Prvi deo predmet i metod sociologije Predmet sociologije

Prvi deo – predmet i metod sociologije Predmet sociologije i njen odnos prema srodnim naukama

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Opšta nauka o društvu ► Mnoštvo pravaca – kritičari sociologije joj često osporavaju status nauke ► Ogist Kont (1798 -1857), osnivač sociologije – prvi je odredio ime i njeno mesto u sistemu nauka, kao i predmet njenog istraživanja ► Kurs pozitivne filozofije – sistem od 6 nauka: matematika, astronomija, fizika, hemija, biologija i sociologija

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Ogist Kont – sociologiju § socijalnu statiku i § Socijalnu dinamiku ► Socijalna podelio na: statika – proučava društvo u stanju mirovanja, bavi se istraživanjem osnovnih elemenata društvene strukture i odnosima koegzistencije koji se između njega uspostavljaju ► Socijalna dinamika ili opšta teorija spontanog progresa čovečanstva – proučava činioce i zakonitosti društvenog razvitka i progresa

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Karl Marks (1818 -1883) i Fridrih Engels (18201895) takođe zasnivaju svoju nauku o društvu koju nazivaju istorijskim materijalizmom ► Kont je smatrao sociologiju faktorom duhovne integracije društva i očuvanja društvenog poretka ► Marks i Engels su novu nauku o društvu istorijski materijalizam, videli pre svega kao revolucionarnu, preobrađavajuću snagu društva.

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Marks i Engels su ukupnu ljudsku istoriju smatrali kao proizvodnju čoveka pomoću ljudskog rada ► Herbert Spenser (1820 -1903), jedan od pionira građanske sociologije, smatra sociologiju kao opštu nauku o ljudskoj vrsti. Ljudsko društvo – “socijalni organizam” – podleže istim zakonima kao biološki organizam – rast, razvitak, struktura i društvene funkcije skupine; posebne odlike svojstvene određenoj rasi i individualne osobine

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Spenser – sociologija treba da polazi od svojstava ljudi kao pojedinačnih članova jer je društvo agregat jedinki ► Ludvig Glumplovič (1838 -1909) – ljudsko društvo podleže biološkim zakonitostima, posebno zakonu borbe za opstanak ► Glumplovič – društvo posmatra kao celinu, a ne kao agregat jedinki, smatra da pojedinac nema nikakav značaj za sociologiju

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Reakcija na Spensera i Glumploviča – psihološko shvatanje društva, § sociologija – nauka o individualnom ponašanju ► Tard i Veber – zadatak sociologije je da otkriva unutrašnje psihološke sile i činioce koji pojedince pokreću na određena ponašanja ► Gabrijel Tard (1843 -1904)– začetnik psihološkog shvatanja društva; izvor i suštinu društvenog života ljudi vidi u intermentalnoj aktivnosti pojedinaca zasnovanoj na invenciji i imitaciji ► Maks Veber (1864 -1920)– sociologija je nauka o individualnom ponašanju

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Veber – predmet sociologije – društveno delanje, tj ponašanje pojedinca koje ima unutrašnje značenje, smisao za aktera i koje je usmereno prema ponašanju drugog pojedinca ► Veber - cilj sociologije – da metodom razumevanja objasni unutrašnje pobude i ciljee koji pokreću pojedince na određena ponašanja i da otkrije opšte pravilnosti u ljudskom delanju u različitim oblastima društvenog života

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Emil Dirkem (1858 -1917) sociologiju tretira kao nauku o društvenim institucijama; predmet sociologije su ustaljeni obrasci kolektivnog ponašanja čija se osnovica nalazi u stanjima kolektivne svesti nesvodljivim na individualne svesti ► Florijan Znanijecki – sociologija je empirijska nauka o institucijama (organizovane grupe u kojima se stvaraju individualne i grupne uloge prilagođene kulturnim obrascima)

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Georg Zimel (1858 -1918) – sociologija je geometrija društva; proučava oblike društvenog života ljudi, dok se sadržajem društvenih odnosa bave posebne društvene nauke ► Von Vize – sociologija je deo antropologije; ona je “teorija odnosa među ljudima”

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Talkot Parsons – funkcionalista - sociologija treba da proučava društveni sistem shvaćen kao skup povezanih uloga, tj delatnosti koje pojedinci vrše u skladu sa vrednostima i normama tog sistema ► Pitirim Sorokin – celokupna stvarnost se deli na tri dela: anorgansku, organsku i superorgansku; predmet sociologije je superorganski deo stvarnosti, koji nastaje kao rezultat mentalnih interakcija ljudi, zasnovanih na kulturnim vrednostima i normama

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► F. Gidings – sociologija treba da istražuje pluralizam ponašanja ljudi, odnosno da objasni njegovu genezu, interakciju, diferenciranje i funkcionisanje, uzimajući u obzir varijable: § Stimulaciju § Manju ili veću sličnost reagovanja na stimulanse ► Žorž Gurovič – sociologija je nauka koja proučava totalne društvene fenomene u celokupnosti njihovih vidova i njihovih kretanja, svrstavajući ih u dijalektički izražene mikrosocijalne, grupacione i globalne tipove, koji neprekidno nastaju i nestaju

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Gurovič – mikrosociologija proučava pojave “mi” i “odnosi sa drugima; makrosociologija proučava realne kolektivne jedinice, društvene grupe, klase i globalna društva ► Marksistički orijentisani sociolozi – da li su sociologija i istorijski materijalizam istovetni pojmovi? 2 grupe autora ► Nikolaj Buharin – Da, potpuno se poklapaju, samo su im saznajni ciljevi različiti

Teorijske kontroverze o predmetu sociologije ► Predmet sociologije: § Globalno društvo – opšti i posebni nivo § Posebne sfere društvenog života ljudi, izučavaju primenjene sociologije – sociologija rada, politike, morala, porodice, lokalnih zajednica, kulture itd.

Odnos sociologije i srodnih nauka ► ODNOS SOCIOLOGIJE I ISTORIJE ► Obe nauke proučavaju društvo u celini ► Istorija izučava prošlost, dok sociologija istražuje savremenost ► Istorija pristupa proučavaju hronološki, a sociologija teorijsko-sintetički ► Istorija – što potpunije opisivanje i objašnjavanje događaja; sociologija – otkrivanje opštih i zajedničkih svojstava ► Saradnja između nauka je nužna

Odnos sociologije i srodnih nauka ► ODNOS FILOZOFIJE I SOCIOLOGIJE ► Poistovećivanje sociologije sa socijalnom filozofijom ► Filozofija je najopštija nauka o svetu i čoveku; ima veliki značaj za sociologiju u ontološkom i gnoseološkom pogledu ► Značaj sociologije za filozofiju – sociologija pruža filozofiji dragocenu građu o društvu i društvenom životu ljudi za njena teorijska shvatanja

Odnos antropologije (etnologije) i sociologije ► Sociologija je opšta nauka o društvu; antropologija (etnologija) – nauka o arhajskim kulturama i društvima ► Savremena antropologija izučava savremena i visoko razvijena društva ► Predmet antropologije je čovek kao celovito biće, a sociologije društvo kao totalitet ► Kulturna antropologija se bavi odnosom čoveka i kulture; sociologija društvom kao celinom društvenih pojava i procesa

Odnos psihologije i sociologije ► Psihologija proučava psihički život pojedinca (percepcije, motivacije, inteligenciju, volju, emocije i druge psihičke činioce čovekove ličnosti) ► Predmet socijalne psihologije – mentalna interakcija pojedinaca i socijalizaciju mentalnih funkcija ličnosti koja nastaje kao proizvod interakcije pojedinaca, kao i psihološke aspekte ponašanja grupa u najširem smislu ► Sociologija – opšta nauka o društvu; predmet izučavanja je ponašanje društvene grupe