravilo koje je nekada zadovoljavalo manje zahtevnu i samosvesnu javnost: “Ne čini zlo!” progresivno je ustupilo mesto pravilu: “Čini dobro” preko uskih granica stvaranja dobiti. Kompanija bi trebalo da doprinese zajednici učešćem u nekoj delatnosti koja ima uticaja na život te zajednice: zdravstvenim, obrazovnim, ekološkim ili kulturnim projektima.

Uticaj na imidž Proizvodi i usluge nisu više jedini aspekti kompanije koji privlače pažnju. Proizvodi i usluge se lako kopiraju. Angažovanje ili indiferentnost kompanije po nekim pitanjima od društvenog i ljudskog značaja, sve više postaje važan kriterijum po kojem potrošači biraju između sličnih proizvoda konkurentskih firmi. Javnosti svih vrsta oblikuju svoju percepciju jedne organizacije na osnovu svih poruka koju ta organizacija šalje o sebi i kroz načine na koje sebe predstavlja spoljnem svetu, među kojima važno mesto zauzimanje za ciljeve od šireg društvenog interesa. Kada neka organizacija doprinosi projektima koji imaju univerzalnu vrednost i privlačnost, kao što su javno zdravlje ili opismenjavanje, njen ugled jača kod svih javnosti.

I drugi pozitivni efekti. . . Svojim zalaganjem za dobrobit zajednice, kompanija postiže veću lojalnost svojih radnika i klijenata, vlasti mogu pokazati veću tolerantnost kada verifikuju njenu praksu, može postići veće prisustvo na inostranim tržištima, u zemljama u kojima takođe učestvuje u pokroviteljskim programima. lakše regrutuje i zadržava stručnjake koji će biti privučeni radom u takvoj kompaniji, a zaposleni osećaju ponos (zadovoljenje vrednosti) što su povezani sa dobrim delima svoje firme. Neki investitori mogu da misle da KDO i darežljivost usporavaju stopu rasta profita, ali je sve veći broj drugih će biti zainteresovani za ulaganje u društveno svesne i odgovorne kompanije jer znaju da filantropija izgrađuje reputaciju i imidž što se potom odražava i na cifre.

U današnje vreme, poslovne organizacije ne mogu se zadovoljiti isključivo svojom proizvodnom funkcijom i moraju da dokažu da su sposobne i voljne da prevaziđu svoje uske ekonomske interese (tzv. bottom-line). To je moralni nalog koji im društvo u celini nameće.

POTKAZIVANJE

Vrste potkazivanja -Unutrašnje potkazivanje -Lično potkazivanje -Potkazivanje u sistemu vlade -Spoljašnje potkazivanje (zaposleni u privatnim firmama, očekivanja da će neki proizvod postati bezbedan, iznošenje u javnost informacija, pretnja nanošenja ozbiljne štete korisnicima i društvu). Pitanje motiva?

Moralne dileme potkazivanja -Moralno zabranjeno (argumenti: lojalnost nasprem slobode govora). Piitanje mogućnosti da se uspešno dokaže stvar. -Moralno dopušteno: Ozbiljna šteta, prijavljivanje neposrednom rukovodiocu, prijavljivanje višim rukovodiocima u hijerarhijskoj lestvici). Prilika da se postupak ispravi. -Moralno obavezno: posedovanje dokumentaacije, verovanje da će se obelodanjivanjem promeniti praksa. Moralno smo obavezni da sprečimo štetu za druge uz relativno malu cenu po sebe. Predupređivanje potrebe za potkazivanjem.

Temelj i svrha profesionalnih etičkih kodeksa

Posebne obaveze Obaveze koje proističu iz: • Naročitih odnosa: na primer, porodične • Posebnosti radnji koje obavljamo: na primer, dužni smo da održimo dato obećanje. • Posebnih uloga koje igramo: naročito značajne u biznisu. • Svaki položaj povlači svoje posebne dužnosti i obaveze. • Razne profesije donose specijalne obaveze koje pripadnici te profesije prihvataju, kolektivno i individualno. • Očekuje se da pojedinac sopstvene žudnje i želje podredi zahtevima uloge koju igra.

Odgovornost uloge i opšta moralna odgovornost Odgovornost uloge je uvek potčinjena opštoj moralnoj odgovornosti. Nikad ne možemo postupati pravično u ulozi koja je nemoralna. Posebne obaveze ne zamenjuju opšte moralne obaveze koje imaju svi ljudi, već predstavljaju dodatne moralne obaveze.

Profesionalna etika Profesionalna udruženja i društva pribegavaju unutrašnjoj kontroli kako bi sprečili zloupotrebe, nametnuli kolektivne stručne i moralne standarde i osigurali da će njihovi profesionalci pokazivati ispravno ponašanje. Primarni je cilj zaštita korisnika usluga i javnosti Istovremeno, unutrašnjom kontrolom koja postoji u profesijama, štiti se profesionalno pravo i zadržava poverenje i podrška koju javnost pruža profesionalnim privilegijama.

Čemu ovolika briga za profesionalnu etiku i sprovođenje kodeksa ponašanja? Prost odgovor je da bi zaštitili one koji svoju dobrobit povere profesionalcima. Složeniji odgovor uključuje takođe i želju da se zaštiti sama profesija u koje spadaju profesionalne privilegije, status i kolegijalnost.

Imperativ poverenja Priroda veza koje su izgrađene na poverenju: kada tražite usluge od profesionalca, vi dovodite sebe, a ne samo svoje stvari, u rizičnu situaciju - asimetričan odnos Vaša dobrobit postaje predmet procena i radnji profesionalca. Profesionalna poverljivost sadržava tajnost podataka koji u normalnim uslovima ostaju u privatnosti. Često, vi sebe i svoj posed potpuno stavljate na milost i nemilost profesionalca Gradite odnos poverenja - tom profesionalcu povereni ste i vi i vaš imetak i on je u obavezi da deluje u vašem najboljem interesu. Ovaj visoki nalog je ono što odlikuje pripadnike jedne profesije

Imperativ poverenja Kada profesionalci povrede odnose i veze izgrađene na poverenju, ili na bilo koji drugi način zloupotrebe klijenta ili pruže nekvalitetnu uslugu, oni time ugrožavaju ne samo dobrobit svog klijenta već i cele svoje profesije Profesionalne privilegije počivaju na osnovama poverenja koju javnost ima u stručnost jednog profesionalca ali i u njegovo ispravno ponašanje.

Profesionalni etički kodeksi Da bi zaštitile kako klijente, tako i svoje privilegovane pozicije u društvu, profesije uspostavljaju etičke kodekse i standarde svoje prakse. Profesionalni kodeksi treba da nose zakonsku težinu i snagu državnih sankcija da bi bili delotvorni Samoregulisanje neke profesije opravdano je samo ukoliko je široka javnost uverena da: ta profesija valjano upravlja sobom, njen kodeks zahteva više standarde nego druga zanimanja, se njeni članovi ponašaju u skladu sa kodeksom, i ta profesija doprinosi opštem dobru.

Karakteristike koje bi trebalo da ima svaki profesionalni kodeks: • • Da bude regulativan (da obavezuje na određena ponasanja), Da štiti opšti interese onih kojima profesija pruža usluge - ne sme da bude okrenut samo interesima profesije, na račun društva i opšteg interesa, Da bude jasan, nedvosmislen i određen, Da sadrži pravila, procedure i mehanizme za njihovo sprovođenje (da ne ostane mrtvo slovo na papiru).

Ako kodeks nije striktniji od zakona, ako ne traži više nego što zakon zahteva, onda ne zadovoljava uslove za autonomiju profesije.

Profesionalna pravila i moralne obaveze Profesije i pripadnici profesija zaslužuju veću autonomiju na svom području delovanja nego drugi pod uslovom da sebi nameću više zahteve od onih koji važe za druge i da ispunjavaju te zahteve. Specifična priroda tih zahteva razlikuje se od profesije do profesije ali su svi usmereni na služenje društvu i zaštiti dobrobiti društva, kao i klijenata (ili pacijenata)

Kada neko postane pripadnik profesije on ne samo da preuzima na sebe moralnu obavezu kao pojedinačni pripadnik profesije već deli i kolektivne moralne obaveze profesije

Pripadnik neke profesije ima obavezu da: vodi računa i o ponašanju ostalih pripadnika svoje profesije, pomaže u menjanju profesionalnih struktura ukoliko je to potrebno brine o uticaju profesije na društvo (ovo poslednje nažalost često nedostaje kodeksima). Moralna obaveza pripadnika neke profesije ne svodi se samo na delovanje pojedinca.

Sukobi interesa • Pripadnici neke profesije ponekada se suočavaju sa posebnim moralnim problemima u firmama zbog sukoba interesa između njihovih profesionalnih obaveza i zahteva njihovih poslodavaca (npr. , inženjeri, lekari koji rade u kompanijama) • Profesije bi trebalo da ustaju u odbranu onih iz svojih redova koji takvim slučajevima postupaju u skladu sa višim standardima profesije.

Prima facie obaveze ispred profesionalnih! Pošto su pripadnici profesija pre svega moralna bića, a tek potom pripadnici profesije, profesionalna etika ne može nikoga da oslobodi opštih moralnih obaveza koje važe za sve ljude (prima facie obaveze)

Profesionalne obaveze Opredeljenje za pripadnost nekoj profesiji znači opredeljenje za veće, a ne za manje moralne obaveze. Samo u meri u kojoj njeni pripadnici ispunjavaju te moralne obaveze, određena profesija zaslužuje poštovanje javnosti

MARKETING, ISTINA I OGLAŠAVANJE

MARKETING -Iskušenje da se manipuliše tržištem i da se mogućnost neuspeha smanji nezakonitim i nemoralnim sredstvima. -Moralni izazovi i sporne prakse: konkurencija, određivanje cena, licitiranje, oglašavanje

Konkurencija - Konkurentnost omogućava efikasnost tržišta i korist za sve potrošače tako što obezbeđuje mnoštvo razne robe po najboljim cenama. - Kupac ima koristi samo ako je postupak nametanja pošten. - Nepošteno nadmetanje urušava sistem. Regulativa vlade nije dovoljna. - Stalno prisutno iskušenje da se prekrše merila poštenja i časnog nadmetanja radi nečije lične koristi.

MONOPOL -Osnovni način potkopavanja konkurencije - Kako neka firma uspostavlja monopol? - Dominacija – veliki udeo na tržištu. - Kupovanje ili onemogućavanje konkurencije. - Istiskivanje konkurenata prodajom robe ispod cene -Tajni dogovori – udruživanje i nameštanje cene. -Ostala nemoralna sredstva: laganje, krađa korporacijskih tajni, kršenje ugovora, iznošenje na tržište velike količine jeftine robe, plaćanje mita i provizije.

Određivanje cena Poštena konkurencija podstiče proizvođače da svoj proizvod ceni prema njegovoj stvarnoj vrednosti. -Određivanje previsoke cene radi sticanja obilne dobiti pri čemu se koristi monopolistički položaj ili neznanje kupca. -Pozajmljivanje novca: kamate i zloupotreba tuđe nevolje. -Određivanje visoke cene da bi se proizvod predstavio vrednijim. -Dizanje cene od strane proizvođača računajući zaradu koju imaju ostali učesnici u lancu – sračunavanje maloprodajne cene. -Fiktivno snižavanje cena. -Određivanje najviše maloprodajne cene da bi se sprečila zloupotreba uslova tražnje.

Licitiranje Prodavac da dobije najvišu cenu, a kupac najnižu. -Pitanje moralne opravdanosti tajnosti – jednaki uslovi za sve učesnike. -Pitanje velikih vladinih projekata koje može da obavi mali broj firmi. -Prekoračivanje troškova i vezivanje za jednog snadbevača. Uslovi licitiranja i lažno predstavljanje. -Određivanje niže cene za glavni artikal uz povećanje cena rezervnih delova. -Curenje informacija.

Potrošački marketing Manipulacija informacijama: - Određivanje cena po jedinici. - Etiketiranje. - Označavanje datuma.

Oglašavanje Deo procesa prodaje – transakcija između kupca i prodavca. Moralne dimenzije oglašavanja: -Neistinitost, obmanjivost, zavodljivost. -Manipulacija i prisila. -Moralnost paternalizma u oglašavanju. -Nemoralnost sprečavanja nekih oblika oglašavanja.

Istina i oglašavanje - Oglas nije samo informativan, nego i ubeđujući. -Saopštavanje neistine i laganje: Istinitost se odnosi na činjenice u stvarnosti, a laganje na namere davaoca iskaza. -Ako neki oglas iznosi svesno neistinitu tvrdnju u cilju zavođenja, pogrešnog obaveštavanja ili obmanjivanja mogućih potrošača, on je nemoralan. -Zloupotreba jezika. Kako oglas prima većina ljudi? -Zavodljiv oglas je onaj koji ne iznosi pogrešno tumačenje ili tvrdnju, već tvrdnje iznosi na naćin na koji će većina prosečnih ljudi pogrešno povezati stvari i izvesti netačan zaključak. -Namera je obmana, mada se ne iznosi neistina (obmana pomoću reči i slika: asocijacije). -Korišćenje poluistina u oglasima.

Manipulacija i prisila -Razlika između ubeđivanja i manipulacije i prisile. -Oblik manipulacije: potpražno oglašavanje (subliminal advertising) – podsvesno primanje oglasa. -Manipulacija decom. -Stvaranje potrebe.

-Paternalistička uloga vlade i agencija: kontrola oglasa. -Moralnost sprečavanja oglašavanja i pravo na slobodu govora i konkurencije. -Raspodela moralne odgovornosti u oglašavanju. -Odgovornost je na prizvođaču. -Uloga javnosti.

Etika i novac Novac je izraz vrednosti, moći i odnosa Novac je najveći etički izazov Novac stvara pohlepu

Korupcija i kulturni diverzitet Različite kulturološke vrednosti karakteristike određuju moralno rasuđivanje o praksama u biznisu. Ne postoji jedno apsolutno pravedno društvo i niko nema pravo da nemeće drugim svoj sistem i kulturu. Davanje mita povezano sa prihvatanjem razlika u moći u pojedinim kulturama i stepenom regulacije društva Davanje mita nije nigde legalno i etički prihvatljivo, ali se toleriše u nekim zemljama kao uobičajena praksa Pojedinci ili kompanije dobijaju povlašćen položaj samo zato što nekom ko odlučuje o tome daju novac. Taj novac ide u privatne džepove i ne utiče na društveno dobro i korist. Davanje mita podriva efikasnost tržišta, deformiše alokaciju sredstava i dobara, nameće neopravdane troškove trećim stranama i vodi daljoj korupciji. Mito je izvan legalnih novčanih tokova i neoporezivo.

Akti protiv mita i korupcije SAD Foreign corrupt Practices Act – FCPA 1977. zabranjuje američkim kompanijama davanje mita vladinim zvaničnicima u stranim zemljama. Komisija UN za transnacionalne korporacije predložila sličnu normu za sve transnacionalne korporacije. Organizacija za privrednu saradnju i razvoj (OECD) 1997. – stavljanje van zakona davanje mita funkcionerima stranih zemalja.

Međunarodni biznis i etika Razmena i trgovina kao dominantni oblici interakcije na međunarodnom planu i tim aktivnostima upravlja transakciona pravda. Razmena mora da se odvija među jednakim i oni koji ulaze u neku transakciju ulaze u nju dobrovoljno i svaka strana treba da brine o svojoj dobrobiti. U meri u kojoj su transakcije nametnute ili se obavljaju po nametnutim cenama, one su nepravedne. Ključ za pravedan postupak u međunarodnoj areni je reciprocitet koji uključuje pregovore i kompromise, kao i odsustvo sile. Etički zahtev je da pregovori budu pošteni i pravedni, ma kako zainteresovane i uključene strane definišu pravednost.

Potreba i opravdanje za poslovnu etiku u tržišnoj privredi Tržište uspešno pokreće privredne aktivnosti, ali istovremeno generiše pohlepu i koncentraciju na sopstvene interese U privredi ne sme biti prioritetno isključivo delovanje po principu ekonomskog racionaliteta Maksima poslovne etike: Radi tako da efekti tvoga rada budu prihvatljivi za trajan i kvalitetan ljudski život na zemlji

Poslovna etika i vrednosti Normativni i imperativni karakter etike pretpostavlja orijentaciju u sudovima prema vrhovnom dobru i vrednostima Čovek i njegov život kao vrhovno dobro Poslovna etika se temelji na vrednostima demokratskog građanskog društva i projektuje ih u okviru organizacije kao složenog socijalnog sistema

Vrednosti demokratskog građanskog društva i principi poslovne etike Sloboda - Mogućnost izbora. Sloboda i odgovornost. Moć i zloupotreba moći. Pravda i pravičnost – Niko nije drugačije tretiran, izuzev stvarnih i relevantnih razlika. Pravila treba da jednako pogađaju i štite svakoga. Tržište svojim mehnizmima treba da obezbedi isti tretman. Jednakost i ravnopravnost – jednake šanse, mogućnosti i tretman. Pitanje privilegija i monopola. Ljudsko dostojanstvo – dobrovoljno prihvatanje uslova ispod dostojanstva ne oslobađa odgovornosti onih koji zloupotrebljavaju nužnost da se ti uslovi prihvate. Solidarnost – izjednačavanje u korist socijalno slabijih. Subsidijaritet (podređenost) – odnos celine i delova. Preuzimanje prava na odlučivanje u ime podređenih.

Kenneth Blanchard The Power of Ethical Management Norman Vincent Peale Da li je to zakonito? Hoću li povrijediti zakon ili propise preduzeća upuštajući se u neku aktivnost? Da li je to pravedno? Da li je to što ću napraviti pravedno prema svim uključenim stranama, u dugom i kratkom roku? Da li je to ispravna odluka? Kako se osjećam u vezi s tom odlukom? Da li sam ponosan na nju i da li bi volio da drugi znaju nju?