Uvodne vebe EKONOMSKA STATISTIKA Sadraj vebi Opte informacije

Uvodne vežbe

EKONOMSKA STATISTIKA Sadržaj vežbi • Opšte informacije o predmetu • Faze istraživačkog procesa • Lančani i bazni indeksi (primeri) 2

EKONOMSKA STATISTIKA Literatura Osnovna literatura: KNJIGA: Krstić G. i Šoškić D. , Ekonomska statistika, Ekonomski fakultet, Beograd, šesto izdanje 2017. ili 2019. 3

EKONOMSKA STATISTIKA Ishod predmeta ekonomska statistika • Nakon završenog kursa student bi trebalo da zna da: – koristi domaće i međunarodne statističke izvore podataka; – kritički koristi raspoložive statističke podatke za svrhe ekonomske analize; – primeni odgovarajuće metode za izračunavanje statističkih pokazatelja imajući u vidu prednosti i ograničenja izabranih metoda (metodologije); – pravilno protumači dobijene rezultate. 4

EKONOMSKA STATISTIKA Formiranje ocene u školskoj 2018/2019. • Ocena se formira po principu – 60% pismeni ispit – 40% predispitne obaveze – Predispitne obaveze • Kolokvijumi • Eseji • Aktivnost na predavanjima • Izrada domaćeg zadatka na pred. • Izlaganje na vežbama • Aktivnost na vežbama 32 2 5 5 5

EKONOMSKA STATISTIKA Formiranje ocene u školskoj 2018/2019. – Maksimalan broj poena obavezama je 40 poena na predispitnim – Maksimalan broj poena na finalnom ispitu je 60 6

EKONOMSKA STATISTIKA Nastavnici na predmetu Dr Gorana Krstić, redovni profesor kabinet 625, prijem studenata: sreda 12 -14 h e-mail: gkrstic@ekof. bg. ac. rs Dr Dejan Šoškić, redovni profesor kabinet 623, prijem studenata: sreda 12 -14 h e-mail: soskic@ekof. bg. ac. rs Aleksandra Anić, asistent kabinet 711 A, prijem studenata: ponedeljak 12 -14 h, četvrtak 10 -12 h, e-mail: aleksandraanic@ekof. bg. ac. rs 7

EKONOMSKA STATISTIKA Faze istraživačkog procesa 1) 2) 3) 4) 5) Planiranje statističkog istraživanja Prikupljanje podataka Provera podataka, korekcija i obrada Statistička analiza Diseminacija dobijenih rezultata 8

EKONOMSKA STATISTIKA Organizacija statističkog procesa Izvor: Prema publikaciji Eurostat (2010), Guide to Statistics in European Commission Development Co- 9 operation, Methodologies and working papers

EKONOMSKA STATISTIKA Faze istraživačkog procesa • Prva faza planiranja eksperimenta obuhvata: – Definisanje podataka – Izbor nomenklatura i klasifikacija – Metode koje će se koristiti – Način prikupljanja podataka – Izbor uzorka • Uzimaju se u obzir potrebe korisnika podataka kako bi dobijeni rezultati bili relevantni 10

EKONOMSKA STATISTIKA Faze istraživačkog procesa • Podaci se prikupljaju putem popisa ili ankete na osnovu prethodno pripremljenih upitnika, ili korišćenjem administrativnih ili drugih izvora podataka • Statistička analiza podataka može biti deskriptivna analiza ili statistika zaključivanja (teorijska statistika) 11

EKONOMSKA STATISTIKA Faze istraživačkog procesa • Deskriptivna analiza obuhvata: 1. Tabelarno i grafičko prikazivanje podataka 2. Transformacija podataka 3. Mere centralne tendencije 4. Mere varijabiliteta 5. Mere spljoštenosti i izduženosti 6. Mere povezanosti dve varijable 12

EKONOMSKA STATISTIKA Primer deskriptivne analize nezaposlenosti u Srbiji 13

EKONOMSKA STATISTIKA Faze istraživačkog procesa • Diseminacija dobijenih rezultata može biti u obliku: štampane publikacije, publikacije u elektronskoj formi koja je dostupna na internetu, saopštenja za javnost i slično 14

EKONOMSKA STATISTIKA Transformacija podataka/Lančani i bazni indeksi • Lančani indeksi – nivo serije iz tekuće godine Xt u odnosu na nivo serije iz prethodne godine Xt-1 • Bazni indeksi - nivo serije iz tekuće godine Xt u odnosu na nivo serije iz bazne godine X 0 15

EKONOMSKA STATISTIKA Lančani i bazni indeksi Pretvaranja lančanih indeksa u bazne: 16

EKONOMSKA STATISTIKA Lančani i bazni indeksi Pretvaranje lančanih indeksa u bazne – opšta formula 17

EKONOMSKA STATISTIKA Lančani i bazni indeksi Pretvaranje baznih u lančane indekse 18

EKONOMSKA STATISTIKA Lančani i bazni indeksi Pretvaranje baznih u lančane indekse – opšta formula 19

EKONOMSKA STATISTIKA Primeri: Lančani vs bazni indeksi 20

EKONOMSKA STATISTIKA Primeri: Lančani vs bazni indeksi • Prosečni prihodi domaćinstva u trećem kvartalu 2007. su porasli u odnosu na prethodni kvartal, lančani indeks 108, 04, rast od 8, 04% • U četvrtom kvartalu u odnosu na treći kvartal 2007. godine došlo je do pada prosečnih prihoda domaćinstava, lančani indeks 99, 21, pad od 0, 78% • Bazni indeks u četvrtom kvartalu 2007. u odnosu na drugi kvartal iznosi 107, 19 • Došlo je do rasta prosečnih prihoda za 7, 19% u odnosu na bazni period, drugi kvaratal 2007. godine 21

EKONOMSKA STATISTIKA Primeri: Lančani vs bazni indeksi • U periodu 2009 -2012. godine lančani indeks BDP-a je u svakoj godini iznosio 105. Koliko iznosi bazni indeks BDP-a u 2012. godini ako je 2008. godina bazna? • Podaci: • Rešenje: 22

EKONOMSKA STATISTIKA Primeri: Lančani vs bazni indeksi • Bazni indeksi BDP-a u periodu 2009 -2012. u odnosu na baznu 2008. godinu iznose 100; 110, 3; 115, 8; 121, 6, respektivno. Na osnovu raspoloživih podataka izračunati koliko iznose lančani indeksi BDP-a u posmatranom periodu. • Podaci: 23

EKONOMSKA STATISTIKA Primeri: Lančani vs bazni indeksi Rešenje: 24

EKONOMSKA STATISTIKA Primeri: Lančani vs bazni indeksi • Neka je bazni indeks u 2012. godini 120 ako je 2007. godina bazna, odnosno 118 ako je 2009. godina bazna. Na osnovu datih podataka izračunati bazni indeks 2009. ako je 2007. godina bazna. • Podaci: • Rešenje: 25

EKONOMSKA STATISTIKA Stopa rasta nominalnog i stopa rasta realnog BDP • Na osnovu podataka u tabeli izračunati međugodišnju stopu rasta nominalnog i realnog BDP -a u Srbiji u prvom, drugom i trećem kvartalu 2018. 26

EKONOMSKA STATISTIKA Stopa rasta nominalnog i stopa rasta realnog BDP Vrednost BDP, tekuće cene, mil. RSD Vrednost BDP, 2010=100, mil. RSD Q 1 2017 903855. 3 706036. 9 Q 2 2017 967987. 2 746568. 5 Q 3 2017 1012086. 6 781665. 2 Q 4 2017 1062422. 8 804436. 6 Q 1 2018 965810. 4 741658. 4 Q 2 2018 1033546. 4 785077. 1 Q 3 2018 1073276. 0 812246. 5 Stopa rasta Q 1 2018 Q 2 2018 Q 3 2018 Izvor: RZS 27

EKONOMSKA STATISTIKA Indeks nominalnih i realnih zarada 1. Izračunati mesečne indekse nominalnih zarada u 2017. u odnosu na prosek prethodne godine (2016=100). Dati su mesečni podaci o prosečnim nominalnim neto zaradama u Srbiji u 2016. i 2017. 2. Dati si podaci o baznom indeksu potrošačkih cena (2006=100) u periodu M 01 2016 - M 12 2017. Izračunati mesečne indekse potrošačkih cena u 2017. u odnosu na prosek prethodne godine (2016=100). 3. Izračunati mesečne indeks realnih zarada u 2017. (2016=100) kao količnik nominalnog indeksa zarada i indeksa potrošačkih cena. • Izvor podataka: RZS 28