Analiza finansijskih izvetaja Teorija analize finansijskih izvetaja Pojam

Analiza finansijskih izveštaja Teorija analize finansijskih izveštaja

Pojam analize bilansa n n n Statička i dinamička analiza. Statička analiza se bavi se pojavama, posledicama Dinamička analiza se bavi uzrocima, elementima Deduktivni metod – polazi se od opšteg i putem raščlanjavanja se dolazi do pojedinačnog (stanje se raščlanjuje na pojave, a pojave na elemente) Induktivni metod – polazi od pojedinačnog, odnosno posebnog ka opštem. Potrebno je obratiti pažnju na izbor elemenata koji će biti predmet analize.

Pojam analize bilansa n n n n Kada je analizom problem potpuno razjašnjen, putem sinteze se tada daju alternativna rešenja problema utvrđivanjem stanja i elemenata koji mogu dovesti do tog stanja. Analiza je: Naučni metod objašnjenja stanja, Predmet analize mora da bude složen, Analiza može biti statička i dinamička, Analiza se služi deduktivnom i induktivnom metodom, Završava se sintezom, pri čemu se najpre definiše željeno stanje ili pojava, a potom uzimaju elementi koji će dovesti do željene pojave, odnosno pojave koje će dovesti do željenog stanja.

Pojam analize bilansa n n n Specifičnosti analize bilansa: Predmet analize stanje ili pojava iskazani su u istoj jedinici mere – olakšavajuća okolnost u analizi bilansa i Raščlanjavanje je otežano samim tim što su pojave odnosno elementi pojave iskazani vrednosno i što su usled dejstva inflacije i deflacije na vrednost novčane jedinice često stanje, pojave ili elementi izraženi novčanim jedinicama različite vrednosti – otežavajuća okolnost u analizi bilansa.

Svrha analize bilansa n n n n n Svrha naspram cilja naspram zadatka Koncipiranje i vršenje analize u skladu sa svrhom ili namenom analize. Analiza bilansa u poslovne svrhe Predstavlja podlogu za donošenje poslovnih odluka. Razlikuje se pet faza (Peter Drucker): Definisanje problema – svrha, cilj i zadatak analize, Analiza problema, Sastavljanje predloga alternativnih (mogućih) rešenja Izbor najboljeg rešenja i Pretvaranje odluke u efikasnu akciju.

Svrha analize bilansa n n n Podela poslovnih odluka: Sa stanovišta donosilaca odluka – upravljačke i rukovodeće; Sa stanovišta akcije – odluke koje izazivaju nove akcije i odluke koje ne izazivaju nove akcije; Sa stanovišta vremena u kojem će se odluke realizovati – trenutne, kratkoročne, srednjoročne i dugoročne; i Sa stanovišta namene – odluke koje se odnose na: kapacitete, kadrove, snabdevanja, proizvodnju, prodaju, finansiranje, organizaciju, unutrašnje rezerve, obračun finansijskog rezultata i raspodelu finansijskog rezultata.

Svrha analize bilansa n n Analiza bilansa u naučne svrhe Metod naučnog mišljenja (Dekart) – četiri pravila: n n Kao istina se može prihvatiti samo ono što je nepobitno dokazano da je takvo, Svaki problem treba raščlaniti na onoliko delova koliko je potrebno za njegovo rešenje, Idući od prostog ka složenijem izvršiti sintezu faktora utvrđenih analizom i Izvršiti potpuno nabrajanje i sačiniti opšti pregled da bi se ostvarila kontrola da u analizi i sintezi nije ništa izostavljeno.

Ciljevi analize bilansa n n Ciljeve analize bilansa određuju subjekti za čije se potrebe analiza vrši. Ciljevi analize bilansa su ocena finansijskog stanja i finansijskog rezultata Finansijsko stanje (finansijska situacija, finansijska konstitucija) – struktura sredstava i izvora sredstava, iz koje se izvlače relacije odnosa sredstava po roku vezanosti i izvora sredstava (finansiranja) po roku raspoloživosti i odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja. Finansijski rezultat –struktura i dinamika ukupnog prihoda, raspored ukupnog prihoda, izvori finansijskog rezultata, rentabilnosti…

Zadaci analize bilansa n n n Konkretizacija poslova koji se moraju izvršiti kako bi se ostvario cilj analize. Zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog rezultata Utvrditi: strukturu i promenu strukture ukupnog prihoda; strukturu i promenu strukture rasporeda prihoda u smislu pokrića pojedinih vrsta rashoda i udela finansijskog rezultata u prihodu; raščlaniti ukupan finansijski rezultat na izvore iz kojih on potiče; utvrditi visinu faktora rizika ostvarenja finansijskog rezultata; utvrditi donju granicu rentabilnosti; izmeriti rentabilnost i utvrditi kakav se finansijski rezultat ostvaruje po osnovu finansiranja.

Zadaci analize bilansa n n Zadaci za ostvarenje cilja ispitivanja mogućnosti izlaska iz zone gubitka Ispitati negativne uticaje na finansijski rezultat i sačiniti proračun mogućnosti izlaska iz zone gubitka. Zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog položaja Utvrditi: stanje i razvoj dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže; stanje i razvoj reprodukcione sposobnosti; stanje i razvoj zaduženosti i da li privredno društvo održava ili ne održava realnu vrednost sopstvenog kapitala.

Zadaci analize bilansa n n Zadaci za ispitivanje mogućnosti poboljšanja finansijskog položaja Utvrditi: skrivene gubitke; mogućnost poboljšanja dugoročne i kratkoročne finansijske ravnoteže putem promene strukture sredstava i izvora finansiranja; nedostatak kapitala za dovođenje finansijskog položaja na normalu i mogućnost ostvarenja finansijskog rezultata u visini nedostatka kapitala ili mogućnost pokrića kamata po osnovu dodatnog zaduženja u visini nedostajućeg kapitala za dovođenje finansijskog položaja na normalu.

Metode analize n n n n Metod raščlanjavanja – upoznavanje kvalitativnog sastava analiziranog predmeta. Saldo računa HOV možemo raščlaniti na više različitih načina: Prema vrsti hartija od vrednosti (čekovi, neice, obveznice, blag. zapisi i sl. ); Prema stepenu sigurnosti unovčenja HOV (žirarne i nežirarne); Prema vremenu ulaganja u HOV (unovčive odmah, za 30 dana, za 90, 180, 365 itd. ); Prema valuti u kojoj će biti unovčene HOV (naplative u dinarima, strnoj valuti); Prema delatnosti trasata (finansij. organizacije, preduzeće)i Prema ostvarivanju prihoda po osnovu HOV (ostvarjuju prihodi i ne ostvaruju prihodi).

Metode analize n n n Raščlanjavanje po predmetu – raščlanjavanje predmeta analize na predmete koji imaju iste karakteristike ili obeležja sa određene tačke gledišta (na pr. HOV prema vrsti). Raščlanjavanje po vremenu – na pr. HOV koje su unovčive u roku od mesec dana, dva meseca, tri meseca, i sl. Raščlanjavanje u prostoru – na pr. HOV unovčive u zemlji i HOV unovčive u inostranstvu.

Metode analize n n Metod izbora jedinice mere – nepostojanje prirodne jedinice mere predstavlja problem. Jedinica mere i masa koja se meri moraju imati: ista obeležja; moraju biti izražene u istim jedinicama mere i jedinice mere moraju imati istu vrednost. Ista obeležja jedinice mere i mase koja se meri – visina zarada u konkretnom privrednom društvu (upoređivanje mase zarada, broja radnika, zarada po radniku, KV strukture radnika, uslovnih radnika). Ista jedinica mere i mase koja se meri – svođenje vrednosti izvoza na istu valutu (izvoz u SAD i izvoz u Nemačku).

Metode analize n n Ista vrednost jedinice mere i mase koja se meri – ista vrednost novčanih jedinica (eliminisanje promene vrednosti novčane jedinice nastale pod uticajem inflacije ili deflacije). Upoređivanje zarada u dve uzastopne godine. Metod upoređivanja Vremensko upoređivanje – npr. upoređivanje vrednosti ostvarene proizvodnje u tekućem i prethodnom mesecu (isti broj radnih dana, nema promena u tehnologiji proizvodnje i asortimanu proizvodnje, nema promena vrednosti novčane jedinice, ista vrednost cene koštanja ili prodajne cene, i sl. ).

Metode analize n n n n Upoređivanje u prostoru – upoređivanje dva privredna društva ili dva organizaciona dela istog privrednog društva. Vrsta proizvodnje, Veličina privrednog društva (veličina obima proizvodnje), Tehnička opremljenost (vrednost oruđa za rad po radniku), Kadrovska struktura (stepen kvalifikacije i vrsta struke), Prirodni uslovi i Položaj na tržištu (robno i finansijsko tržište).

Metode analize n n n Upoređivanje sa normom – plan ili standard sa kojim se vrši upoređivanje. Upoređivanje sa pravilom – upoređivanje sa teoremom koja je matematički dokazana da je istinita. Upoređivanje sa aksiomom – tumačenje pojave ili stanja u skladu sa aksiomom, odnosno sa logičnom pretpostavkom za koju nemamo matematičkog dokaza da će se logična pretpostavka i ostvariti (dužnik raspolaže novčanim sredstvima za isplatu dospelih obaveza, ali ne postoji matematički dokaz da će se obaveze isplatiti, već samo logička pretpostavka, zbog postojanja sredstava).

Instrumenti analize n n Odnosi veličina – stavljanje u odnos ili upoređivanje jedne veličine sa drugom. Odnos između dve veličine koje imaju iste karakteristike u dva različita vremenska perioda ili Odnos između dve veličine koje imaju različite karakteristike, ali su međusobno zavisne (jedna uslovljava drugu) i izražavaju se putem: Razmera – dve ili više veličina koje su izražene apsolutnim brojem krate se istim brojevima sve do one mere kada više nema mogućnosti za skraćivanje (odnos imovine i sopstvenog kapitala, odnos obaveza i sopstvenog kapitala).

Instrumenti analize n n n Koeficijent (racio) – deljenje jedne veličine sa drugom (relativna veličina njihove uslovljenosti). Indeks – odnos dve veličine koji pokazuje njihovu relativnu promenu u određenom periodu. Bazni indeksi (veličina prvog vremenskog perioda se uzima za bazu svih narednih vremenskih perioda) ili lančani (veličina svakog prethodnog vremenskog perioda uzima se za bazu veličine narednog vremenskog perioda). Procenat –izražavanje relativne promene u procentima (za prethodni period je veličina 100).

Instrumenti analize n n n Matematičke metode Metode utvrđivanja međuzavisnosti: Korelacija – se bavi istraživanjem korelacionih veza varijabilnih – stohastičkih pojava. Pojave koje su u korelacionoj vezi su zavisno promenljive. Direktno slaganje - kada promena varijabile jedne pojave na više izaziva promenu varijabile na više druge pojave. Inverzno slaganje – promena varijabile jedne pojave na više izaziva pojavu varijabile druge pojave na niže. Stepen slaganja se izražava indeksom korelacije.

Instrumenti analize n n Regresija – bavi se istraživanjem stohastičkih (verovatnih) zavisnih pojava, s tim što se uvek jedna pojava definiše kao zavisna promenljiva, a ostale kao nezavisna promenljiva. Metode kvantitativnog određivanja nepoznate veličine – primenom funkcija, jednačina, nejednačina i linearnog programiranja.

Vrste analize n n n Kvalitativna i kvantitativna analiza – kvalitativna analiza ispituje sastavne delove pojave ili stanja kako bi se utvrdile njihove karakteristike, odnosno obeležja, otkrile suprotnosti, prelazak kvantiteta u kvalitet i negacija negacije. Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praćenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja. Primer, jednakost troškova proizvodnje u dve uzastopne godine.

Vrste analize BILANS STANJA 1 Oprema Gotovina 100. 000 Sopstveni kap. 80. 000 60. 000 Dugoročni zaj. 20. 000 Kratkoročni zaj 160. 000 BILANS STANJA 2 Oprema 100. 000 Sopstveni kap. 80. 000 Roba 20. 000 Dugoročni zaj. 20. 000 Gotovina 40. 000 Kratkoročni zaj 60. 000 160. 000

Vrste analize BILANS STANJA 3 Oprema 100. 000 Sopstveni kap. 80. 000 Roba 20. 000 Dugoročni zaj. 40. 000 Gotovina 40. 000 Kratkoročni zaj 40. 000 160. 000 BILANS STANJA 4 Oprema Roba 100. 000 Sopstveni kap. 80. 000 20. 000 Dugoročni zaj. 40. 000 Gotovina Kratkoročni zaj 120. 000

Vrste analize BILANS STANJA 5 Oprema 100. 000 Sopstveni kap. 80. 000 Roba 20. 000 Dugoročni zaj. 20. 000 Gotovina 10. 000 Kratkoročni zaj 10. 000 130. 000

Vrste analize n n Statička i dinamička analiza – statička analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uočavanja (analiziranje trenutne likvidnosti upoređivanjem raspoloživih novčanih sredstava sa dospelim obavezama). Dinamička analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno ispitivanje se vrši u određenoj vremenskoj dimenziji. Duži vremenski interval analize daje pouzdanije rezultate.

Vrste analize n n Kompleksna i parcijalna analiza – kompleksna analiza vrši raščlanjavanje svakog dela predmeta analize. Negativna strana ove analize je što zahteva duže vreme i više troškove analize. Parcijalna analiza ispituje samo deo predmeta analize. Objektivnost parcijalne analize može se ostvariti ako se zadatak jasno i detaljno postavi, uz uslov da se parcijalna analiza oslanja na kompleksnu analizu koja je izvršena u nekom ranijem periodu. Ne treba dozvoliti takvo vremensko udaljavanje kompleksne od parcijalne analize u kome bi kompleksna analiza zastarela i bila neupotrebljiva.