Analiza finansijskih izvetaja Analiza finansijskog poloaja o Odreen

Analiza finansijskih izveštaja

Analiza finansijskog položaja o Određen je stanjem finansijske ravnoteže, zaduženošću, solventnošću, održavanjem realne vrednosti kapitala i reprodukcionom sposobnošću. o Dobar finansijski položaj: o Finansijska ravnoteža obezbeđuje sigurnost u održavanju likvidnosti; o Zaduženost je takva da obezbeđuje punu nezavisnost društva i sigurnost njegovih poverilaca; o Solventnost; o Uvećavanje sopstvenog kapitala i o Finansiranje proste i dela proširene reprodukcije iz sopstvenih sredstava.

Analiza finansijskog položaja o Prihvatljiv finansijski položaj: o Finansijska ravnoteža omogućava održavanje likvidnosti (bez sigurnosti); o Zaduženost je takva da obezbeđuje relativnu nezavisnost društva i relativnu sigurnost njegovih poverilaca; o Solventnost; o Održavanje realne vrednosti sopstvenog kapitala i o Finansiranje proste reprodukcije iz sopstvenih sredstava.

Analiza finansijskog položaja o Loš finansijski položaj: o Finansijska ravnoteža ne omogućava održavanje likvidnosti; o Zaduženost ne obezbeđuje nezavisnost društva i sigurnost njegovih poverilaca; o Solventnost je kritična; o Nema uvećavanja sopstvenog kapitala i o Ne postoje uslovi za finansiranje proste reprodukcije iz sopstvenih sredstava. o Vremensko i prostorno upoređivanje finansijskog položaja i upoređivanje sa konkurencijom.

Analiza finansijske ravnoteže o Finansijska ravnoteža podrazumeva da sredstva po obimu i vremenu za koje su vezana odgovaraju obimu i vremenu raspoloživosti izvora finansiranja. o Kratkoročna finansijska ravnoteža – vrši se upoređivanje likvidnih i kratkoročno vezanih sredstava sa dospelim obavezama i obavezama koje dospevaju za plaćanje u kratkom roku. o Dugoročna finansijska ravnoteža – vrši se upoređivanje dugoročno vezanih sredstava sa trajnim i dugoročnim izvorima finansiranja.

Analiza finansijske ravnoteže Finansijska ravnoteža u oblasti dugoročnog i kratkoročnog finansiranja Aktiva Pasiva Kratkoročno vezana sredstva Kratkoročni izvori finansiranja Dugoročno vezana Dugoročni izvori finansiranja sredstva

Analiza finansijske ravnoteže Trajni i dugoročni izvori finansiranja su veći od dugoročno vezanih sredstava Aktiva Pasiva Kratkoročno vezana sredstva Kratkoročni izvori finansiranja Dugoročno vezana Dugoročni izvori finansiranja sredstva

Analiza finansijske ravnoteže Dugoročno vezana sredstva su veća od trajnih i dugoročnih izvora finansiranja Aktiva Pasiva Kratkoročno vezana sredstva Kratkoročni izvori finansiranja Dugoročno vezana Dugoročni izvori finansiranja sredstva

Analiza kratkoročne i dugoročne finansijske ravnoteže o Problem u analizi finansijske ravnoteže vezan je za: o Vremenska razgraničenja; o Zalihe – najniže zalihe, prosečne zalihe ili utvrđivanje visine stalnih zaliha vanknjigovodstveno. Razlika između stalnih zaliha i bilansiranih zaliha predstavlja kratkoročno vezana sredstva; o Neraspoređeni dobitak tekuće godine – tretira se po pravilu kao trajni izvor finansiranja i o Hartije od vrednosti – ako dospevaju za naplatu u dugom roku tretiraju se kao kratkoročno vezana sredstva (ako se kotiraju na berzi) ili kao dugoročno vezana sredstva.

Kratkoročna finansijska ravnoteža Pozicija Potraživanja po osnovu prodaje Potraživanja iz specifičnih poslova Druga potraživanja Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Kratkoročni finansijki plasmani Gotovinski ekvivalent i gotovina Porez na dodatu vrednost Aktivna vremenska razgraničenja Likvidna i kratkoročno vezana sredstva Kratkoročne finansijske obaveze Primljeni avansi, depoziti i kaucije Obaveze iz poslovanja Ostale kratkoročne obaveze Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost 2014 2015 669, 654 604, 662 0 5, 908 0 7, 119 0 0 1, 850, 433 18, 483 58, 069 31, 735 1, 526, 255 20, 033 40, 974 27, 768 2, 634, 282 1, 244 69, 299 732, 934 86, 468 0 2, 226, 811 1, 622 45, 711 966, 244 102, 717 0 Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine Pasivna vremenska razgraničenja 41, 120 157 62, 678 302 Kratkoročni izvori finansiranja 931, 222 1, 179, 274

Analiza kratkoročne finansijske ravnoteže Likvidna i kratkoročno vezana sredstva Kratkoročni izvori finansiranja 2015. godina 1 0. 52958 2014. godina 1 0. 353501 Kratkoročna finansijska ravnoteža u 2015. godini i 2014. godini je pomerena ka likvidnim i kratkoročno vezanim sredstvima i ima sigurnost u održavanju likvidnosti.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Koeficijent trenutne likvidnosti – izračunava se likvidnost na određeni dan stavljanjem u odnos zbira gotovine u blagajni i na depozitnim računima po viđenju (G) i HOV koje se istog dana mogu unovčiti ili indosamentom preneti poveriocu (HV) sa dospelim obavezma za plaćanje (O). o Utvrđuje se na osnovu knjigovodstvenih podataka i treba da bude 1 ili veći od 1 da bi privredno društvo bilo likvidno na dan merenja likvidnosti.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Koeficijent ubrzane likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos zbira gotovine u blagajni i na depozitnim računima po viđenju i oročenim depozitima do godinu dana (G), HOV koje se mogu unovčiti u roku od godine dana (HV) i kratkoročnih potraživanja sa rokom naplate do godinu dana (PK) sa kratkoročnim obavezma sa rokom dospeća do godinu dana (OK). o Treba da bude 1 ili veći od 1 da bi se smatralo da će privredno društvo biti likvidno.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Koeficijent buduće likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos zbira gotovine u blagajni i na depozitnim računima po viđenju uvećanim sa oročenim depozitima koji će biti oslobođeni u periodu za koji se meri likvidnost (G), HOV koje se mogu unovčiti na dan merenja likvidnosti i HOV čiji je rok unovčenja u okviru perioda za koji se meri likvidnost (HV) i kratkoročnih potraživanja čiji je rok naplate u okviru perioda za koji se meri likvidnost (PK) sa kratkoročnim obavezma dospelim za plaćanje na dan uzimanja podataka i obavezama koje dospevaju za plaćanje u periodu za koji se meri likvidnost (OK).

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Postojanje rizika unovčenja HOV i naplate kratkoročnih potraživanja, kao i postojanje rizika unovčenja u visini nominalne vrednosti (i HOV i kratkoročnih potraživanja), navodi na zaključak da koeficijent buduće likvidnosti treba da bude viši od 1. o Koeficijent optimalne likvidnosti pokazuje za koliko treba koeficijent buduće likvidnosti da bude viši od 1, a izračunava se stavljanjem u odnos broja 100 sa razlikom između broja 100 i procenta rizika unovčenja HOV i naplate kratkoročnih potraživanja.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Na osnovu knjigovodstvenih podataka utvrđeno je da za narednih 30 dana od dana bilansiranja, dospeva: n 6922 hilj. din. HOV za unovčenje n 3200 hilj. din. Potraživanja od kupaca za naplatu n 23 jilj. din. Kratkor. fin. plasm. za naplatu o Ukupno kratk. likvidnih sredstava unovčivih za 30 dana = 10. 145 hilj. + 950 hilj. (gotovina) = 11. 095 hilj. din. o U narednih 30 dana dospevaju za plaćanje obaveze prema dobavljačima od 9. 742 hilj. din. o Koeficijent buduće likvidnosti= 11. 095 / 9. 742 = 1, 14

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o o Rizik unovčenja HOV je 10% (692 hilj. din. ) Rizik korišćenja kasa-skonta je 1% (32 hilj. din. ) Rizik naplate potraživanja od kupaca je 20% (640 hilj. din. ) Rizik naplate krat. fin. plasmana je 50% (12 hilj. din. ) n Ukupno: 1. 376 hilj. din. n % rizika unovčenja HOV i naplate krat. potraživanja: (1. 376/11. 095)*100 = 12, 4% o Koeficijent optimalne likvidnosti = 100 / (100 -12, 4) = 1. 14 o Koeficijent buduće likvidnosti = koeficijent optimalne likvidnosti

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Merenje likvidnosti na bazi koeficijenta buduće likvidnosti i koeficijenta optimalne likvidnosti je nepouzdano iz sledećih razloga: o U bilansu stanja su iskazane samo HOV, potraživanja i obaveze koje su postojale na dan bilansiranja, a ne i one koje će nastati u periodu za koji se meri buduća likvidnost i o Likvidna sredstva koja će privredno društvo eventualno obezbediti po osnovu već zaključenih, a nerealizovanih zajmova ili zajmova koje će tek zaključiti, takođe nisu uzeta u obzir.

Analiza likvidnosti na bazi koeficijenata o Koeficijent tekuće (opšte) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama. Poželjno je da ovaj koeficijent iznosi najmanje 2.

Merenje vremenskog razmaka između priticanja likvidnih sredstava i izmirenja obaveza o Iskazuje prosečan broj dana u kojem se mogu isplatiti ukupne godišnje obaveze, a izračunava se stavljanjem u odnos zbira gotovine i potraživanja po depozitnim računima (NS), HOV koje se kotiraju na berzi (HV) i potraživanja čija naplata nije duža od 30 dana (P) pomnoženog sa 365 dana (ili 360) sa ukupnim godišnjim isplatama (T). o Buduća likvidnost se najbolje može oceniti na osnovu plana priliva i odliva gotovine.

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu dugoročno vezanih sredstava Dugoročna finansijska ravnoteža Pozicija 2, 014 2, 015 Zalihe 1, 530, 571 1, 776, 779 Stalna imovina Odložena poreska sredstva 2, 702, 784 31, 047 3, 820, 284 21, 623 Dugoročno vezana sredstva Kapital Dugoročna rezervisanja Dugoročne obaveze Odložene poreske obaveze 4, 264, 402 5, 902, 813 64, 649 0 0 5, 618, 686 6, 529, 071 137, 152 0 0 Dugoročni izvori finansiranja 5, 967, 462 6, 666, 223

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu dugoročno vezanih sredstava Dugoročno vezana sredstva Kapital 2015. godina 1 1. 186438 2014. godina 1 1. 399367 Dugoročna finansijska ravnoteža u obe posmatrane godine je pomerena ka dugoročnim izvorima finansiranja, postoji sigurnost u održavanju likvidnosti.

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu obrtnog fonda o Deo kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza upotrebljen za finansiranje obrtnih sredstava, odnosno deo obrtnih sredstava koji je finansiran (pokriven) iz kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza. o Izračunava se, dakle, kao razlika između kapitala, dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza i osnovnih sredstava, dugoročnih plasmana i gubitka iskazanog u aktivi ili kao razlika između obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza.

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu obrtnog fonda AKTIVA OS, dugoročni plasmani i gubit. Obrtni fond = 300. 000 – 200. 000 = 100. 000 PASIVA Kapital 250. 000 Dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze 300. 000 50. 000 Obrtni fond = 300. 000 + 50. 000 – 250. 000 = 100. 000 Obrtna sredstva 300. 000 Kratkoročne obaveze 200. 000 Ukupna aktiva 550. 000 Ukupna pasiva 550. 000

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu obrtnog fonda o Sopstveni obrtni fond – deo sopstvenog kapiotala iz koga se finansiraju obrtna sredstva. Ravan je razlici između sopstvenog kapitala i zbira osnovnih sredstava, dugoročnih plasmana i gubitka iskazanog u aktivi umanjenog za dugoročne obaveze pribvavljene za finansiranje osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana. (U našem primeru iznosi 50. 000 (300. 000 – 250. 000)) o Preostali obrtni fond predstavlja tuđi obrtni fond (razlika između ukupnog obrtnog fonda i sopstvenog obrtnog fonda, odnosno 100. 000 – 50. 000 = 50. 000, u našem primeru.

Upoređivanje stalnih zaliha sa neto obrtnim fondom Dugoročna finansijska ravnoteža 1 Kapital 2 Dugoročna rezervisanja 3 Dugoročne obaveze 4 Odložene poreske obaveze 5 Dugoročni izvori finansiranja 6 Stalna imovina 7 Odložena poreska sredstva 8 Dugoročno vezana sred. bez zaliha 9 Obrtni fond 5 -8 10 Zalihe (stalne) 11 Procenat pokrića stalnih zaliha OF 9/10*100 2014 5, 902, 813 64, 649 0 0 2015 6, 529, 071 137, 152 0 0 5, 967, 462 2, 702, 784 31, 047 2, 733, 831 6, 666, 223 3, 820, 284 21, 623 3, 841, 907 3, 233, 631 1, 530, 571 211. 27% 2, 824, 316 1, 776, 779 158. 96%

Analiza dugoročne finansijske ravnoteže na osnovu obrtnog fonda o Tokovi obrtnog fonda – utvrđuju se po bruto i neto principu. o Kod utvrđivanja neto obrtnog fonda po bruto principu uzima se promet u toku godine, bez početnog stanja, svih bilansnih pozicija koje su potrebne za izračunavanje obrtnog fonda (kapital, dugoročna rezervisanja, dugoročne obaveze, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani i gubitak). o Neto princip utvrđivanja neto obrtnog fonda podrazumeva utvrđivanje neto povećanja ili smanjenje kod navedenih pozicija na osnovu stanja u tekućoj i prethodnoj godini.

Utvrđivanje tokova neto obrtnog fonda po neto principu U 000 dinara Početni obrtni fond 168. 593 Povećanje obrtnog fonda 893. 119 Povećanje kapitala 841. 033 Povećanje dugoročnih obaveza Smanjenje obrtnog fonda Smanjenje dugoročnih obaveza 52. 086 608. 148 1. 647 Povećanje osnovnih sredstava 450. 232 Povećanje dugoročnih finansijskih plasmana 156. 269 Krajnji obrtni fond 453. 564

Finansijska stabilnost o Izračunava se stavljanjem u odnos dugoročno vezanih sredstava (osnovna sredstva, dugoročna finansijska ulaganja, trajna obrtna sredstva i gubitak iskazan u aktivi) sa kapitalom uvećanim za dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze. o Potrebno je da koeficijent finansijske stabilnisti bude 1 ili manji od 1.

Analiza zaduženosti i solventnosti o Zaduženost se ocenjuje preko pasive bilansa stanja, posmatrane sa stanovišta vlasništva. o Sigurnost - sa stanovišta poverilaca (u smislu povraćaja, odnosno naplate njihovih potraživanja, makar i iz stečajne mase) i sa stanovišta dužnika (manji je rizik ostvarenja gubitka, što je više struktura pasive pomerena ka sopstvenom kapitalu). o Rentabilnost je uslovljena odnosom stope neto prinosa na ukupan kapital, stope prinosa na sopstveni kapital i visinom kamatne stope.

Analiza zaduženosti i solventnosti o Autonomija dužnika – nezavisnost vođenja poslovne politike je ugrožena u situacijama kada je struktura pasive pomerena ka pozajmljenom kapitalu. o Po tradicionalnom finansijskom pravilu poželjno je da odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala bude 1 : 1, što podrazumeva i odnos sredstava i dugova od 2 : 1. o Organski sastav sredstava – visok organski sastav sredstava zahteva jačanje učešća sopstvenog kapitala, i obrnuto, nizak organski sastav sredstava dozvoljava pomeranje strukture pasive ka pozajmljenom kapitalu.

Analiza zaduženosti i solventnosti o Visina stope inflacije – zahteva pomeranje strukture pasive ka sopstvenom kapitalu. o Rentabilnost – rentabilno privredno društvo može dozvoliti pomeranje strukture ka pozajmljenim izvorima. o Likvidnost – dozvoljava da se struktura pasive pomera ka pozajmljenom kapitalu. o Važniji su organski sastav sredstava i visina stope inflacije za strukturu pasive sa stanovišta vlasništva. za ocenjivanje zaduženosti privrednog društva potrebno je analizirati sopstveni kapital, spontane izvore i obaveze po osnovu kojih se plaća kamata.

Analiza zaduženosti i solventnosti U 000 dinara Prethodna god. Tekuća godina Iznos % Iznos 1. Kapital 774. 548 47, 7 1. 615. 581 50, 6 2. Obavez po kojima se ne plaćaju kamate 688. 203 42, 4 1. 064. 262 33, 3 3. Obaveze po kojima se plaćaju kamate 162. 218 9, 9 513. 169 16, 1 Prema domaćim poveriocima 36. 187 2, 2 335. 052 10, 5 Prema stranim poveriocima 126. 031 7, 7 178. 117 5, 6 4. Pasiva bez dugoročnih rezervisanja, PVR i neraspoređenog dobitka TG 1. 624. 969 100, 0 3. 193. 012 100, 0 %

Analiza zaduženosti i solventnosti Godina prethodna 1. Procenat učešća osnovnih sredstava u zbiru osnovnih i obrtnih sredstava 2. Indeks cena na malo tekuća 39, 2 35, 6 180, 6 192, 1 Organski sastav sredstava nije visok, ali visoka stopa inflacije zahteva višu stopu samofinansiranja od 50, 6% učešća sopstvenog kapitala u strukturi ukupnih izvora.

Analiza zaduženosti i solventnosti o Solventnost – sposobnost privrednog društva da plati dospele obaveze, makar i iz stečajne mase. o Meri se odnosom poslovne imovine i ukupnih dugova.