Predmet ANALIZA FINANSIJSKIH IZVETAJA Tema Finansijska analiza U

Predmet: ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA Tema: Finansijska analiza U TRŽIŠNOJ PRIVREDI

III FINANSIJSKA ANALIZA 1. 2. 3. 4. Komponente finansijskih izveštaja i njihova iskazna moć Opšte smernice za analizu finansijskih izveštaja Ciljevi i metode analize finansijskih izveštaja Osnovni elementi finansijske analize (racio brojevi): 4. 1 Pokazatelji likvidnosti 4. 2 Pokazatelji poslovne aktivnosti 4. 3 Pokazatelji finansijske strukture 4. 4 Pokazatelji rentabilnosti (profitabilnosti) 4. 5 Pokazatelji tržišne vrednosti akcija 5. Pojam i vrste rizika i dejstvo leveradge-a (poluge) 6. Realni dometi i ograničenja finansijske analize

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 1. 1 Finansijsko izveštavanje i društveno blagostanje l Finansijski izveštaji (F. I) treba da sadrže razumljive, relevantne pouzdane i uporedive informacije l Te informacije su korisne za investitore i kreditore i one su osnov za optimalno odlučivanje od strane korisnika F. I-ja l Gro optimalnih odluka povećava efikasnost funkcionisanja finansijskih tržišta (novca i kapitala) l Ta efikasnost omogućava optimalnu alokaciju kapitala l Optimalna alokacija kapitala utiče na zdravu ekonomiju zemlje, regiona pa i šire l Svi gore navedeni faktori, kao krajnji efekat, povećavaju društveno blagostanje

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI l Finansijsko izveštavanje je proces stavljanja na uvid infromacija opšte namene eksternim subjektima, odnosno tzv. KORISNICIMA, kao što su: l l l l Investitori Kreditori Zaposleni Novinari, ekonomisti Rejting agencije Vlada i njeni organi Studenti * * * * Kupci i dobavljači Konkurenti Finansijski analitičari Berzansdki posrednici Poreski organi Mediji Najšira javnost

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5. 3 Ekonomske konsekvence finansijskih informacija l Redistribucija ekonomske moći između raznih investitora l Obim poslovnog rizika i njegova alokacija na učesnike l Alokacija društvenog bogatstva na potrošnju i investicije l Alokacija raspoloživih ekonomskih resursa u skladu sa obimom i sadržajem obelodanjivanja uz F. I-je l Obim resursa koji se alocira na obelodanjivanje l Obim resursa koji se alocira na regulativu i standarde l Definisanje prioriteta menadžmenta u izboru projekata

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5. 4 Nedostaci postojećeg modela za finansijsko izveštavanje l Transakcioni pristup poslovnim događajima l Frekvencija (učestalost) pripreme F. I-ja l Ograničen broj obeležja o poslovnim transakcijama l Velika uopštenost bilansnih pozicija u komponentama F. I-ja l Relativno skup računovodstveni nadzor sadržaja i kvaliteta informacija iz F. I-ja

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5. 5 Poželjne kvalitativne karakteristike novog modela F. I-nja l Persperktivne, buduće, očekivane, prognozirane a ne “istorijske” informacije – kako je to sada slučaj l Poboljšanje sadržaja i kvaliteta informacija u F. I-ima l Unapređenje sadržaja i kvaliteta revizije komponenata F. I-ja l Realnost sprovođenja predloženih izmena (Feasibility study) l Upoređenje odnosa troškovi/koristi (cost/benefit analiza) predloženog novog modela za F. I-nje

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5. 6 Definicija nezavisne revizije F. I-ja “Nezavisna revizija finansijskih izveštaja je sistematičan proces pomoću koga kompetentna, nezavisna osoba objektivno pribavlja i procenjuje dokaze koje se odnose na tvrdnje (Assertions) o nekom ekonomskom entitetu ili događaju, u cilju formiranja mišljenja o stepenu sa kojim je ta tvrdnja u skladu sa unapred utvrđenim kriterijem”. Napomena: U sadašnjim uslovima taj “unapred utvrđeni kriterij” se, u većini slučajeva svodi na primenu Međunarodnih standarda za finansijsko izveštavanje (MSFI), koje danas primenjuje najveći broj zemalja u svetu - sa tendencijom daljeg povećanja tog broja, odnosno sprovođenje tzv. procesa harmonizacije (ujednačavanja prakse) finansijskog izvštavanja na globalnom nivou.

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI 5. 7 Izveštaj nezavisnog revizora o pravilnosti prezentiranja komponenata finansijskih izveštaja l Postoje dve grupe izveštaja o reviziji: a) standardni izveštaj o reviziji – u kome je izraženo pozitivno mišljenje nezavisnog revizora, i b) modifikovani izveštaj o reviziji – u kome je izraženo: (1) mišljenje sa rezervom; (2) negativno mišljenje, ili, (3) uzdržano mišljenje nezavisnog revizora.

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Uslovi za izdavanje standardnog izveštaja revizora l Uvid u svih pet komponenata finansijskih izveštaja 1. Dosledna primena Međunarodnih standarda revizije (MSR) - kao osnove za reviziju i izveštavanje 2. Pribavljanje dovoljnog obima (kvantitet dokaza) kompetentnih dokaza (kvalitet dokaza) revizije 3. Da su finansijski izveštaji u svemu prezentirani u skladu sa Međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje (MSFI) uz adekvatno obelodanjivanje 4. Nema osnova (povoda) za izražavanje nekog drugog mišljenja osim (i isključivo) pozitivnog mišljenja

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Struktura standardnog izveštaja o reviziji Standardni izveštaj o reviziji sadrži tri ključna pasusa: (1) Uvodni pasus - u kome se navode tri ključne stvari - Predmet revizije (komponente finansijskih izveštaja) - Primarna odgovornost menadžmenta (za sadržaj i kvalitet finansijskih izveštaja) - Odgovornost revizora (da izraze mišljenje o F. Ima) na bazi izvršene revizije

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Struktura standardnog izveštaja o reviziji (nastavak) (2) Pasus o obimu izvršene revizije - Revizija je izvršena u skladu sa Međunarodnim standardima revizije (MSR) - Objašnjenje suštine tih standarda (provera na bazi uzorka, procena nekih pozicija od strane menadžmenta, i sl. ) - Poslednja rečenica u ovom pasusu glasi: “Uvereni smo da revizija koju smo izvršili predstavlja solidnu osnovu za izražavanje našeg mišljenja” – veoma važan iskaz

Tema 1: FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE U TRŽIŠNOJ PRIVREDI Struktura standardnog izveštaja o reviziji (nasta. ) (3) Pasus o mišljenju nezavisnog revizora Tekst u ovom pasusu glasi: “Po našem mišljenju, navedeni finansijski izveštaji “pravilno prezentiraju” (američka verzija) ili “istinito i objektivno prikazuju” (engleska verzija) finansijsku poziciju kompanije “X” na dan 31 decembra, rezultate njenog poslovanja, njenih novčanih tokova i promene na kapitalu i rezervama, u skladu sa MSFI i domaćim računovodstvenim propisima (ili računovodstvenim propisima republike Srbije – čitaj: “unapred utvrđenim kriterijem”).

Finansijski izveštaji kod nas: 1. Bilans stanja 2. Bilans uspeha 3. Bilans tokova gotovine 4. Napomene Okvir za finansijsko izveštavanje kod nas: 1. Zakon o računovodstvu i reviziji (odredbe o računovodstvu) 2. Međunarodni računovodstveni standardi l

l Revizor: lice koje je imenovano da obavi reviziju. Revizor mora imati odgovarajuće zvanje (mlađi revizor, ovlašćeni revizor). Revizori nikad ne rade sami nego uvek u timu. l Kao što smo rekli, izražavanje mišljenja je: 1. mišljenje bez rezervi 2. mišljenje sa rezervom 3. uzdržavajuće mišljenje 4. negativno mišljenje

Mišljenje se izražava kroz revizorski izveštaj koji se izdaje na kraju procesa revizije. l Okvir za reviziju kod nas: l - Zakon o racunovodstvu i reviziji (odredbe o reviziji) l - Medunarodni standardi revizije l l l l Kome treba revizija? Sastavljac finansijskih izveštaja Korisnici fin. izveštaja Rukovodstvo preduzeca Vlasnici Investitori Kreditori Poslovni partneri (kupci, dobavljaci…)

l Rukovodstvo i zaposleni 1. Informacije u finansijskim izveštajima mogu imati značajne ekonomske konsekvence za one koji se na njih oslanjaju. 2. Postojanje potencijalnog konflikta izmedu sastavljača i korisnika finansijskih izveštaja koji može da rezultira pristrasnim informacijama. 3. Korisnici finansijskih izveštaja nisu u mogućnosti da direktno provere kvalitet informacija. l 4. Potrebno je visoko strucno znanje za proveru informacija (koje korisnici finansijskih izveštaja cesto nemaju).

Zašto je revizija tako kompleksna? l Računovodstvena evidencija: - finansijski izveštaji - glavna knjiga - dnevnik - knjigovodstvena dokumentacija

l pocetak godine 1. Bilans stanja 2. Bilans uspeha u toku godine Dnevnik Glavna knjiga kraj godine Bilans stanja Bilans uspeha

l Gradevinski l Tvrdnje objekti: 3. 500. 000 dinara u finansijskim izveštajima: 1. Postojanje 2. Kompletnost 3. Vlasništvo 4. Vrednovanje 5. Prezentacija i obelodanjivanje

MEÐUNARODNI STANDARDI REVIZIJE Međunarodna federacija računovođa (IFAC) AICPA ACCA CICA IDW CNCC SRRS SRRRS IFAC MRS

l l l IFAC - International Federation of Accountants IFAC je medunarodna organizacija koja okuplja računovođe iz celog sveta. Članice IFAC-a su nacionalne profesionalne organizacije, a ne pojedinci i države. Cilj IFAC-a je da razvija profesiju i harmonizuje standarde tako da omogući računovodama i revizorima da pruže usluge visokog kvaliteta u javnom interesu. Najznačajniji organ IFAC-a za profesiju revizije je Odbor za međunarodne standarde revizije i uveravanja (IAASB). Glavni zadatak ovog Odbora je unifikacija revizijske prakse kroz donošenje međunarodnih standarda.

Postupak izrade standarda Kada IAASB proceni da postoji potreba za novim standardom, formira se radna grupa za tu svrhu. Radna grupa proucava odgovarajuce materijale i na osnovu njih pravi nacrt standarda. Kada IAASB odobri nacrt, on se šalje svim organizacijama članicama na uvid radi eventualnih sugestija, kritike i komentara. Na osnovu njih, prvobitni nacrt se revidira. l Kada se nacrt odobrti od strane IAASB, on se izdaje kao konacan Medunarodni standard revizije (MSR). Medunarodni standardi revizije izdaju se od 1994. godine. l

Obaveznost primene MSR l Primena Međunarodnih standarda revizije je obavezna za sve organizacije članice, dok l Saopštenja o međunarodnoj praksi revizije predstavljaju pomoć u vršenju revizije i njihova primena nije obavezna. l U slučajevima kada se lokalna regulativa razlikuje od MSR, organizacije članice treba da primenjuju MSR.

NEPRAVILNOSTI U FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA l Odgovornost menadžmenta i revizora l Menadžment preduzeća – klijenta revizije je odgovoran za: Ø istinitost i objektivnost finansijskih izveštaja; Ø utvrdivanje računovodstvene politike; Ø održavanje adekvatnog sistema internih kontrola.

Revizor je odgovoran za planiranje i izvođenje revizije na način koji revizoru omogućuje da pruži razumno uveravanje da su finansijski izveštaji oslobođeni od materijalno značajnih nepravilnosti.

Revizor pruža samo razumno uveravanje, a ne apsolutno uveravanje u to da finansijski izveštaji ne sadrže nepravilnosti tj. revizor nije garant ispravnosti finansijskih izveštaja. l Razlozi zbog kojih revizor ne može pružiti apsolutno uveravanje su: Ø obim računovodstvene evidencije nameće potrebu za korišćenjem metode uzorkovanja; Ø posao koji revizor obavlja u cilju formiranja mišljenja cesto uključuje prosuđivanje (npr. dovoljnost dokaza); Ø postojanje inherentnih ograničenja sistema internih kontrola klijenta (npr. Troškovi kontrola, tajni dogovori i dr. ); Ø najveći deo dokaza ima ubedljiv, a ne definitivan karakter (npr. podaci na prijemnici). l

III FINANSIJSKA ANALIZA l 1) Komponente finansijskih izveštaja i njihova iskazna moć l Shodno odredbama MRS/MSFI 1 komponente finansijskih izveštaja (F. I. ) ili bilansa su: l a) b) c) d) e) a) Bilans stanja (B/S) Bilans uspeha (B/U) Bilans tokova gotovine (BTG) Izveštaj (bilans) o promenama na kapitalu – BPK, i Napomene i obelodanjivanja Bilans stanja je komponenta bilansa koja: - pokazuje finansijsku poziciju pravnog lica (ekonomskog entiteta), odnosno stanje njene imovine, obaveza i kapitala; - imovina, obaveze i kapital su tzv. Elementi B/S.

III FINANSIJSKA ANALIZA a) Jednačina B/S glasi: A = P, i dalje: A = O + K, na osnovu čega se kapital izračunava po formuli: K=A–O što govori o tome da je kapital onaj elemenat B/S koji se ne dobija neposredno iz računovodstva, već se izračunava odnosno da predstavlja aktivu (imovinu, sredstva) umanjenu za obaveze. Pri čemu su: A = Aktiva; P = Pasiva; O = Obaveze i K = Kapital Ekonomski posmatrano Kapital predstavlja neto imovinu sastavljača bilansa, koja se uvećava isključivo na baze ostvarene neto dobiti, koja se dobija kao razlika između prihodfa i rashoda. Ukoliko firma ostvari neto gubitak onda se taj gubitak iskazuje u aktivi B/S, i predstavlja odbitnu stavku klapitala koji je iskazan u pasivi B/S je , u suštini, ona komponenta F. I-ja koja preuzima deo struje troškova (rashoda) i prihoda koji se odnosi na neki od budućih sukcesivnih perioda, dok se na račune B/U sliva deo struje troškova i prihoda koji imaju karakter tekućih rashoda i prihoda, čijim se suprotstavljanjem i dobija finansijski rezultat – neto dobit ili gubitak.

III FINANSIJSKA ANALIZA Bilans uspeha (B/U) B/U je komponenta F. I-ja koja pokazuje: - rentabilnost, profitabilnost, zarađivačku sposobnost ili prinosnou snagu firme; - ostvarenje dugoročnog strateškog poslovnog cilja – profitabilnosti odnosno rentabilnosti. Elementi B/U su: (a) prihodi; (b) rashodi; i, (c) finansisjki rezultat – neto dobit ili gubitak. B/U se sastoji iz tri posebna podbilansa: 1) Podbilans poslovnih prihoda i rashoda – koji, po pravilu, treba da ima najveće učešće u ostvarenju ukupnog finansijskog rezultata; 2) Podbilans finansijkih prihoda i rashoda; i 3) Podbialns neposlovnih i vanrednih prihoda i rashoda. b) B/S i B/U se uvek nalaze u korelativnom odnosu; otuda je prosto nemoguće da se iskaže realan rezultat a da, istovremeno, ne bude realno iskazano i stanje u B/S. Preciznije, svi problemi bilansiranja uglavnom proističu iz problematike alociranja.

III FINANSIJSKA ANALIZA l c) Bilans tokova gotovine (BTG) BTG je ona komponenta F. I-ja koja pokazuje da li firma ostvaruje kratkoročni (srednjeročni) strateški poslovni cilj – obezbeđenje likvidnosti odnosno solventnosti. (Solventnost je sposobnost firme da na duži rok udovoljava svojim dospelim obavezama; likvidnost predstavlja sadašnju (trenutnu, kratkoročnu) sposobnost izmirenja dospelih obaveza. – S. Kukoleča – Organizaciono-poslov. Leksikon) BTG se, u osnovi, sastoji iz tri posebna segmenta: (1) Tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti; (2) Tokova gotovine iz aktivnosti investiranja; i, (3) tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. Ova komponenta F. I-ja se sastavlja na bazi podataka iz B/S i B/U. Naziva se još i “Izveštaj o tokovima gotovine” i ona je komponenta F. I-ja koja je relativno “nova” – uvedena je pre desetak godina ili nešto više.

III FINANSIJSKA ANALIZA l d) Izveštaj (bilans) o promenama na kapitalu Ovaj izveštaj iskazuje povećanje ili smanjenje neto imovine firme između dva obračunska perioda, na osnovu principa merenja koje je firma obelodanila u svojim F. I-ma. Izuzev promena koje su rezultat poslovnih događaja sa akcionarima, kao što su transakcije sa kapitalom i dividende, ukupna promena na kapitalu predstavlja, u suštini, ukupne dobitke i gubitke koje je firma kroz svoje aktivnosti ostvarila tokom obračunskog perioda. B/U se, otuda, može posmatrati i tretirati kao osamostaljeni račun kapitala; na tom računu svi prihodi se mogu tretirati kao povećanje, a svi rashodi kao smanjenje kapitala – neto imovine firme.

III FINANSIJSKA ANALIZA l e) Napomene i obelodanjivanja uz F. I-je Napomene uz F. I-je firme : a) Prikazuju informacije o osnovama za pripremu F. I-ja i specifične računovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na značajne poslovne promene i događaje; b) Obelodanjuju informacije koje zahtevaju Međunarodni računovodstveni standardi (MRS), koje nisu prikazane na nekom drugom mestu u F. I-ma; c) Obezbeđuju dodatne informacije koje nisu prikazane u samim F. I-ma, ali su neophodne radi verne prezentacije poslovanja. Napomene uz F. I-je se prikazuju na sistematski način. Svaka stavka prikazana u samom B/S, B/U ili BTG unakrsno se povezuje (eng. Cross-reference) sa odgovarajućim informacijama u Napomenama.

III FINANSIJSKA ANALIZA l e). . . Obelodanjivanje uz F. I-je Cilj obelodanjivanja je da se korisnicima F. I-ja omogući bolje razumevanje i pravilnu interpretaciju informacija prikazanih u F. I-ma. Napomena: Za više detalja na temu obelodanjivanja detaljnije pogleati temu 7. iz Okvirnog plana predavanja iz ovog predmeta, koja je naslovljena: “Finansijsko izveštavanje u međunarodnom poslovnom okruženju”. (u okviru prvog bloka tema pod naslovom: “RAČUNOVODSTVO I FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE).

III FINANSIJSKA ANALIZA 2) Principi (opšta uputstva) za analizu finansijskih izveštaja a) Uporedivost i konzistentnost korišćenih podataka • KIS (eng. Keep It Simple) je ključni princip za analizu F. I-ja • Obezbeđenje uporedivosti podataka – veoma bitno (npr. U obračuna stope prinosa na kapital za firmu A uzeti dobit pre, a za firmu B dobit posle oporezivanja, i sl. ) • Podatke o tome uzeti iz Napomena uz F. I-je l Osim toga, opšta pravila za uporedivost i konzistentnost se, u osnovi, svode na sledeće: 1) Nikad se ne oslanjati samo na jedan racio broj. 2) Uzeti u uzorak što duži period (veći broj godina) 3) Imati u vidu datum obračunskog perioda. 4) Imati u vidu broj nedelja u godini.

III FINANSIJSKA ANALIZA l 2) Principi (opšta uputstva) za analizu F. I-ja - Nastavak 5) Uzeti u obzir prosečne, srednje ili najveće vrednosti. 6) Istražiti uzroke razlike i značajnih varijacija 7) Koristiti crteže i grafikone 8) Tehnika prikaza istih veličina (veća ili manja polja) 9) Nikada se ne oslanjati na tuđe analize (do it yourself- D. I. Y) b) c) Pravilo iskazivanja u procentima umesto apsolutnih iznosa Indeksni brojevi – omogućavaju uočavanje trendova

FINANSIJSKA ANALIZA �� Glavni cilj je prikazati kako investitori biraju računovodstvene informacije relevantne za donošenje odluka.

Nakon studiranja ove teme trebalo bi da smo u stanju bližeg poznavanja � Neto dobiti kompanije u odnosu na prihod od prodaje, imovinu i deoničarsku glavnicu. � Izvora finansijskih informacija o preduzeću. � Dinarskih i procentnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja. � “Kvaliteta" zarada, imovine i radnog (obrtnog) kapitala preduzeća - kompanije. � Analize finansijskih izveštaja sa stanovišta redovnih akcionara, kreditora i ostalih. � Izračunavanja pokazatelja koji se koriste u analizi finansijskih izveštaja i objasnjenja značenja svakog. l

Informacije iz finansijskih izveštaja �� Finansijski izveštaji služe preduzeću kao kontrolna ploča s mernim instrumentima. Oni izveštavaju o radu menadžera, potvrđuju njihove uspehe i neuspehe i upozoravaju na probleme. Tumačenje informacija koje daje složena kontrolna ploča zahteva poznavanje instrumenata i njihova prilagođavanje kako bi se razumeli dobijeni podaci.

Finansijski pokazatelji �� Potrebno je razumeti unutrašnja zbivanja u računovodstvenom sistemu i značenje različitih finansijskih pokazatelja kako bi interpretirali podatke koji se pojavljuju u finansijskim izveštajima. Čitaocu s računovodstvenim znanjem, skup finansijskih izveštaja veoma mnogo govori o poslovanju preduzeća.

�� Finansijsko poslovanje preduzeća može biti interesantno raznim grupama interesenata kao što su: menadžment, kreditori, investitori, potencijalni poslovni partneri, političari, predstavnici sindikata i vladine agencije. Svaka od ovih grupa ima svoje potrebe, i s obzirom na njih daju akcenat na određene aspekte finansijske slike kompanije.

Kakvo je vaše mišljenje o veličini korporacijskih profita? �� Kao student koji je završio (ili gotovo završio) program upravljačkog računovodstva, imate puno bolje razumevanje profita preduzeća od ljudi koji nisu nikada učili računovodstvo. Visina zarada velikih korporacija kontraverzno je pitanje, omiljena tema mnogih političkih govora, koktel partija i mnogih sedeljki.

l �� Mnoge informacije koje se dobiju iz ovakvih izvora više su emotivne nego racionalne, više su plod mašte nego činjenica. Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da ljudi vjeruju da prosečna proizvodna kompanija ima dobit nakon poreza u visini od 30% od prihoda od prodaje, dok činjenice posljednjih godina govore da ta dobit iznosi oko 5% od prihoda od prodaje.

�� General Motors je u svom godišnjem izveštaju pre nekoliko godina iskazao neto dobit od 321. miliona $. l Ova dobit može da se smatra visokom, međutim to je samo 0, 5% prihoda od prodaje GM-a. Prema tome u svakom dolaru prihoda, samo je - centa dobiti za GM. Na automobilu od 10, 000$, dobit je 50$. l Zapravo, zarada od 321. miliona dolara godišnje nije neki rezultat za korporaciju veličine General Motorsa. l Ipak, ubrzo nakon toga, GM je objavio nove informacije o prihodu od prodaje i zaradama. Neto dobit je bila 4. 5 milijardi dolara što je predstavljalo oko 5 centi na na svaki dolar prihoda od prodaje. Na automobilu od 10, 000$ dobit je bila 550$.

�� Dublje znanje računovodstva ne daje vam mogućnost da kažete kolike bi korporacijske zarade trebale da budu, međutim, računovodstveno znanje omogućuje vam čitanje revidiranih finansijskih izveštaja koji govore kolike jesu korporacijske zarade. Osim toga, svesni ste da su informacije iz objavljenih finansijskih izveštaja korporacija revidirale revizorske firme.

�� Ne ostvaruju sve vodeće korporacije dobit svake godine. U periodu od deset godina, od 1981. do 1990. , svake godine Pan American Airways iskazivala je neto gubitak. Krajem 1991. , Pan Am-američka "najbolja" vazdušna kompanija — prestala je s poslovanjem. Za mnoge američke korporacije 1991. bila je loša godina. Svaki od "Velike trojke" američkih proizvođača automobila iskazao je velike gubitke. Čak je i IBM imao neto gubitak — prvi u osamdesetogodišnjoj istoriji kompanije.

� Naftne su kompanije kritikovane zbog takozvanih viškova profita, pa pogledajmo stoga profite Exxona, najveće svetske naftne kompanije. Nedavni godišnji izveštaj Exxona (reviziju obavila Price Waterhouse) prikazuje da su profiti iznosili nešto više od 3. 5 milijarde $. Na prvi pogled ova brojka izgleda ogromna — međutim pogledajmo dalje. Ukupan prihod Exxona iznosio je više od 95 milijardi $, pa prema tome neto dobit iznosi manje od 4% od prihoda. Sa druge strane, porezi na dobit, trošarine, ostali porezi koštali su Exxon" više od 27 milijardi $, ili oko 7%- profita kompanije. Prema tome porezi imaju mnogo veći udeo u galonu nafte nego što ima dobit naftne kompanije.

l Finansijska analiza �� Postoji mnogo načina procene adekvatnosti dobiti preduzeća i korporacija. Bez sumnje, zarade bi trebalo upoređivati sa ukupnom imovinom, investiranim kapitalom kao i sa prihodom od prodaje. U ovom delu razmotrićemo brojne načine procene profita i solventnosti preduzeća i korporacija.

� Mnogi finansijski analitičari proučavaju finansijski položaj i buduće izglede javnih korporacija i prodaju svoje analize, zaključke, te preporuke o ulaganjima. Na primer, detaljne finansijske analize većine velikih korporacije nedeljno objavljuju Moody's Investors Service, Standard & Poor's i The Value Line Investment Survey. Svako se može pretplatiti na savetodavne usluge o ulaganju. � Bankari i glavni kreditori često dobijaju detaljne informacije od zajmoprimaca kao uslov za davanje zajma. Dobavljači i ostali trgovinski kreditori mogu od agencija za kreditni rejting dobiti finansijske informacije o gotovo svakom preduzeću. Centri za bonitet predstavljaju dragocen izvor informacija o finansijskom položaju preduzeća.

Komparativni finansijski izveštaj �� Značajne promene finansijskih podataka lako se mogu videti kad su iznosi iz finansijskih izveštaja za dve ili više godina prikazani jedni pored drugih u stupcima. Takav se izveštaj naziva komparativni finansijski izveštaj. �� Vrednosti iz najbliže godine obično se nalaze u levoj koloni. Bilans i izveštaj o dobiti često se pripremaju u obliku komparativnih izveštaja.

l Sredstva analize �� Nekoliko iznosa dobijenih iz finansijskih izveštaja vrlo su značajni. Značajan je njihov odnos sa ostalim iznosima i smer njihovih promena. Analiza je uglavnom postupak postavljanja značajnih odnosa i identifikovanja promena i trendova. Četiri široko korišćene analitičke tehnike su: �� (1) dinarske i postotne promene, �� (2) trend u postocima, �� (3) komponente u postocima i �� (4) pokazatelji.

�� Dinarski iznos promene razlika je između iznosa godine koja se upoređuje i bazne godine. Postotna se promena izračunava delenjem iznosa promene između godina sa iznosom bazne godine.

�� Procena postotnih promena prihoda od prodaje i zarada. Izračunavanje postotnih promena prihoda od prodaje, bruto dobiti I neto dobiti od jedne do druge godine, daje uvid u stopu rasta preduzeća i kompanije. Ako ekonomske aktivnosti rastu, povećanje prihoda od prodaje i zarada trebalo bi da bude veće od stope inflacije.

l �� Kod određivanja dinarske ili postotne promene tromesečnog prihoda od prodaje ili zarada, obično se upoređuju rezultati tekućeg tromesečja sa rezultatima istog tromesečja prethodne godine. l Korišćenje istog tromesečja prethodne godine kao baznog perioda sprečava narušavanje postupka analize zbog sezonskih fluktuacija poslovnih aktivnosti.

l Postotne promene zavaravaju kad je baza mala � Postotne promene mogu stvoriti pogrešan utisak kad je dinarski iznos koji se koristi kao baza neuobičajeno mali. l Povremeno na televiziji možemo čuti kako su se profiti kompanije povećali za vrlo veliki procent, kao što je 900%. l Početni je utisak stvoren ovom izjavom da su sada profiti kompanije izuzetno veliki. Međutim, pretpostavimo na primer da je kompanija prve godine imala neto dobit od 100, 000 din. ; u drugoj je godini neto dobit pala na 10, 000 din. ; i u trećoj se godini neto dobit vratila na nivo od 100, 000 din. U ovoj trećoj godini neto dobit se povećala za 90, 000 din. , što predstavlja povećanje od 900% u odnosu na prethodnu godinu. Nije potrebno reći da se ovo povećanje od 900% u trećoj godini sučeljava sa smanjenjem dobiti od 90% u drugoj godini.

l Trend u procentima �� Promene stavki finansijskih izveštaja od bazne do sledećih godina često se nazivaju trend u procentima kako bi se pokazao iznos i smer promena. Dva koraka su neophodna za izračunavanje trenda u procentima. Najpre se bira bazna godina i svakoj stavki iz finanijskih izveštaja pridružuje se ponder od 100%. U drugom se koraku svaka stavka iz finansijskih izveštaja sledećih godina izražava kao postotak iznosa iz bazne godine. Ovaj se postupak izračunavanja sastoji od deljenja stavke kao što je Prihod od prodaje u godini nakon bazne godine, s Prihodom od prodaje iz bazne godine.

l Komponente u postocima �� Komponente u procentima pokazuju relativnu veličinu svake stavke. Na primer, svaka stavka iz bilansa može se izraziti kao procenat od ukupne imovine. To daje brzi uvid u relativnu važnost tekuće i netekuće imovine, kao i uvid u relativnu važnost tekućih kreditora, dugoročnih kreditora i akcionara. Izračunavanjem komponenti u procentima za nekoliko sukcesivnih bilansa, možemo da uočimo koje stavke postaju značajnije, a koje postaju manje značajne.

l Opšti izveštaj o dobiti �� Druga primena komponenti u procentima je iskazivanje svih stavki iz izveštaja o dobiti kao postotaka od neto prihoda od prodaje. Takav se izveštaj naziva opšti izveštaj o dobiti. l Pokazatelji �� Pokazatelj je jednostavan matematički iskaz odnosa između dve stavke. Svaki se procenat može posmatrati kao pokazatelj — odnosno jedan broj izražen kao postotak drugog.

� Pokazatelji se mogu opisati na nekoliko načina. Razmotrimo radi ilustracije tekući odnos, kojim se izražava odnos između tekuće imovine i tekućih obaveza. Ako tekuća imovina iznosi 100, 000 din, a tekuće obaveze 50, 000 din, možemo reći da je tekući odnos 2 prema 1 (piše se 2 : 1) ili da tekuća imovina iznosi 200% od tekućih obaveza. Jedan i drugi način izražavanja korektno opisuju odnos — što znači da je tekuća imovina dvostruko veća od tekućih obaveza. Da bi pokazatelj bio koristan, dva iznosa koja se upoređuju moraju biti logički povezana. Naša interpretacija pokazatelja često zahteva proveru podataka na kojima se zasniva pokazatelj.

l Standardi poređenja �� Kod korišćenja dinarskih i postotnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja, finansijski su analitičari stalno u potrazi za određenim standardima poređenja prema kojima bi mogli proceniti da li je pokazatelj do kojeg su došli povoljan ili nepovoljan. Dva takva standarda su: �� (1) uspešnost poslovanja kompanije u prošlosti i �� (2) uspešnost poslovanja drugih kompanija u istoj grani delatnosti.

l. Uspešnost poslovanja kompanije u prošlosti �Upoređujući analitičke podatke za tekući period sa sličnim rezultatima iz prethodnih godina dobijamo određenu osnovu za ocenu da li se uslovi poslovanja poboljšavaju ili pogoršavaju. Ovo poređenje podataka tokom vremenskog perioda ponekad se naziva horizontalna ili trend analiza, čime se izražava, zamisao posmatranja podataka za nekoliko uzastopnih perioda. Ovo se razlikuje od vertikalne ili statičke analize, koja se odnosi na posmatranje finansijskih informacija u samo jednom računovodstvenom periodu.

� Osim što određuje da li se situacija poboljšava ili postaje lošija, horizontalna analiza pomaže u proceni uspešnosti budućeg poslovanja. �� Budući da se situacija može okrenuti u svakom trenutku, projektovanje prošlih trendova u budućnost uvek je na neki način rizično. � Slabost horizontalne analize je u tome što poređenje sa prošlim rezultatima ne daje nikakvu osnovu za procenu u apsolutnim veličinama. Činjenica da je neto dobit ove godine iznosila 3% od prihoda od prodaje, a prošle godine 2%, pokazuje poboljšanje, međutim ako postoji dokaz da je neto dobit trebala iznositi 7% od prihoda od prodaje, onda su rezultati iz obe godine nepovoljni.

l Standardi grane delatnosti �� Ograničenja horizontalne anlize mogu se u određenoj meri savladati iznalaženjem odgovarajućeg "merila" koje će meriti uspešnost poslovanja pojedinog preduzeća ili kompanije. Merila koja najčešće koristi većina analitičara jesu uspešnost poslovanja uporedivih kompanija i prosečna uspešnost poslovanja nekoliko preduzeća ili kompanija u istoj grani delatnosti.

� Kada upoređujemo kompaniju s njenim konkurentima ili sa prosekom grane delatnosti, naši će zaključci biti dobri samo ako je kompanije moguće upoređivati. Budući da se posljednjih godina formirao veliki broj diverzifikovanih kompanija, teško je definisati pojam grana delatnosti, i kompanije koje se grubo mogu svrstati u istu granu, teško se mogu upoređivati. Na primer, jedna se kompanija može baviti samo marketingom naftnih proizvoda; druga može biti kompletan proizvođač i distributer, od bušotina do benzinskih pumpi, a za jednu i drugu se kaže da su u naftnoj industriji.

Kvalitet dobiti � Profiti su pokretačka snaga poslovnih aktivnosti. Ni jedan subjekt ne može dugoročno opstati niti postići ostale ciljeve ako nije profitabilan. Međutim, kontinuirani će gubici iscrpiti imovinu iz preduzeća, smanjiti vlasničku glavnicu i ostaviti kompaniju u milosti kreditora. U proceni buduće uspešnosti poslovanja kompanije, zainteresovani smo ne samo za ukupni iznos zarada, već i za odnos zarada i prihoda od prodaje, ukupne imovine i vlasničke glavnice. Osim toga, moramo posmatrati i stabilnost i izvore zarada. Fluktuirajuće zarade tokom perioda do nekoliko godina manje su poželjne od stalnog nivoa zarada. Profiti koji se povećavaju, poželjniji su od jednoličnih profita.

�� Analiza prihoda od prodaje i zarada po glavnim proizvodnim linijama korisna je za procenu buduće uspešnosti kompanije. �� Finansijske izveštaje javnih kompanija prate dopunske beleške koje pokazuju prihode od prodaje i dobit, po proizvodnim linijama i geografskom području. Ove beleške pomažu finansijskim analitičarima u prognoziranju učinaka koje izaziva promena potražnje za pojedinim proizvodima kompanije.

Kvalitet imovine i relativni iznos duga �� Iako zadovoljavajući nivo zarada može biti dobar pokazatelj dugoročne sposobnosti kompanije za plaćanje dugova i dividendi, moramo takođe posmatrati sastav imovine, njeno stanje i likvidnost, odnos između tekuće imovine i tekućih obaveza i ukupan iznos duga. Kompanija može biti profitabilna, pa opet ne može da plaća svoje obaveze na vreme; prihodi i zarade mogu biti zadovoljavajući, međutim postrojenja i oprema mogu biti pokvareni zbog loše politike održavanja; skupim patentima može isteći vreme upotrebe; mogu se pojaviti značajni gubici zbog sporog obrta zaliha i nenaplativih potraživanja. Kompanije sa velikim dugovima često su ranjive na povećanja kamatnih stopa, a čak i na privremena smanjenja novčanih priliva.

Analiza za potrebe redovnih deoničara �� Redovni deoničari i potencijalni ulagači u redovne deonice, najpre žele znati kolike su zarade kompanije. Oni ulažu u deonice pa su od njihovog posebnog interesa zarade po deonici i dividende po deonici �� Zarade po deonici izračunavaju se deljenjem dobiti koja se primenjuje na redovne deonice sa ponderisanim prosečnim brojem redovnih deonica u prometu tokom godine. Sav iznos koji je potreban za isplatu povlašćenih dividendi mora se oduzeti od neto dobiti, da bi se odredila dobit koja se primenjuje na redovne deonice,

Odnos cene i zarada �� Veza između tržišne cene redovne deonice i zarada po deonici toliko je poznata da se iskazuje kao odnos koji se naziva odnos cene i zarada (ili p/e odnos). P/e odnos se određuje deljenjem tržišne cene po deonici s godišnjim zaradama po deonici.

Prinos od dividendi �� Za neke deoničare dividende su od primarne važnosti, dok su za druge sekundarni činioc. Drugim rečima, neki deoničari prvenstveno investiraju da bi imali redovan prihod od dividendi, dok drugi ulažu u deonice nadajući se da će ostvariti kapitalne dobitke porastom tržišnih cena. Ako je korporacija profitabilna i zadržava svoje zarade za širenje poslovanja, novim će se aktivnostima ostvariti rast neto dobiti i na taj način uticati da svaka deonica više vredi.

Knjigovodstvena vrednost �� Knjigovodstvena vrednost pokazuje neto imovinu predstavljenu svakom pojedinom akcijom. Ovaj je podatak često koristan kod procene razumne cene deonica kompanije, posebno kod malih korporacija čijim se deonicama ne trguje u javnosti. Međutim, ako je verovatnoća ostvarenja zarada kompanije u budućnosti vrlo visoka ili vrlo niska, tržišna cena njenih deonica može se značajno razlikovati od njihove knjigovodstvene vrednosti.

l Odnos poslovnih rashoda �� Menadžment ima veću kontrolu nad poslovnim rashodima nego nad prihodom. Odnos poslovnih rashoda često se koristi kao mera sposobnosti menadžmenta da kontroliše poslovne rashode.

Profitabilnost ulaganja (ROI) � Profitabilnost ulaganja (Return on Investment) pokazatelj je koji govori o sposobnosti menadžmcnta da efikasno koristi raspoložive resurse. Bez obzira na veličinu organizacije, kapital je oskudni resurs i mora se koristiti efikasno. Kod ocene rada menadžera, racionalno je postaviti pitanje: Koju ste stopu profitabilnosti ostvarili na resursima koji su pod vašom kontrolom? Koncept profitabilnosti ulaganja može se primeniti na brojne situacije: na primer, ocena radne jedinice, celog preduzeća, proizvodne linije ili pojedinog ulaganja. Velik broj raznih pokazatelja razvio se iz ROI koncepta, i svaki odgovara pojedinoj situaciji. Mi ćemo razmotriti profitabilnost imovine i profitabilnost glavnice redovnih deoničara kao primere koncepta profitabilnosti ulaganja. l

l Profitabilnost imovine �� Važno merilo sposobnosti menadžmenta da ostvari povrat na sredstva pribavljena iz svih izvora, stopa je profitabilnosti ukupne imovine. �� Dobit koja se koristi u izračunavanju ovog pokazatelja je poslovna dobit, budući da troškovi kamata i poreza nisu povezani s efikasnim korištenjem resursa. Poslovna se dobit ostvaruje tokom cele godine, pa bi trebala da se stavi u odnos sa prosečnim ulaganjem u imovinu tokom godine.

l Profitabilnost glavnice redovnih deoničara �� S obzirom da su kamate i dividende koje se plaćaju kreditorima i povlašćenim deoničarima fiksne, kompanija će ostvariti veću ili manju profitabilnost glavnice redovnih deoničara nego što je profitabilnost ukupne imovine.

l Poluga �� Izraz poluga znači da se koristi posuđeni novac za vođenje poslovanja. Ako se posuđenim kapitalom ostvari stopa koja je veća od troška pozajmice, tada će se neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoničara povećati. Drugim rečima, ako možete posuditi novac uz stopu od 12% i koristiti ga tako da ostvarite profitabilnost od 20%, imaćete koristi od toga. Ipak, poluga može delovati kao "mač sa dve oštrice"; učinci mogu biti povoljni ili nepovoljni za vlasnike redovnih deonica.

�� Ako profitabilnost ukupne imovine padne ispod prosečne kamatne stope na posuđeni kapital, poluga će smanjiti neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoničara. U ovoj situaciji logično bi bilo otplatiti kredite koji su dobijeni uz visoke kamatne stope. Međutim, većina kompanija nema dovoljno novca za brzo vraćanje dugoročnih dugova. U tom slučaju investitori ostaju "zaključani" radi nepovoljnih učinaka poluge.

�� Prilikom odlučivanja o tome koliko je poluga prikladna, redovni deoničari bi trebali da razmotre stabilnost stope profitabilnosti imovine kompanije kao i odnos ove stope i troška posuđenog kapitala. Ako se preduzeće toliko zaduži da ne može da izvrši plaćanja kamata i glavnice, kreditori mogu prisiliti preduzeće na likvidaciju ili reorganizaciju.

l Odnos glavnice �� Odnos glavnice. Jedan od pokazatelja upotrebe poluge koji koriste preduzeća je odnos glavnice. Ovaj odnos pokazuje koliki su deo imovine finansirali deoničari za razliku od kreditora. Izračunava se deljenjem ukupne deoničarske glavnice sa ukupnom imovinom. Nizak odnos glavnice ukazuje na ekstenzivno korišćenje poluge, što znači da su u velikoj mjeri imovinu finansirali kreditori. Visok odnos glavnice, sa druge strane, ukazuje na činjenicu da preduzeće koristi polugu u manjoj meri.

l Analiza za potrebe dugoročnih l kreditora �� Vlasnici obveznica i ostali dugoročni kreditori prvenstveno su zainteresovani za tri činioca: �� (1) stopu profitabilnosti svog ulaganja, �� (2) sposobnost preduzeća da plaća kamate i �� (3) sposobnost preduzeća da isplati glavnicu kad obaveza dospe.

l Stepen zaduženosti �� Dugoročni kreditori su zainteresovani za postotak ukupne imovine koja je finansirana zaduživanjem, za razliku od postotka koji su finansirali deoničari. Postotak ukupne imovine koji je finansiran zaduživanjem meri se stepenom zaduženosti. Ovaj se pokazatelj izračunava deljenjem ukupnih obaveza sa ukupnom imovinom.

�� Sa gledišta kreditora, što je stepen zaduženosti manji (ili odnos glavnice veći), to bolje, jer to znači da su većinu sredstava deoničari uložili u preduzeće čime je stvoren veći stepen zaštite od kreditora.

l Analiza za potrebe povlašćenih deoničara �� Povlašćeni deoničari su zainteresovani za prinos od svog ulaganja. Prinos se izračunava deljenjem dividendi po deonici sa tržišnom cenom po deonici. �� Primarna mera sigurnosti ulaganja u povlašćene deonice sposobnost je preduzeća da isplaćuje povlašćene dividende. Najbolja mera ove sposobnosti je odnos neto dobiti i iznosa godišnjih povlašćenih dividendi:

l Analiza za potrebe kratkoročnih kreditora �� Bankari i ostali kratkoročni kreditori dele interese vlasnika akcija i obveznica vezane uz profitabilnost i dugoročnu stabilnost preduzeća. Njihov je primarni interes međutim, tekuće stanje preduzeća — njegova sposobnost da generiše dovoljna sredstva (radni kapital) za tekuće poslovanje i za promptno plaćanje tekućih dugova. Prema tome, analiza finansijskih izveštaja koju sprovode bankari dok razmatraju molbe za kratkoročne kredite ili koju sprovode dobavljači kad ocenjuju kreditni status kupca, koncentriše se na stanje radnog kapitala budućeg dužnika.

l Radni kapital �� Iznos radnog kapitala jednak je višku tekuće imovine iznad tekućih obaveza. Prema tome radni kapital obuhvata novac, skoro novac i novčane supstitute (pretplaćanja), nakon što su plaćene sve tekuće obaveze.

l Kvalitet radnog kapitala �� U oceni sposobnosti za plaćanje dugova preduzeća, kratkoročni kreditori trebalo bi da razmotre kvalitet radnog kapitala kao i njegov ukupan iznos. Glavni činioci koji utiču na kvalitet radnog kapitala su: �� (1) priroda tekuće imovine i �� (2) vreme potrebno da se ova imovina pretvori u novac.

Savremeno shvatanje finansijskog položaja preduzeća �� Nasuprot tradicionalnom shvatanju finansijskog položaja preduzeća, fokusiranog na ispitivanje sigurnosti i likvidnosti na bazi podataka iz bilansa stanja, savremenije shvatanje finansijskog položaja respektuje i ostvarene rezultate poslovanja, odnosno zarađivačku sposobnost preduzeća. Svi se i u teoriji i praksi slažu da je najvažniji cilj finansijskog poslovanja stalno traženje finansijske ravnoteže. l

l Analiza i ocena boniteta na osnovu finansijskih izveštaja �� U literaturi, a i u privrednoj praksi uobičajena je sistematizacija metoda ili postupaka analize poslovanja preduzeća na osnovne i specijalne metode. Osnovne metode su metoda raščlanjavanja i metoda upoređivanja, a specijalne metode koje se najčešće primenjuju su metoda standardizacije, metoda izolacije, metoda korelacije, metoda odnosa vrednosti i kombinovana indeksna metoda.

Vrste analiza bilansa �� Govoreći o ciljevima analize bilansa upravo smo istakli i jednu od klasifikacija analize bilansa. Naime, polazeći od korisnika podataka analize bilansa razlikujemo internu i eksternu analizu bilansa. �� Pored korisnika informacija, kao kriterijumi za identifikovanje vrsta analize bilansa javljaju se: vreme posmatranja, predmet analize bilansa, način pripremanja bilansa i instrumenti odnosno postupci analize bilansa.

Vrste analiza bilansa �� Polazeći od vremena posmatranja postoji statička i dinamička analiza bilansa. Statičkom analizom (analizom stanja) se ispituje bilans stanja na odredjeni dan (strukura i odnosi sredstava i izvora finansiranja sredstava) i bilans uspeha za jednu poslovnu godinu (struktura i odnos rashoda i prihoda). Dinamičkom analizom (analizom razvoja) se ispituje i identifikuje trend razvoja finansijskog položaja i rentabiliteta poslovanja preduzeća na bazi komparacije bilansa stanja i bilansa uspeha većeg broja sukcesivnih obračunskih perioda. l

l Vrste analize bilansa �� Prema predmetu ili objektu analize bilansa diferencira se analiza bilansa stanja (utvrdjivanje finansijskog položaja, statusa, strukture, situacije), od analize bilansa uspeha (poslovnog rezultata, tj. rashoda i prihoda). Za analizu i kompletnu ocenu poslovanja preduzeća uobičajeno je da se istovremeno sprovede i analiza bilansa stanja i analiza bilansa uspeha, kao i dopunskih finansijskih izveštaja.

l Vrste analize bilansa �� Imajući u vidu kriterijum pripremanja bilansa za analizu, razlikuju se analiza bilansa stanja i bilansa uspeha izraženih u apsolutnim brojevima, relativnim brojevima i u formi grafikona. Prikazivanje bilansa stanja i bilansa uspeha za potrebe analize može biti na izložene načine alternativno i simultano, što zavisi od potreba izabranih instrumenata ili postupaka analize bilansa.

l Vrste analize bilansa �� Prema instrumentima odnosno postupcima analize bilansa postoji: vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog fonda, "Cash Flow" analiza i "Funds Flow" analiza.

l Instrumenti i postupci analize bilansa �� Sledeći su instrumenti i postupci analize bilansa: �� vizuelna analiza bilansa, analiza bilansa pomoću računa pokrića, racio analiza, analiza bilansa pomoću neto obrtnog fonda, "Cash Flow" (keš flou) analiza i "Funds Flow" (fands flou) analiza.

l Vizuelna analiza bilansa �� Postupak vizuelne analize bilansa se sastoji u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha (izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima a posebno u vidu grafikona) i donošenju opštih ocena ili konstatacija o stepenu likvidnosti preduzeća, rentabilitetu poslovanja preduzeća i td.

Analiza bilansa pomoću računa pokrića �� Suština ove jednostavne metode sastoji se u utvrdjivanju sledećih relacija, izraženih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzeća (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzeća), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzeća) i pokrića osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzeća). l

l Racio analiza �� Racio analiza bazira na određenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sračunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog položaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzeća. Imajući u vidu ciljeve racio analize razlikujemo sledeće vrste racio analize: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta.

IV KAKO ČITATI FINANSIJSKE IZVEŠTAJE FINANSISJSKI PROFIT, sliku preduzeća najbolje možete videti u iskazu dobitka/gubitka i bilansu stanja. Bilans uspeha može biti i bilans neuspeha - gubitka. Uspešni bilans uspeha ste ostvarili kada beležite profit (dobit). Svaki menadžer treba da zna kako da čita i interpretira fianansijski profit preduzeća, odnosno kompanija, njegovu finansijsku strukturu, konstituciju, snagu. U svetu preduzeća imaju obavezu da publikuju na kvartalnoj osnovi međuizveštaje o poslovanju. To su skraćeni pregledi.

Uobičajeno je da se svi potrebni detalji objavljuju u publikovanom godišnjem izveštaju o poslovanju kompanije. Radi ilustracije odabrali smo skraćeni pregled revizorskog izveštaja o poslovanju preduzeća. To je uobičajena forma za sve zemlje zapada a kod nas već važi za sva preduzeća koja dobrovoljno koriste usluge eksternih tj. nezavisnihi revizora. l To će biti firma sa proizvodno-trgovinskom delatnošću X. Počinjemo sa Konsolidovanim bilansom stanja (Tabela 1). Par računovodstvenih bilansnih pozicija smo grupisali pod naslovom Tekuća (obrtna) sredstva. To su tipične pozicije koje se lako mogu pretvoriti u gotovinu u toku godine. Prva takva pozicija jeste Gotovina i kratkoročne investicije koja za 1994. iznosi 30. 817. 000 din. Videćemo kasnije da je to velika suma za firmu ovog tipa u odnosu na njegov dug i ostale obaveze u pasivi. l

nastavak Iz ove cifre izolovano posmatrano ne možemo reći koliko je stvarno u gotovu a koliko u kratkoročnim investicijama što je stvarno njihova struktura. l Većina uspešnih preduzeća danas ima uspešnan finansijski menadžment pozicije gotovine. l To znači da se stvarna pozicija keša tj. gotovine, odnosno saldo na računima mora držati na minimumu. l Ostatak raspoložive gotovine treba investirati u one oblike sredstava koji stiču prihode i time se povećava profitabilnost. Izuzetak je ako ste zaduženi kod kreditora. l

nastavak l Takođe može biti uslov za odobreni zajam koji bi ste koristili, da morate držati određeni minimalni, ili kompenzacioni saldo novčanih sredstava na računu kod te banke. l Često se dešava u bankarskoj praksi, da je to uslov za odobravanje zajma ili kreditne linije. Ovo je po sebi stvar pregovaranja sa vašim bankarima. Pokušajte da ponudite plaćanje troškova servisiranja i osiguranja zajma kao neku vrstu nadoknade za kompenzacioni saldo.

nastavak Sledeća pozicija jesu Potraživanja od kupaca/komitetata, umanjena za sumnjiva i sporna potraživanja od 49. 219. 000 din. Posle gotovine, keša i njoj bliskih novčanih ekvivalenata, ovo je najlikvidnija pozicija u bilansu stanja preduzeća. l Normalno se potraživanja od kupaca pretvaraju u gotovinu u kratkom periodu. Kada saberemo poziciju gotovine i kratkoročnih potraživanja od kupaca, odnosno naših dužnika, dobijamo ono što finansijski analitičari nazivaju » brza « sredstva, jer se brzo pretvaraju u gotovinu. Za sportsko društvo brza likvidna sredstva dostižu čak zavidnih 80. 000 din, što je stvarno visoka suma za ovaj tip preduzeća. l

Likvidnost i relativnu starost potraživanja od kupaca ćemo testirati tako što ćemo podeliti ukupno prodaju (Tabela 2 i u nastavku 3) sa 365 dana. Tada dobijamo prosečnu prodaju po danu. U ovom slučaju je 836. 000 din po danu. Potom ukupnu sumu potraživanja od kupaca delimo sa prethodnim iznosom. Dobili smo broj dana prodaje koji predstavljaju potraživanja od kupaca. U ovom slučaju u proseku se potraživanja od kupaca naplate za 58. 9 dana. To znači da se približno svakih 59 dana naplate sva potraživanja. Dužina, starost, ovog perioda zavisi od tipa preduzeća, faze privrednog ciklusa, prakse prodaje i sezonskih karakteristika. Ako poredimo vrednost ovog finansijskog koeficijenta sa istim u predprošloj godini videćemo da 2005. iznosi 55, 4 dana prodaje u potraživanjima od kupaca. l Očigledno da se broj dana povećava i starost potraživanja, ali ne previše materijalno. l

nastavak Sledi u bilansu stanja pozicija Zaliha od 41. 628. 000. U fusnotama godišnjeg izveštaja se nalazi objašnjenje u kome možemo sagledati da se zalihe sastoje od 17. 000 din; 2 miliona din zaliha nedovršenih proizvoda i 2, 3 miliona din gotovih proizvoda. l Zbog čega je značajno da znate strukturu zaliha? Što su dalje od gotovih proizvoda po učešću, u slučaju likvidacije preduzeća, sve je manja njihova stvarna vrednost i veća opasnost da se izložite gubitku kao poverilac. Mera obrta zaliha se dobija kada se ukupna prodaja podeli sa zalihama (305. 044 : 41. 628). To iznosi 7, 3 puta. l

nastavak l Drugim rečima, zalihe predstavljaju oko mesec i po dana prodaje. Za ovu vrstu preduzeća deluje razumno. Ovaj koeficijent se može izračunati preciznije ako se troškvi prodaje podele zalihama. Najčešće je teško pribaviti ovaj dodatni podatak, ali treba posmatrati da li se ovaj pokazatelj poboljšava.

nastavak Note koje prate bilans stanja kazuju nam da su zalihe vrednovane po troškovnom principu, nikada ne prevazilazeći tržišnu vrednost. Pojedine pozicije su obračunate po metodu LIFO (poslednja ulazna prva izlazna) druge po FIFO (prva ulazna, prva izlazna). To vam liči na gomilu uglja. Po LIFO metodu prvo uzimate onaj ugalj sa vrha koji je poslednji istovaren. Otuda je celokupna zaliha vrednovana po poslednjoj tekućoj ceni nabavke. Po FIFO metodu prvo uzimate ugalj koji se nalazi na dnu gomile. Zaliha se obračunava po istorijskim troškovima. U svetu većina društava koristi LIFO sistem, zbog uštede u porezima i zbog toga što je konzervativniji u uslovima inflacije, mada izveštava da je neto prihod nešto niži. Treba primetiti da LIFO može podceniti iznos zaliha u bilansu stanja. l Poslednja pozicija tekućih tj. obrtnih sredstava jesu Avansi i prethodno plaćeni rashodi (AVR) od 5. 772. 000 din. U normalnom obavljanju biznisa, društva uobičajeno plaćaju određene rashode poput kirije, pretplata, premija osiguranja, itd. Ova suma izgleda razumno. Ukupna tekuća sredstva su dostigla 127. 436. 000 din. Izolovano posmatrano ova cifra nam ne govori previše, već samo kada je upoređujemo sa tekućim obavezama. l

3. 1. Imovina (opipljiva) i ostala sredstva u preduzeću U delu Sredstva bilansa stanja zemljište i zgrade, stadion i sportske hale imaju vrednost od 45. 523. 000 din, oprema, nameštaj i infrastruktura 106. 127. 000. Unapređenja na imovini uzetoj u lizing 1. 025. 000 din. l Logično je da se zgrade, stadioni i oprema troši tokom vremena. Jednog dana se sve to neizbežno mora obnoviti. U te svrhe se izdvajaju amortizacione rezerve, fondovi da bi se anticipirali troškovi kupovine u budućnosti. l U ovom fondu se akumuliralo 56. 144. 000 din. Ako tu cifru oduzmemo od bruto vrednosti različitih oblika osnovnih sredstava tada dobijamo za rezultat neto vrednost imovine, postrojenja i opreme : 96. 531. 000 din. Da bi se ovi oblici jasnije razlikovali od gotovine i likvidnih sredstava, nazivaju se opipljiva sredstva, opipljiva imovina, koja se iskazuje po neto knjigovodstvenoj vrednosti.

nastavak l l l U računovodstvenim knjigama preduzeća ova sredstva se vode po nabavnoj vrednosti (troškovnoj, istorijskoj), koja može i najčešće značajno odstupa od tekuće tržišne, uz posebnu izdvojenu evidenciju obračunate i izdvojene amortizacije. Zbog rastućih tekućih cena, amortizacija tokom godina sve više zaostaje. Često se dešava u praksi, da na kraju životnog ili radnog veka sredstva nije više moguće zameniti novim, istih proizvodnih osobina i kapaciteta. Vrednost stadiona, zemljišta i nekretnina u određenim periodima više manje održava svoju realnu vrednost, mada ni tu nema pravila. Ukratko, vrednost opipljivih sredstava iskazana u bilansu stanja jeste izuzetno interesantna, ali uočavajte da može i često veoma značajno da odstupa od realne tržišne vrednosti, zbog čega je potrebna detaljna stručna analiza. Vratimo se bilansu stanja i poslednjem obliku sredstava neopipljivim sredstvima koja proističu iz njihove akvizicije u iznosu od 1. 382. 000 din. Šta se krije iza ovog formalnog računovodstvenog termina? To je ugled preduzeća, njegova reputacija. Kada vaše društvo kupuje drugo i plaća ge iznad knjigovodstvene vrednosti, tada ste platili ugled. Stvarno, to je neopipljiva vrednost, ali je i ona predmet amortizacije. Da li preduzeća vole da unesu u svoje bilansne pozicije Good. Will-a Ne. Zašto? Jer ga moraju obračunavati i otpisivati tokom vremena. To im kroz troškove otpisa obara profite, preko snižavanja neto prihoda, a da na drugoj strani ne uživaju nikakvu poresku olakšicu. Za računovođe preduzeća ovo je najgora moguća kombinacija i nikakav izbor.

nastavak Za vas koji kao menadžeri sa strane posmatrate » Goodnjill « nekog preduzeća, veoma je teško da se opredelite da li je visok ili nizak. Greške su moguće u oba smera i zbog toga budite oprezni u kupovini drugog preduzeća. l U sporazumima o bankarskim zajmovima često se unosi klauzula o hipotekarnom obezbeđenju zasnovanom na poziciji neto vrednosti preduzeća. Šta se time hoće reći? Da se u obračun ne uzmu u obzir pozicije neopipljive imovine, tako da se neto imovina time pretvara u stvarno opipljivu neto imovinu. Zajmodavci i svi ostali kreditori svoju veru najčešće stavljaju u onu » korpu « u kojoj se nalaze samo opipljivi oblici neto imovine. Savremeni naučni radovi pokazuju da je prava mera neopipljive imovine i njenog doprinosa rezultatima iskazana u iskazu stanja, kroz iznos profita koji pokreće. l Na kraju stižemo do Ukupnih sredstava. To je krajnji zbir svih oblika sredstava u aktivi koji je dostigao 225. 349. 000 din. l

3. 2. Obaveze biznisa u firmi l Svaki biznis bi bio sjajan samo kada ne bi bilo kakvih obaveza, posebno finansijskih, što u principu važi i za brak. Na žalost, ili na sreću takvog posla još nema pod kapom nebeskom. Pošto smo u prethodnom radu sagledali kako su predstavljena sredstva u bilansu stanja pogledajmo obaveze druđtva - ono što drugima duguje klub. To su pozicije koje su klasifikovane kao tekuće obaveze. Kod nas su poznate kao kratkoročne obaveze. Ove obaveze predstavljaju novčane sume koje dospevaju i moraju se isplatiti u okviru tekuće poslovne godine. Isti se period koristi za kategorizaciju tekućih sredstava (obrtnih) u aktivi bilansa stanja.

nastavak Za većinu navedenih pozicija nisu potrebna opširna objašnjenja jer sama imena govore dovoljno. Tekuća dospeća dugoročnog duga od 320. 000 i 12. 893. 000 din u Obavezama prema dobavljačima pokazuju koliko ovo sportsko društvo duguje dobavljačima i ostalim poveriocima-kreditorima. l Obaveza za dividende od 1. 275. 000 din su one koje je društvo deklarisalo ali još nije isplatilo. Dospele obaveze za plate, nadnice i poreze vezane su za onaj rad koji je obavljen ali nije isplaćen po različitim osnovama. Sledi doprinos šemi raspodele profita i fondu za penzionisanje od 4. 867. 000 din i na kraju Savezni i republički porez na prihod od 4. 061. 000 din koji su dospeli kao vrsta obaveza. l

nastavak Kada sve ove pozicije saberemo dobijamo zbir od 36. 576. 000 din. Da bi utvrdili koja je logična protivstavka u bilansu stanja u odnosu na tekuće obaveze treba sagledati kolika su tekuća sredstva u aktivi (na levoj strani) istog bilansa. Time određujemo šta kao društvo dugujemo u odnosu na ono što posedujemo i šta možemo da pretvorimo u gotovinu da bi plaćali obaveze u istom periodu. Tekuća sredstva u aktivi su 127 miliona din a tekuće obaveze su znatno niže i iznose samo 37 miliona din. Razlika između ove dve pozicije je 90 miliona din. Taj rezultat - razliku nazivamo obrtnim kapitalom preduzeća. To je iznos koji je raspoloživ da udovolji i pokrije tekuće - kratkoroočne obaveze, koje dospevaju u periodu do godinu dana. Suma je relativno visoka za ovu vrstu preduzeća. Ipak nema nikakvog govora da iznos nije adekvatan, već i više od toga. l Tekući koeficijent likvidnosti se dobija ako se tekuća sredstva iz aktive podele sa tekućim obavezama iz pasive. Kao što nam već izračunata pozicija obrtnog kapitala pokazuje, posmatrana uz ovaj indikator-koeficijent čija je vrednost od 3, 5 stvarno visoka i dobra. Smatra se da u kapitalističkim privredama vrednost pokazatelja od 2 puta jaka, a da je medijana za deoničarska preduzeća oko 1, 7 puta. U našoj zemlji nisu obavljana takva istraživanja i ne raspolažemo sličnim podacima. Izuzetak su kapitalno intenzivne grane. Na primer drumski prevoznici mogu biti likvidni čak iako im je vrednost ovog pokazatelja ispod vrednosti od 1. Tada su tekuće obaveze dugovi veći od tekućih sredstava. To se može objasniti time da takva preduzeća stvaraju svoje prihode po osnovu amortizacije fiksnih sredstava, u znatno većoj meri nego od realizacije zaliha trgovinske robe. l

nastavak Naredni finansijski indikator jeste brzi koeficijent. Njime se porede ukupna gotovina uvećana za potraživanja, to su takozvana >brza sredstva<, sa tekućim obavezama. Brza sredstva u našem slučaju iznose 80. 036. 000 din. To daje vrednost brzog koeficijenta likvidnosti od 2, 2. Saznali smo da je u pitanju društvo neubičajene finansijske snage. l Šta na kraju možemo zaključiti o ovom sportskom društvu? Da je prvoklasni kreditni rizik u pozitivnom smislu. Kreditori i dobavljači će rado sa njim poslovati i odobravati nove kredite. Ukoliko bi vrednost ova dva pokazatelja bila ispod standardnih za granu kojoj pripada kompanija, tada bi kreditori bili pažljivi i verovatno bi se ustezali da ulaze u nove kreditne odnose. l Sledeća pozicija u bilansu stanja jeste 16. 050. 000 din u odloženim obavezama poreza na prihod. Uzrok pojave ove pozicije jeste obračun ubrzane amortizacije radi obračuna poreza na prihod i finansijska amortizacija poreskog investicionog kredita tokom životnog veka sredstva. U svetu preduzeća obično imaju dve grupe poslovnih knjiga, jednu za poreznika a drugu za sebe. Ovo će sve više biti slučaj i kod nas. Navedena vrsta pozicija služi da pomiri različito obračunate profite u ove dve vrste knjiga. Poreski krediti mogu značajno materijalno da iskrive izveštajni neto prihod. Zbog toga preduzeća kada god mogu koriste poreski kredit, ali izbegavaju da iskrive prihode u svojim godišnjim izveštajima. l

3. 3. Dug i neto imovina u preduzećima Dugoročni dug iznosi 14. 520. 000 din. To je dug koji dospeva u periodu dužem od 12 meseci. To je stvarno ključna stavka u svakom bilansu stanja preduzeća. Ovu cifru treba posmatrati u vezi sa sledećom - Kapital akcionara. Ona odslikava šta su vlasnici biznisa uložili, finansijski investirali u konkretni biznis. To je nastajalo kroz kupovinu deonice, zadržane neraspoređene prihode i neisplaćene dividende. Redovne akcije su 10. 200. 000 din a Dodatni kapital je 15. 057. 000 din. Kada to uvećamo za zadržane prihode od 132. 946. 000 din dobija se krajnji zbir Kapitala vlasnika od 158. 203. 000 din. Privilegovane akcije su odobrili deoničari, ali pošto nisu emitovane nema ih u bilansu. Kao što im ime kaže ovaj tip akcija daje prioritet deoničarima u naplati dividendi i u procesu likvidacije preduzeća. Ako ste vlasnik redovne deonice, za vas su privilegovane deonice obaveze kao i obveznice ili neki drugi oblik duga. No tu prestaju sličnosti i počinju razlike. Za korporativne finansijere isplata dividende po osnovu privilegovanih akcija nije poreska olakšica tj. odbitna stavka, kao što je kamata na obveznice. Ipak su sportska preduzeća povremeno priterane uza zid. Primorana su da emituju takve deonice koje su neka vrsta pokrića, garancije, obezbeđenja kojim se onemogućava povećavanje duga, jer se on limitira na postojećem nivou. l Šta mislite zbog čega je Kapital vlasnika obaveza u pasivi bilansa stanja (leva strana)? Jednostavno jer to društvo duguje svojim deoničarima. Kada se saberu sve obaveze u pasivi moraju biti jednake zbiru svih sredstava u aktivi. To možete izračunati i na drugi način. Uzmite zbir svih sredstava u aktivi i od njega oduzmite sve eksterne obaveze. Šta ćete dobiti? Pa jednostavno ostatak koji predstavlja Kapital, interes, vlasnika u biznisu. l

Kapital vlasnika naziva se neto vrednost, jer pokazuje koliko bi društvo vredelo u likvidaciji. Pretpostavka je da su finansijski iskazi (bilansi) realni. Zbog toga se ova pozicija naziva i knjigovodstevena vrednost preduzeća. l Tržišna vrednost preduzeća najčešće odstupa od knjigovodstvene. To se odražava kroz razliku između tržišne cene akcija i njiohve emisione vrednosti. Ako poredimo dugoročni dug sa neto imovinom videćemo da predstavlja samo 9%. To je relativno nisko, jer za većinu sličnih preduzeća ovaj odnos je oko 1/3. Navedena vrednost znači da je dugoročni dug oko 30% neto imovine. Generalno finansijski analitičari smatraju da je koeficijent dug u odnosu na kapital od oko 50% prihvatljiv. Pokazatelj se smatra najboljim izrazom konzervativizma menadžera. Ima u svetu a i kod nas dosta preduzeća koja uopšte nisu dužna, što je ekstrem finansijskog konzervativizma. Ako je dug viši od kapitala, to znači da je društvo » visoko zaduženo «. Kada ovaj odnos dostigne 100% to je već društvo sa izuzetno visokom finansijskom polugom. l Kao i uvek u životu, i ovde postoji neki odnos između rizika i nagrade tj. povraćaja. Jasno je, da što je dug viši u odnosu na neto imovinu, rizik je viši. Ako je jeftino zaduživati se, jer su kamate povoljne u odnosu na profite, a očekuju se visoki i rastući prihodi, tada je profitonosno zaduživati se. Na drugoj strani vodite računa, da ako vi ne » pojedete « druge, drugi će vas pojesti. Ako nemate dugove, privlačan ste cilj da vas drugo društvo otkupi. Za njih je atraktivno da kupe ono društvo, koje nije zaduženo, dobro posluje i otuda se može mnogo lakše zaduživati od drugih. l

nastavak Ako posmatramo zajedno sva tri finansijska koeficijenta koja smo uvrstili, vidi se da su pokazatelji likvidnosti visoki, a na drugoj strani indikatori zaduženosti su niski. U pitanju je finansijski zdravo i snažno društvo, kojim upravljaju konzervativni menadžeri, što se može oceniti kao dobra orijentacija. l Sada nas interesuje šta su menadžeri ostvarili u pogledu sticanja prihoda. Finansijski jesu jaki, ali da li su efektivni u ostvarivanju profita? Odgovor će nam pružiti Konsolidovani bilans uspeha (Tabela 2). l Neto prodaja je 305. 044. 000 din, što je bruto prihod preduzeća. Iz njega se pokrivaju svi rashodi, a ostatak je profit. Segment - Troškovi i rashodi sadrži najveću podgrupu Troškovi prodate robe od 190. 930. 000 din. Rashodi prodaje i administracije su 61. 830. 000 din. Rezerve za amortizaciju osnovnih sredstava i depresijaciju različitih oblika neopipljive imovine su 8. 730. 000 din. Ovu cifru kao oblik rezervisanja nikako ne smete mešati sa gotovinom. To je samo obračunska kategorija. Neto prihod od kamate je 1. 539. 000 din. Ova pozicija u bilansu je u zagradama, što označava da je negativni iznos, koji se oduzima od prethodnog zbira. Kada su cifre u zagradi za ovu poziciju znači da je društvo više platilo interesa tj. kamate drugima nego što je imalo prihode po osnovu kamate. l

nastavak Ukupni troškovi i rashodi su 259. 951. 000 din. Kada od neto prodaje (bruto realizacija minus popusti) oduzmemo ovu cifru dobijamo prihod pre poreza na prihod od 45. 093. 000 din. Potom oduzimamo od ove cifre federalne i republičke poreze na prihod od 20. 743. 000 din tekućih i odloženih poreza. Rezultat je neto prihod ili profit od 24. 350. 000 din. Kada se taj iznos podeli brojem važećih akcija dobija se prihod od 2, 4 din po akciji. l Kada profit do 24, 35 miliona din dodamo knjigovodstvene rezerve namenjene amortizaciji od 8, 73 miliona din dobijamo novčani tok preduzeća od 33, 08 miliona din. To je gotovina koja je raspoloživa za isplatu kapitalnih rashoda, otplatu glavnice duga i isplatu deklarisanih dividendi po osnovu emitovanih važećih akcija. l

nastavak Bilansi preduzeća (stanja, uspeha) su divna stvar, ali je mnogo značajnije od toga da li možete da finansirate svoje potrebe. Zbog toga se nemojte preterano pouzdati u cifru neto prihoda, posebno kada su izdvajanja za amortizaciju izuzetno visoka. l Pogledajte neto prihod u odnosu na neto prodaju. Taj odnos se naziva marža profita. Iznosi 8%. Ako društvo ima znatno višu vrednost profitne marže od konkurenata, znači da su menadžeri odlični. Visoka i zadovoljavajuća marža profita je prirodna zaštita preduzeća od nepovoljnih privrednih trendova. Sa padom ove cifre, veoma se lako uplovljava u gubitak, čak i uz najmanje poremećaje. l

HVALA NA PAŽNJI