Analiza finansijskih izvetaja Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata

Analiza finansijskih izveštaja

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n n n U analizu se uključuju poslovni prihodi i rashodi i finanijski prihodi i rashodi (finansijski rezultat iz redovnog poslovanja). Raščlanjavanje poslovnih rashoda na varijabilne i fiksne. Najpre se troškovi proizvodnje raščlanjavaju na varijabilnu i fiksnu komponentu, pa se srazmerno njihovoj proporciji vrši i razdvajanje rashoda u bilansu uspeha na varijabilnu i fiksnu komponentu. Razdvajanje troškova proizvodnje vrši se: metodom direktnog (subjektivnog) utvrđivanja varijabilnih i fiksnih troškova, matematičkim ili grafičkim metodama.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n Troškovi amortizacije su de facto fiksni troškovi, pa iznos fiksne komponente troškova treba da bude viši od troškova amortizacije za iznos fiksnog dela režijskih troškova.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n n n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata: Faktor poslovnog rizika: utvrđuje se iz odnosa marže pokrića i poslovnog rezultata. Pokazuje koliko se brže menja poslovni rezultat nego što se menja marža pokrića. Poželjno je da faktor poslovnog rizika bude niži. Npr. Ako je 4 to znači da pir promeni marže pokrića za 1% doće do promene poslovnog razultata za 4%.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n Na visinu faktora poslovnog rizika utiču: n n n Visina prodajne cene; Visina obima proizvodnje i prodaje; Visina fizičkog utroška direktnog materijala, energije, usluga i direktnog rada po jedinici proizvoda; Visina ulaganja u osnovna sredstva i Visina drugih fiksnih troškova.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n n n Faktor finansijskog rizika: utvrđuje se iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata (poslovni rezultat minus rashodi finansiranja). Pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promeni za jedan procenat. Potrebno je da faktor finansijskog rizika bude što niži.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n Na visinu neto rashoda finansiranja utiču: n n n Visina pozajmljenih izvora finansiranja na koje se plaća kamata; Visina kamatne stope; Visina uloženih sredstava u aktivu; Visine plasiranih sredstava u vidu finansijskih i robnih kredita i Visina kamatne stope na plasmane.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n n n Faktor ukupnog rizika (složeni faktor rizika): Dobija se množenjem faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika. Pokazuje koliko se puta brže menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni marže pokrića. Potrebno je i da faktor ukupnog rizika bude što niži. Analiza donje tačke rentabilnosti: Tačka u kojoj se prihodi izjednačavaju sa rashodima.

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n n Tačka neutralnog poslovnog rezultata – tačka u kojoj se poslovni prihodi izjednačavaju sa fiksnim i pretežno fiksnim rashodima i delom varijabilnih troškova koji su sadržani u prihodu koji obezbeđuje neutralan poslovni rezultat. Stopa elastičnosti

Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti n n Tačka neutralnog bruto finansijskog rezultata utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (Fiksni i pretežno fiksni rashodi + neto rashodi finansiranja x 100) sa procentom učešća marže pokrića u poslovnim prihodima. Stopa elastičnosti

Analiza finansijske moći- utvrđivanje pokrića raznih fiksnih obaveza n n Pokrivenost troškova kamata: Utvrđuje se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka sa troškovima kamata. Poslovni dobitak je jednak razlici između prihoda i zbira varijabilnih rashoda i fiksnih rashoda, bez troškova finansiranja. Pokazuje koliko puta je poslovni dobitak veći od troškova kamata. Visina troškova kamata zavisi od ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih stopa.

Analiza finansijske moći n n Pokrivenost fiksnih zaduženja: Kao fiksno zaduženje tretiraju se: tekući deo dugoročnog duga (dospela glavnica za plaćanje dugoročnog duga), troškovi zakupa i troškovi kamata. Utvrđuje se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uvećanog za troškove zakupa sa fiksnim zaduženjima poput troškova kamata, dospele glavnice na dugoročne dugove i troškova zakupa. Pokazuje koliko puta je poslovni dobitak uvećan za troškove zakupa veći od fiksnog zaduženja.

Analiza finansijske moći n n Pokrivenost preferencijalne dividende: Preferencijalna dividenda predstavlja fiksnu obavezu za privredno društvo, a njena visina ne zavisi od ostvarenog finansijskog rezultata. Preferencijalna dividenda se uvećava za porez na finansijski rezulta koji otpada na nju, po obrascu: preferencijalna dividenda x 1 / (1 – poreska stopa na finansijski rezultat izražena decimalnim brojem). Pokrivenost preferencijalne dividende računa se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uvećanog za troškove zakupa sa fiksnim zaduženjima uvećanim za preferencijalne devidende.

Analiza finansijske moći n n n Pokrivenost ukupnih fiksnih obaveza dobija se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uvećanog za troškove zakupa sa ukupnim fiksnim zaduženjima (troškovi kamata, troškovi zakupa, dospela glavnica dugoročnog duga, preferencijalna dividenda i porez na finansijski rezultat). Poželjno je da odnos bude veći od 1. Kada je privredno društvo u finansijskim teškoćama može da odloži isplatu fiksne dividende i tada se fiksna dividenda akumulira kao obaveza za isplatu u narednim godinama. U tim slučajevima se u imenilac odnosa uključuje akumulirana fiksna dividenda.

Analiza rentabilnosti-veći prinos na ulaganje tj. sposobnost zarađivanja n n n Rentabilnost ukupnog kapitala (aktiva umanjena za gubitak): Rentabilnost ukupnog kapitala – javlja se u vidu bruto prinosa na ukupan kapital i neto prinosa na ukupan kapital Bruto prinos na ukupan kapital je poslovni dobitak tj. razlika prihoda i rashoda bez troškova finansiranja. Izražava se stopom koja se dobija iz odnosa poslovnog dobitka i aktive pomnožene sa 100, ili množenjem stope poslovnog dobitka sa koeficijentom obrta.

Analiza rentabilnosti n n n Neto prinos na ukupan kapital je zbir troškova finansiranja i neto dobitka. Stopa neto prinosa na ukupan kapital utvrđuje se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + troškovi kamata) x 100 sa prosečnom aktivom (aktiva po bilansu otvaranja + aktiva po bilansu zatvaranja podeljena sa 2). Ušteda na porezu po osnovu kamata pri pozitivnom finansijskom rezultatu:

Analiza rentabilnosti 1. Poslovni dobitak 2. Troškovi kamata 3. Bruto dobitak (1 – 2) 4. Poreska stopa 5. Porez na rezultat (3 x 4 / 100) 6. Neto dobitak (3 – 5) 7. Neto prinos na ukupan kapital (2 + 6) Privredno društvo A B 100. 000 50. 000 100. 000 40% 40. 000 60. 000 50. 000 40% 20. 000 30. 000 60. 000 80. 000

Analiza rentabilnosti n n Stopa neto prinosa na ukupan kapital varira na gore ili na dole i zbog različitih uticaja ušteda na porezu po osnovu troškova kamata. Isključivanje uticaja uštede u porezu po osnovu troškova kamata postiže se ako se stopa neto prinos na ukupan kapital utvrđuje stavljanjem u donos izraza (neto dobitak + troškovi kamata x (1 – poreska stopa na finansijski rezultat izražena decimalnim brojem) x 100 sa prosečnom aktivom.

Analiza rentabilnosti n n n Rentabilnost investiranog kapitala – Investirani kapital ravan je zbiru sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza. Meri se stopom neto prinosa na investirani kapital, koja se dobija iz odnosa neto dobitka uvećanog za troškove kamata i prosečnog investiranog kapitala. Može se utvrđivati bez isključenja uticaja ušteda na porezu na finansijski rezultat po osnovu troškova kamata i sa isključenjem uticaja ušteda na porezu na finansijski rezultat po osnovu troškova kamata.

Analiza rentabilnosti n n Stopa bruto prinosa na investirani kapital (bez isključenja ušteda u porezu na finansijski rezultat) dobija se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + troškovi kamata) x 100 sa prosečnim investiranim kapitalom (zbir sopstvenog kapitala i dugoročnih dugova po bilansu otvaranja i zatvaranja podeljen sa dva). Stopa bruto prinosa na investirani kapital (sa isključenjem ušteda u porezu na finansijski rezultat) dobija se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + troškovi kamata) x (1 – poreska stopa na finansijski rezultat izražena decimalnim brojem) x 100 sa prosečnim investiranim kapitalom.

Analiza rentabilnosti n n Rentabilnost sopstvenog kapitala: Rentabilnost ukupnog sopstvenog kapitala – izražava se stopom rentabilnosti, koja se izračunava stavljanjem u odnos izraza neto dobitak x 100 sa prosečnim sopstvenim kapitalom. Viši neto dobitak pri datom sopstvenom kapitalu odbacuje veću stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala, i obrnuto. Pri datom neto dobitku niži sopstveni kapital odbacuje višu stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala, i obrnuto.

Analiza rentabilnosti n n n Rentabilnost akcionarskog kapitala – izražava se stopom neto dobitka na akcionarski kapital ili putem apsolutnog iznosa neto dobitka po jednoj akciji. Stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala izračunava se stavljanjem u odnos izraza neto dobitak x 100 sa prosečnim akcionarskim kapitalom. Kod akcionarskih društava stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala je viša od stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, zbog toga što sopstveni kapital obuhvata i rezerve, akumulirane dobitke za rast i razvoj, emisionu dobit i neraspoređene dobitke iz ranijih godina.

Analiza rentabilnosti n n n Neto dobitak po jednoj akciji dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka sa prosečnim brojem akcija. U okviru rentabilnosti sopstvenog kapitala računaju se i sledeći pokazatelji: Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji; Prinos od dividende po nominalnoj vrednosti akcija (stavljanjem u odnos izraza dividenda po jednoj akciji x 100 sa nominalnom vrednošću jedne akcije) i Prinos dividende na tržišnu vrednost akcija (stavljanjem u odnos izraza dividenda po jednoj akciji x 100 sa tržišnom vrednošću jedne akcije).