PRAVO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA BANKE KAO FINANSIJSKE INSTITUCIJE Banke

PRAVO FINANSIJSKIH INSTITUCIJA BANKE KAO FINANSIJSKE INSTITUCIJE

Banke se mogu definisati kao : 1. Finansijske organizacije za razmjenu novca 2. Institucije platnog prometa 3. Kreditne institucije 4. Privredna društva (mada za razliku od njih posluju pod strogom kontrolom države Za razliku od ostalih finansijskih institucija, banke nastupaju na tržištu kao primaoci i davaoci kredita.

• Polazeći od navedenih kriterijuma u bankarske institucije ne spadaju : finansijske berze, brokerske ustanove, investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuće kompanije, poštanske štedionice, starateljski fondovi i sl. jedino se banke bave poslovima dugoročnog kreditiranja. • Banka predstavlja posebnu finansijsku organizaciju u okviru monetarno-kreditnog sistema koja se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita i posredovanjem u postupku plaćanja klijenata banke.

• Funkcija kreiranja novca može da se odnosi i na kreiranje novca od strane centralne banke ( stvaranje monetarne banke), odnosno primarnog novca. • Emitovanjem novčanica centralna banka stvara obavezu prema sebi, koju evidentira u knjigama i to obavezu prema svim subjektima koji poseduju novčanice.

• • Svako kreiranje primarnog novca istovremeno znači i kreiranje likvidnosti bankarskog sektora. Za poslovne banke je karakteristično da mogu kreirati bankarski depozitni i žiralni novac preko kreditnih operacija, promjenom stanja deviznih rezervi i sl. Kreiranjem novca, poslovne banke stvaraju dodatnu količinu novca koja treba da je u funkciji povećanja obima novčanih transakcija izazvanih povećanjem obima proizvodnje i prometa. Likvidnost poslovne banke i faktor multiplikacije predstavljaju gornju granicu kreiranja novca od strane banke. Funkcija finansijskog posredovanja kod banaka podrazumijeva njihovu aktivnost na relaciji povezivanja različitih sektora koji raspolažu sa finansijskim suficitom i sektora koji imaju deficit finansijskih sredstava.

Funkcija posredovanja obuhvata četiri samostalne komponente: 1. prikupljanje raspoloživih novčanih sredstava u okviru nacionalne privrede 2. transformacija ročne strukture depozita 3. stvaranje efikasnih metoda i oblika prikupljanja i plasiranja novčanih sredstava 4. Optimalna integralnost novčanih tokova radi prevazilaženja teritorijalnih, ročnih i namenskih ograničenja. Banka u svom poslovanju primjenjuje načela u poslovanju koja se odnose na likvidnost, profitabilnost, sigurnost i povjerljivost u poslovanju. •

• Uloga kredita je izuzetno velika u bankarskim transakcijama, jer oni čine proces reprodukcije fluidnim. • Pored toga što dovode u međusobnu vezu neiskorišćena novčana sredstva sa naraslim potrebama klijenata za tim sredstvima, krediti posjeduju mogućnost stvaranja kupovne snage, odnosno kreiranja novog novca. • S obzirom da banka koristi efekte ekonomije obima, ona može efikasnije nego bilo koji individualni investitor da diverzifikuje svoj portfolio. • Savremena definicija pojma banke uključuje u sebe i teoriju javnog karaktera banke. • To znači, da se kroz poslovanje banke iskazuje ne samo interes akcionara banke, već i interes nacionalne ekonomije.

• Polazeći od izloženog, banka predstavlja specifični privredni i tržišni subjekt koji na bazi povjerenja posreduje u transferu tuđih sredstava na kreditnim osnovama. • Banka obavlja sve depozitne i novčane transakcije između finansijski suficitarnih i deficitarnih transaktora. • Posebno mjesto banke je u postupku sekundarne emisije novca, gde ona ispoljava visoku profitabilnost i adaptibilnost na promjene koje su prisutne na finansijskom tržištu.

BANKARSKE (DEPOZITNE) FINANSIJSKE INSTITUCIJE 1. CENTRALNA (EMISIONA) BANKA

Centralna ili emisiona banka predstavlja specifičnu bankarsku instituciju monetarnog sistema koja je najčešće pod velikim nadzorom (kontrolom) i uticajem države. Centralna banka predstavlja banku banaka i ostalih finansijskih institucija. Za emisione banke je karakteristično da direktno utiču na regulisanje i usmjeravanje monetarno kreditne politike u svakoj državi. Emisiona banka dinamizira i stabilizuje privredne i državne aktivnosti svake zemlje.

Bez obzira što je emisiona banka neprofitna institucija, njoj pripada monopolski položaj pri obavljanju svojih funkcija. Dato joj je zakonsko ovlašćenje da emituje novčanice i kovani novac. Za emisione banke je karakteristično, da su do Drugog svetskog rata bile organizovane u formi akcionarskih društava.

Ovakav oblik funkcionisanja emisione banke bio je ranije karakterističan za socijalističke zemlje, a danas je karakterističan za zemlje u razvoju. Drugi oblik emisione banke počiva na visokoj institucionalnoj autonomiji u odnosu na izvršnu vlast zemlje. Za ovaj oblik organizovanja emisione banke karakteristična je veća odgovornost, jer je banka upućena na tržišne mehanizme kreiranja količine novca u opticaju i mehanizam monetarno kreditne politike. Ovakav oblik emisionih banaka karakterističan je za visoko razvijene zemlje, kao što su SAD, Nemačka i Švajcarska.

Za prvi model organizacije je karakteristično, da se emisione banke organizuju kao jedinstvene banke sa centralnim funkcijama. Za drugi model organizacije je karakteristično, da se emisione banke organizuju u obliku složenih sistema sa većim brojem regionalnih emisionih banaka npr. SAD (Sistem federalnih rezervi sa 12 federalnih rezervnih banaka). Ovaj model organizacije emisione banke često se susreće sa problemom realizacije jedinstvene kreditno-monetarne politike i decentralizovanja strategije u sprovođenju mera kreditno-monetarne politike. Karakteristika svih emisionih banaka, bez obzira o kojem se modelu organizacije radi, jeste da svrha njihove djelatnosti nije sticanje zarade (profita). Većina emisionih banaka nosi u svom nazivu ime države kojoj pripada.

• 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. U savremenim uslovima poslovanja emisiona banka najčešće obavlja poslove koji se odnose na : Emitovanje novčanica i kovanog novca Držanje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama Regulisanje količine novca u opticaju (monetarno-kreditna i devizna politika) Regulisanje likvidnosti bankarskog sistema i likvidnosti plaćanja u zemlji Regulisanje plaćanja i kreditne poslove sa inostranstvom Kontrolu kreditnih operacija u zemlji Poslove za račun države i državnih organa Organizaciju platnog prometa (obračunski centar) Ostale bankarske poslove povjerene od strane države. U nekim državama je uzimanje kredita od emisione banke sporedna pojava, dok je kod drugih država izvor likvidnosti na koje računa bankarski sistem. Kod nekih država je zakonom isključena mogućnost kreditiranja države od strane emisione banke, dok je kod drugih država banka ovlašćena da finansira državne institucije.

2. DEPOZITNE ( KOMERCIJALNE) BANKE • Osnovna karakteristika depozitnih banaka jeste da one mobilišu kratkoročne izvore (kratkoročne depozite i uloge na štednju) u cilju plasiranja sredstava na kratak rok. • Sama funkcija prikupljanja depozita od svih transaktora opredjeljuje i naziv ovih banaka. • Polazeći od ročnosti izvora, depozitne banke su usmerene na kratkoročne plasmane i to prvenstveno za promet roba i usluga, zaliha robe i kupovinu trajnih i potrošnih dobara od strane stanovništva. • Obzirom da ta aktivnost ima komercijalni karakter, ove banke se često nazivaju i komercijalnim bankama. Depozitna banka se odnosi i na štedionicu.

• Za depozitne banke je karakteristično da predstavljaju najbrojniju bankarsku grupu. Skoro da nema države gde depozitne banke ne predstavljaju osnovne finansijske posrednike. One prikupljaju depozite i štednju od najšireg kruga klijenata iz privredne delatnosti i vanprivredne delatnosti. • Vodeći računa o svojoj likvidnosti i sigurnosti plasmana, depozitne banke odobravaju kredite u cilju zadovoljenja potreba klijenata za novčanim sredstvima. Brojnost klijenata, deponenata i štediša uticala je da depozitne banke razviju široku filijalsku mrežu širom određene regije, odnosno države.

• Skoro u svim državama svijeta su dominantni depozitni i kreditni bankarski poslovi. Depozitne banke predstavljaju osnovnu snagu kreiranja novca i održavanja likvidnosti u bankarskom sektoru. • Preko depozitnih banaka vrši se uticaj države (prije svega centralne banke) na ostvarivanje monetarno kreditne i devizne politike. Imaju snažan uticaj na tržištu novca, jer su istovremeno najveći ponuđači i tražioci novčanih sredstava. • Depozitne banke na tržištu kapitala predstavljaju značajan faktor ponude novčanih sredstava. Posebno su kod depozitnih banaka razvijeni poslovi virmanskog bezgotovinskog plaćanja, elektronskog bankarstva, plastičnog novca i sl. • Aktivnost depozitnih banaka usmjerena je na plasmane javnih hartija od vrijednosti.

• Dinamičan razvoj depozitnih banaka uticao je na zastupljenost skoro svih bankarskih poslova kod ovih banaka. Njihovo opredjeljenje se temelji na pružanje kompletnih usluga svojim klijentima. Sve više su zastupljeni dugoročni kreditni poslovi i aktivnosti u pravcu bankarskih operacija sa hartijama od vrijednosti. • Karakteristika depozitnih (komercijalnih) banaka odnosi se na ročnu transformaciju kratkoročne depozitne pasive (visoko likvidne) u dugoročnu aktivu (manje likvidnu) što direktno utiče na njihovu nelikvidnost i nedovoljnu profitabilnost. Karakteristika depozitnih banaka jeste da se nalaze u dvostrukoj ulozi: a) kao institucije monetarne vlasti i b) kao nemonetarne finansijske organizacije. • Depozitne banke kao monetarne institucije drže kod sebe transakcione depozite preduzeća i građana na osnovu kojih odobravaju kratkoročne kredite transaktorima i stanovništvu.

• Depozitne banke predstavljaju transmisione mehanizme sporovođenja monetarne politike emisione banke. • Za depozitne banke je karakteristično da pored transakcionih depozita mobilišu i nemonetarne depozite i na osnovu njih odobravaju srednjoročne kredite privrednim subjektima i potrošačke kredite stanovništvu. • Depozitne banke su nosioci likvidnosti koja se prenosi na druge tržišne transaktore. • Savremene tendencije u bankarstvu učinile su depozitne banke profitabilnim. • U praksi depozitnih banaka najviše su prisutni NOW I SVIP aranžmani. • NOW aranžmani obezbeđuju tekuća plaćanja, likvidnost i nose određenu kamatu. • Kod SVIP računa prisutan je aranžman između transaktora i banke u cilju održavanja likvidnosti u granicama ugovorene margine.

• Obično banke u uslovima visoke likvidnosti automatizmom transformišu višak novčanih sredstava u kamatonosne hartije od vrijednosti. Kamatni prinosi se dnevno obračunavaju i prenose ulagačima novčanih sredstava. • Karakteristika depozitnih banaka jeste da u poslednje vrijeme sve više učestvuju u investicionim aktivnostima kupujući i prodajući HOV na tržištu novca i na tržištu kapitala. • Za velike depozitne banke karakteristično je da organizuju finansijske konglomerate tako što organizuju djelove banaka za poslovanje sa HOV, investicionim fondovima, osiguravajućim kompanijama i sl.

3. POSLOVNE BANKE • Ovaj oblik bankarskih organizacija predstavlja produkt visoko razvijenih zemalja tržišnog tipa privređivanja. Poslovne banke raspolažu sa velikim sopstvenim kapitalom. Njihova djelatnost je usmjerena ka krupnim industrijskom preduzećima (kao što su : kompanije, korporacije, koncerni i sl. ). Za poslovne banke je karakteristično da povezuju interese finansijskog kapitala i interese industrijskog kapitala. • U aktivnostima poslovnih banaka dominiraju sopstveni poslovi, što znači da finansiraju osnivanje i proširenje sopstveih preduzeća i učešće u finansiranju drugih preduzeća.

• U poslednjih nekoliko decenija, poslovne banke se organizuju kao akcionarska društva koja imaju pravo da obavljaju sve kratkoročne i dugoročne bankarske poslove. • Karakteristično je, da se u poslednje vrijeme poslovne banke transformišu u depozitne banke. • Pojam poslovne banke u domicilnim uslovim aprivređivanja nema nikakvu sličnost sa ovom vrstom bankarske organizacije. • Kod nas se pod pojmom poslovne banke podrazumijeva poslovanje banke sa privredom, javnim sektorom i stanovništvom, bez razlike da li su u pitanju depozitne investicione, specijalizovane i granske ili univezalne banke.

• Ova činjenica ukazuje, da su poslovne banke vlasnici (ili suvlasnici) većeg broja preduzeća i da na taj način (preko profita preduzeća) uvećavaju sopstveni kapital. • Poslovne banke su tipični predstavnici finansijskog kapitala, koje se na finansijskom tržištu pojavljuju sa sopstvenom emisijom HOV. • One se ne bave platnim prometom i drugim bankarskim poslovnima koju su van dometa finansiranja koncerna i trustova. • Veličina kapitala poslovnih banaka često je veća od apsorcione moći finansijskog tržišta zemlje, pa se iz tih razloga banke opredeljuju da osnivaju brojne afilijacije u najvećim svetskim finansijskim centrima.

4. UNIVERZALNE BANKE • Naziv univerzalna banka ukazuje da se radi o banci koja se bavi svim vrstama bankarskih poslova, osim emisionih poslova. • Univerzalne banke spadaju u prve organizacione oblike banaka. Profit je bio osnovni motiv za proširenje djelatnosti banaka na veći broj bankarskih poslova. • Sa razvojem finansijskih odnosa, razvoj bankarstva je išao u pravcu specijaliziranih banaka. • Univerzalne banke predstavljaju nespecijalizirane banke (cjelovito posmatrano), putem kojih se ovladalo i sa nebankarskim sektorom usluga.

• Za univerzalne banke je karakteristična dominacija depozitnih izvora i kratkoročnih kredita. Prisutna je tendencija kreiranja sopstvenih HOV od strane univerzalnih banaka, sa zadatkom obezbeđenja dugoročnih izvora, radi realizacije dugoročnih kredita. Karakteristika univerzalnih banaka jeste, da razvijaju posebne organizacione delove koji se specijaliziraju za pružanje posebnih bankarskih usluga.

• U svijetu su poznate univerzalne banke koje nude klijentima čitav niz finansijskih usluga, kako što su usluge u vezi prodaje osiguranja, transakcija sa HOV, garancija pri emisiji HOV i sl. Univerzalne banke mogu imati akcijski kapital u drugim firmama i mogu osnivati finansijske holding kompanije. • U Evropi preovlađuju banke univerzalnog tipa sa pravom pružanja svih bankarskih usluga. U našem domicilnom bankarstvu preovladava tip univerzalnih banaka. Univerzalne banke imaju svoje negativnosti posebno u dijelu nedovoljne penetracije.

• Banke se bave “svim i svačim” uz mnogo propusta u pružanju bankarskih usluga. Što se tiče karakteristika univerzalnih banaka, one su podložne velikom riziku zbog njihove bliske veze sa biznisom i uloge u osiguranju i distribuciji HOV. Univerzalne banke je teže kontrolisati jer su usko povezane sa biznisom. Bankrot većeg broja univerzalnih banaka ne može da destabilizuje finansijski sistem jedne zemlje jer je održavanje novčane mase pod kontrolom centralne banke. • Transakcioni troškovi restruktuiranja preduzeća su daleko manji ako se ovo obavlja preko univerzalnih banaka. Kontrolu nad firmama univerzalne banke ostvaruju učešćem u radu upravnih i nadzornih odbora preduzeća.

• Za univerzalne banke je karakteristično da efikasnije koriste ekonomiju obima, zatim da mogu “pakovati” svoje usluge tako da klijenti ne mogu imati alternativu, što povećava transakcione troškove kod datih usluga. • U praksi su često prisutne špekulacije da univerzalne banke ne savetuju objektivno svoje klijente pri kupoprodaji HOV, te da zloupotrebljavaju povjerljive informacije vezane za poslovanje klijenata.

5. SPECIJALIZOVANE I GRANSKE BANKE • Specijalizovane banke su dobile naziv prema bankarskim poslovima koje obavljaju za pojedine delatnosti. Ti poslovi mogu biti izvoznog karaktera, uvoznog karaktera, poslovi sa HOV i poslovi za pojedine privredne grane (poljoprivreda, trgovina, zanatstvo i sl. ) iz tih razloga se ova vrsta banaka poistovećuje sa granskim bankama. Specijalizacija u dijelu kreditnog poslovanja daje mogućnost bankama da izvedu bolju ocjenu o bonitetu klijenata, realnoj potrebi za kreditima, daljem razvoju pojedine djelatnosti i privredne grane.

• 1. 2. 3. 4. 5. Kod nekih zemalja se formiraju sprecijalizovane banke samo za određene bankarske poslove, kao što su : Eskontne banke ( koje se bave eskontnim poslovima, odnosno kupovinom potraživanja prije roka dospijeća) Lombardne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge pokretnih stvari i robe) Hipotekarne banke (koje odobravaju kredite na podlozi zaloge nepokretnih stvari, zgrada i dobara) Devizne banke (koje se bave kupovinom i prodajom deviza) Akceptne banke ( koje obavljaju svoju kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na menicu.

• Specijalizovanim bankama se mogu smatrati i granske banke koje obavljaju bankarske poslove (u cjelini ili samo neke poslove) za pojedine djelatnosti, privredne grane i proizvodne grupacije. Domicilna bankarska strukutra ukazuje da su neke specijalizovane i dalje zadržale u svom nazivu atribute: izvozna, investiciona, agrarna, privredna banka i sl. • Specijalizovane banke predstavljaju “manje” banke sa ograničenim brojem funkcija i lakšom kontrolom od strane države.

• Zbog navedenih specifičnosti, specijalizovane banke mogu preuzimati i veće rizike, jer njihovo bankrotsvo ne može imati katastrofalne posledice po finansijski sistem jedne zemlje. • Specijalizovane banke su pogodnije za obavljanje poslova u vezi investicionog bankarstva, preduzetničkih aktivnosti, integracije, finansijskog restruktuiranja, kreditiranja izvoza, kreditiranja agrara, trgovine i zanatstva. Specijalizovane banke mogu obavljati bankarske poslove brzo i efikasno, uključivanjem specijalista iz pojedinih djelatnosti i privrednih grana.

6. INVESTICIONE BANKE • Investicione banke se izdvajaju u odnosu na ostale vrste banaka po svojim poslovnim funkcijama. Investicione banke u svom finansijskom potencijalu pretežno raspolažu sa dugoročnim izvorima sredstava, tako da mogu finansirati razvojne potrebe svojih klijenata. • Prema tradicionalnom shvatanju investicione banke preuzimaju i plasiraju HOV svojih kompanija, vlada i drugih emitenata na primarnom tržištu HOV. Takođe investicione banke pružaju brokersko-dilerske usluge na sekundarnom tržištu HOV. • Banke koje su pored pribavljanja depozita i odobravanja kredita obavljale i poslove preuzimanja i plasiranja HOV kompanija i drugih emitenata, nazivale su se investicione banke.

• Dosadašnja iskustva pokazuju da postoje tri organizacione forme invesiticionog bankarstva. Te forme su a) ortaštvo, b) konglomeratske jedinice i c) akcionarska društva. • Tradicionalno shvatanje investicionih banaka polazi od činjenice, da investicione banke daju impuls razvoju primarnog tržišta HOV. • Investicione banke na primarnom tržištu ostvaruju tri povezane funkcije : a) pokreću emisiju HOV, b) preuzimaju emisiju HOV, c) plasiraju emisiju HOV. • Investicione banke na sekundarnom tržištu HOV obavljaju brokersko dilerske poslove. Prodaja obuhvata brokersko dilerske aktivnosti, dok trgovina obuhvata arbitražu i špekulativne aktivnosti.

• • Investicione banke emituju i visokorizične obveznice sa odloženim plaćanjem kamata radi prikupljanja sredstava i isplate vlasnika predhodno emitovanih HOV. Ove banke su obično visoko zadužene organizacije jer je odnos između dugoročnih obaveza i akcionarskog kapitala dosta visok. One izuzetno dobro upravljaju rizikom (hedžiraju), koristeći izvedene derivate : fjučerse, forvarde, opcije i svopove. Domicilni bankarski sektor nije stvorio uslove za osnivanje specijalizovanih investicionih banaka koje bi se bavile poslovima HOV. Umjesto organizovanja posebnih investicionih banaka, domicilni bankarski sektor se opredelio za formiranje odeljenja u postojećim bankama koja se bave poslovima investicionog bankarstva jer je nedovoljno razvijeno primarno i sekundarno tržište HOV, neizvjesni su prihodi i veliki su troškovi pri osnivanju investicionih banaka.

7. HIPOTEKARNE BANKE • Hipotekarne banke plasiraju sredstva iz svog kreditnog potencijala na duži vremenski rok, uz preuzimanje zaloge klijenata u obliku hipoteke (nekretnine) kao pokrića i garancije za izvršeni plasman sredstava. • Hipoteka predstavlja stvarno pravo koje daje ovlašćenje poveriocu da se naplati prinudnom prodajom nekretnine ukoliko dužnik ne izmiri svoje konkretne obaveze o roku njihovog dospjeća. Hipoteka se stiče upisom založnog prava u javne knjige. • Namirenje potraživanja se realizuje bez obzira da li je promijenjen vlasnik opterećene nekretnine ili je podijeljena opterećena nekretnina. Predmet hipoteke je nepokretna imovina fizičkih i pravnih lica i to bez obzira na oblik svojine.

• Hipoteka se najčešće konstituiše na zemljište, građevinske objekte, instalacije ugrađene u objektima, na hale, magacine i druge prateće objekte. Hipoteka se upisuje u novčanom iznosu u domicilnoj valuti sa kamatom i hipotekarnim troškovima. Da bi se upisala hipoteka na nekretnine neophodno je utvrditi formalno pravni bonitet i ekonomski bonitet hipoteke. • Nakon upisa hopoteke, banka odobrava hipotekarni kredit dužniku na osnovu zaključenog ugovora. Izmirenjem obaveze od strane dužnika, hipoteka se briše a izjavu o brisanju hipoteke daje poverilac dužniku. • Hipotekarne banke se pojavljuju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tržištu. Na primarnom hipotekarnom tržištu dominantni su finansijski instrumenti u obliku: hipotekarnih kredita i hipotekarnih obveznica.

• Na sekundarnom hipotekarnom tržištu prisutni su kreditni instrumenti i njihovi derivati koji se koriste u postupku sekjuritizacije kredita. Na hipotekarnom tržištu se susreću kreditori i zajmotražioci koji su po finansijskoj snazi “veliki” i “mali” i koji potiču iz domicilne zemlje i iz inostranstva. • Hipotekarno tržište je jedno od najstabilnijih tržišta, jer je u svim nacionalnim ekonomijama u njegovom stvaranju prisutna država. U praksi postoje dva modela hipotekarnog tržišta: a) američki model i b) evropski model. • Kod američkog modela je razvijeno sekundarno tržište i prisutna je državna agencija u velikoj mjeri. Kod evropskog modela je prisutna hipotekarna banka i štedno-kreditna organizacija.

• Hipotekarne banke nastupaju na primarnom i sekundarnom hipotekarnom tržištu sa slijedećim hipotekarnim instrumentima : hipotekarnim kreditima, hipotekarnim obveznicama, hipotekarnim založnicama, hipotekarnim uputnicama i derivativnim hipotekarnim obveznicama (kolateralne i segmentirane obveznice). • Kolateralne hipotekarne obveznice počivaju na resekjuritizaciji hipotekarnih kredita dok segmentirane hipotekarne obveznici na pulu hipotekarnih kredita. • Domicilni bankarski sektor još uvek nije razvio dovoljan broj hipotekarnih banaka u prvom redu zbog nedovoljno razvijenog hipotekarnog tržišta.

8. LOMBARDNE BANKE • Lombardne banke obavljaju poslove odobravanja lombardnih kredita, pri čemu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i HOV. Potvrdom o vlasništvu zaloga se prenosi na lombardnu banku (poverioca). Lombardne banke odobravaju na lombardnom tržištu lombardne kredite. • Lombardni krediti po svojoj ročnosti spadaju u red kratkoročnih bankarskih kredita (3 -6 meseci). Za lombardni kredit je karakteristično, da je manje važna kreditna sposobnost korisnika kredita od važnosti boniteta zaloge. • Lombardni kredit se vraća lombardnoj banci sa kamatom i ostalim troškovima i to jednokratno po njegovom dospijeću.

• Zaštita davaoca kredita može se realizovati i preko mehanizma relombarda. Relombard predstavlja posebnu vrštu ugovora koja se sklapa između dvije banke, pri čemu prava banka (koja posjeduje zalogu) vrši prenos dotične zaloge na drugu banku, uz povlačenje novčanih sredstava od te druge banke. • Zaloga se mora čuvati u javnom skladištu, te stoga lombardni kredit nosi sa sobom i veću kamatu. • Predmet zaloge na lombardnom tržištu mogu biti: HOV, zlato i druge dragocenosti, roba uskladištena u javno skladište, roba na putu. Za lombardnu banku je važno da postane zakoniti imalac HOV i da može sa njima raspolagati u okviru založnog prava.

• • 1. 2. 3. 4. 5. Lombardne HOV su u razvijenim zemljama više prisutne na sekundarnom lombardnom tržištu. Lombardni krediti se odobravaju od strane lombardnih banaka u visini 60% do 80% u odnosu na 100% zaloge lombardnih HOV. U zalogu se mogu staviti sledeće hartije od vrednosti: Akcije Obveznice Blagajnički zapisi Komercijalni zapisi Certifikati

• Lombardna banka na lombardnom tržištu trguje sa lombardnim materijalom robnog i nerobnog karaktera. • Lombardni materijal robnog karaktera se odnosi na fakture i založnice koje prate robu. Lombardni materijal nerobnog karaktera se odnosi na lombardne kredite i HOV. • Lombardna stopa predstavlja cijenu sa kojom se trguje na sekundarnom lombardnom tržištu. Lombardna stopa veća je od eskontne stope, a manja je od kamatne stope.

INSTITUCIONALNI INVESTITORI I POSREDNIČKE INSTITUCIJE

1. INVESTICIONI FONDOVI • Investicioni fondovi predstavljaju institucionalne investitore koji prodaju vlasničke HOV (akcije), te tako prikupljaju sredstva i plasiraju ih na finansijsko tržište. • Smatraju se nebankarskim institucijama i predstavljaju najpovoljniju formu mobilizacije kapitala. Njihovom pojavom povećava se posrednička konkurencija i uvodi se savremeni pristup finansijskim transakcijama. • Investicioni fondovi investiraju svoj kapital u dužničke HOV, kupovinom hartija od različitih emitenata, uz istovremeno emitovanje sopstvenih dugoročnih HOV i njihovu prodaju širem krugu “malih” štediša. Investicioni fondovi formiraju svoje sopstvene portfelje dugoročnih HOV.

• Obzirom da kupuju tuđe HOV i da emituju i prodaju sopstvene HOV, investicioni fondovi ostvaruju prihode po osnovu dividende i po osnovu kamata. Ukoliko kupuju dugoročne HOV od većeg broja emitenata, tada naplaćuju od emitenata dividendu. • Ukoliko prodaju svoje HOV malim štedišama, tada isplaćuju dividendu. Na ovaj način investicioni fondovi vrše disperziju rizika HOV. Diverzifikaciju rizika je moguće ostvariti investiranjem fondova u veliki broj različitih HOV. • Ostvareni prinosi investicionih fondova su daleko veći od prinosa koji se ostvaruju na oročene štedne uloge. • Neto vrijednost aktive investicionog fonda po akciji predstavlja osnovni pokazatelj poslovanja investicionog fonda. Na ovaj način se određuje realna vrijednost koja pripada jednoj akciji investicionog fonda.

• Neto vrijednost aktive investicionog fonda (NVAF) se izračunava na sledeći način: NVAF= (UKUPNA VRIJEDNOST AKTIVE FONDA – OBAVEZE FONDA ) / BROJ AKCIJA FONDA U OPTICAJU Neto vrijednost aktive investicionog fonda izračunava se svakog radnog dana nakon kotiranja akcija na finansijskoj berzi. Ukupna vrijednost aktive fonda izračunava se množenjem broja HOV sa njihovom cijenom i dodavanjem ostale aktive (gotovina i kratkoročne HOV). Ukupna vrijednost aktive fonda (UVAF) = BROJ HOV*CIJENA HOV + Ostala aktiva

Investicioni fondovi mogu biti fondovi akcija, obveznica i fondovi usmjereni na ulaganja u preduzeće. Osnivači investicionih fondova su vlasnici krupnog kapitala ili je vlasnik država. Investicioni fondovi mogu se podijeliti na: a) Investicione fondove zatvorenog tipa, b) Investicione fondove otvorenog tipa i c) državne investicione fondove. Za investicione fondove zatvorenog tipa je karakteristično da su u obliku akcionarskih društava, da emituju fiksni broj akcija i da ne otkupljuju svoje akcije od investitora.

• Za investicione fondove otvorenog tipa je karakteristično da kupuju i prodaju svoje akcije u zavisnosti od kretanja ponude i potražnje na tržištu kapitala. Oni daju mogućnost vlasniku akcija da akcije proda svom fondu i da povuče svoj uloženi kapital. Ovaj oblik investicionog fonda omogućava akcionarima da svakog momenta mogu ući i izaći iz fonda. Na ovaj način se stvara povjerenje ka malim investitorima zbog brzog prenošenja njihovog kapitala. • Državni investicioni fondovi su u većem dijelu otvorenog tipa i osnivaju se u onim nacionalnim ekonomijama gde su finansijska tržišta nedovoljno razvijena ili su u postupku razvoja. Njih karakteriše sigurnost, jer se svaki plasman u fondu smatra visoko sigrunim zbog garancije države. Državni investicioni fondovi su posebno značajni za razvoj tržišta kapitala.

2. OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE Osiguravajuće kompanije predstavljaju instutucionalne investitore. Posluju sa velikim brojem klijenata i organizuju ugovorenu štednju. Za svoje pružene usluge naplaćuju različite vrste premija. Ugovorenom štednjom aktiviraju najsitnije finansijske viškove novčanih sredstava od postojećih i potencijalnih tržišnih transaktora. Prikupljena sredstva imaju oblik ugovorene štednje i plasiraju se u likvidne i sigurne državne HOV.

Osiguravajuće kompanije za životno osiguranje se bave upravljanjem sa penzionim fondovima, ostvarujući pri tome značajne prihode. Stalnim prikupljanjem sredstava osiguravajuće kompanije kontinuelno obogaćuju svoju ponudu. Osiguravajuće kompanije ulažu slobodna novčana sredstva u plasmane sa niskom stopom prinosa i sa visokom stopom stabilnosti. Sredstva penzionih fondova se plasiraju kao dugoročna aktiva u državne obveznice, u obveznice preduzeća i stambene kredite. Kod osiguravajućih kompanija se štednja smanjuje samo u uslovima rasta stope inflacije.

Obzirom da institucija za osiguranje imovine ima potrebu za većom likvidnošću, ona na svoje plasmane očekuje i veće prinose, uz veću stopu rizika. Prodajom polise doživotnog osiguranja osiguravajuće kompanije mobilišu štednju, jer se plaća premija koju do života klijenta koristi kompanija kapitališući sa premijom na finansijskom tržištu. Svaka osiguravajuća kompanija ima na finansijskom tržištu dvostruku ulogu: obavlja funkciju osiguranja (prodaja osiguranja, naplata potraživanja i sl) i investira prikupljena sredstva po osnovu osiguranja. Osiguravajuće kompanije djeluju i kao finansijski posrednici u uslovima kada sa prihvatanjem premije pokrivaju svoje troškove, vrše isplatu odštetnih zahteva, a dio fonda preusmjeravaju u investicione plasmane. Neophodno je da menadžer osiguravajuće kompanije minimizira troškove i stvori uslove za plasman viška slobodnih novčanih sredstava.

• • 1. 2. 3. 4. 5. U poslednje vrijeme je sve prisutnija marketing aktivnost u ponudi i prodaji usluga osiguranja. Aktuarsku matematiku treba smatrati nezaobilaznom aktivnošću u profitabilnom poslovanju osiguravajućih kompanija. Aktuarske analize su posebno značajne kada se poslovi osiguranja sklapaju u uslovima visoke inflacije. Pored predviđanja troškova neophodno je aktuarskom analizom predvidjeti prihode od HOV koje su plasirane na finansijskom tržištu. Rizici osiguravajućih kompanija nastaju zbog: Prekomjernih troškova isplate naknade osiguranja Smanjene prodaje polisa osiguranja Gubitka vrednosti portfolija HOV Otkazivanja polisa osiguranja Nemogućnosti diverzifikacije investicionih aktivnosti od strane osiguravajućih kompanija.

• Bankama i osiguravajućim kompanijama je zajedničko, da pružaju zaštitu i garanciju svojim klijentima. • Za osiguravajuće kompanije je karakteristično da štite svoje klijente od gubitka kapitala, a banke štite svoje klijente od nedostatka novčanih sredstava.

3. PENZIONI FONDOVI • Penzioni fondovi predstavljaju institucionalne investitore i sa tog aspekta su slični osiguravajućim kompanijama. • Za penzione fondove je karakteristično, da priliv sredstava ostvaruju u kontinuiranoj dinamici, a da su odlivi sredstava predvidljivi, prema tome ne bi trebao da postoji problem likvidnosti. • Penzioni fondovi imaju višestruki značaj, posmatrano sa socijalno ekonomskog stanovišta, jer sa njihovim sredstvima može upravljati relativno mala grupa poslovnih banaka, osiguravajućih kompanija i specijalizovanih menadžera iz nekih drugih fondova. • Za penzione fondove je karakteristično, da drže kontrolni paket akcija u najvećim svetskim korporacijama.

• Penzioni fondovi funkcionišu na principu penzionih planova preko kojih se predviđaju potrebna sredstva, investiranje tih sredstava i isplata naknade vlasnicima penzionih fondova. • Penzioni planovi se dijele na fundirane i nefundirane planove. • Fundirani penzioni planovi raspolažu sa dovoljnom imovinom za ispunjenje svih obaveza prema klijentima čiji su životi pokriveni penzionim programom. • Kod fundiranih planova klijent može da računa i na određeni broj beneficija (otpremnina, penzija i sl. ). • Ukoliko bi izvori fundiranih planova bili nedovoljni za finansiranje planiranih beneficija, dodatne izvore sredstava obezbeđuje poslodavac (povećanjem priloga).

Nefundirani penzioni planovi polaze od tekućih priliva i njihove mogućnosti da pokriju tekuće obaveze na kratak vremenski rok. Ovi penzioni planovi funkcionišu na principu “ plaćaj kako ti ide” i zasnivaju se na među generacijskim transferima plaćanja. Finansijska sposobnost plana penzionog fonda u početku je zavisila od rasta priliva u fond, da bi u kasnijem periodu većim delom zavisila od prihoda po osnovu investiranja u HOV.

Veliku podršku razvoju penzionih fondova dala je država, sa oslobađajućim mjerama iz oblasti poreske politike. U cilju efikasnijeg izvršavanja tekućih obaveza, penzioni fondovi obično investiraju u nisko rizične i nisko profitabilne HOV. Mnogi penzioni fondovi sadrže u sebi elemente socijalnog osiguranja.

4. POVJERENIČKI FONDOVI • Povjerenički fondovi spadaju u red institucionalnih investitora. Oni stvaraju mogućnost individualnim investitorima da uspešnije nastupe na tržištu kapitala nego što bi to učinili kada bi pojedinačno nastupali. • Povjerenički fondovi prikupljaju štednju od pojedinačnih investitora, kupuju sa tom štednjom investicioni portfolio kojim se povećava likvidnosni i profitabilni potencijal pojedinačnih investitora. • Struktura potrfolia se vrjednuje dnevno i prodaje se individualnim investitorima srazmjerno sredstvima koja su uložili.

• Za povjereničke fondove u SAD se kaže da su otvoreni fondovi, jer se obim sredstava u fondovima mijenja zavisno od vrijednosti osnovnog portolia. • Svaki novi štedni ulog uključuje se u fond i može se plasirati te po osnovu toga povećati kvalitet portfolia. • Primanjem štednje, povjerenički fond je dužan da proda individualnom investitoru jedan dio postojećeg portfolia. • Povjerenički fond ima obavezu da otkupi od individualnog investitora dio portfolia. Cijena ponude predstavlja gornji limit a cijena licitacije predstavlja donji limit cijene.

• Razlika između cijene ponude i cijene tražnje kreće se od 6 -7% tako da individualni investitor može zaraditi između kupovne i prodajne cijene portfolia. • Zbog česte promjene cijena akcija, menadžment povereničkog fonda je u obavezi da dnevno prati osnovnu vrijednost portfolia. • U praksi postoje dva modela vrednovanja potrfolia: a) vrijednost portfolia predhodni dan i b) vrijednost portfolia sledećeg dana. Povjerenički fondovi daju mogućnost individualnim investitorima da izvrše diverzifikaciju portfolia i ograniče stepen rizika kojem bi oni bili izloženi na tim tržištima. Tržišni rizik nije moguće do kraja eliminisati već se on samo može ublažiti.

5. INVESTICIONA DRUŠTVA (TRUSTOVI) Investiciona društva nisu fondovi, već preduzeća koja se bave trgovinom, pri čemu koriste svoj kapital da bi kupili prodali akcije drugom preduzeću. Investiciona društva daju prednost malim investitorima i uvode planove štednje koje povezuju sa penzionim planovima i životnim osiguranjem. Ova društva su mnogo manje ograničena u vođenju svoje poslovne politike i imaju pravo da kupuju akcije preduzeća koje se ne kotiraju na berzi. Imaju pravo da investiraju u hipoteke i koriste opcije i fjučers ugovore.

• Upoređujući investiciona društva i povjereničke fondove mogu se izvesti zaključci, da u slučaju nezadovoljstva brzo reaguju menadžeri povjereničkog fonda, dok to nije slučaj kod menadžera investicionog društva. • Obzirom da nezadovoljni investitori mogu prodati svoj trajni kapital na tržištu, a ne vratiti društvu, oni mogu imati dugoročni pristup u investiranju. Investiciona društva mogu investirati u preduzeća koja imaju nedovoljno razvijene kratkoročne performanse. • Investicionim društvima se daje pravo da emituju i druge vrste kapitala kao što su obveznice sa fiksnom kamatom i sl. • Trškovi upravljanja investicionim društvima kreću se od 0, 4% do 0, 5% od vrijednosti ukupne imovine.

6. FINANSIJSKE INVESTICIONE KOMPANIJE Finansijske kompanije spadaju u red institucionalnih investitora, formiraju svoje fondove na osnovu emitovanja akcija, prodaje komercijalnih papira i kreditnog zaduživanja kod drugih banaka. Finansijske kompanije se mogu baviti poslovima: finansiranja prometa trajnih dobara, finansiranja potrošnih dobara i odobravanja specijalnih kredita. Finansijske kompanije koje se bave finansiranjem prometa trajnih dobara, kreditima potpomažu klijente u kupovini proizvodnih hala, poslovnog prostora, proizvodne opreme, mašina, automobila i sl.

• Finansijske kompanije za finansiranje potrošnje, odobravaju potrošačke kredite manjih iznosa kako bi klijenti mogli uskladiti razliku koja se javlja između tekućih priliva i njihove namjeravane potrošnje. • Finansijske kompanije za odobravanje specijalnih kredita, odobravaju kredite preduzećima koja nemaju kredibilitet, kako bi popravile kredibilitet i mogle dobiti dugoročni kredit kod svoje poslovne banke. • Finansijske kiompanije imaju specifičnu strukturu izvora sredstava, osnivački kapital čini 1/3 ukupnog kapitala.

• Dodati dio kapitala ostvaruju mobilizacijom sredstava na tržištu novca i kapitala emitovanjem kratkoročnih HOV i uzimanjem bankarskih kredita. • Banke i osiguravajuće kompanije u ove institucije plasiraju višak finansijskih sredstava i tako održavaju visok stepen sigurnosti i likvidnosti jer povezuju tržište novca i tržište kapitala a pri tom usklađuju kratkoročne i dugoročne kamatne stope.

7. BROKERSKO-DILERSKE FIRME • Brokersko-dilerske firme spadaju u red nebankarskih finansijskih institucija. Na finansijskim tržištima pojavljuju se kao posrednici i nastupaju u svoje ime i za tuđi račun, i u tuđe ime i za tuđi račun. • Ove firme integrišu svoje poslovanja u okviru širih bankarskih mehanizama. Bez obzira na njihovu specifičnost, prisutna je u njihovom poslovanju uska povezanost sa bankama i drugim finansijskim institucijama. • Na svetskim berzama se uglavnom pojavljuju na sekundarnim tržištima mada se u nekim slučajevima kao što je kupovina kratkoročnih HOV mogu pojaviti i na primarnom tržištu.

• Brokersko-dilerske firme spadaju u red specijalizovanih finansijskih institucija i efikasno posreduju između kupaca i prodavaca finansijskih instrumenata na finansijskom tržištu. Za poslove posredovanja naplaćuju proviziju u vidu brokeraže. Brokeri su finansijski komisionari ili zastupnici koji posluju za račun nalogodavca, oni su finansijski eksperti. • Prisutno je više vrsta brokera : broker berze, broker članova berze i nezavisni broker. • Dileri su finansijski posrednici koji kupuju i prodaju HOV u svoje ime i za svoj račun. Mogu formirati sopstveni portfelj HOV koji kasnije mogu prodavati svojim klijentima. • Dileri se odlučuju da preuzimaju rizike i ostvare veće ili manje prihode po HOV. Oni nisu samo posrednici nego i vlasnici finansijskih instrumenata. Ostvaruju svoje prihode po osnovu razlike između kupovne i prodajne cijene HOV.

• Pored ovog mogu ostvariti prihod po osnovu: kapitalnih dobitaka (razlike između nominalne i tržišne cijene), arbitraže, razlike između stope troškova kapitala (cijene pribavljanja) i stope prinosa. • Prema domicilnim zakonskim propisima brokersko-dilerske firme mogu obavljati slijedeće poslove: brokerske poslove, dilerske poslove, market mejkera, portfolio menadžera, agenta emisije, pokrovitelja emisije, investicionog savetnika, poslove kastodi banke. • Brokersko-dilerske firme su pravna lica organizovana kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću koja ispunjavaju opšte zakonske uslove i propise koje nalaže komisija za HOV.

• Pri osnivanju donose statut, pravila poslovanja firme i druge opšte akte koje primjenjuju u poslovanju. Neophodno je obezbediti i novčani dio osnovnog kapitala. • Male brokersko-dilerske firme skoncentrisane su na uže geografsko područje dok velike obuhvataju šire geografsko područje berzanskog i vanberzanskog poslovanja. Obavljaju poslove na tržištu novca, tržištu kapitala, deviznim tržištima pa i tržištima finansijskih derivata.

8. ZALAGAONICE • Zalagaonice spadaju u finansijske posrednike brokersko-dilerskog načina poslovanja, mogu se osnivati kao akcionarska društva ukoliko postoje najmanje dva odnosno tri pravna lica kao akcionari. Dobija dozvolu za rad od komisije za HOV. • Mogu odobravati kredite klijentima na osnovu založenih pokretnih stvari kao brokeri i kao dileri. • Kreditni odnos se uspostavlja između zalagaonice i korisnika kredita i podrazumijeva dvostranu aktivnost.

• Založni dužnik ima obavezu da preda založnom poveriocu pokretnu stvar dok založni poverilac ima obavezu da založenu stvar čuva i da je po prestanku kreditnog odnosa vrati založnom dužniku. • Založna stvar može biti HOV, skladišnica, tovarni list i sl. • Veličinu založnog kredita treba odrediti ispod procijenjene vrijednosti zaloge a zalagaonice raspolažu stručnim kadrovima koji brzo i efikasno mogu izvršiti procjenu zaloge i odobriti kredit na osnovu te zaloge.