Analiza finansijskih izvetaja Analiza boniteta Sva obeleja privrednog

Analiza finansijskih izveštaja

Analiza boniteta Sva obeležja privrednog društva mogu se izraziti njegovim bonitetom. Bonitet potiče od latinske reči bonum što znači dobro. U ekonomskom smislu bonitet se izvodi iz reči bonitas što znači: valjanost; unutrašnja vrednost ili platežna sposobnost i sigurnost potraživanja. Bonitet predstavlja sintetizovanu ocenu o: finansijskoj stabilnosti; likvidnosti; solventnosti; adekvatnosti i strukturi kapitala; imovinskoj situaciji; profitabilnosti; riziku ostvarenja finansijskog rezultata; rentabilnosti i organizovanosti.

Analiza boniteta Bonitet se ocenjuje: Pozitivnim (dobrim) – ako je prinos pozitivan i bolji od proseka grane, Zadovoljavajućim – ako je prinos pozitivan i sličan proseku grane ili Nezadovoljavajućim (lošim) – ako je prinos negativan, a ostali podaci su slabiji od proseka grane. Bonitet u užem smislu – izražava kreditnu sposobnost i likvidnost i Bonitet u širem smislu – ukupna pozicija privrednog društva.

Analiza boniteta Zeta model ocene kreditnog boniteta, Razvijen je od strane Edward-a Altman-a. Z = 1, 2 X 1 + 1, 4 X 2 + 3, 3 X 3 + 0, 6 X 4 + 1, 0 X 5. X 1 - odnos obrtnog kapitala i ukupnih sredstava, X 2 - odnos neto dobiti (akumulirani ili neraspoređeni dobitak)i ukupnih sredstava, X 3 - odnos dobitka pre odbitka kamate i poreza i ukupnih sredstava, X 4 - odnos tržišne vrednosti kapitala i ukupnih obaveza i X 5 - odnos prihoda od prodaje i ukupnih sredstava.

Analiza boniteta Zeta skor ≥ 2, 99 – privredno društvo ima dobre kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao zdravo; Zeta skor između 1, 81 i 2, 99 – privredno društvo ima minimalne kreditne performanse i njegovo poslovanje se ocenjuje kao rizično i Zeta skor < 1, 81 – preduzeće nema kreditne performanse i nalazi se pred bankrotstvom. Vrši se projekcija bilansa stanja i uspeha za narednih pet godina kako bi se utvrdilo da li će i kada privredno društvo imati dobre kreditne performanse.

Analiza boniteta RB Pozicija Tekuća godina Prethodna godina 1. Ukupna sredstva 5. 473. 186 4. 550. 819 2. Obrtna imovina 4. 984. 057 3. 559. 614 3. Kratkoročne obaveze 3. 662. 611 3. 087. 354 4. Obrtni kapital (2 – 3 ) 1. 321. 446 472. 260 5. X 1 (4 / 1) 0, 24 0, 10 6. Neraspoređeni dobitak 4. 847. 936 3. 420. 320 7. X 2 (6 / 1) 0, 89 0, 75 8. Dobitak pre odbitka kamata i poreza na dobitak 1. 838. 577 1. 302. 092 0, 34 0, 29 9. X 3 (8 / 1)

Analiza boniteta RB Pozicija 10. Kapital 11. Obaveze 12. X 4 (10 / 11) 13. Prihodi od prodaje 14. X 5 (13 / 1) Tekuća godina Prethodna godina 4. 980. 255 3. 552. 639 492. 931 998. 180 10, 10 3, 56 8. 608. 846 6. 849. 863 1, 57 1, 50 Zeta skor = 1, 2 x 0, 10377 + 1, 4 x 0, 75158 + 3. 3 x 0, 28612 + 0, 6 x 3, 5591 + 1, 0 x 1, 5052 = 5, 7616. Zeta skor = 1, 2 x 0, 24144 + 1, 4 x 0, 88576 + 3. 3 x 0, 33592 + 0, 6 x 10, 1033 + 1, 0 x 1, 5729 = 10, 2732.

Analiza boniteta Tradicionalni model ocene kreditnog boniteta, Finansijski položaj privrednog društva – utvrđuje se putem finansijske ravnoteže, zaduženosti, likvidnosti, solventnosti i reprodukcione sposobnosti. Ocenjuje se kao dobar, prihvatljiv ili loš.

Analiza boniteta RB Pozicija Tekuća godina Prethodna godina 1. Gotovina 128. 782 69. 976 2. Kratkoročna potraživanja 139. 213 205. 894 3. Gotovina i kratkor. pot. (1+2) 267. 995 275. 870 4. Kratkoročne obaveze 489. 129 991. 205 5. Koeficijent rigorozne lik. (3/4) 0, 55 0, 28 6. Koeficijent opšte likv. (9/4) 3, 70 1, 47 7. Koeficijent novčane likv. (1/4) 0, 26 0, 07 8. Stalna imovina 3. 662. 611 3. 087. 354 9. Obrtna imovina 1. 807. 939 1. 458. 615

Analiza boniteta RB Pozicija 10. Zalihe 11. Tekuća godina Prethodna godina 664. 990 708. 872 Dugoročno vezana imov. (8+10) 4. 327. 601 3. 796. 226 12. Kapital 4. 980. 255 3. 552. 639 13. Dugoročne obaveze 3. 802 6. 975 14. Dugoročna rezervisanja 15. Trajni i dug. kapital (12+13+14) 4. 984. 057 3. 559. 614 16. Koeficijent fin. stabiln. (11/15) 0, 87 1, 07 17. Neto obrtni fond 1. 321. 446 472. 260 18. % pokrića zaliha OF (17/10) 198, 72% 66, 62%

Analiza boniteta Likvidnost je sposobnost imovinskih predmeta da se pretvore u likvidna sredstva. Razlikujemo: Racio opšte (tekuće) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava sa kratkoročnim obavezama; Racio rigorozne (ubrzane) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos obrtnih sredstava umanjenih za zalihe sa kratkoročnim obavezama i Racio novčane (trenutne) likvidnosti – izračunava se stavljanjem u odnos gotovine sa tekućim obavezama.

Analiza boniteta Solventnost je sposobnost privrednog društva da plati ukupne dugove, makar i iz stečajne mase. RB 1. 2. 3. Pozicija Poslovna imovina Dugovi Koeficijent solventnosti (1/2) Tekuća godina Prethod. godina 5. 473. 186 4. 550. 819 492. 931 998. 180 11, 10 4, 56

Analiza boniteta Zaduženost predstavlja odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Optimalna struktura kapitala pretpostavlja odnos 40% dugova i 60% sopstvenog kapitala. RB Pozicija 1. Kapital umanjen za gubitak 2. Dugovi 3. Pasiva bez tranzitornih pozicija Tekuća godina Prethod. godina 4. 980. 255 (91%) 3. 552. 639 (78, 06%) 492. 931 (9%) 998. 180 (21, 94%) 5. 473. 186 (100%) 4. 550. 819 (100%)

Analiza boniteta Reproduktivna sposobnost predstavlja sposobnost privrednog društva da sopstvenim sredstvima finansira obnavljanje osnovnih sredstava i stalnih zaliha na nepromenjenom fizičkom nivou ili sposobnost da povećava fizički obim poslovanja putem novih nabavki osnovnih sredstava i stalnih zaliha. Stopa bruto reproduktivne sposobnosti pokazuje odnos bruto sredstava za reprodukciju (neto dobitka, amortizacije, dugoročnih rezervisanja i naplaćene glavnice dugoročnih plasmana) i prosečnih poslovnih sredstava.

Analiza boniteta Stopa neto sredstava za reprodukciju predstavlja odnos neto sredstava za reprodukciju (bruto sredstva za reprodukciju umanjena za otplaćenu glavnicu dugoročnih obaveza i otkupljene sopstvene akcije) i prosečnih ukupnih sredstava. Imovinski položaj obuhvata: Strukturu poslovne aktive, Strukturu operativne imovine, Strukturu fiksne imovine, Koeficijent obrta, Prinos na investirani kapital i Efikasnost imovine.

Analiza boniteta RB Pozicija Tekuća godina Prethodna god 1. NV građevinskih objekata 1. 240. 854 919. 739 2. Akumulirana amortizacija 181. 317 138. 580 3. Stopa amortizovanosti (2 / 1) 14, 61% 15, 07% 4. NV opreme 1. 505. 091 1. 243. 233 5. Akumulirana amortizacija 200. 500 220. 300 6. Stopa amortizovanosti (5 / 4) 13, 32% 17, 72% 7. Prihodi od prodaje 8. 608. 846 6. 849. 863 8. Prosečna ukupna imovina 5. 012. 002 5. 100. 000 9. Prosečna obrtna imovina 1. 633. 277 1. 500. 000 10. Prosečne zalihe 686. 931 680. 000 11. Koeficijent obrta ukupne imovine (7 / 8) 1, 72 1, 34 12. Koeficijent obrta obrtne imovine (7 / 9) 5, 27 4, 57 13. Koeficijent obrta zaliha (7 / 10) 12, 53 10, 07

Analiza boniteta U hiljadama dinara RB Pozicija 1. Neto dobitak 2. Rashodi kamata 3. Tekuća godina Prethodna godina 1. 808. 386 1. 260. 750 5. 569 8. 525 Neto prinos na ukupan kapit. (1+2) 1. 813. 955 1. 269. 275 4. Prosečan ukupan kapital 4. 266. 447 4. 200. 000 5. Prosečan sopstveni kapital 4. 266. 447 4. 200. 000 6. Stopa neto prinosa na SK (1/5) 42, 39% 30, 02% 7. Stopa neto prinosa na UK (3/4) 42, 52% 30, 22%

Analiza boniteta Upravljanje – organizacija svih nivoa upravljanja, tehnika i procedura kojima se donose strateške i operativne odluke. Tržišna vrednost akcija – pokazatelji: Neto dobitak po akciji, Dividendna stopa, Bilnsna vrednost akcija, Berzanski kurs akcija i Racio plaćanja dividendi.

Analiza boniteta Analiza novčanih tokova – kao instrumenta prinosne snage (poslovni dobitak posle oporezivanja, amortizacija i rezerve pokrića) i kao instrumenta finansijske snage (eliminišu se isplaćene dividende iz napred utvrđenog neto novčanog toka).

Analiza boniteta Strategija poboljšanja boniteta: Pribavljanje dodatnog dugoročnog zajma radi otplate dela kratkoročnih kredita, Investiranje u stalnu imovinu, Prodaja dela fiksne imovine, Prodaja učešća u kapitalu povezanih i nepovezanih privrednih društava, Konverzija obaveza za poreze i doprinose u državni kapital, Osnivanje novih zavisnih privrednih društava i Segmentiranje matičnog privrednog društva.

Analiza kvaliteta dobitka Ekonomski koncept dobitka – očekivanja vlasnika kapitala i uključuje sve kapitalne dobitke u periodični dobitak i Računovodstveni koncept dobitka – u periodični dobitak se uključuju samo tržišno potvrđeni prirasti kapitala. Razvojem računovodstvenog koncepta dobitka izvršeno je izdvajanje iz kapitala računa dobitka i gubitka i direktno izračunavanje dobitka sučeljavanjem nastalih prihoda i rashoda. Ostvareni dobitak je osnova za procenu budućih prinosa investitora i za procenu finansijske stabilnosti i solventnosti privrednog društva.

Analiza kvaliteta dobitka Cilj analize kvaliteta dobitka je otkrivanje upozoravajućih signala u vezi sa performansama privrednog društva u budućnosti. Akcionari, investitori i kreditori mogu da preduzmu odgovarajuće akcije u cilju eliminisanja rizika od stvaranja gubitka i težih finansijskih poremećaja. Na kvalitet dobitka utiču i: vanbilansne pozicije; profil privrednog društva u pogledu poslovnog portfolia; politike rasta i razvoja; troškovne, imovinske i finansijske strukture; informacione asimetrije menadžmenta; profil industrije i šireg okruženja u kome društvo posluje.

Analiza kvaliteta dobitka Precenjivanje dobitaka – dovodi korisnike finansijskih izveštaja u zabludu i navodi na donošenje pogrešnih poslovnih odluka. Iskazivanje viših prihoda je način precenjivanja dobitka koji se vezuje za: Ubrzano priznavanje prihoda; Prikazivanje nepostojećih i precenjenih prihoda i Uključivanje finansijskih i ostalih neposlovnih prihoda u ostale prihode.

Analiza kvaliteta dobitka Prikazivanje nižih rashoda u odnosu na stvarno nastale – nastaje: Potcenjivanjem rezervisanja; Odustajanjem od otpisivanja sumnjivih i spornih potraživanja; Odustajanjem od obezvređenja stalne imovine; Precenjivanjem veka trajanja stalne imovine; Iskazivanjem rashoda tekućeg perioda kao rashoda budućih perioda; i sl.

Analiza kvaliteta dobitka Neto gotovinski tokovi predstavljaju efikasan instrument za sagledavanje operativnih, finansijskih i investicionih mogućnosti privrednog društva, kao i za detektovanje efekata nekih računovodstvenih politika na kvalitet dobitka u finansijskim izveštajima. Odstupanje dobitka i neto gotovine može se javiti u situaciji kada uplata u gotovini ne prati isporuku proizvoda i slanje odgovarajuće fakture. Prihod je realizovan pre priliva novca. Kod izmirenja obaveza moguće je da odlivi gotovine nastanu pre rashoda.

Analiza kvaliteta dobitka Kvalitet ostvarenih prihoda utvrđuje se stavljanjem u odnos novčanih priliva od prodaje sa prihodima od prodaje. Stepen odstupanja naplate prodaje u odnosu na evidentirane prihode od prodaje ukazuje na kvalitet politike prodaje koju vodi privredno društvo i rizik povezan sa naplatom po osnovu prodaje. Potrebno je da ovaj odnos bude što bliži 1. Servisiranje dospelih obaveza ne zavisi od visine prikazanog dobitka, več od usklađenosti novčanih tokova.

Analiza kvaliteta dobitka Visina poslovnog dobitka zavisi i od primenjenih politika otpisa i politike rezervisanja, u tom smislu da dva privredna društva mogu imati isti iznos dobitka pre oporezivanja i isti iznos kapitla koji učestvuje u njegovom stvaranju, a različite poslovne dobitke koji su posledica primene različitih računovodstvenih politika. Privredna društva razvijaju projektovani bilans uspeha kako bi utvrdila stepen navedenog uticaja na ostvarivanje postavljenih dugoročnih performansi privrednog društva. Prihvatljivost ostvarenja zavisi od postavljenih dugoročnih i kratkoročnih ciljeva privrednog društva.

Analiza kvaliteta dobitka Ostvareni kvalitet dobitka meri se odnosom poslovnog dobitka i neto gotovine iz poslovnih aktivnosti. Najčešći uzroci odstupanja ovih dvaju veličina posledica su: Sezonskog poslovanja; Konjukturnog razvoja; Prelaznih perioda u životnom ciklusu proizvoda i Specifičnostima delatnosti kojom se privredno društvo bavi.

Analiza kvaliteta dobitka Odstupanja poslovne dobiti od neto gotovine mogu da budu i posledica vrednovanja i prikazivanja sredstava i obaveza u bilansu po fer vrednosti. Na ovaj način dolazi do stvaranja dobitaka privrednog društva koji nisu realizovani na tržištu i nemaju odgovarajuće pokriće u novčanim tokovima. Fluktuacije u odnosu poslovnog dobitka i neto gotovinskog toka mogu da ukažu i na stvaranje skrivenih gubitaka ili latentnih rezervi u bilansu. Iskazani dobitak je kvalitetniji ukoliko je praćen višim nivoom latentnih rezervi.

Analiza kvaliteta dobitka Stepen odstupanja stope rasta poslovnog dobitka i stope rasta neto gotovine naziva se višak gotovinske marže i izračunava se stavljanjem u odnos razlike između novčanog toka iz poslovanja i poslovnog dobitka sa poslovnim prihodima. Ovaj pokazatelj podrazumeva isključivanje svih prihoda i rashoda privremenog karaktera. Održivi gotovinski tok predstavlja iskazani cash flow umanjen za iznos neponavljajućih ili prolaznih događaja kako bi se identifikovale obnavljajuće aktivnsoti koje su nosioci ostvarenja privrednog društva.