Slajdovi za EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA Pripremio doc

Slajdovi za: EKONOMIKA I ORGANIZACIJA POSLOVANJA Pripremio: doc. dr Ranko Mijić VSSP Beograd

1 UVODNO PREDAVANJE

Sadržaj 1. Uvod 2. Pojam i predmet izučavanja Ekonomike preduzeća 3. Ciljevi izučavanja Ekonomike preduzeća 4. Osnovni privredni pojmovi 5. Proizvodnja dobara 6. Faze privrednog procesa

1. Uvod . • Postoji velika razlika između etimološkog i savremenog značenja riječi “ekonomija” • Pojam “ekonomija” potiče od grčkih riječi oikos (kuća, domaćinstvo, privreda) i nomos (zakon, pravilo) ⇒ oikonomia ⇒ u slobodnom prevodu predstavlja skup zakona ili pravila o upravljanju domaćinstvom, odnosno privredom. • Termin oikonomia je označavao znanja i vještinu proizvodnje i potrošnje materijalnih dobara unutar jednog domaćinstva, kojim je upravljalo jedno lice.

Cont. • U savremenim raspravama termin “ekonomija” se koristi u više različitih značenja, ali je svima zajednička proizvodnja, raspodela, razmjena i potrošnja dobara i usluga. • Ekonomija, kao nauka, predstavlja veliko područje društvenih nauka u kojem se proučavaju i objašnjavaju proizvodnja i ponuda, raspodela, razmena, te tražnja i potrošnja roba i usluga u određenom vremenu, prostoru i društvu. • Potrebno je shvatiti i razliku između ekonomije kao nauke i ekonomije kao vještine.

Cont. . • Kad govorimo o ekonomiji kao nauci tad je reč o “teorijskoj ekonomiji” koja obuhvata se skup pristupa, metoda spoznaje i teorija koje proizvode osnovne pojmove i temeljna objašnjenja ekonomskih zbivanja, procesa i odnosa, bez obzira na to da li se koriste u obrazovanju ili poslovnom i političkom svijetu. • Kad govorimo o ekonomiji kao veštini reč je o “primijenjenoj ili poslovnoj ekonomiji” obuhvata se vještina upotrebe naučnih i stručnih znanja u procesu proizvodnje, raspodjele, razmjene i potrošnje roba i usluga unutar postojećih tehnoloških, političkih, institucionalnih i drugih okvira.

Cont. • Teorijsko - metodološku osnovu poslovne ekonomije predstavlja teorijska ekonomija, pri čemu su za poslovnu ekonomiju kao posebne teorijske discipline od posebnog značaja mikroekonomija i makroekonomija • mikroekonomija izučava ekonomsko ponašanje pojedinačnih ekonomskih subjekata, pre svega preduzeća i individualnih potrošača. • Kako je, međutim, svako preduzeće zavisno od ekonomskog okruženja, makreoekonomija je, kao deo ekonomske teorije koja proučava povezane ekonomske jedinice u privredi kao celinu, od značaja za poslovnu ekonomiju

Cont. . • Šta je poslovna ekonomija? – Za jedne poslovna ekonomija je primenjena mikroekonomija – Za druge poslovna ekonomija je nauka o upravljanju – Za treće poslovna ekonomija je opšti okvir za analizu problema poslovnog odlučivanja • Svako od ovih shvatanja u osnovi tačno, ali nepotpuno odražava suštinu poslovne ekonomije. • Poslovna ekonomija je skup disciplina ekonomske nauke koje, svaka sa svog stanovišta, izučavaju poslovanje preduzeća u cilju definisanja principa, pravila i tehnika, čija primena u praksi omogućava efikasno ostvarenje ciljeva preduzeća.

Cont. • Te se discipline klasifikuju kao opšte discipline (ekonomika preduzeća, poslovno upravljanje, organizacija) a neke kao specijalizovane discipline, definisane kao funkcionalna područja (upravljanje proizvodnjom, finansijama, ljudskim resursima), odnosno pomoćna ili posebna područja (računovodstvo, kvantitativna analiza i bankarstvo, trgovina i dr. ). • Detaljniji uvid u predmet izučavanja poslovne ekonomije i mesto Ekonomike preduzeća u sistemu poslovne ekonomije može se steći na osnovu opšteprihvaćenog pregleda datog u sledećoj tabeli:

Pregled disciplina poslovne ekonomije Opšte discipline Funkcionalna područja Pomoćna područja Posebna područja Ekonomika preduzeća Poslovno upravljanje (Menadžment) Organizacija Upravljanje proizvodnjom Marketning Upravljanje finansijama Upravljanje ljudskim resursima Računovodstvo Nauka o ponašanju Informatika Kvantitativna analiza Bankarstvo Osiguranje Međunarodno poslovanje Trgovina Saobraćaj Turizam

2. Pojam i predmet izučavanja Ekonomike preduzeća Pojam Ekonomike preduzeća • Ekonomika preduzeća je disciplina ekonomske nauke koja proučava poslovanje preduzeća u cilju definisanja principa, upravljačkih pravila i mera, čija primena u praksi treba da omogući efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzeća. • Ekonomika preduzeća omogućava efikasnije ostvarivanje ciljeva preduzeća. • Pri tome, ekonomika preduzeća primenjuje rezultate sopstvenih teorijskih uopštavanja, metodologiju ekonomske nauke kao i rezultate istraživanja drugih ekonomskih disciplina.

Cont. • Predmet izučavanja ekonomike preduzeća – Celina procesa poslovanja (stvaranja vrednosti) – Karakteristike okruženja i interakcija preduzeća sa okruženjem – Ciljevi preduzeća – Efikasnost i efektivnost preduzeća

Cont. Celina procesa poslovanja (stvaranja vrednosti) • tri faze procesa stvaranja vrednosti (ulaganja, pretvaranje ulaganja u rezultate i rezultate) i elemente i determinante svake pojedine faze. • ulaganja: ljudski resursi, materijal, novac i kapital, informacije, znanje i slično • pretvaranje ulaganja u rezultate: EP proučava načine na koje će preduzeće koristiti resurse • rezultati: poslovanja preduzeća, EP posebnu pažnju poklanja profitu, obzirom da on predstavlja osnovni motiv poslovanja i osnovni izvor finansiranja investicija

Cont. Karakteristike okruženja i interakcija preduzeća sa okruženjem • Preduzeće je otvoren sistem koji održava brojne veze sa svojim okruženjem, pa otuda predmet izučavanja EP i jeste okruženje i interakcije preduzeća sa okruženjem, odnosno načini na koje se preduzeće prilagodjava dejstvu okruženja ili utiče na okruženje, Ciljevi preduzeća • Ciljevi preduzeća su jedno od važnih područja izučavanja EP, obzirom na to da se preduzeća osnivaju, rastu i razvijaju se radi ostvarivanja odredjenih ciljeva (profitni i neprofitni).

„Jedina odgovornost privrednog preduzeća je ostvariti profit. “ Milton Friedman

Cont. Efikasnost i efektivnost preduzeća • Efikasnost i efektivnost proističu iz karakteristika ekonomskih resursa, a to su ograničenost resursa i mogućnost alternativne upotrebe resursa (mogućnost njihove upotrebe za proizvodnju različitih proizvoda ili usluga ili za neku drugu namenu). • Efikasnost je odnos između rezultata (outputa) i ulaganja (inputa) – produktivnost, ekonomičnost, rentabilnost. “raditi stvari na pravi način” • Efektivnost je sposobnost preduzeća da sa pribavljenim resursima ostvari svoje ciljeve. “raditi prave stvari”

3. Ciljevi izučavanja Ekonomike preduzeća • Cilj ekonomike preduzeća je sistematsko širenje znanja o svim aspektima poslovanja preduzeća. – Teorijski cilj - da se omogući potpunije razumevanje i objašnjenje suštine preduzeća, zakonitosti njegovog funkcionisanja, odnosa sa okruženjem i sl. – Praktični cilj - sticanje znanja i veštine neophodne za uspešno upravljanje preduzećem. Ekonomika preduzeća obezbedjuje sistematski pristup rešavanju poslovnih problema preduzeća i ukazuje na neophodne aktivnosti kojima se ostvaruju njegovi ciljevi.

Cont. • Polazeći od navedenih ciljeva može se zaključiti da je: – Ekonomika preduzeća je prvenstveno normativna naučna oblast jer propisuje kako treba preduzeće da funkcionišu da bi ostvarilo željene ciljeve. – Da bi, medjutim, upravljačka pravila, principi i tehnike ekonomike preduzeća bili praktično upotrebljivi ekonomika preduzeća mora utvrditi kako preduzeće stvarno funkcioniše, zbog čega je ekonomika preduzeća i pozitivna naučna oblast.

4. Osnovni privredni pojmovi POTREBE Ljudi kao prirodna i društvena bića imaju potrebu za različitim dobrima i uslugama. Zahvaljujući tome, oni mogu da funkcionišu u svojoj prirodnoj i društvenoj sredini. S obzirom da su svi ljudi različiti, samim tim i njihove potrebe su različite. • Značaj potreba: • Neograničenost (sa privrednim razvojem se razvijaju i povećavaju) • Subjektivnost (razlikuju se od pojedinca do pojedinca s aspekta pola, starosti, obrazovanja, okoline, interesa, imetka. . . ) • Nadomestljivost (substituti: puter - margarin; komplementarnost: reket - loptica).

Cont. Vrste potreba • Po broju nosilaca: 1. Individualne (lične) 2. Grupne (potrebe odredjene društvene grupe, npr. zdravstvo) 3. Opšte (potrebe delovanja države, npr. policija). • Po nužnosti zadovoljenja: 1. Primarne (egzistencijalne) 2. Sekundarne (luksuzne) • Po kriterijumu zadovoljenja 1. Ekonomske ; koje zadovoljava privreda (hrana, odeća, . . . ) 2. Neekonomske (ljubav, prijateljstvo. . . . )

Cont. DOBRA Dobro u ekonomskom smislu definiše se kao pojam koji označava proizvode i usluge, koji su nastale kao rezultat ljudskog rada , da bi se njima zadovoljila neka ljudska potreba (ne proizvođača, nego kupca) putem tržišta. • Sa aspekta osobina predmeta delimo ih na: 1. Materijalna (fizička) 2. Nematerijalna (usluge) • Po nemeni upotrebe, delimo ih u: 1. Potrošne (namenjene konačnoj upotrebi) 2. Investicijske (u privrednoj upotrebi, npr. pesak u gradjevinarstvu, radne mašine)

Cont. • Sa aspekta njihove raspoloživosti u primeru sa potrebama, delimo ih na: 1. Proste (neekonomske), kojih je u primeru sa potrebama dovoljno 2. Relativno retke (ekonomske), kojih je premalo za pokrivanje svih potreba i zato su predmet ekonomike. • Proizvodi su dobra, koja su nastala kao rezultat proizvodnje uz upotrebu sirovina, pomoćnih radnika i radne snage.

Cont. • Roba je dobro, koje namenjeno vlastitoj potrošnji proizvodjača, kao i razmeni na tržištu. Ako pekar ispeče hleb i sam ga pojede, taj hleb je dobro. Ako ga nameni prodaji, postaje roba. Roba mora imati upotrebnu vrednost (za kupca mora predstavljati neku korist, iako je neće kupiti) i tržišnu vrednost (cenu). • Usluga je dobro, koje nije materijalizovano i zato je ne možemo transportovati i skladištiti. Za kupca je kupovina usluge rizik, tako da ju je predhodno teško odrediti.

Problem retkih izvora Alternativne mogućnosti proizvodnje Mogućnosti Puter (hiljade tona) Pištolji (hiljade komada) A 0 15 B 1 14 C 2 12 D 3 9 E 4 5 F 5 0 Granica proizvodnih mogućnosti (PPF – Production possibility frontier)

Oprtunitetni troškovi • Rijetkost prisiljava ljude da čine izbor. Kada je dobro rijetko ljudi moraju činiti izbor između korisnog i manje korisnog. Oni se suočavaju s trade-offom: da li zadovoljiti više jednu potrebu odnosno zadovoljiti manje drugu potrebu. • Izabravši jednu od dvaju mogućnosti žrtvovali smo onu propuštenu. Vrijednost žrtvovanog dobra ili usluge naziva se oportunitetnim troškom. • Primer 1: Ako Vam je želja kupiti automobil koji košta 7. 000 EUR, a imate vlastitih 7. 000 EUR, postavlja se pitanje je li bolje kupiti automobil za gotovinu ili na kredit po kamatnoj stopi od 4, 5%?

Cont. • Ukoliko biste kupili automobil na kredit to bi Vas koštalo 8. 148 EUR /7. 000 EUR kredit + 1. 148 EUR kamata/. • Ako iznos od 7. 000 EUR uložite u štednju na rok od 7 godina po kamatnoj stopi od 5%, na kraju razdoblja, dakle na kraju sedme godine raspolagat ćete s 9. 850 EUR /7. 000 EUR štedni ulog + 2. 850 EUR kamata/. • Oportunitetni trošak u ovome primeru iznosi 1. 602 EUR /2. 850 EUR kamata od štednje – 1. 148 EUR kamata na kredit/. • Shodno iznesenom, automobil kupljen za gotovinu koštat će Vas 8. 602 EUR (7. 000 EUR eksplicitni trošak + 1. 602 EUR oportunitetni /implicitni/ trošak), izgubljeni prinos. Da su kojim slučajem kamate na štednju u ovome primeru bile niže od kamata na kredit bila bi riječ o oportunitetnoj koristi, odnosno prinosu.

Cont. • Primer 2: Ako se 100 jedinica uloži u projekt A, dobija se dobit od 10 jedinica /10%/, a isti iznos sredstava uložen u projekt B ostvaruje dobit od 15 jedinica /15%/. Razlika od 5 jedinica /5 postotnih bodova/ je oportunitetni trošak ili korist, zavisno o tome u koji su projekt sredstva uložena. • Zašto treba znati šta su optunutetni troškovi? • Bez razumevanja oportunitetnih troškova, koji se mogu izraziti i u postotku, teško možete postati dobar ulagač, pa i preduzetnik. • Zapravo, ako se izuzmu razne finansijske špekulacije, uspešni poduzetnici ili ulagači su oni koji razumeju logiku oportunitetnih troškova, koji se pojavljuju skoro pa svugde u materijalnom svetu.

Cont. EKONOMIKA VS EKONOMIJA • Ekonomija je širi pojam od ekonomike • Ekonomika proučava kako ljudi alociraju i koriste rijetke resurse u svrhu proizvodnje dobara kojima zadovoljavaju svoje potrebe • Iz definicije ekonomike izvode se dva glavna zaključka : 1. dobra su rijetka, 2. društvo svoja dobra mora efikasno koristiti • Rijetkost i efikasnost su temelji ekonomike.

Cont. PRIVREDA • Relativnu retkost dobara smanjujemo tako što ih proizvodimo. Većina dobara, koja dolaze iz prirode ima takve osobine i oblik da ne bi odgovarale zadovoljavanju potreba. • Zato ih moramo preraditi i doraditi uz pomoć radne snage i pomoćnih sredstava rada. • Privreda je ljudska i društvena delatnost koja se bavi planiranim pridobijanjem sredstava za zadovoljavanje potreba ljudi. Ako se dobra potroše, proces proizvodnje je potrebno odmah ponoviti. Govorimo o reprodukcijskom procesu, odnosno procesu društvene reprodukcije u kome su pravna i fizička lica uključena kao proizvodjači i kao potrošači.

Tri osnovna problema svake ekonomske organizacije • Šta će se proizvoditi (koje robe) i u kojim količinama? Svako društvo mora odrediti koliko će nekog dobra, između mogućih dobara, proizvesti i kada će ih proizvesti. (Proizvoditi hranu ili odeću i u kojem omeru) • Kako će se dobra proizvesti? Društvo mora odrediti ko će vršiti proizvodnju, s kojim sredstvima i koje će tehnike proizvodnje pri tom upotrebljavati. (Ko će se baviti proizvodnjom, a ko upravljanjem, ko prodajom…) • Za koga će se dobra proizvoditi? Jedan je od ključnih zadataka odlučiti ko će uživati plodove proizvodnih napora. (Za koga je proizvod namenjen; za uski ili široki krug potrošača? )

5. Proizvodnja dobara • Većinu dobara, namenjenih zadovoljavanju potreba, moramo proizvoditi. Proizvodnja je društveni i tehničko-tehnološki proces u koji moramo uložiti odredjene elemente (input) i na osnovu njihovog medjusobnog dejstva ostvariti neki rezultat (output). • Osnovni elementi (činioci, input) poslovnog procesa su: 1. Rad 2. Sredstva za rad 3. Predmeti rada • Rezultat (output) su dobra, kao što su: 1. Proizvodi (materijalni oblici) 2. Usluge (nematerijalni oblici

Cont. RAD • Rad je ljudska, zavisna delatnost, čiji je cilj proizvodnja dobara, namenjenih zadovoljavanju potreba. Rad označava upotrebu ljudske energije, upotrebu fizičkih i umnih sposobnosti čoveka i ciljno je usmeren. Radna snaga se troši: 1. Količinski (broj radnih sati) 2. Kvalitativno (intenzivnost, zahtevnost rada) • Ljudi stupaju u odredjene medjusobne odnose tokom poslovnog procesa i dele rad (tehnička podela rada). Za rad moraju biti dovoljno osposobljeni, što postižu radnim iskustvom. • Učesnici u poslovnom procesu za svoj rad dobijaju odredjeni novčani iznos.

Cont. PREDMETI RADA • Predmeti rada su elementi poslovnog procesa koje odredjuju sledeće karakteristike: 1. U poslovnom procesu se javljaju samo jedanput, jer se troše 2. Menjaju svoj oblik 3. Neki od njih ponovo dospevaju u proizvod (npr. bombaž platno u odeću), a drugi ne (npr. elektrika).

Cont. • Predmeti rada po funkciji: 1. Osnovni materijal (čini osnovnu supstancu). 2. Pomoćni materijal (dopunjuje osnovni) 3. Energija, potrebna za rad mašina 4. Režijski materijal (npr. kancelarijski materijal) 5. Otpaci • Predmeti rada po stepenu izrađenosti: 1. Sirovine 2. Nedovršena proizvodnja 3. Poluproizvodi 4. Finalni proizvod

Cont. • DREDSTVA ZA RAD (RADNA SREDSTVA) • Radna sredstva su elementi poslovnog procesa sa sledećim karakteristikama: 1. U poslovnom procesu se upotrebljavaju u dužem vremenskom periodu 2. Zadržavaju svoj prvobitni oblik i značaj 3. Ne prelaze ponovo u proizvod 4. Koriste se kasnije • Troše se: fizički i ekonomski

6. Faze privrednog procesa • Privredni proces protiče kroz četiri, medjusobno povezane faze. To su: 1. Proizvodnja 2. Raspodela 3. Razmena 4. Potrošnja • U njima se rešavaju osnovna ekonomska pitanja: šta, koliko, kako i za koga će se privredne ćelije proizvoditi.

Cont. PROIZVODNJA • Proizvodnja je osnovna faza privrednog procesa u kojoj se dobra ostvaruju dobrom kombinacijom rada, radnih sredstava i predmeta rada. Ako se proizvedena dobra potroše, proizvodnju je potrebno ponavljati. Proces ponavljanja proizvodnje nazivamo reprodukcija. • Vrste reprodukcije: prosta, raširena , složena • Proizvodnja je tehnički i društveni proces. U tehničkom smislu preoblikuje inpute u outpute, a u društvenom podelu rada i odnose medju učesnicima.

Cont. PODELA • Sve što je bilo ostvareno u fazi proizvodnje, potrebno je u ovoj fazi podeliti. • Vrednost svih proizvoda i usluga, koji su u fazi proizvodnje bili ostvareni u toku jedne godine, nazivamo bruto domaći proizvod (BDP). Njime pokrivamo sledeće potrebe: 1. Potrebe proste reprodukcije (očuvanje proizvodnje) 2. Potrebe proširene reprodukcije (investicije) 3. Lične potrebe (plate 4. Društvene potrebe (dažbine i takse za državnu upravu, vojsku, policiju, zdravstvo, školstvo. . . )

Cont. RAZMENA • Razmena je značajna za odredjene robno-novčane privrede, jer se proizvedena dobra kupuju i prodaju za novac. Proizvodjači sa pridobijenim prihodom obezbedjuju reprodukciju, a kupci kupljenu robu troše. POTROŠNJA • Potrošnja je konačna faza privrednog procesa u kome se proizvedena dobra koriste za zadovoljavanje potreba. Tada nastaje potreba za novom proizvodnjom. • Vrste potrošnje: proizvodna i neproizvodna

HVALA NA PAŽNJI.