Poslovna informatika Prof dr Angelina Njegu Poslovna informatika

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Poslovna informatika Uvod u baze podataka

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Sadržaj Izvori baza podataka Šta je baza podataka Modelovanje baze podataka Projektovanje baze podataka Implementacija baze podataka Microsoft Access

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Izvori baza podataka § Baze podataka postoje u različitim formama: ú Elektronski podaci: tekst, video i audio zapisi, brojevi ú Knjige: kolekcija tekstova i slika, biblioteke ú Datoteke organizovane u direktorijume ú Skup šematskih crteža ú Uzorci (sa naftnih bušotina, uzorci krvi za medicinske laboratorije, DNK uzorci u forenzičkim laboratorijama. . )

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta je baza podataka? § Baza podataka (BP) se najopštije može definisati kao dobro struktuirana kolekcija podataka, uskladištenih sa minimumom redundanse, koju zajednički koriste i održava više korisnika i aplikacija § Sa aspekta implementacije, baza podataka predstavlja skup tabela međusobno povezanih putem spoljnog ključa

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Modelovanje baze podataka § Aplikacije su modeli realnog sveta Izlaz 1 Realan sistem Ulaz Cilj svakog modela je da učini da je: Izlaz 1 ≈ Izlaz 2 Programi za upravljanje Baza podataka Informacioni sistem Programi za izveštavanje Izlaz 2

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Sistemi zasnovani na BP Aplikacija Y Aplikacija X Aplikacija Z Sistem za upravljanje bazom podataka Data Base Management System, DBMS Baza podataka podaci na disku

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Model podataka § Model podataka je pojednostavljeno predstavljanje realnog sistema preko skupa objekata (entiteta), veza između objekata i njihovih atributa § U literaturi model podataka je definisan kao Entity-Relationship dijagram (ERD)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovni koncepti modela podataka OBJEKAT § Objekat je klasa osoba, mesta, objekata, događaja ili koncepata o kojima treba da prikupljamo i skladištimo podatke. § Tipovi objekata se mogu klasifikovati u osobe, mesta, stvari ili događaje. ú Objekti tipa “osobe”: radnici, klijenti, prodavci, studenti… ú Objekti tipa “mesto”: skladišta, zgrade, sobe … ú Objekti tipa “stvari”: proizvod, vozilo, oprema, DVD … ú Objekti tipa “događaj”: porudžbina, plaćanje, račun, aplikacija, registracija, rezervacija… § Koji su objekti hotela? § Koji su objekti turističke agencije? § Koji su objekti univerziteta?

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovni koncepti modela podataka ATRIBUT § Atribut je osobina ili karakteristika objekta. § Koji su atributi hotela? § Koji su atributi turističke agencije? § Koji su atributi univerziteta?

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovni koncepti modela podataka – TIP PODATKA § Tip podatka definiše koja klasa podataka može biti skladištena u taj atribut § Domen definiše koje vrednosti može da ima jedan atribut § Difoltna vrednost je ona vrednost koja će biti uskladištena za dati atribut ukoliko je korisnik ne promeni

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovni koncepti modela podataka KLJUČ § Jedan ili više atributa čija vrednost jedinstveno identifikuje jednu istancu objekta ili jedan red (zapis) u tabeli § Osobine: jedinstvenost i neredundantnost § U jednom objektu može postojati više različitih atributa koje zadovoljavaju definiciju ključa - svi se nazivaju kandidati za ključ. ZAPOSLENI Primarni ključ Alternativni ključevi Šifra zaposlenog Ime Prezime JMBG Adresa Broj lične karte Tel E-mail ú Na primer, objekat ZAPOSLENI se može jedinstveno identifikovati preko matičnog ličnog broja, broja lične karte, e-mail adrese ili preko šifre zaposlenog. Svaki od ovih atributa se nazivaju kandidati za ključ. Kandidati za ključ su kandidati za primarni ključ. ú Primarni ključ je kandidat za ključ koji će se najčešće koristiti da jedinstveno identifikuje objekte. ú Svi drugi kandidati za ključ koji nisu izabrani za primarni ključ se zovu alternativni ključevi.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Primarni ključ (Primary Key) § Osnovna namena ključa: pretraživanje i izvlačenje podataka iz baze podataka § Ako je ključ definisan samo jednim atributom, onda je to prost ključ, a ukoliko je definisan sa više atributa, onda je to složeni ključ. Složeni ključ § Grupa atributa koja jedinstveno identifikuju objekat se zove složeni ključ.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kako određujemo primarne ključeve? § Primarni ključ mora da bude jedinstven, čija vrednost se neće menjati tokom vremena i koji će biti lak za unos i pretragu … § § Izbegavajte da Nazivi budu primarni ključevi! Primarni ključ treba da bude logičan i intuitivan ú Na primer, za objekat Student, mogli smo da uzmemo JMBG ili Broj lične karte za primarni ključ ú Zašto nismo? - Zato što JMBG ima 13 cifara, naporno je za unošenje i iz njega možemo eventualno saznati kada je student rođen, a taj podatak nam nije važan za naš informacioni sistem. Najbolje je da odredimo novi atribut, npr. Broj indeksa iz koga ćemo saznati koje godine je student upisan, pod kojim rednim brojem, ukoliko se upisao direktno na treću godinu imaće rimsko tri ispred broja indeksa i ukoliko je DLS student imaće oznaku E ispred broja indeksa, npr. E-III-12/2011. § Ukoliko nijedan postojeći atribut objekta nije pogodan za primarni ključ, dodajte novi atribut, čije vrednosti ćete jedinstveno odrediti § Obično se pored naziva primarnog ključa dodaje oznaka ID, što je akronim od Identification i ukazuje na atribut koji služi za identifikaciju, odnosno da je ključ.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Strani ili spoljni ključevi § Objekti ne ekzistiraju sami već moraju biti u nekoj relaciji ili vezi sa drugim objektima. ú Objekti se povezuju pomoću spoljnjeg ključa § Spoljni (ili strani, preneseni) ključ (Foreign Key) je atribut ili grupa atributa jednog objekta, čija se vrednost koristi za povezivanje sa vrednošću primarnog ključa u drugom objektu. Primarni ključ Spoljni ključ

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovni koncepti modela podataka – TIP VEZE § § Tip veze definiše minimalni i maksimalni broj događaja jednog objekta koji se nalazi u konkretnoj relaciji sa drugim objektom Tip veze može biti: » 1: 1 (jedan prema jedan) » 1: ∞ (jedan prema više) » ∞: 1 (više prema jedan) » ∞: ∞ (više prema više)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Problem relacije više-prema-više Tip veze “više prema više” nije dozvoljen u bazi podataka! § Ovaj problem se rešava dodavanjem međuobjekta koja sadrži primarne ključeve objekata između kojih je nastao

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kako određujemo strani ključ? § Najkritičniji deo posla! § Potrebno je proći kroz sledeća pitanja: 1. Koje objekte treba povezati? 2. Da li su veze između objekata zavisne ili nezavisne? 3. Koji je tip veze između objekata, da li je: » 1: 1 (jedan prema jedan) » 1: ∞ (jedan prema više) » ∞: 1 (više prema jedan) » ∞: ∞ (više prema više)?

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš 1. Koje objekte treba povezati? § Nikada ne treba direktno povezivati objekte tipa osobe, npr. Zaposleni sa Gostima! ú Zašto? - Zato što se između njih uvek dešava neki događaj, npr. Rezervacija ú Postavite pitanje: Šta je razlog njihovog susreta? - Ti objekti će biti povezani preko tog događaja! § Postavite pitanje: Da li je povezivanje nekih objekata bitno za bazu podataka koju pravite? ú Ukoliko pravite bazu podataka turističke agencije, da li ćete povezati Zaposlene sa Hotelima? Čije zaposlene vi želite da pamtite u vašoj bazi? Da li zaposlene u hotelu ili bazu zaposlenih u turističkoj agenciji? ú Zaposleni u turističkoj agenciji su povezani sa hotelima preko nekog događaja, npr. kada prave rezervaciju tog hotela ili sl.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš 2. Da li su veze između objekata zavisne ili nezavisne? § Šta znači da su objekti zavisni jedan od drugog? ú Da li je SOBA zavisna od HOTELA? – Postavite pitanje? Ako obrišem konkretan hotel, da li želim da se i njegove sobe obrišu iz baze? – Ako je odgovor DA, onda su tabele ZAVISNE jedna od druge. ú Pogledajmo drugi primer: Da li su HOTELI zavisni od KATEGORIZACIJE? – Postavite pitanje? Ako obrišem konkretan hotel iz baze, npr. hotel Hyatt, da li to znači da ću obrisati 5 zvezdica iz Kategorizacije? – Ako obrišem, šta je sa ostalim hotelima koji su takođe 5*? – Očigledno nećemo brisati! Što znači da su ovi objekti NEZAVISNI. § Šta mi znači informacija, da li su objekti zavisni ili nezavisni? ú Ukoliko su objekti zavisni onda će zavisan objekat naslediti primarni ključ objekta od koga zavisi i taj ključ će stajati među primarnim ključevima zavisnog objekta, npr. pošto SOBE zavise od HOTELA, one će naslediti primarni ključ hotela – Hotel. ID i on će stajati među njegovim primarnim ključevima, tj. Hotel. ID će biti deo primarnog ključa objekta SOBE. Znači SOBE će imati složen primarni ključ Hotel. ID i Broj. Sobe ú Ukoliko su objekti nezavisni onda će primarni ključ, koji se prenosi u drugu tabelu sa kojom se povezuje, stajati među ostalim neključnim atributima.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš 3. Koji je tip veze između objekata? § Ukoliko je tip veze “ 1: ∞” onda onaj objekat kod koga je “više” ili “∞” nasleđuje primarni ključ tabele sa kojom se povezuje ú Npr. povezujete SOBU sa VRSTOM_SOBE ú Postavite sledeće pitanje: Da li jedna konkretna soba može biti više vrsta sobe? – Ovo bi značilo da li konkretna soba broj 5 u hotelu Hyatt može biti i jednokrevetna i dvokrevetna itd. ? Odgovor je da ne može. Što znači da jedna konkretna soba može biti samo jedne vrste. ú Postavite sledeće pitanje: Da li u jedna konkretna vrsta sobe (npr. Apartman) može da sadrži više soba? – Odgovor je da može, jer možemo imati više npr. jednokrevetnih soba. Znači da je “više” na strani objekta Sobe, što znači da će Sobe preuzeti primarni ključ objekta Vrsta. Sobe i na taj način će Sobe imati spoljni ključ: Vrsta. Sobe. ID.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta je strani ključ? § Strani ključ u jednom objektu, npr. SOBA, je preneseni primarni ključ objekta, npr. VRSTA SOBE, sa kojim je objekat SOBA povezan! § Kod objekta SOBA: ú Primarni ključ je Br. Sobe. ID i Hotel. ID ú Strani ključ je Vrsta. Sobe. ID (FK - foreign key)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Slab objekat § Ukoliko postoji potreba da se ponavljaju vrednosti jednog atributa u okviru određenog objekta, tada se takav atribut izdvaja i formira se slab objekat. ú Na primer, za objekat zaposleni koji ima atribut telefon, želimo da pamtimo više telefona. Tada ćemo napraviti slab objekat telefon koji će naslediti primarni ključ svog nad objekta

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Generalizacija/specijalizacija § Generalizacija je tehnika gde se objekti sa zajedničkim atributima, vezama i/ili operacijama, grupišu (generalizuju) u jedan objekat koji se zove nadtip. § Inverzni postupak, gde se za neki tip objekta, definišu njegovi podtipovi, koji imaju neke njima specifične atribute, veze i/ili operacije, je specijalizacija. § Veza između nadobjekta i podobjekta je 1: 1

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kako čitate ovaj dijagram?

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Poređenje različitih notacija modela

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Šta je objekat, a šta tabela? § Termin objekat se koristi kod logičkog modelovanja baze podataka § Termin tabela se koristi kod fizičkog modela baze, tj. kod njene implementacije u nekom od konkretnih sistema za upravljanje bazom podataka - Jer onda naš objekat liči na tabelu, tj. on i jeste tabela. ú Atributi objekta predstavljaju zaglavlja tabele, tj. nazive kolona ú Vrednosti atributa se popunjavaju u redovima tabele ú Redove tabele često nazivamo zapisima ili rekordima

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Primer logičkog modela podataka i odgovarajuće implementacije objekata

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Vežba § Napraviti logički model baze podataka za porudžbinu proizvoda 28

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Vežba § Na osnovu korisničkog zahteva, napraviti logički model baze podataka za DVD klub Zahtev: “Želim u bazi podataka da imam evidenciju svojih partnera od kojih nabavljam filmove, bazu svih filmova, koje mogu da pretražujem po žanrovima i režiserima, evidenciju o svim DVD-jevima na kojima se nalaze kopije filmova, evidenciju o članovima kluba i njihovim iznajmljivanjima” 29

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Organizacija podataka u bazama podataka

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Koraci projektovanja baze podataka

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Implementacija baze podataka § Nakon što smo kreirali logički model baze podataka, gde se vide svi objekti, njihovi, pravilno određeni atributi, primarni ključevi i strani ključevi, naredni korak je da se tako modelirana baza podataka unese u Sistem za upravljanje bazom podataka § Sistem za upravljanje bazom podataka koji ćete izučavati na ovom predmetu je Microsoft Access § Zašto je potrebno prvo kreirati model baze, pa tek onda ga uneti u Access? § Da li je moguće direktno kreirati bazu u Accessu? ú Kada otvorite Access on će tražiti od vas da unesete sve atribute sa njihovim primarnim i stranim ključevima! ú Ako niste prethodno skicirali model podataka, već direktno unosili svojevoljno atribute u Access – vaša baza podataka u 90% slučajeva neće dobro raditi – jedino ukoliko niste višegodišnji ekspert u razvoju baza podataka ili ukoliko radite samo sa dva ili tri objekta

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS) § Sistem za upravljanje bazom podataka (Database Management Systems, DBMS) je softverski sistem koji kreira, pristupa, upravlja, kontroliše, čuva i pretražuje podatke § Poznatiji sistemi za upravljanje bazom podataka su: ú Microsoft Access ú SQL Server ú IBM DB 2 ú Oracle 11 g ú …

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Položaj DBMS-a

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Funkcije DBMS-a § Organizacija podataka – obuhvata izradu i rukovanje tabelama § Povezivanje tabela i izdvajanje podataka – Relationship i upiti § § Unos i uređivanje podataka – projektovanje i implementacija obrazaca ili ekranskih formi za pregled, unos i uređivanje podataka Prikazivanje podataka – izrada izveštaja koji mogu da sumiraju podatke u skupovima zapisa. Njih možete da pregledate, štampate ili objavljujete na internetu

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Primena baza podataka § Lična upotreba: ú adresar/telefonski imenik, kalendar zakazanih sastanaka ú lista obaveza, obaveštenja različite prirode … § Poslovna primena: ú Poslovna rešenja (ERP, CRM …) ú Inteligentna rešenja (BI) ú Geografski informacioni sistemi (GIS) … § U istraživačke svrhe i mnoge druge svakodnevne primene

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Dodatno o kancelarijskim sistemima Microsoft Access

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovne funkcije za podršku u Access-u Tabela Makro Modul Upit Bezbednost Forma Izveštaj Štampanje

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Osnovne funkcije za podršku u Access-u (nastavak) § Makroi su sekvence aktivnosti, koje automatizuju operacije nad bazom podataka koje se ponavljaju - koristi Visual Basic for Application (VBA) § Moduli su funkcije i procedure koje su napisane u programskom jeziku VBA § Bezbednost - pristup se može dodeliti grupi korisnika ili pojedincima, ali i ograničiti njihove mogućnosti za pregled ili modifikacije svih ili samo nekih tabela u bazi podataka § Štampanje § Objavljivanje - strane za pristup podacima (Data Access Page, DAP) omogućava kreiranje aplikacije za prikazivanje i ažuriranje podataka na web stranama, koje koriste prednosti jezika Dynamic HTML (DHTML) i e. Xtensible Markup Language (XML)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Režimi rada Accessa § Access ima tri osnovna radna režima: ú Režim za pokretanje (Startup mode) omogućava da konvertujete, šifrujete, dešifrujete i popravite podatke iz baze, izborom komandi iz podmenija Database Utilities i Security, menija Tools, pre otvaranja baze podataka. Ove komande su dostupne samo ako baza podataka nije otvorena. ú Režim projektovanja (Design mode) omogućava da napravite i modifikujete strukturu tabela i upita, razvijate obrasce za prikaz i uređivanje podataka, kao i da formatirate izveštaje za štampanje ú Režim izvršavanja (Run mode) prikazuje rezultat dizajna tabela, obrasca i izveštaja u posebnim prozorima

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Dugmad za izbor režima rada na Paleti alatki prozora Database Glavni obrazac aplikacije Linija menija Paleta alatki Prozor Database Traka sa objektima Ikone tabela Zapis na kojem se trenutno radi Poruka o statusnoj liniji Otvaranje podlista podataka Izbor zapisa na kojem se trenutno radi Traka za pomeranje kroz polja

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Tipovi relacija u Access-u § RELACIJA JEDAN-PREMA-JEDAN (1: 1) Jednom redu u jednoj tabeli odgovara jedan red u drugoj tabeli. Ovakve tabele možete kombinovati u jednu tabelu koja se sastoji od svih kolona obe tabele § RELACIJA TIPA JEDAN-PREMA-VIŠE (1: ∞) Povezuju jedan red iz jedne tabele sa više redova druge tabele preko relacije između primarnog ključa bazne tabele i odgovarajućeg spoljnjeg ključa u povezanoj tabeli § RELACIJE TIPA VIŠE-PREMA-JEDAN (∞: 1) Povezuju više redova jedne tabele sa jednim redom druge tabele § RELACIJE TIPA VIŠE-PREMA-VIŠE (∞ : ∞) Ne mogu da se izraze kao jednostavne relacije između dva objekta. Njih ostvarujete tako što pravite tabelu koja ima relacije tipa više-prema-jedan sa dve bazne tabele.

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Prikaz u Access-u: Relationship Booking

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Početak rada u Accessu

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje prazne baze podataka

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Imenujte vašu bazu podataka

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Prvi radni ekran za kreiranje baze

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Prebacivanje na Design View

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Imenujte i sačuvajte tabelu

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Ekran u režimu za projektovanje baze (Design View)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje prve tabele

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje tipa podataka § Za kategorizaciju želimo da formiramo padajući meni sa već ponuđenim nazivima kategorizacije

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Lookup Wizard § Kreiraćemo dve kolone: ú Col 1: za prikazivanje i povezivanje sa drugim tabelama ú Col 2: pun naziv koji detaljno opisuje prvu kolonu § Na sledećem prozoru odabraćemo da se Col 1 prikazuje na ekranu § Na poslednjem prozoru nećemo čekirati mogućnost da se selektuje više odgovora

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje nove tabele § U meniju kliknite na Create § Odaberite Table Design § Kreirajte tabelu Vrsta. Sobe i Sobe

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje atributa § Kod tabele Sobe, primarni ključ je složen, pa je potrebno selektovati oba atributa i kliknuti na ključ (Design -> Primary Key)

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Lookup Wizard § Neka Vrsta. Sobe. ID bude Lookup Wizard tip polja koja će gledati na polja u tabeli Vrsta Sobe

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Povezivanje tabela 1. Kliknuti na Database Tools, a zatim na Relationship 2. Dodati (Add) obe tabele 3. Vući mišem od Hotel. ID iz Hotela u Hotel. ID u tabeli Sobe 4. Otvoriće se ekran u okviru koga ćemo selektovati referencijalni integritet

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Povezivanje tabela

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Popunjavanje tabela sa konkretnim vrednostima

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje korisničkih formi (Forms) § Create -> Form Wizard

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje formi § Prvo odaberemo sve atribute iz tabele Hotel, a zatim sve atribute iz tabele Sobe

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje formi § Biramo način grupisanja i pregledanja podataka § U ovom slučaju pregledaćemo za jedan hotel sve njegove sobe

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje formi § Nakon izbora odgovarajućeg okruženja (Layout) i stila prikazivanja forme, kliknite na Finish

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje formi

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje izveštaja § Kliknite na Report Wizard § Selektujte odgovarajuće atribute iz sve tri tabele (slika) § Odaberite željeni izgled izveštaja

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Izgled izveštaja

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Kliknite u meniju na Database Tools § Odaberite Switchboard Manager § Pojaviće vam se poruka koja vas pita da li želite da kreirate? - Kliknite na Yes, nakon čega će vam se otvoriti naredni ekran

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Kliknite na Edit, nakon čega vam se pojavljuje novi prozor za unos komandi § Kliknite na New

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Unesite prvu komandu za unos novih, ažuriranje postojećih i pretragu hotela (na slici pod Text) § Odaberite da vrsta komande bude “Otvaranje forme za editovanje” (Open Form in Edit Mode) što označava da možemo menjati postojeće vrednosti, dodavati nove, brisati itd. (na slici pod Command) § Pod Form pronađite formu koju želite da se pojavi

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Kada želite da se pojave izveštaji koje ste kreirali, potrebno je da pod Command odaberete Open Report

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Da bi korisnicima omogućili da mogu da zatvore aplikaciju odaberite pod Command: Exit Application § Potom zatvorite klikom na Close sve otvorene ekrane Switchboard-a

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Dvoklikom na Switchboard formu otvoriće se kreirana glavna forma za pristup drugim formama

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Kreiranje glavne forme § Da bi se pri pokretanju ove baze podataka “Rezervacija” automatski pokrenula glavna forma, potrebno je pod Access Options, odabrati Current Database i pod Display Form selektovati Switchboard § Ugasite vašu bazu i ponovo je otvorite kako bi videli efekat

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Demo: Rad u Access-u 2010 § Pregled Access okruženja 2010: http: //www. infiniteskills. com/demos/movieplayer. php? h=685&w=890&movie=http: //iskillsmedia. s 3. amazonaws. com/access 2010 -demo/0101. mp 4 § Kreiranje prve tabele u Access-u 2010: http: //www. infiniteskills. com/demos/movieplayer. php? h=685&w=890&movie=http: //iskillsmedia. s 3. amazonaws. com/access 2010 -demo/0301. mp 4 § Poređenje Access-a 2007 i 2010: http: //office. microsoft. com/enca/support/office-video-FX 102493438. aspx# § Zvanične Microsoft demo verzije: http: //office. microsoft. com/enca/support/? CTT=97

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Implementirajte prikazani model podataka “Rezervacija” u Access-u

Poslovna informatika Prof. dr Angelina Njeguš Implementirajte prikazani model podataka rent a-car agencije u Access-u