KLINIKA DIJAGNOSTIKA BOLESTI SVINJA Obolenje koje deluje na

KLINIČKA DIJAGNOSTIKA BOLESTI SVINJA Obolenje koje deluje na neki određeni organ izaziva izvesne poremećaje njegove funkcije, a kod jačeg delovanja i morfološke promene njegove građe. Podaci o tim funkcionalnim i strukturnim promenama mogu se dobiti iz: ‒ anamneze ili ‒ na osnovu klinčkog ispitivnja. Oni su dobili naziv klinička pojava, pojava simptom, simptom znakov i fenomeni Uobičajeno je da se simptomima zovu promene dinamičkog karaktera koje govore o simptomima funkcionalnim poremećajima, a znacima one pojave kojima se bolesni procesi vidljivo ipoljavaju, na primer gangrana kože idr. Postaviti dijagnozu znači: − Odrediti lokalizaciju patološkog procesa − Ustanoviti karakter promena organa i tkiva i − Pronaći uzrok koji je izazvao obolenje. 1

Preduslov za racionalno i svrsishodno lečenje je postavljanje pravilne dijagnoze. Reč dijagnoza je izvedena iz Grčkih reči: Dia – između Gignoskein – znati U prevodu bi to značilo prepoznati bolest i poznavati razliku između te bolesti i drugih bolesti. TIPOVI DIJAGNOZA – Diferencijalna dijagnoza – Tenativna dijagnoza (sumnja) – Verovatna dijagnoza – Etiološka (definitivna) dijagnoza – Patoanatomska dijagnoza – Otvorena dijagnoza – Neutvrđena dijagnoza 2

Diferencijalna dijagnoza Predstavlja listu bolesti koje mogu biti odgovorne za klinički i laboratorijski nalaz kod pacijenta. Tenativna dijagnoza (sumnja) Predstavlja našu sumnju na oboljenje koju uspostavljamo nakon uvida u Tenativna dijagnoza istoriju oboljenja i obavljenog inicijalnog pregleda. Verovatna dijagnoza Ovu vrstu dijagnoze postavljamo nakon detaljnijeg kliničkog pregleda i nakon “ukrštanja”podataka za nekoliko diferencijalno dijagnostički sličnih kliničkih entiteta, dakle ona predstavlja proizvod sinteze diferencijalnih dijagnoza. Etiološka (definitivna) dijagnoza Podrazumjeva utvrđivanje uzroka (uzročnika oboljenja) uključuje i: - Opis pormećaja funkcije i strukture organizma - Objašnjenje zavisnosti kliničkih simptoma od uzroka (uzročnika bolesti). Patoanatomska dijagnoza Ovu dijagnozu zasnivamo na osnovu podataka dobijenih patoanatomskom sekcijom (obdukcijom). - Uklučuje opis promjena nastalih na organima i sistemima organa tokom obolenja. (npr. Hemoragični gastroenteritis) Otvorena dijagnoza - je ona dijagnoza kod koje smo uočili kliničke simptome ali ih nismo determinisali. 3

METODI KLINIČKOG PREGLEDA SE DELE NA : REDOSLED KLINIČKOG PREGLEDA 1. OSNOVNE ( OPŠTE ) 2. SPECIJALNE 1. PREDHODNO UPOZNAVANJE SA BOLESNOM ŽIVOTINJOM : A. ANAMNEZA B. NACIONAL U OPŠTE METODE SPADAJU : – ADSPEKCIJA ( POSMATRANJE ŽIVOTINJE ) – PALPACIJA ( PIPANJE ) – PERKUSIJA ( KUCANJE ) – AUSKULTACIJA ( SLUŠANJE ) – TERMOMETRIRANJE ( MERENJE TELESNE TEMPERATURE ) 2. ISPITIVANJE ŽIVOTINJE : A. OPŠTE ISPITIVANJE : HABITUS ( ISPITIVANJE OPŠTEG STANJA ŽIVOTINJE) TRIJAS SPECIJALNO ISPITIVANJE : PREGLED KOŽE I POTKOŽNOG TKIVA PREGLED SLUZNICA PREGLED LIMFNIH ČVOROVA I LIMFNIH SUDOVA ISPITIVANJE ORGANA ZA DISANJE ISPITIVANJE ORGANA ZA KRVOTOK ISPITIVANJE ORGANA ZA VARENJE ISPITIVANJE UROPETSKIH ORGANA ISPITIVANJE NERVNOG SISTEMA SPECIJALNE DIJAGNOSTIČKE METODE : ALERGIJSKE PROBE SEROLOŠKI PREGLED MLEKA I SPERME DIJAGNOSTIČKE VAKCINACIJE 4

ANAMNEZA NACIONAL – SIGNALMAN (PODACI O ŽIVOTINJI) NACIONAL – SIGNALMAN (PODACI O ŽIVOTINJI OPŠTE METODE SPECIJALNE METODE DIJAGNOZA 5

ANAMNEZA - Predstavlja uvid u elementarne podatke o živitinji/životinjama i toku o boljenja - Potrebno je imati jasan koncept i jasan cilj, bez šablonskog pristupa - Pažnju treba fokusirati naročito na najvažnije i najizraženije simptome - Uobičajena pitanja se odnose na vreme početka bolesnog stanja, brzinu pojavljivanja simptoma i sl. - Pažnju trebamo usmeriti i na ambijent u kome životinje borave. – OBJEKTIVNA (realna, istinita) – SUBJEKTIVNA (pretpostavka) – NAMERNO I NENAMERNO LAŽNA PODACI O ŽIVOTINJI/ŽIVOTINJAMA TRIJAS – Vrsta – Temperatura – Puls – Disanje – Kontrakcije buraga – Rasa – Pol – Boja – Posebni znaci – Starost – Težina – Habitus (konstitucija, uhranjenost, temperament) 6

OPŠTE METODE 1. ADSPEKCIJA - Predstavlja audio-vizuelnu inspekciju sa daljine. – veoma važna u kliničkom pregledu svinja - Omogućava pažljivom posmatraču da uoči vidljive ili čak prikrivene promjene na pacijentu. Adspekcijom procjenjujemo još i stavove, držanje, izgled kože i sluzokoža, stepen uhranjenosti. Metoda kod dijagnostike lokomotornih oboljenja. 7

2. PALPACIJA Metoda pregleda pacijenta kojom se delovi tela pipaju rukom i vrhovima prstiju. DIREKTNA INDIREKTNA Procjenjujemo: - veličinu - konzistenciju - temperiranost - bolnost - pokretljivost - vlažnost - reponibilnost - pulzaciju arterija - prisustvo krepitacija Površinska Duboka - pruža nam više informacija o konzistencij tkiva, prisutnosti bola ili abnormalnih struktura u abdomenu i sl 8

3. PERKUSIJA Perkusija predstavlja metodu kliničkog pregleda pri kojoj udaramo(kuckamo) po površini tela sa ciljem da dobijemo informacije o stanju struktura i organa koji se nalaze u unutrašnjosti. Površinski udarci izazivaju strukture u dubini na vibraciju pri čemu se proizvode tonovi. Kvalitet tih zvukova zavisi od gustine perkutovanih organa. Zvuci dobijeni perkusijom se mogu klasifikovati kao: - Rezonantni – emituju ih organi koji sadrže vazduh (pluća). - Timpanični – emituju ih šuplji organi koji se nalaze pod pritiskom gasa (timpanični burag, sirište). -Mukao zvuk – emituju ga solidni organi (srce, jetra). -Digito-digitlana -Instrumentalna 9

4. AUSKULTACIJA Slušanje zvukova i šumova koji nastaju u unutrašnjosti tela sa ciljem da se proceni fiziološko stanje organa. – Uglavnom se upotrebljava za pregled pluća, srca i abdomena, detekcijom patoloških šumova. – Takođe možemo auskultirati i krepitacije koje nastaju kod fraktura i luksacija. – Danas se koristi uglavnom tzv. indirektna metoda za koju služi instrument, slušalica (stetoskop, fonendoskop). SPECIJALNE METODE 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. SONDIRANJE PUNKCIJA BIOPSIJA ULTRAZVUK ENDOSKOPIJA KOLONOSKOPIJA RTG – pregled i dr. . . 10

U intenzivnom odgoju svinja nalaze se velike aglomeracije životinja u ograničenom prostoru, a opasnost od nastanka i širenja bolesti povećava se sa brojem životinja. Stoga je neophodno da se sistemski prati zdravstveno stanje životinja. Nastanak, tok i oboljenja domaćih životinja uopšte uslovljavaju tri elementa: a) Uzrok – odnosno uzročnik b) Životinja i njen ambijent c) Životna sredina – odnosno biotip U intenzivnom odogoju svinja sva tri navedena elementa su potencirana i to često u negativnom smislu, jer intenzivan odogoj ima brojne prednosti ali i određene nedostatke 11

q Veoma su značajni podaci o praćenju i registrovanju proizvodnih rezultata jer se na taj način mogu već u ranoj fazi odgoja uočiti određeni poremećaji ili se bar može posumnjati na postojanje nekih poremećaja i pratiti njihovo dalje razvijanje, odnosno mogu se preduzimati i određeni dijagnostički postupci. q Bez obzira da li su znaci poremećaja zdravlja skriveni ili očigledni, hitno se mora utvrditi postojanje uzročnika bolesti i doneti tačna dijagnoza. q Pri tome se ne može ograničavati samo na ugrožene životinje, već se moraju uzeti u obzir i ostali faktori koji su bitno uticali na nastanak i tok obolenja. 12

Prvi signali da je zdravstveno stanje poremećeno mogu biti: latentni i skriveni, a na njih upozoravaju proizvodni rezultati što je prikazano sledećom šemom. Simptomi poremećaja zdravstvenog stanja Standardi u proizvodnji - Povećam morbiditet - Smanjen utrošak hrane odnosno - Povećan mortalitet - Smanjen prirast - Povećan broj kržljavaca referntne - Poremećaji u reprodukciji 13 vrednosti Očigledni poremećaji Skriveni poremećaji

Proizvodne kategorije i karakteristike proizvodnog ciklusa Prasad na sisi – dojni period Prasad na sisi Zalučena – odlučena prasad Zalučena Tovljenici – pred-tov, tov Tovljenici Priplodne kategorije – krmače, nazimice, nerastovi Priplodne kategorije Ishrana – svaštojed, PKS Ishrana Smeštajni kapaciteti – prasilište, odgajivalište, tov, bukarište, čekalište, smeštajni kapaciteti za Smeštajni kapaciteti nerastove + pomoćne prostorije Vrsta proizvodnje – “od praseta do tovljenika”, tov, proizvodnja prasadi, proizvodnja priplodnih Vrsta proizvodnje životinja 14

Podela svinjarskih farmi: 1 – Komercijalna farma je objekat koji ispunjava propisane uslove za drzanje svinja, upisan je u registar objekata i u njemu se sprovode sve mere zdravstvene zaštitie sa najvišim nivoom biosigurnosnih mera. 2 – Porodična farma tipa A je gazdinstvo sa vise od 11 svinja koje snabdeva trziste svinjama, na kome se sprovode sve mere zdravstvene zastite. Nivo biosigurnosnih mera je visok. 3 – Porodična farma tipa B je gazdinstvo koje snabdeva tržište živim svinjama na kome se ne sprovode sve mere zdravstvene zaštite, a nivo biosigurnosnih mera je nizak i nedovoljan. 4 – Seosko gazdinstvo je gazdinstvo na kome se drži do 10 svinja za soptvene potrebe vlasnika, sa niskim i neefikasnim nivoom zdravstvene zaštite i biosigurnosnih mera. 5 – Gazdinstvo sa držanjem svinja na otvorenom je gazdinstvo na kome se drže svinje u otvorenom, poluotvorenom, neograđenom ili poluograđenom prostoru, koje mogu doći u kontakt sa drugim životinjama (posebno 15 divljim), sa veoma niskim nivoom zdravstvene zaštite i biosigurnosnih mera.

Proizvodni rezultati 16

Treba imati u vidu da kod svinja nije veliki izbor metoda kojima bi se u terenskim uslovima detaljinije obavio klinčki pregled To je razlog što se u cilju postavljanja tačne dijagnoze neophodno uključiti rezultate laboratorijskih ispitivanja – bakteriološka, virusološka, serološka, patohistološka, molekularna. . Telesna temperatura –može da usmeri dalje dijagnostičke postupke, posmatrati je u kombinaciji sa drugim kliničkim simptomima npr. sa promenama na koži – povišena, normalna, hipotermija, na osnovu podataka o telesnoj temperaturi može se diferencijalnodijagnostički da odredi u koju grupu patoloških procesa može da se uvrsti nastalo patološko stanje, > može se ustanoviti pre pojave drugih prepoznatljivih simptoma Postoje velika variranja u toku 24 sata zbog čega je treba meriti minmum 2 puta dnevno – ujutru i uveče P/A pregled – je vrlo često patognomoničan, jedini, nezaobilazan pregled Pregled kože – ogledalo zdravlja svinja, temperatura kože, urtika, osip, eflorescencije diskoloracije, krvarenja – promene na koži vrlo često nastaju pre drugih 17 poremećaja - nutritivne deficijencije, inicijalne simptome kod zaraznih obolenja

T o. C 18

Elementi trijasa 19

Fiksiranje svinja 20

Fiksiranje svinja 21

Hematološka i biohemijska ispitivanja krvi U uslovima intezivnog načina proizvodnje pored živih agenasa sve češći su poremećaji metabolizma Indikacije: Oboljenja krvi – Oboljenja krvi anemija prasadi, akutna ozračenja, leukoza – leukocitoza, neutrofilija Oboljenja prizrokovana bakterijama i virusima - Oboljenja prizrokovana bakterijama i virusima leukocitoza, neutrofilija, povećanje conc. fibrinogena i globulina, bakt. toksini=trombocite=>trombokoagulantnih materija=DIK, trombocitopenična purpura, KKS=trombocitopenija Poremećaji mineralnog metabolizma – Poremećaji mineralnog metabolizma paretična stanja i epifizioliza, narušen odons Ca i P (1. 14 -1. 3: 1), = hipokalcemija, hipofosfatemija, metaboličke osteopatije> aktivnost alkalne fosfataze Hepatopatije – Hepatopatije česta oboljenja jetre =jednolična i deficitarna ishrana, bakterijski toksini, mikotoksini (primarne hepatopatije) Sekundarne hepatopatije (bakterijske, virusne i parazitske etiologije) Masna jetra prasadi sisančadi< sposobnost hepatocita da sitetišu apoproteine, mikotoksini=<sinteza apoproteina i albumina < proteosinteza u jetri=< conc. albumina i lipoproteinskih frakcija u krvi, a < conc, aminokiselina kod distrofija jetre > conc. AST, ukupnog bilirubina, kod nekih virusnih obolenja =hiperbilirubinem. Miopatije – Miopatije stres, glikogenoliza u mišićima>conc. mlečne kis. > aktivnost kreatinkinaze+kod nekih trovanja Poremećaji u reprodukciji – Poremećaji u reprodukciji anestrije (greške u ishrani+bakt. +virusi), pokazatelji energetskog statusa: 22 glikoza, ukupni holesterol, HDL, LDL, holesterol i trigliceridi, Ca, P kod cistične degeneracije jajnika

Vađenje krvi − − − anteriorna vena cava v. jugularis ušne vene repna vena orbitalni sinus v. cephalica 23

Vađenje krvi 24

25

26

Zdravstveno stanje zapata Početak − Započeti razgovor sa vlasnikom o problemima koji ga opterećuju − Kompletirati podatke+napraviti prioritete=ekonomski − Napraviti listu ciljeva kratkoročnih i dugoročnih − Zabeležiti odogovore i diskutovati o njima − Napraviti tabelarne i grafičke prikaze+fotografije+napisati izveštaj Pregled i ocena proizvodnih rezultata − Za svaku proizvodnu kategoriju − Za svaki objekat 27

Obilazak farme Veoma je važno obići sve proizvodne kategorije na farmi, prasilište, odgajivalište, tov, reproduktivne kategorije i dr. radi uočavanja: − kličkih znaka bolesti, − poremećaje u ponašanju, − steći utisak o prostoru, smeštajnim uslovima, ventilaciji, svetlu, dostupnosti hrane i vode i i dr. Važno je porazgovarati sa svim zaposlenim na farmi naročito sa radnicima koji su svakodnevno u neposrednom kontaktu sa životinjama Zdravstvena zaštita svinja podrazumeva pre svega opservaciju grupe, važno je opservirati i pojedinačne životinje, na taj način se može doneti odluka o eventualnim specijalnim pregledima ili eutanaziji pojedinih životinja radi pregleda – P/A, laoratorijskog i dr. − oceniti telesnu kondiciju i uporediti je sa parametrima iz tabele - tabela − utvrditi parametre trijasa i uporediti ih sa tabelarnim vrednostima – tabela − utvrditi tehnološke parametre prema tabeli 28

Obilazak farme Upoznavanje sa konceptom „četri kruga“ — Sistematičan pristup — Cilj je da se prikupe relavantne informacije u vezi sa zdravljem i dobrobiti životinja i bude sistematičan u davanju konačnog izveštaja - mišljenja. — Svaki sledeći „krug“ je fokusiraniji sa kulminacijom pregleda individualnih životinja. 29

Prvi krug Opservacija - obilazak spoljašnosti farme Podrazumeva obilazak kompletne “spoljašnjosti” farme radi procene i sticanja utiska o samoj farmi. Ovaj krug je veoma važan kada neku farmu obilazite prvi put. Procena spoljašnjosti farme pruža podatke o: Ø sveukupnom izgledu farme, tehnološkim karakteristikama farme, tehnologiji i tehnološkim rešenjima na farmi, Ø održavanju, menadžmentu, zaposlenim Ø takođe na ovaj način se može steći utisak o proceni biosigurnosti na farmi i biosigurnosnim rizicima 30

Drugi krug Opservacija - obilazak unutražnjosti objekata na farmi Obilazak unutrašnjosti svih objekata na farmi Øcilj je steći utisak o ambijentu i smeštajnom prostoru u kome životinje borave. Øvažno makar u pejedinim segmentima proći kroz objekat od početka do kraja. ØNa ovaj način se može steći utisak o ventilaciji, osvetljenju, tehnološkim rešenjima držanja i dr. ØOvom priliko se ocenjuje veličina smeštajnog prostora, denzitet životinja u pojedinačnim i grupnim boksevima. Preporuke veličine smeštajnog prostora su date u tabeli(). ØTakođe se ocenjuje stanje telesne kondicije u zavisnosti od kategorije i starosti životinja - prema tabeli (). Stiče se utisak o opštem zdravstvenom satnju zapata: Ø da li su prisutni vidljivi znaci poremećaj zdravstvenog sistema poput kašalja, kijanja, dijareje 31 Ø treba kvantifikovati njihovo prisustvo i izraziti u procentima ili konkretnim brojevima.

Prevalenca ne mora biti egzaktno utvrđena Utvrđivanje prevalence ima za cilj: Ø Raširenost problema: procenu da li je problem generalno prisutan ili samo kod pojedinih životinja, kategorija ili bokseva, Ø Da li je problem vezan za prisustvo bolesti ili je posledica loših smeštajnih uslova (dobrobit) Ø Utvrđuje stepen intervencije (metafilakse) Ø Omogoćava nam procenu uspeha preduzetih mera 32

Treći krug – opservacija pojedičanih bokseva Ocenjujemo zdravstveno stanje životinja u pojedinačnim boskevima. Na osnovu infromacija prikupljenih u drugom krugu identifikujemo najreprezentativnije bokseve u kojima ćemo proceniti zdravstveno stanje i/ili raširenost problema. Ø najbolje je ući u boks u kome su životinje smeštene, Ø ovo je prilika da se provere i sitemi za napajanje vodom (pritisak i protok vode u niplama) (Tabela) izvrši organoleptički pregled hrane u hranilicama. Opšti utisak o: Ø telesnoj masi, uhranjenosti, Ø kondiciji, Ø ponašanju, Ø stavu Ø da li je problem prisutan kod pojedinačnih životinja ili je prisutan na nivou celog boksa Zabeležiti dobijene podatke o telesnoj masi - kondiciji i uporediti ih sa referentnim vrednostima u tabeli (). Ovo je najbolja prilika da se detektuje prisustvo dijareje, kašlja i sl. 33

Ø Bitno pregledati reprezentativan broj bokseva iz različitih segmenata svih objekata za smeštaj određene proizvodne kategodije svinja na farmi detektovanih u drugom krugu opservacije Ø Stičemo utisak o raširenosti i dubini problema na farmi. Ø Prelged pojedinačnih životinja u boksu kod kojih su prisutni hronični, jače izraženi simptomi 34

Četvrti krug – pregled pojedinačnih životinja U ovom - finalnom koraku se vrši: Ø klinički pregled pojedinačnih životinja Ø Beleže sve detektovane promene kao i detektovanje hronično obolelih životinja Ovom prilikom se uzima trijas životinja i poredi sa referentnim vrednostima (tabela) Ø U ovom koraku se takođe vrši identifikacija životinja sa akutnom kliničkom slikom od kojih će se uzeti suspektni klinički materijal za dalja dijagnostička ispitivanja, Ø Odabrati životinje koje će biti žrtvovane za uzorkovanja uzoraka tkiva i telesnih tečnosti. Prilikom “odabira” životinja koje će biti žrtvovane treba voditi računa da: Ø Život životinje žrtvuje zbog opšteg dobra Ø Životinje moraju da budu odabrane na način da predstavljaju reprezentativan uzorak u smislu progresije kliničke simptomatologije i drugih stanja koje pokazuju; Ø Akutno obolele životinje su uvek bolji izbor obzirom na daleko veću verovatnoću ustanovljavanja etioloških faktora; 35 Ø Neterapirane životinje su bolje uzorak.

Broj odabranih životinja koje treba žrtvovati zavisi od cilja koji želimo postići. Ø Po pravilu, prvo se obdukuju uginule životinje, broj obdukovanih životinja treba da iznosi onoliko koliko je neophodno da se ustanovi obrazac uginuća koji sugeriše ustanovljavanje najdominantije patologije kod svake proizvodne kategorije i/ili na celoj farmi. Ø Na osnovu obdukcionog nalaza i kliničke simptomatologije , odabira se broj životinja koje treba žrtvovati zbog dobijanja svežeg uzorka. *Broj žrtvovanih životinja zavisi od individualnih slučajeva i njihovog obdukcionog nalaza* Ø Kada se razmatra multifaktorijalna etiologija važno je znati da nemaju sve životinje sve prisutne patogene na farmi Ø Ovo ukazuje da je ponekad potrebno žrtvovati dovoljan broj životinja koje bi predstavljale reprezentativan uzorak za sva klnička i patomorfološka stanja ustanovljena na farmi (naročito važno na većim gazdinstvima). Ø U slučajevima kada je u pitanju jedan (ciljani) patogen i pojedinačna dijagnoza dovoljno je odabrati - žrtvovati jednu ili dve reprezentativne životinje. *Uzimanje uzoraka od živih životinja (antemortem) se podrazumeva* 36

Sumiranje – grupisanje i procena prikupljenih informacija Cilj koncepta je da se prikupi što više informacija i stekne kompletan uvid i slika o zdravstvenog stanju kompletog zapata važno za: Ø donošenje konačne ocene opšteg zdravstvenog stanja i proizvodnje Ø davanju preporuka u vezi sa pojedinačnim problemima – npr. bolestima. Tradicionalan pristup u sumiranju i proceni (pravilo četri čula) prikupljenih podataka kod profesionalaca biomedicinske struke (lekari, DVM) podrazumeva proces: Ø procene subjektivnih informacija i podataka prikupljenih od vlasnika (i/ili pacijenta) - ANAMNEZA (Kvalitativne opservacije) I Ø procene objektnivnih rezultata – NALAZA (Kvantitativni podaci) Grupisani podaci olakšavaju primenu principa tzv. „Okamove oštrice“ (najjednostavnije objašnjenje je najverovatnije). Praktično to bi značilo da je na primer edem pluća, ascites i respiratorna dispnoja najverovatnije posledica cirkulatrnih poremećaja pre nego da je životinja 37 inficirana sa tri različita patogena koji svaki po na osob može biti uzrok samo jednog od pomenutih simptoma.

Nakon grupisanja prikupljenih podataka moguće je sastaviti listu diferencijanih stanja. Na ovaj način uzimamo u obzir kompletnu listu svih mogućih stanja pri čemu izbegavamo fokus samo, na primer, na infektivne bolesti. D = degenerativna obolenja A = anomalije M = metaboločki poremećaji N = nutritivna obolenja, neoplastična obolenja I = infektivna obolenja, inflamatorna stanja i imunološki poremećaji T = trauma, trovanja Jedan od nedostataka ovog akronima je što onemogućava utvrđivanje prioriteta. Sa druge strane ohrabruje mlade kolege da generišu dugačku listu mogućih stanja Proces postavljanja dijagnoze ide u pravcu od postavljanja diferencijalne do etiološke (definitivne) dijagnoze. Da bi se došlo do definitvne dijagnoze mora se biti: Sistematičan – prikupljanje informacija, Objektivan – grupisanje i procena informacija, Uzeti u obzir sve relavantne podatke – kvalitativne, kvantitativne podatke. 38

Ček-liste - liste sa unapred pripremljenim pitanjima Ø u napred pripremljena pitanja mogu bit korisne za specifične probleme, za rutinsku proveru, ali u većini slučajeva nisu praktične za kompletno sagledavanje problema. Ø Primena ček-listi ograničava mogućnosti rešavanja problema a posebno ne mogu biti pogodne za otkrivanje nekog novog problema. Ø Postoji mnogo segmenata da bi se napravila validna jedistvena ček-lista za sve farme. Ø Farma specifične ček-liste ili ček-liste za posebne aspekte međutim mogu biti korisne 39

Pregled i ocena objekata za smeštaj životinja − Sistem gajenja − Tehnološke karakteristike farme − Broj objekata − Broj komora, obora i sl. − Broj krmača, − Broj životinja na farmi i po pojedinim kategorijama −Konverzija hrane po kategorijama − Veličina smeštajnog prostora – tabela − Temperatura u objektima za pojedine kategorije 40

Prirast 41

Veličina smeštajnog prostora 42

Potrebe za vodom 43

Tehnologija/menadžment reprodukcije na farmi − Da li se vrši V. O ili prirodan pripust − Procedura za dobijanje, rukovanje, skladištenje semena − Tehnologija osemenjavanja − Kako se vrši detekcija estrusa − Kako se vrši dijagnostika gravididteta − Rezultati: %koncepcija, %povađanja, %prašenja, servis period – dani − Kako se evidentiraju i kakav je postupak u slučaju pojave abortusa i dr. Performanse krmača – Tehnologija prašenja Elementarne podatke o životinjama − Gde i kako se krmače drže po osemenjavanju Jasan koncept i jasan cilj, − Kada se krmače uvode u prasilište bez šablonskog pristupa − Da li se krmače peru pre uvođenja u prasilište − Da li se vrši tretman parazitarnih infekcija pre ulaska u prasilište − Da li se i kako vrši indukcija prašenja − Da li se porođaj odvija pod kontrolom „čoveka“ − Da li se vrši „egalizacija“ – „podmetanje“ legala i prasadi, kada se vrši – vreme i kako se vrši − Kako se vodi evidencija prašenja – broj živooprašene, mrtvooprašene, avitalne prasadi i dr. − Porođajna težina prasadi i legla 44 − Trajanje laktacije

Prisustvo bolesti na farmi MOŽE POSLUŽITI I KAO ČEK-LISTA − Kakva je progresija kliničke siptomatologije koja prethodi pojavi bolesti − Kod koje starosne kategorije se pojavljuje obolenje − Koliko dugo traje ovakvo stanje − Da li je oporavak posle svih preduzetih mera potpun ili delimičan − Koliki je mortalitet i morbiditet u pojedinim grupama, po mogućstvu - od pojedinih afekcija. . − Kakv se tretman sprovodi i kakav je njegov rezultat − Da li se bolest pojavljuje izneneada – ekspolozivno ili nastupa postepeno − Tok obolenja − Koje su prve afektirane životinje – kategorije − Da li se inicijalni znaci bolesti razlikuju od kasnije simptomatologije oboljenja − Da li su neke druge životinje obolele osim svinja − Da li se obolenje javlja endemski ili sporadično − Da li se bolest pojavljuje kod svih životinja ili postoji zakonitost: po polu, kod samo nekih životinja, u pojedinim segmentima proizvodnje, u pojedinim objektima, komorama, boksevima i sl. − Da li je menjana ako jeste kako, gde, kada postojeća tehnologija na farmi po pitanju, smeštaja, toka proizvdnje, ishrane i sl. . − Da li je problem postojajo ranije na farmi − Da li postoji poseban prostor na farmi u koji se izdvajaju bolesne životinje - bolnica 45

Mortalitet − Trenutni mortalitet na farmi po kategorijama − Da li se vodi evidencija o uzroku uginuća − Ukoliko ne postoji evidencija uzroka uginuća – uzeti detaljnu anamnezu radi eventualnog ustanovljavanja obrasca uginuća − Kada se vremenski po proizvodnim kategorijama mortalitet najčešće javlja − Da li postoji sezonski obrazac uginuća, trend i sl. − Raspitati se o detaljnoj kliničkoj simptomatologiji koja je prethodila uginuću − Da li se uginuća javljaju po prvi put. . . − Šta je preduzeto po tom pitanju Elementarne podatke o Metafilaksa i imunoprofilaksa na farmi životinjama Jasan koncept i jasan cilj, bez šablonskog pristupa − Koje se vakcine koriste na farmi − Koje se životinje vakcinišu i u kom vremenskom periodu − Da li se vrši „čišćenje od parazita“ kad, kod kojih kategorija, šta se koristi od preparata i dr. . . − Da li se i kad, kako i koji medikamentozni programi koriste na farmi 46

Proizvodni rezultati 47

Hrana i ishrana životinja na farmi − Da li farma proizvodi sopstvenu hranu ili je kupuje − Da li postoje recepture za pripremu PKS, ko ih pravi, ko vrši pripremu hrane i dr. . . − Kako se hrani skladišti − Kakv je sistem ishrane na farmi Prasilište − Da li bude zahvaćeno kompletno leglo ili samo pojedina prasad − Da li obole krupnija ili sitnija prasad obole − Da li su obolela prasad poreklom od nazimica ili višepraskinja. Elementarne podatke o životinjama Jasan koncept i jasan cilj, bez šablonskog pristupa 48

Najčešće uočeni problemi − Raslojenost − Zaostala u porastu − Kržljavci − Tonus − Poremećaji uzimanja hrane i vode − Poremećaji lokomotronog sistema – otok zglobova, šepanje, pareze, paralize. . . − Prolapsus rektuma − Hernija − Kanibalizam: rep, uši, njuška ili oblici takvog ponašanja, njuškanje stomaka – međusobno sisanje. . . − Trijas − Febra − Proliv različitog izgleda boje konzistencije mirisa i dr. . . − Kijanje – frekvenca, kvalitet, kvantitet − Nosni iscedak – kvalitet, kvantitet − Kašalj – kvalitet, kvantitet − Respiracija – kvalitet, kvantitet. . . − Dlačni pokrivač – kvalitet − Promenjena boja kože − Eflorescencije kože − Kožne lezije − Anemija − Poremećaj ekskrecije − Neurološki poremećaji Vezani za bolesti !!! 49

− Kanibalizam - kod većeg broja životinja − Kožne lezije usled neadekvatnih strukturnih rešenja boksa – ograda, pod i dr. − Zaostajanje u porastu – raslojenost zbog manjeg broja hranidbenih mesta i dr. − Loši zoohigijenski uslovi u boksu i dr. Vezano za ambijent u kome životinje borave !!! − Konzumacija hrane − Prirast − Stanje kože i dlačnog pokrivača − Stanje papaka − Medikamentozni program: kroz hranu/vodu − Simptomi deficita Vezano za hranu i ishranu !!!50

Prusustvo bolesti Prisustvo neke bolesti na farmi ili zapatu se može potvrditi na osnovu: — Kliničke simptomatologije, — P/A nalaza, — informacija sa klanice, — specijalnim metodama pregleda — laboratorijskim nalazima, — primenom određenih vakcina, — primenom odgovarajućih medikamentoznih programa i dr. 51

Na kraju − Dati preporuku za saniranje postojećeg stanja − Iplanirati sledeću posetu − Napraviti plan za uzorakovanje ako je neophodno − Uporediti rezultate sa prethodnom posetom − Obavezno obezbediti pisani izveštaj o poseti farmi koji sadrži vaša zapažanja o ozdavstvenoj situaciji i proizvoidnim rezultataima, nalaz kliničke opservacije, laboratorijske nalaze, mišljenje o postojećim problemimima, predlog mera za sanaciju postojećeg stanja Strategija kontrole bolesti mora da bude sačinjena posebno za svaku farmu, zapat i proizvodnu jedinicu, a svaki program se zasniva na epidemiologiji i patogenosti uzročnika, sopstvenih mogućnosti i menadžmentu. 52