Ekonomska analiza finansijskih izvetaja predavanje IV Ekonomska analiza

Ekonomska analiza finansijskih izveštaja - predavanje IV

Ekonomska analiza n n n Ekonomska analiza se smatra efikasnim instrumentom upravljanja “analysis” – na grčkom jeziku znači rastavljanje, raščlanjivanje. Konačan cilj ekonomske analize nije raščlanjivanje , nego je raščlanjivanje sredstvo kojim se ekonomska analiza služi da bi otkrila činjenice koje istražuje. Smisao ekonomske analize je više u sintezi, tj. u donošenju zaključaka o karakteristikama činjenica koje smo analitičkim metodama utvrdili.

Ekonomska analiza Ekonomska anliza poslovanja preduzeća predstavlja raščlanjivanje ekonomskih pojava i činjenica u cilju ispitivanja i otkrivanja disproporcija u procesu kombinovanja proizvodnih faktora

Ekonomska analiza Predmet analize može biti stanje ili pojava Stanje je okončani nastanak pojave – statičan predmet nastao dinamičnošću pojave Stanje je “proizvod” pojave, dok je pojava “učinak” elemenata.

Ekonomska analiza statična analiza n dinamička analiza n

Ekonomska analiza Ako je predmet analize stanje, putem raščlanjivanja identifikuju se pojave koje su dovele do takvog stanja – statična analiza

Ekonomska analiza Dinamička analiza je okrenuta posmatranju u određenoj vremenskoj dimenziji, a ne trenutku. Ona razotkriva procese koje su se odvijala tokom vremenskog perioda i iz njih je kao njihova posledica nastalo stanje, odnosno pojava.

Vrste analize Do različitih vrsta ekonomske analize dolazi se uglavnom zbog: n različitosti predmeta istraživanja, n različitih mogućnosti istraživanja.

Vrste analize Vrste analiza: n Eksterne ekonomske analize n. Interne ekonomske analize n. Kompleksne ekonomske analize n. Parcijalne ekonomske analize n. Kvalitativne ekonomske analize n. Kvantitativne ekonomske analize n. Statične ekonomske analize n. Dinamičke ekonomse analize

Ekonomska analiza se služi deduktivnom metodom Ipak u analizi se primjenjuje i induktivni metod

Svrha analize bilansa Svrhom analize bilansa određuje se namena analize, odnosno određuje se zašto će analiza biti korišćena.

Svrha analize bilansa Svrha – cilj – zadaci, nisu sinonim Namena analize bilansa: n u poslovne svrhe n u naučne svrhe

Cilj analize bilansa je: n analiza finansijskog rezultata n analiza finansijskog položaja

Sredstva – instrumenti analize bilansa Brojeve kao sredstva ekonomske analize delimo: 1. Apsolutni brojevi q Osnovni apsolutni brojevi q Izvedeni apsolutni brojevi 2. Relativni brojevi q Odnosni brojevi q Indeksni brojevi q Strukturni brojevi (brojevi sastava)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Osnovni apsolutni brojevi dobijaju se snimanjem (merenjem, brojanjem) Izvedeni apsolutni brojevi dobijaju se računskim operacijama. (sabiranjem, oduzimanjem, množenjem i deljenjem) (voditi računa da li su podaci iskazani brojevima homogeni)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Najčešće korišćeni izvedeni apsolutni brojevi su razlike (rasponi, diferencije, odstupanja) Ovi brojevi iskazuju razlike između dvije pojave ili razliku iste pojave u dva različita obračunska perioda Mogu nastati na dva načina: n Kao rezultanta kretanja u jednom smeru n Kao rezultanta kretanja u suprotnim smerovima Praćenjem razlika mogu se izvesti zaključci o intezitetu promena, brzini razvoja i pravcima kretanja određene pojave

Sredstva – instrumenti analize bilansa Ako iz apsolutnih brojeva deljenjem izvedu koeficijenti, dobijamo relativne brojeve RELATIVNI BROJEVI: n Odnosni brojevi n Indeksni brojevi n Strukturni brojevi (brojevi satava)

Sredstav – instrumenti analize bilansa Odnosni brojevi su koeficijentni brojevi dobijeni iz odnosa brojeva koji pripadaju različitim skupinama odnosne brojeve delimo na: n Proseke n Kvote (postotke ili procente) n Pokazatelje (razmere, “ratios”, mere kvaliteta)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Prosek – rezultat odnosa između zbira veličina svojstva – obeležja nekog skupa jedinica i broja jedinica u tom skupu. Kvota (postotak) se dobija kada se koeficijent dva obeležja izraženih istom mernom jedinicom pomnoži sa 100 Kod postotaka se uvijek radi o stavljanju u odnos dve veličine izražene istom jedinicom mere. (na svakih 100 kg robe manjak iznosi 5 kg ili 5 %)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Pokazatelji - razmere su količnici (kojeficijenti) brojeva koji su dobijeni iz odnosa brojeva koji pripadaju različitim skupovima, a mogu se izraziti u raznim jedinicam mere. Primer: Produktivnost je jednaka količniku količine proizvoda i vremena rada

Sredstva – instrumenti analize bilansa Pokazatelji - racio brojevi se dobijaju kao odnos između dve pojave koje stoje u nekoj međusobnoj zavisnosti, tj. kod kojih jedna pojava uslovljava drugu. Npr. Za svakih 5 sati radnik preradi 2 tone sirovine. Utrošak sirovine izrazili bi sledećim racionalnim brojem (2 tone/5 radnih sati=0, 4 tone po radnom satu)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Neka pravila racionalnih brojeva. n Uzrok promene racio broja može da bude posledica promene u jednoj ili drugoj pojavi n Racionalni brojevi vezuju sve promene za dve pojave koje su međusobno uslovljene. n Racio brojevi sužavaju područje istraživanja, jer se uzroci vezuju za veličine stavljene u međusobnu zavisnost n Racio brojevi imaju svoj smisao i kao recipročne vrednosti

Sredstva – instrumenti analize bilansa Indeksni brojevi – njima prikazujemo dinamiku pojave u odnosu na određeni polazni period. Osnova koja nam služi kao baza posmatranja označava se indeksom 100. Pojava koja se upoređuje sa bazom iskazuje se indeksom u odnosu na bazu. Indeksne brojave delimo (s obzirom na bazu): n Indekse sa stalnom bazom n Indekse sa promenljivom bazom (verižni ili lančani indeksi)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Agregatni indeksni brojevi Ako je svojstvo neke pojave ili nekog skupa pojava izraženih kao proizvod dva ili više elementa, tada to svojstvo zovemo agregatom. Indeksni brojevi izračunati iz agregata nazivaju se agregatni ili skupni indeksni brojevi Mogu biti: n Agregatni indeksi sa dva faktora n Agregatni indeksi sa tri faktora

Sredstva – instrumenti analize bilansa Strukturni brojevi (brojevi sastava) Strukturni brojevi nam pokazuju učešće delova u celini Celinu koju ispitujemo prikazujemo kao 100 %

Sredstva – instrumenti analize bilansa Zadati brojevi n n n Planirani brojevi Normalni brojevi Standardni brojevi Ključevi Reprezentativni brojevi

Sredstva – instrumenti analize bilansa Zadati brojevi se mogu utvrditi na nekoliko načina: n Zadati brojevi su uslovljeni prirodnim ili tehničkim ograničenjima n Zadati brojevi se utvrđuju po vlastitom nahođenju n n Zadati brojevi se utvrđuju kalkulativno (standardi) Zadati brojevi se izvode iz brojeva ostvarenih u ranijim periodima (normalni brojevi, srednji brojevi)

Sredstva – instrumenti analize bilansa Proseci Prosek je tipična vrednost koja ima za cilj da zbroji ili opiše masu podataka. Prosek je mera lokacije centralne tendencije. n n n Aritmetička sredina Medijana Modus Geometrijska sredina Kvadratna sredina

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA � Glavni cilj je prikazati kako n investitori biraju n računovodstvene informacije n relevantne za donošenje n odluka.

Nakon studiranja ove teme trebalo bi da smo u stanju bližeg poznavanja Neto dobiti kompanije u odnosu na prihod od prodaje, imovinu i deoničarsku glavnicu. � Izvora finansijskih informacija o preduzeću. � Dinarskih i procentnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja. � “Kvaliteta" zarada, imovine i radnog (obrtnog) kapitala preduzeća - kompanije. � Analize finansijskih izveštaja sa stanovišta redovnih akcionara, kreditora i ostalih. � Izračunavanja pokazatelja koji se koriste u analizi finansijskih izveštaja i objašnjenja značenja svakog. n

Informacije iz finansijskih izveštaja � Finansijski izveštaji služe preduzeću kao kontrolna ploča s mernim instrumentima. Oni izveštavaju o radu menadžera, potvrđuju njihove uspehe i neuspehe i upozoravaju na probleme. n Tumačenje informacija koje daje složena kontrolna ploča zahteva poznavanje instrumenata i njihova prilagođavanje kako bi se razumeli dobijeni podaci. n

n Finansijski pokazatelji � Potrebno je razumeti unutrašnja zbivanja u računovodstvenom sistemu i značenje različitih finansijskih pokazatelja kako bi interpretirali podatke koji se pojavljuju u finansijskim izveštajima. n Čitaocu s računovodstvenim znanjem, skup finansijskih izveštaja veoma mnogo govori o poslovanju preduzeća.

� Finansijsko poslovanje preduzeća može biti interesantno raznim grupama interesenata kao što su: menadžment, kreditori, investitori, potencijalni poslovni partneri, političari, predstavnici sindikata i vladine agencije. n Svaka od ovih grupa ima svoje potrebe, i s obzirom na njih daju akcenat na određene aspekte finansijske slike kompanije.

Kakvo je vaše mišljenje o veličini korporacijskih profita? � Kao student koji je završio (ili gotovo završio) program upravljačkog računovodstva, imate puno bolje razumevanje profita preduzeća od ljudi koji nisu nikada učili računovodstvo. n Visina zarada velikih korporacija kontraverzno je pitanje, omiljena tema mnogih političkih govora, koktel partija i mnogih sedeljki.

� Mnoge informacije koje se dobiju iz ovakvih izvora više su emotivne nego racionalne, više su plod mašte nego činjenica. Ispitivanja javnog mnenja pokazuju da ljudi veruju da prosečna proizvodna kompanija ima dobit nakon poreza u visini od 30% od prihoda od prodaje, dok činjenice posljednjih godina govore da ta dobit iznosi oko 5% od prihoda od prodaje.

General Motors je u svom godišnjem izveštaju pre nekoliko godina iskazao neto dobit od 321. miliona $. n Ova dobit može da se smatra visokom, međutim to je samo 0, 5% prihoda od prodaje GM-a. n Prema tome u svakom dolaru prihoda, samo je – centa dobiti za GM. Na automobilu od 10, 000$, dobit je 50$. Zapravo, zarada od 321. miliona dolara godišnje nije neki rezultat za korporaciju veličine General Motorsa. n Ipak, ubrzo nakon toga, GM je objavio nove informacije o prihodu od prodaje i zaradama. Neto dobit je bila 4. 5 milijardi dolara što je predstavljalo oko 5 centi na na svaki dolar prihoda od prodaje. Na automobilu od 10, 000$ dobit je bila 550$. n

� Dublje znanje računovodstva ne daje vam mogućnost da kažete kolike bi korporacijske zarade trebale da budu , međutim, računovodstveno znanje omogućuje vam čitanje revidiranih finansijskih izveštaja koji govore kolike jesu korporacijske zarade. Osim toga, svesni ste da su informacije iz objavljenih finansijskih izveštaja korporacija revidirale revizorske firme.

Ne ostvaruju sve vodeće korporacije dobit svake godine. U periodu od deset godina, od 1981. do 1990. , svake godine Pan American Airways iskazivala je neto gubitak. Krajem 1991. , Pan Am-američka "najbolja" vazdušna kompanija — prestala je s poslovanjem. Za mnoge američke korporacije 1991. bila je loša godina. Svaki od "Velike trojke" američkih proizvođača automobila iskazao je velike gubitke. Čak je i IBM imao neto gubitak — prvi u osamdesetogodišnjoj istoriji kompanije. n

� Naftne su kompanije kritikovane zbog takozvanih viškova profita, pa pogledajmo stoga profite Exxona, najveće svetske naftne kompanije. Nedavni godišnji izveštaj Exxona (reviziju obavila Price Waterhouse) prikazuje da su profiti iznosili nešto više od 3. 5 milijarde $. Na prvi pogled ova brojka izgleda ogromna — međutim pogledajmo dalje. Ukupan prihod Exxona iznosio je više od 95 milijardi $, pa prema tome neto dobit iznosi manje od 4% od prihoda. Sa druge strane, porezi na dobit, trošarine, ostali porezi koštali su Exxon" više od 27 milijardi $, ili oko 7%- profita kompanije. Prema tome porezi imaju mnogo veći udeo u galonu nafte nego što ima dobit naftne kompanije.

n Finansijska analiza � Postoji mnogo načina procene adekvatnosti dobiti preduzeća i korporacija. Bez sumnje, zarade bi trebalo upoređivati sa ukupnom imovinom, investiranim kapitalom kao i sa prihodom od prodaje. U ovom delu razmotrićemo brojne načine procene profita i solventnosti preduzeća i korporacija.

Mnogi finansijski analitičari proučavaju finansijski položaj i buduće izglede javnih korporacija i prodaju svoje analize, zaključke, te preporuke o ulaganjima. n Na primer, detaljne finansijske analize većine velikih korporacije nedeljno objavljuju Moody's Investors Service, Standard & Poor's i The Value Line Investment Survey. Svako se može pretplatiti na savetodavne usluge o ulaganju. �� Bankari i glavni kreditori često dobijaju detaljne informacije od zajmoprimaca kao uslov za davanje zajma. Dobavljači i ostali trgovinski kreditori mogu od agencija za kreditni rejting dobiti finansijske informacije o gotovo svakom preduzeću. Centri za bonitet predstavljaju dragocen izvor informacija o finansijskom položaju preduzeća. n

Komparativni finansijski izveštaj � Značajne promene finansijskih podataka lako se mogu videti kad su iznosi iz finansijskih izveštaja za dve ili više godina prikazani jedni pored drugih u stupcima. Takav se izveštaj naziva komparativni finansijski izveštaj. � Vrednosti iz najbliže godine obično se nalaze u levoj koloni. Bilans i izveštaj o dobiti često se pripremaju u obliku komparativnih izveštaja. n

Sredstva analize � Nekoliko iznosa dobijenih iz finansijskih izveštaja vrlo su značajni. Značajan je njihov odnos sa ostalim iznosima i smer njihovih promena. Analiza je uglavnom postupak postavljanja značajnih odnosa i identifikovanja promena i trendova. Četiri široko korišćene analitičke tehnike su: (1) dinarske i postotne promene, (2) trend u postocima, (3) komponente u postocima i (4) pokazatelji. n

Dinarski iznos promene razlika je između iznosa godine koja se upoređuje i bazne godine. Postotna se promena izračunava delenjem iznosa promene između godina sa iznosom bazne godine. � Procena postotnih promena prihoda od prodaje i zarada. Izračunavanje postotnih promena prihoda od prodaje, bruto dobiti i neto dobiti od jedne do druge godine, daje uvid u stopu rasta preduzeća i kompanije. Ako ekonomske aktivnosti rastu, povećanje prihoda od prodaje i zarada trebalo bi da bude veće od stope inflacije. n

� Kod određivanja dinarske ili postotne promene tromesečnog prihoda od prodaje ili zarada, obično se upoređuju rezultati tekućeg tromesečja sa rezultatima istog tromesečja prethodne godine. �Korišćenje istog tromesečja prethodne godine kao baznog perioda sprečava narušavanje postupka analize zbog sezonskih fluktuacija poslovnih aktivnosti.

� Kod određivanja dinarske ili postotne promene tromesečnog prihoda od n prodaje ili zarada, obično se upoređuju rezultati tekućeg tromesečja sa rezultatima istog tromesečja prethodne godine. n Korišćenje istog tromesečja prethodne godine kao baznog perioda sprečava narušavanje postupka analize zbog sezonskih fluktuacija n poslovnih aktivnosti. n Postotne promene zavaravaju kad je baza mala � Postotne promene mogu stvoriti pogrešan utisak kad je dinarski iznos koji se koristi kao baza neuobičajeno mali.

n n Povremeno na televiziji možemo čuti kako su se profiti kompanije povećali za vrlo veliki procent, kao što je 900%. Početni je utisak stvoren ovom izjavom da su sada profiti kompanije izuzetno veliki. Međutim, pretpostavimo na primer da je kompanija prve godine imala neto dobit od 100, 000 din. ; u drugoj je godini neto dobit pala na 10, 000 din. ; i u trećoj se godini neto dobit vratila na nivo od 100, 000 din. U ovoj trećoj godini neto dobit se povećala za 90, 000 din. , što predstavlja povećanje od 900% u odnosu na prethodnu godinu. Nije potrebno reći da se ovo povećanje od 900% u trećoj godini sučeljava sa smanjenjem dobiti od 90% u drugoj godini.

n Trend u procentima � Promene stavki finansijskih izveštaja od bazne do sledećih godina često se nazivaju trend u procentima kako bi se pokazao iznos i smer promena. Dva koraka su neophodna za izračunavanje trenda u procentima. Najpre se bira bazna godina i svakoj stavki iz finanijskih izveštaja pridružuje se ponder od 100%. U drugom se koraku svaka stavka iz finansijskih izveštaja sledećih godina izražava kao postotak iznosa iz bazne godine. Ovaj se postupak izračunavanja sastoji od deljenja stavke kao što je Prihod od prodaje u godini nakon bazne godine, s Prihodom od prodaje iz bazne godine.

n Komponente u postocima q Komponente u procentima pokazuju relativnu veličinu svake stavke. Na primer, svaka stavka iz bilansa može se izraziti kao procenat od ukupne imovine. To daje brzi uvid u relativnu važnost tekuće i netekuće imovine, kao i uvid u relativnu važnost tekućih kreditora, dugoročnih kreditora i akcionara. Izračunavanjem komponenti u procentima za nekoliko sukcesivnih bilansa, možemo da uočimo koje stavke postaju značajnije, a koje postaju manje značajne.

n Komponente u postocima � Komponente u procentima pokazuju relativnu veličinu svake stavke. Na primer, svaka stavka iz bilansa može se izraziti kao procenat od ukupne imovine. To daje brzi uvid u relativnu važnost tekuće i netekuće imovine, kao i uvid u relativnu važnost tekućih kreditora, dugoročnih kreditora i akcionara. Izračunavanjem komponenti u procentima za nekoliko sukcesivnih bilansa, možemo da uočimo koje stavke postaju značajnije, a koje postaju manje značajne. n Opšti izveštaj o dobiti � Druga primena komponenti u procentima je iskazivanje svih stavki iz izveštaja o dobiti kao postotaka od neto prihoda od prodaje. Takav se izveštaj naziva opšti izveštaj o dobiti. n Pokazatelji � Pokazatelj je jednostavan matematički iskaz odnosa između dve stavke. Svaki se procenat može posmatrati kao pokazatelj — odnosno jedan broj izražen kao postotak drugog.

� Pokazatelji se mogu opisati na nekoliko načina. Razmotrimo radi ilustracije tekući odnos, kojim se izražava odnos između tekuće imovine i tekućih obaveza. Ako tekuća imovina iznosi 100, 000 din, a tekuće obaveze 50, 000 din, možemo reći da je tekući odnos 2 prema 1 (piše se 2 : 1) ili da tekuća imovina iznosi 200% od tekućih obaveza. Jedan i drugi način izražavanja korektno opisuju odnos — što znači da je tekuća imovina dvostruko veća od tekućih obaveza. Da bi pokazatelj bio koristan, dva iznosa koja se upoređuju moraju biti logički povezana. Naša interpretacija pokazatelja često zahteva proveru podataka na kojima se zasniva pokazatelj.

Standardi poređenja � Kod korišćenja dinarskih i postotnih promena, trenda u procentima, komponenti u procentima i pokazatelja, finansijski su analitičari stalno u potrazi za određenim standardima poređenja prema kojima bi mogli proceniti da li je pokazateljdo kojeg su došli povoljan ili nepovoljan. Dva takva standarda su: � (1) uspešnost poslovanja kompanije u prošlosti i � (2) uspešnost poslovanja drugih kompanija u istoj grani delatnosti. n

Uspešnost poslovanja kompanije u prošlosti � Upoređujući analitičke podatke za tekući period sa sličnim rezultatima iz prethodnih godina dobijamo određenu osnovu za ocenu da li se uslovi poslovanja poboljšavaju ili pogoršavaju. Ovo poređenje podataka tokom vremenskog perioda ponekad se naziva horizontalna ili trend analiza, čime se izražava, zamisao posmatranja podataka za nekoliko uzastopnih perioda. Ovo se razlikuje od vertikalne ili statičke analize, koja se odnosi na posmatranje finansijskih informacija u samo jednom računovodstvenom periodu. n

� Osim što određuje da li se situacija poboljšava ili postaje lošija, horizontalna analiza pomaže u proceni uspešnosti budućeg poslovanja. � Budući da se situacija može okrenuti u svakom trenutku, projektovanje prošlih trendova u budućnost uvek je na neki način rizično. � Slabost horizontalne analize je u tome što poređenje sa prošlim rezultatima ne daje nikakvu osnovu za procenu u apsolutnim veličinama. Činjenica da je neto dobit ove godine iznosila 3% od prihoda od prodaje, a prošle godine 2%, pokazuje poboljšanje, međutim ako postoji dokaz da je neto dobit trebala iznositi 7% od prihoda od prodaje, onda su rezultati iz obe godine nepovoljni.

Standardi grane delatnosti �� Ograničenja horizontalne anlize mogu se u određenoj meri savladati iznalaženjem odgovarajućeg "merila" koje će meriti uspešnost poslovanja pojedinog preduzeća ili kompanije. Merila koja najčešće koristi većina analitičara jesu uspešnost poslovanja uporedivih kompanija i prosečna uspešnost poslovanja nekoliko preduzeća ili kompanija u istoj grani delatnosti. n

�� Kada upoređujemo kompaniju s njenim konkurentima ili sa prosekom grane delatnosti, naši će zaključci biti dobri samo ako je kompanije moguće upoređivati. Budući da se posljednjih godina formirao veliki broj diverzifikovanih kompanija, teško je definisati pojam grana delatnosti, i kompanije koje se grubo mogu svrstati u istu granu, teško se mogu upoređivati. Na primer, jedna se kompanija može baviti samo marketingom naftnih proizvoda; druga može biti kompletan proizvođač i distributer, od bušotina do benzinskih pumpi, a za jednu i drugu se kaže da su u naftnoj industriji. n

Kvalitet dobiti � Profiti su pokretačka snaga poslovnih aktivnosti. Ni jedan subjekt ne može dugoročno opstati niti postićiostale ciljeve ako nije profitabilan. Međutim, kontinuirani će gubici iscrpiti imovinu iz preduzeća, smanjiti vlasničku glavnicu i ostaviti kompaniju u milosti kreditora. U proceni buduće uspešnosti poslovanja kompanije, zainteresovani smo ne samo za ukupni iznos zarada, već i za odnos zarada i prihoda od prodaje, ukupne imovine i vlasničke glavnice. Osim toga, moramo posmatrati i stabilnost i izvore zarada. Fluktuirajuće zarade tokom perioda do nekoliko godina manje su poželjne od stalnog nivoa zarada. Profiti koji se povećavaju, poželjniji su od jednoličnih profita. n

�� Analiza prihoda od prodaje i zarada po glavnim proizvodnim linijama korisna je za procenu buduće uspešnosti kompanije. �� Finansijske izveštaje javnih kompanija prate dopunske beleške koje pokazuju prihode od prodaje i dobit, po proizvodnim linijama i geografskom području. Ove beleške pomažu finansijskim analitičarima u prognoziranju učinaka koje izaziva promena potražnje za pojedinim proizvodima kompanije.

Kvalitet imovine i relativni iznos duga � Iako zadovoljavajući nivo zarada može biti dobar pokazatelj dugoročne sposobnosti kompanije za plaćanje dugova i dividendi, moramo takođe posmatrati sastav imovine, njeno stanje i likvidnost, odnos između tekuće imovine i tekućih obaveza I ukupan iznos duga. Kompanija može biti profitabilna, pa opet ne može da plaća svoje obaveze na vreme; n prihodi i zarade mogu biti zadovoljavajući, međutim postrojenja i oprema mogu biti pokvareni zbog loše politike održavanja; skupim patentima može isteći vreme upotrebe; mogu se pojaviti značajni gubici zbog sporog obrta zaliha i nenaplativih potraživanja. n Kompanije sa velikim dugovima često su ranjive na povećanja kamatnih stopa, a čak i na privremena smanjenja novčanih priliva. n

Analiza za potrebe redovnih deoničara � Redovni deoničari i potencijalni ulagači u redovne deonice, najpre žele znati kolike su zarade kompanije. Oni ulažu u deonice pa su od njihovog posebnog interesa zarade po deonici i dividende po deonici � Zarade po deonici izračunavaju se deljenjem dobiti koja se primenjuje na redovne deonice sa ponderisanim prosečnim brojem redovnih deonica u prometu tokom godine. Sav iznos koji je potreban za isplatu povlašćenih dividendi mora se oduzeti od neto dobiti, da bi se odredila dobit koja se primenjuje na redovne deonice, n

Analiza za potrebe redovnih deoničara � Redovni deoničari i potencijalni ulagači u redovne deonice, najpre žele znati kolike su zarade kompanije. Oni ulažu u deonice pa su od njihovog posebnog interesa zarade po deonici i dividende po deonici � Zarade po deonici izračunavaju se deljenjem dobiti koja se primenjuje na redovne deonice sa ponderisanim prosečnim brojem redovnih deonica u prometu tokom godine. Sav iznos koji je potreban za isplatu povlašćenih dividendi mora se oduzeti od neto dobiti, da bi se odredila dobit koja se primenjuje na redovne deonice, n

Prinos od dividendi � Za neke deoničare dividende su od primarne važnosti, dok su za druge sekundarni činioc. Drugim rečima, neki deoničari prvenstveno investiraju da bi imali redovan prihod od dividendi, dok drugi ulažu u deonice nadajući se da će ostvariti kapitalne dobitke porastom tržišnih cena. Ako je korporacija profitabilna i zadržava svoje zarade za širenje poslovanja, novim će se aktivnostima ostvariti rast neto dobiti i na taj način uticati da svaka deonica viševredi. n

Knjigovodstvena vrednost � Knjigovodstvena vrednost pokazuje neto imovinu predstavljenu svakom pojedinom akcijom. Ovaj je podatak često koristan kod procene razumne cene deonica kompanije, posebno kod malih korporacija čijim se deonicama ne trguje u javnosti. Međutim, ako je verovatnoća ostvarenja zarada kompanije u budućnosti vrlo visoka ili vrlo niska, tržišna cena njenih deonica može se značajno razlikovati od njihove knjigovodstvene vrednosti. n

n Odnos poslovnih rashoda �� Menadžment ima veću kontrolu nad poslovnim rashodima nego nad prihodom. Odnos poslovnih rashoda često se koristi kao mera sposobnosti menadžmenta da kontroliše poslovne rashode.

Profitabilnost ulaganja (ROI) � Profitabilnost ulaganja (Return on Investment) pokazatelj je koji govori o sposobnosti menadžmcnta da efikasno koristi raspoložive resurse. Bez obzira na veličinu organizacije, kapital je oskudni resurs i mora se koristiti efikasno. Kod ocene rada menadžera, racionalno je postaviti pitanje: Koju ste stopu profitabilnosti ostvarili na resursima koji su pod vašom kontrolom? Koncept profitabilnosti ulaganja može se primeniti na brojne situacije: na primer, ocena radne jedinice, celog preduzeća, proizvodne linije ili pojedinog ulaganja. Velik broj raznih pokazatelja razvio se iz ROI koncepta, i svaki odgovara pojedinoj situaciji. Mi ćemo razmotriti profitabilnost imovine i profitabilnost glavnice redovnih deoničara kao primere koncepta profitabilnosti ulaganja. n

Profitabilnost imovine �� Važno merilo sposobnosti menadžmenta da ostvari povrat na sredstva pribavljena iz svih izvora, stopa je profitabilnosti ukupne imovine. �� Dobit koja se koristi u izračunavanju ovog pokazatelja je poslovna dobit, budući da troškovi kamata i poreza nisu povezani s efikasnim korištenjem resursa. Poslovna se dobit ostvaruje tokom cele godine, pa bitrebala da se stavi u odnos sa prosečnim ulaganjem u imovinu tokom godine. n

Profitabilnost glavnice redovnih n deoničara �� S obzirom da su kamate i dividendekoje se plaćaju kreditorima ipovlašćenim deoničarima fiksne, kompanija će ostvariti veću ili manjuprofitabilnost glavnice redovnihdeoničara nego što je profitabilnostukupne imovine. n

Poluga �� Izraz poluga znači da se koristi posuđeninovac za vođenje poslovanja. Ako se posuđenim kapitalom ostvari stopa koja je veća od troška pozajmice, tada će se neto dobit i profitabilnost glavnice redovnih deoničara povećati. n Drugim rečima, akomožete posuditi novac uz stopu od 12% i koristiti ga tako da ostvarite profitabilnost od 20%, imaćete koristi od toga. Ipak, polugamože delovati kao "mač sa dve oštrice"; učinci mogu biti povoljni ili nepovoljni za vlasnike redovnih deonica. n

�� Ako profitabilnost ukupne imovine padneispod prosečne kamatne stope na posuđeni kapital, poluga će smanjiti neto dobit i profitabilnost glavnice redovnihdeoničara. U ovoj situaciji logično bi bilo otplatiti kredite koji su dobijeni uz visoke kamatne stope. Međutim, većina kompanija nema dovoljno novca za brzo vraćanje dugoročnih dugova. U tom slučaju investitori ostaju "zaključani" radi nepovoljnih učinaka poluge.

n �� Prilikom odlučivanja o tome koliko je polugaprikladna, redovni deoničari bi trebali da razmotre stabilnost stope profitabilnostiimovine kompanije kao i odnos ove stope i troška posuđenog kapitala. Ako se preduzeće toliko zaduži da ne može da izvrši plaćanja kamata i glavnice, kreditorimogu prisiliti preduzeće na likvidaciju ili reorganizaciju.

Odnos glavnice �� Odnos glavnice. Jedan od pokazatelja upotrebe poluge koji koriste preduzeća je odnos glavnice. n Ovaj odnos pokazuje koliki su deo imovine finansirali deoničari za razliku od kreditora. Izračunava se deljenjem ukupne deoničarske glavnice sa ukupnom imovinom. Nizak odnos glavnice ukazuje na ekstenzivno korišćenje poluge, što znači da su u velikoj mjeri imovinu finansirali kreditori. Visok odnos glavnice, sa druge strane, ukazuje na činjenicu da preduzeće koristi polugu u manjoj meri. n

HVALA NA PAŽNJI