Poglavlje 32 Eksternalije Eksternalije Eksternalija predstavlja troak ili

Poglavlje 32 Eksternalije

Eksternalije Eksternalija predstavlja trošak ili korist koji snosi jedan subjekt kao rezultat akcije koju je preduzeo drugi subjekt. Pozitivnu eksternaliju predstavlja korist koju ima A od akcije koju je preduzeo B. Negativnu eksternaliju predstavlja trošak koju ima A od akcije koju je preduzeo B.

Primeri negativnih eksternalija Zagađivanje vazduha. Zagađivanje vode. Glasna žurka u susedstvu. Zagušenje saobraćaja. Udisanje duvanskog dima od strane nepušača. Porast premija osiguranja usled potrošnje alkohola i duvana.

Primer pozitivnih eksternalija Dobro održavana svojina vaših suseda što povećava tržišnu vrednost vaše imovine. Prijatan miris parfema koji koristi osoba pored koje sedite. Poboljšanje navika vozača u smislu smanjenja rizika od nesreća i sudara. Napredak u nauci.

Eksternalije i efikasnost Ključno je da eksternalija utiče na položaj treće strane; tj. na položaj nekoga ko ne učestvuje u aktivnosti koja proizvodi eksterne troškove ili eksterne koristi.

Eksternalije izazivaju Paretovu neefikasnost; najčešće – previše je resursa alocirano u delatnostima koje proizvode negativne eksternalije – premalo je resursa alocirano u aktivnostima koje daju pozitivne eksternalije.

Eksternalije i svojinska prava Eksternalije predstavljaju (čisto) javno dobro. Jedno dobro je javno ukoliko se ono – troši od strane svakog pojedinca (nema ekskluzivnosti), i – svako može da troši čitavu ponuđenu količinu (odsustvo rivaliteta u potrošnji). Npr. , TV vesti.

Neefikasnost i negativne eksternalije Dva učesnika, A i B, dva dobra, novac i duvanski dim. Duvanski dim i novac su dobra za učesnika A. Novac je dobro a duvanski dim je neželjeno dobro za učesnika B. Duvanski dim je javno dobro.

Početno raspoloživa sredstva učesnika A su $y. A. Početno raspoloživa sredstva učesnika B su $y. B. Intenzivnost zadimljenosti merimo na skali od 0 (nema dima) do 1 (maksimalna koncentracija).

dim novac i dim su dobra za učesnika A 1 0 OA y. A m. A

dim novac i dim su dobra za učesnika A 1 lje bo 0 OA y. A m. A

dim novac je dobro a dim neželjeno dobro za učesnika B 0 OB bo lje 1 y. B m. B

novac je dobro a dim neželjeno dobro za učesnika B dim 1 lje bo m. B y. B 0 OB

Koja je efikasna alokacija dima i novca?

dim 1 0 OA 1 m. B y. A y. B m. A 0 OB

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim 1 1 efikasne alokacije 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

Pretpostavimo da nema načina da se novac razmeni za promene u nivou dima. Koja će tada biti najbolja alokacija za učesnika A? Da li je ta alokacija efikasna?

dim 1 1 efikasne alokacije 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim izbori za A dim 1 1 efikasne alokacije 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim izbor koji je najbolji dim za A je neefikasan izbor 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

I dalje pretpostavljamo da nema načina da se novac razmeni za promene u nivou dima. Koja će tada biti najbolja alokacija za učesnika B? Da li je ta alokacija efikasna?

dim izbori za B dim 1 1 efikasne alokacije 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

izbor koji je najbolji za B dim 1 0 OA dim 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim izbor koji je najbolji dim za B je neefikasan izbor 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

Prema tome, ako A i B ne mogu da razmenjuju novac za promene u intenzitetu dima, onda će ishod biti neefikasna alokacija. Biće ili suviše dima (to je najbolji izbor za A) ili suviše malo dima (najbolji izbor za B).

Eksternalije i svojinska prava Ronald Kouz (Coase) je uočio da većinu problema nastalih usled prisustva eksternih efekata treba pripisati neadekvatnoj specifikaciji svojinskih prava i, tome posledično, odustvu tržišta na kome bi se putem razmene internalizovali eksterni troškovi ili eksterne koristi.

Navođenje onoga ko proizvodi eksternaliju da snosi sve troškove ili da uživa sve eksterne koristi eksternalije naziva se internalizovanjem eksternalije.

Ni učesnik A ni učesnik B nisu vlasnici vazduha u sobi koju dele. Šta se dešava kada se ovo svojinsko pravo uvede i dodeli nekom od njih dvojice?

Pretpostavimo da je svojina na vazduhu u sobi dodeljena učesniku B. Učesnik B sada može da proda “pravo na pušenje”. Da li će se u sobi uopšte pušiti? Ako hoće, koliko će se pušiti i koja će biti cena za tu količinu pušenja?

Neka p(s. A) bude cena koju učesnik A plaća učesniku B da bi mogao da puši do intenziteta zadimljenosti sobe od s. A.

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim p(s. A) 1 1 s. A 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim p(s. A) 1 1 oba učesnika dobijaju i postoji pozitivna količina pušenja s. A 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim p(s. A) 1 1 s. A 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB uspostavljenja tržišta razmene svojinskih prava dovodi do efikasne alokacije

Sada pretpostavimo da je svojina na vazduhu u sobi dodeljena učesniku A. Učesnik B sada može da plati učesniku A da smanji intenzitet pušenja. Kolika će zagađenost biti u ovom slučaju? Koliko će novca B biti spreman da plati učesniku A?

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim 1 0 OA 1 y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim p(s. B) 1 1 s. B 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim p(s. B) 1 1 s. B 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB oba učesnika dobijaju i postoji smanjena količina dima

dim p(s. B) uspostavljenja 1 tržišta razmene svojinskih s. B prava na pušenje dovodi do efikasne alokacije uz smanjenje zadimljenosti 1 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

Primetimo sledeće: – učesnik kome su dodeljena svojinska prava je u boljem položaju u odnosu na položaj koji bira u odsustvu svojinskih prava; – količina zadimljenosti u stanju ravnoteže zavisi od toga kom učesniku su dodeljena svojinska prava.

dim p(s. A) p(s. B) 1 1 s. B s. A 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB s. A ¹ s. B

Da li postoji slučaj da je količina zadimljenosti u ravnoteži ista bez obzira kom učesniku su dodeljena svojinska prava na pušenje u sobi?

dim p(s. A) p(s. B) 1 1 s. A = s B 0 OA y. A m. A y. B m. B 0 OB

dim p(s. A) p(s. B) 1 1 s. A = s B 0 OA y. B 0 OB za oba učesnika GSS je konstantna za dati nivo intenziteta pušenja

dim p(s. A) p(s. B) 1 1 s. A = s B 0 OA y. B 0 OB za oba učesnika preferencije moraju biti kvazilinearne po novcu, U(m, s) = m + f(s)

Kouzova teorema: ako su preferencije učesnika kvazilinearne po novcu, tada se proizvodi efikasan nivo dobra koje stvara eksternalije bez obzira na način na koji su svojinska prava raspodeljena među učesnicima.

Eksternalije i proizvodnja Čeličana zajednički proizvodi čelik i zagađenje. Zagađenje nepovoljno utiče na obližnji ribnjak. Obe firme prihvataju tržišnu cenu svojih proizvoda. p. S je tržišna cena čelika. p. F je tržišna cena ribe.

c. S(s, x) su troškovi čeličane kada proizvodi s jedinicia čelika zajedno sa x jedinica zagađenja. Ukoliko čeličana ne snosi nikakve eksterne troškove zagađenja, onda je njena funkcija profita definisana kao i problem čeličane je

Uslovi prvog reda za maksimum profita su i

govori da čeličana treba da proizvodi nivo autputa za koji je cena jednaka graničnim troškovima.

govori da čeličana treba da proizvodi nivo autputa za koji je cena jednaka graničnim troškovima. predstavlja stopu po kojoj interni troškovi proizvodnje čeličane opadaju kada zagađivanje x raste

govori da čeličana treba da proizvodi nivo autputa za koji je cena jednaka graničnim troškovima. predstavlja stopu po kojoj interni troškovi proizvodnje čeličane opadaju kada zagađivanje x raste, dakle je granični trošak čeličane usled smanjenja zagađivanja

je granični trošak čeličane smanjenja zagađivanja. Koja je granična korist čeličane od smanjenja zagađenosti?

je granični trošak čeličane smanjenja zagađivanja. Koja je granična korist čeličane od smanjenja zagađenosti? Nula, pošto čeličana nije suočena sa svojim eksternim troškovima. Dakle, čeličana bira takav nivo zagađivanja za koji je

Primer: Neka je c. S(s, x) = s 2 + (x - 4)2 i p. S = 12. Tada a uslovi prvog reda za maksimum profita su i

određuje nivo autputa čeličane za koji ona ostvaruje maksimum profita; s* = 6. predstavlja granični trošak čeličane od smanjivanja zagađenja. Pošto ona nema koristi od toga ona određuje x* = 4. Maksimalan profit čeličane je

Troškovi ribnjaka prilikom ulova f jedinica ribe, u uslovima kada čeličana emituje x jedinica zagađenja, iznose c. F(f, x). Za dato f, c. F(f, x) raste sa porastom x; tj. , čeličana nanosi negativne eksternalije za ribnjak.

Funkcija profita ribnjaka je problem ribnjaka da

Potreban uslov za maksimum profita je Veća zagađenost povećava granične troškove ribnjaka i smanjuje njegov autput i obara njegov profit. Ovo su eksterni troškovi zagadjenja.

Primer: neka je c. F(f; x) = f 2 + xf i p. F = 10. Eksterni trošak nametnut ribnjaku od strane čeličane iznosi xf. Pošto ribnjak nema kontrolu nad x on mora prihvatiti izbor x koji pravi čeličana kao dat. Prema tome, funkcija profita ribnjaka je

Za dato x, potreban uslov za maksimum profita je Dakle, za dati nivo zagađenosti x koji mu je nametnut, nivo autputa koji ribnjaku obezbeđuje maksimum profita je Primetimo da ribnjak ostvaruje manji profit i proizvodi manji autput kada čeličana povećava nivo zagađenosti.

Čeličana, ignorišući eksterne troškove koje nameće ribnjaku, bira x* = 4, tako da nivo autputa ribnjaka za koji mu je profit maksimalan iznosi f* = 3, što ribnjaku daje maksimalan mogući profit od Primetimo da su eksterni troškovi ribnjaka $12.

Da li su ovi izbori dve firme efikasni izbori? Kada čeličana ignoriše eksterne troškove svojih izbora, suma profita dve firme je $36 + $9 = $45 Da li je $45 najveći mogući ukupan profit koji se može ostvariti?

Spajanje firmi i internalizacija Pretpostavimo da su se dve firme objedinile. Koji je nivo najvišeg profita nove firme? Koji izbori s, f i x maksimiziraju profit nove firme?

Potrebni uslovi za maksimum profita su: rešenja su:

Maksimalan profit nove firme je: što je veći nivo od $45, tj. sume profita pre spajanja

Spajanje je dovelo do poboljšanja efikasnosti. Kada je delovala samostalno, čeličana je proizvodila x* = 4 jedinica zagađenja. Unutar objedinjene firme, proizvodnja zagađenja iznosi samo xm = 2 jedinice. Dakle, objedinjavanje je dovelo do poboljšanja efikasnosti i do smanjenja proizvodnje zagađenosti. Zbog čega?

Funkcija profita čeličane je pa su granični troškovi proizvodnje x jedinica zagađenja Kada nije suočena sa eksternim troškovima koje stvara, čeličana povećava zagađenost sve do tačke kada su ovi granični troškovi ne izjednače sa nulom; dakle x* = 4.

Funkcija profita objedinjene firme je Granični troškovi zagađivanja su Granični troškovi zagađivanja u slučaju objedinjene firme su veći jer je ona suočena sa punim troškovima zagađivanja kroz porast troškova proizvodnje u svom ribnjaku pa će se proizvoditi manje zagađenja u slučaju objedinjene firme.

Ali zašto je nivo zagađivanja objedinjene firme xm = 2 efikasan? Eksterni troškovi koji pogađaju ribnjak su xf, pa su eksterni granični troškovi zagađivanja Granični troškovi smanjenja zagađenosti za čeličanu su Efikasnost zahteva

Spajanje firmi dovodi do internalizacije eksternalija i indukuje ekonomsku efikasnost. Na koji još način može biti postignuta internalizacija i dostignuta ekonomska efikasnost?

Kouz i eksterni efekti proizvodnje Kouzov argument je da eksternalija postoji jer ni čeličana ni ribnjak nemaju vlasništvo nad vodom koja se zagađuje. Pretpostavimo da su stvorena svojinska prava na vodu i da su pripisana jednoj od firmi. Da li će sada doći do ekonomske efikasnosti?

Neka ribnjak raspolaže vodom. On sada može da na konkurentskom tržištu proda pravo na zagađivanje po ceni od $px za svaki stepen zagađenosti. Funkcija profita ribnjaka sada postaje Za dato pf i px, koliko će ribe i koliko svojinskih prava ribnjak želeti da proizvede? (Primetimo da x sada predstavlja instrumentalnu varijablu za ribnjak. )

Uslovi za maksimum profita su što daje (ponuda ribe) (ponuda svojinskih prava)

Čeličana mora da kupi jedno svojinsko pravo za svaku jedinicu zagađenja koje emituje pa je sada njena funkcija profita Za dato pf i px, kolika će biti proizvodnja čeličane i koliko će vlasničkih prava da kupi?

Uslovi za maksimum profita su što daje (ponuda čelika) (tražnja za svojinskim pravima)

Na konkurentskom tržištu vlasničkih prava za zagađivanje, px mora biti takvo da očisti tržište pa je, u ravnoteži, Tako je ravnotežna cena svojinskih prava a ravnotežna količina prava koja su predmet trgovine je

dakle, ako je ps = 12 i pf = 10 , onda je Ovo predstavlja efikasan ishod.

P: Da li bi rezultat bio drugačiji da su svojinska prava nad vodom dodeljena čeličani? O: Ne bi. Profit je linearna, i zato i kvazilinearna, funkcija po novcu, a Kouzova teorema kaže da je postignuta efikasna alokacija bez obzira na dodelu svojinskih prava. (s time da vlasnik prava postaje bogatiji)

Tragedija zajedničke svojine Zamislite pašnjak koji je u “zajedničkoj svojini” svih stanovnika sela. Seljani napasaju krave na pašnjaku. Kada je c krava bilo na ispaši, ukupna proizvodnja mleka je f(c), gde je f’>0 i f”<0. Kako seljani da napasaju svoje krave da bi im ukupan dohodak bio maksimalan?

mleko f(c) c

Neka je cena mleka $1 i neka su troškovi napasanja jedne krave jednaki $pc. Tada je funkcija profita čitavog sela a problem seljana je

Broj krava , c*, koji maksimizira dohodak mora da zadovolji tj. , granični dobitak na dohotku od poslednje krave na ispaši mora da bude jednak graničnom trošku njene ispaše.

p cc mleko f(c) nagib = f’(c*) nagib = pc c* c

p cc mleko f(c*) f(c) nagib = f’(c*) maksimalan dohodak nagib = pc c* c

Za c = c*, prosečan dobitak od ispaše jedne krave je jer je f’ > 0 i f” < 0.

p cc mleko f(c*) nagib = f’(c*) c* f(c) c

Za c = c*, prosečan dobitak od ispaše jedne krave je jer je f’ > 0 i f” < 0. Dakle, ekonomski profit uvođenja još jedne krave je pozitivan. Pošto niko ne poseduje zajedničku svojinu ulaz je slobodan.

Ulazak se nastavlja sve dok ekonomski profit od napasanja još jedne krave ne padne na nulu; tj. , sve dok ne važi

p cc mleko f(c*) nagib = f’(c*) c* f(c) c

p cc mleko f(c*) nagib = f’(c*) c* f(c) c pašnjak je prekomerno iskorišten, što je tragično

Razlog ove tragedije je u tome da kada seljanin doda još jednu kravu njegov dohodak raste (za f(c)/c - pc) , ali pada dohodak svih ostalih seljana. Seljanin koji je dodao još jednu kravu ne uzima u obzir troškove koje time nameće ostatku sela.

Danas u “tragediju zajedničke svojine” mogu se svrstati: – prekomerni ribolov na otvorenim morima – prekomerna seča drva na javnom zemljištu – prekomerno korišćenje javnih parkova – zagušenje saobraćaja u urbanim prostorima.