Eksternalije javna dobra i zajedniki resursi Copyright 2004

Eksternalije, javna dobra i zajednički resursi Copyright© 2004 South-Western XIII glava

Setimo se… …čuvene metafore Adama Smita, , , nevidljiva ruka” tržišta navodi kupce i prodavce koji se na tržištu rukovode ličnim interesima da maksimiziraju ukupnu korist koju društvo ima od tržišta. Ali neuspesi tržišta se ipak dešavaju. Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST TRŽIŠTA • Eksternalije su nenadoknađeni (ili nekompenzovani) uticaji postupaka neke osobe na dobrobit nekoga sa strane. • Eksternalije dovode do neefikasnosti tržišta, pa tržišta ne uspevaju da maksimiziraju ukupan višak. Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST TRŽIŠTA • Eksternalije nastaju. . . kada se neka osoba bavi aktivnošću koja utiče na dobrobit nekoga sa strane, … …a pri tom niti plaća, niti dobija neku naknadu povodom tog efekta. Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST TRŽIŠTA • Ako je efekat na posmatrača sa strane nepovoljan, eksternalija se naziva: negativna eksternalija. • Ako je efekat na posmatrača koristan, takva eksternalija se naziva: pozitivna eksternalija. Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST TRŽIŠTA • Negativne eksternalije • Gasovi iz automobila – urušava zdravlje ljudi. Vlada pokušava da reši ovaj problem uvođenjem standarda emisije gasova za automobile i uvođenjem akciza na benzin. • Pušenje cigareta – zabrana pušenja, edukacija i akcize na cigarete • Lajanje pasa (preglasni ljubimci) – pravila kućnog reda i mira • Buka koju stvaraju komšije – pravila kućnog reda i mira Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST TRŽIŠTA • Pozitivne eksternalije • Vakcinacija – sprečava se epidemija bolesti i visoki troškovi saniranja epidemije – edukacija, obavezno vakcinisanje • Restauriranje istorijske zgrade – privlače turiste i podižu estetski užitak – sufinansiranje restauracije zgrada, poreske olakšice za stanare koji restauriraju, zakoni o zaštiti spomenika. • Istraživanje novih tehnologija – od novih saznanja imaju koristi širi slojevi društva – vlada finansira naučna istraživanja i dodeljuje patente pronalazačima. • Vlada reaguje kako bi zaštitila društveni interes Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST TRŽIŠTA • Negativna eksternalija dovodi do toga da tržište proizvodi veću količinu proizvoda nego što je društveno poželjno. • Pozitivna eksternalija dovodi do toga da tržište proizvodi manju količinu proizvoda nego što je društveno poželjno. Copyright © 2004 South-Western

Ekonomika blagostanja: rekapitulacija • Tržište aluminijuma • Količina koja se proizvodi i troši pri tržišnoj ravnoteži, efikasna je u smislu da maksimizira zbir proizvođačevog i potrošačevog viška. • U proizvodnji i potrošnji aluminijuma potrošači i proizvođači vode računa samo o svojim interesima, ali ne i o interesu društva. • U tržišnoj ravnoteži se maksimizira proizvođačev i potrošačev višak. Tržište alocira resurse tako da maksimizira ukupnu vrednost za potrošače koji kupuju i koriste aluminijum umanjenu za ukupne troškove proizvođača koji proizvodi i prodaje aluminijum. Copyright © 2004 South-Western

Slika 1 Tržište aluminijuma Cena aluminijuma Ponuda (individualni trošak) Ravnoteža Tražnja (individualna vrednost) 0

Ekonomika blagostanja: rekapitulacija • Tržište aluminijuma • Ako fabrike aluminijuma emituju štetne gasove (negativna eksternalija) tada je trošak proizvodnje aluminijuma koji snosi društvo veći od troška koji snosi proizvođač. • Za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma, društveni trošak uključuje individualne troškove proizvođača uvećane za trošak svih onih na koje zagađenost negativno utiče. Copyright © 2004 South-Western

Slika 2 Zagađenje i društveni optimum Cena aluminijuma Društveni trošak Troškovi zagađenja Ponuda (individualni trošak) Optimum Ravnoteža Tražnja (individualna vrednost) 0 QOPTIMUM QTRŽIŠTE količina aluminijuma Copyright © 2004 South-Western

Negativne eksternalije • Presek krive tražnje i krive društvenih troškova određuje optimalni nivo autputa. • Društveno optimalni nivo autputa je manji od ravnotežne količine. • Planer ne proizvodi više od tog nivoa jer je društveni trošak proizvodnje dodatnog aluminijuma veći od vrednosti koju mu pripisuju potrošači. • U tržišnoj ravnoteži vrednost koju aluminijumu pripisuje marginalni potrošač manja je od društvenog troška njegove proizvodnje. • Smanjenjem proizvodnje i potrošnje aluminijuma ispod nivoa tržišne ravnoteže povećava se ukupno tržišno blagostanje. Copyright © 2004 South-Western

Negativne eksternalije • Internalizovanje eksternalija uključuje promenu podsticaja da bi ljudi vodili računa o

Negativne eksternalije • Postizanje društveno optimalnog autputa • Država može da internalizuje eksternalije oporezivanjem proizvođača čime se kriva ponude pomera naviše za iznos poreza. • Internalizovanje eksternalija podstiče kupce i prodavce na tržištu da vode računa o eksternim efektima svojih postupaka. Copyright © 2004 South-Western

Pozitivne eksternalije • Kada neka eksternalija donosi koristi trećoj strani, govorimo o pozitivnim eksternalijama • društvena vrednost dobra prevazilazi individualnu vrednost Copyright © 2004 South-Western

Pozitivne eksternalije • Prelivanje tehnologije je jedna vrsta pozitivnih eksternalija; • Nastaje kada neka inovacija ili projekt jednog preduzeća ne donosi korist samo tom preduzeću, već postaje deo tehnološkog znanja celog društva i koristi celom društvu (kompjuter). • Primer pozitivne eksternalije je obrazovanje. Bolja kvalifikaciona struktura društva ima za posledicu uređenu državu od koje koristi imaju njeni građani. Copyright © 2004 South-Western

Pozitivne eksternalije • Kod negativnih eksternalija povećavaju se troškovi (kriva ponude ide ulevo). • Kod pozitivnih eksternalija povećavaju se koristi jer je korist za društvo veća od koristi koju pripisuju pojedinci (kriva tražnje ide udesno). Copyright © 2004 South-Western

Slika 3 Obrazovanje i društveni optimum Cena obrazovanja Ponuda (individualni troškovi) Društvena vrednost Tražnja (individualna vrednost) 0 QTRŽIŠTE QOPTIMUM Količina obrazovanja Copyright © 2004 South-Western

Pozitivne eksternalije • Presek krive ponude i krive društvene vrednosti određuje optimalni nivo autputa. • Optimalni nivo autputa je viši od ravnotežne količine. • Tržište proizvodi manju količinu od društveno poželjne. • Društvena vrednost dobra prevazilazi individualnu (privatnu) vrednost. Copyright © 2004 South-Western

Pozitivne eksternalije • Internalizovanje eksternalija: Subvencije • Koriste se kao primarni metod u pokušaju internalizovanja pozitivnih eksternalija (obrnut efekat u odnosu na poreze) • Industrijska politika • Državna intervencija u ekonomiji koja ima za cilj unapređenje industrija sa naprednom tehnologijom • Zakon o patentima je deo tehnološke politike koji uz zaštitu patenta, pojedincu (ili preduzeću) daje pravo svojine nad njegovim pronalaskom • Zato se kaže da patent internalizuje eksternalije Copyright © 2004 South-Western

INDIVIDUALNA (PRIVATNA) REŠENJA ZA EKSTERNALIJE • Nije uvek neophodno da država rešava problem eksternalija.

INDIVIDUALNA (PRIVATNA) REŠENJA ZA EKSTERNALIJE • Etički kodeksi ili društvene sankcije (nije lepo bacati đubre na ulici) • Dobrotvorne ustanove (zaštita životne sredine) • Integracije različitih vrsta preduzeća – voće i pčele – pčele pomažu oprašivanje cvetova voća, dok se pčele hrane nektarom cveća voća. Izbegava se problem premalo voća, premalo pčela. • Sklapanje ugovora između zainteresovanih strana kako bi se unapred odredio broj stabala i broj pčela i udeo voćara i udeo pčelara u ostvarenim prihodima. Na taj način se izbegava problem premalo voća, premalo pčela. Copyright © 2004 South-Western

Kouzova teorema • Prema Kouzovoj teoremi, ako privatne strane mogu da pregovaraju o alokaciji resursa bez troškova, onda sami mogu da reše i problem eksternalija • Transakcioni troškovi su troškovi koje stranke snose u procesu dogovaranja i sprovođenja dogovora u delo. Copyright © 2004 South-Western

Kouzova teorema • Mika ima psa koji laje. Žika ne može a spava. Pretpostavljamo da Mika može da drži psa koji laje da da ne dodje u sukob sa zakonom. • Računaju se troškovi i koristi. Ako je korist koju Mika ima od držanja psa (čuva mu kuću), veća od troškova koje podnosi Žika zbog nedostatka sna i posledičnog psihološkog uznemirenja onda je tržišni ishod koji je efikasan da Mika zadrži psa i da Žika trpi. • I obrnuto. Copyright © 2004 South-Western

Kouzova teorema • Prema Kouzovoj teoremi, tržište će samo dostići ovaj efikasan tržišni ishod. • Pretpostavimo da Mika ima koristi od psa u vrednosti od 500, dok su Žikini troškovi 800. • Žika može da ponudi Miki 600 da se otarasi psa. Mika će to prihvatiti. Obe strane su u boljem položaju nego ranije, postignut je efikasan ishod. Copyright © 2004 South-Western

Kouzova teorema • Moguće je i da su Mikine koristi od držanja psa jednake 1000 dok je Žika spreman da plati do 800. U tom slučaju dogovora nema, i Mika zadržava psa. Uz date troškove i korist i ovo je efikasan ishod. • Pozicija se dramatično menja kada država stane na stranu Žike jer lajanje psa predstavlja ometanje javnog reda i mira. • U tom slučaju Mika može da ponudi Žiki novčanu nadoknadu da zadrži psa. Ovaj ishod je takođe tržišno efikasan ukoliko korist koju od psa ima Mika veća od troška koji zbog lajanja snosi Žika. Tada bi Mika i Žika postigli dogovor da Mika zadrži psa. Cena koju Mika mora da plati je 800 i više. • Početna pozicija zavisi od toga da li Mika ima pravo na psa koji laje ili Žika ima pravo na mir i tišinu. Copyright © 2004 South-Western

Zašto individualna rešenja nisu uvek uspešna? • Ponekad privatna rešenja nisu moguća zato što su transakcioni troškovi suviše visoki. • Tamislimo da Mika i Žika ne pričaju istim jezikom pa ime je potreban prevodioc ili, što je realno, zbog međusobnog nepoverenja da li će se pridržavati postignutog dogovora moraju da angažuju advokate. • Ako su troškovi prevodioca ili advokata iznad koristi rešavanja problema sa lajanjem, problem će ostati nerešen. Copyright © 2004 South-Western

Zašto individualna rešenja nisu uvek uspešna? • Još je teže postići dogovor kada je broj zainteresovanih strana veliki. U tom slučaju su troškovi koordinacije i usaglašavanja ogromni. • Fabrika zagađuje lokalno jezero šteti stanovnicima grada. Koordinacija stanovnika je možda nemoguća. • U tom slučaju, kada individualno pregovaranje nije efikasno, efikasnije je da država brani interese stanovništva – javna politika prema eksternalijama. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Kada su neke eksternalije toliko značajne, a privatno rešenje nije postignuto vlada može da reši problem na jedan od dva načina. . . • Komandno-kontrolnim merama. • Tržišnim merama. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Komandno-kontrolne mere • Obično se pojave u obliku regulacije: • Zabranjuju određene oblike ponašanja (ograničavanje nivoa zagađenja okruženja na godišnjem nivou, npr. , po fabrici u industriji čekika, do 300 tona otpada godišnje). • Zahtevaju određene oblike ponašanja (usvajanje novih, čistijih tehnologija). • Primeri: • Zahtev da svi studenti budu vakcinisani. • Propisi o nivoima emisije zagađenja koje utvrđuje vladina agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS). Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Tržišne mere • Vlada koristi poreze i subvencije da uskladi privatne podsticaje i društvenu efikasnost – internalizovanje eksternalija. • Porezi kojima se koriguju efekti negativnih eksternalija zovu se Piguovi porezi (Artur Pigo 1877 -1959). Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Primer regulacije nasuprot Piguovim porezima • Ukoliko AZŽS odluči da smanji količinu zagađenja koje dolazi iz određene fabrike ona ima dve mogućnosti: • Regulacija: da naredi fabrici da smanji zagađenje u određenom obimu (do 300 tona otpada godišnje po fabrici). • Piguov porez: da nametne fabrici porez po svakoj jedinici zagađenja (50. 000$ po toni otpada). • Regulacija određuje nivo zagađenja, dok porez vlasnicima fabrike nudi ekonomski podsticaj da smanje zagađenost. • Što je veći porez, to je veće smanjenje zagađenosti. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Ako je porez dovoljno visok, fabrika će se zatvoriti i svesti svoje zagađenje životne sredine na nulu. • Piguov porez određuje cenu za pravo na zagađenje. Alocira zagađenje onim fabrikama čiji su troškovi smanjenja zagađenja najviši. • Piguovi porezi su efikasniji. U slučaju regulacije, preduzeća nemaju motiv da smanje zagađenje na nivo ispod 300 tona godišnje. Sa druge strane, porezi stimulišu fabrike da usvoje čistije tehnologije, jer čistija tehnologija smanjuje iznos poreza koji fabrika mora da plati. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Tržišne mere • Dozvole za zagađenje kojima se može trgovati dopuštaju dobrovoljni transfer prava na zagađenje sa jednog na drugo preduzeće. • Tržište za ove dozvole ima mogućnost da se razvije. • Preduzeće koje može da smanji zagađenje uz niske troškove možda će radije prodati svoju dozvolu preduzeću koje samo uz visoke troškove može da smanji zagađenje. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Na primer imamo dve fabrike, fabriku hartije i fabriku čelika. Obe imaju pravo da ispuste po 300 tona zagađenja godišnje. Fabrika čelika želi da poveća zagađenje za 100 tona. Fabrika hartije je spremna da smanji svoje zagađenje za 100 tona ako joj fabrika čelika plati 5 miliona $. • Iz perspektive države, nivo zagađenja se nije povećao. Država će dozvoliti ovaj sporazum. U pitanju je trgovina dozvolom za zagađenje. • Preduzeća koja mogu da smanje nivo zagađenja samo uz previsoke troškove biće spremna da plate za dozvole za zagađenje. Preduzeća koja mogu da smanje zagađenje uz niske troškove želeće da prodaju dozvolu za zagađenje. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Sličnosti dozvola za zagađenje sa Piguovim porezima: • Preduzeća plaćaju svoje zagađenje. Piguovi porezi se plaćaju vladi, dok se dozvola kupuje od drugog preduzeća. • Internalzuju zagađenje tako što ga čine skupim. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Grafički gledano, ponuda zagađenja je kod Piguovog poreza savršeno elastična jer preduzeće može da zagađuje koliko želi ukoliko plati unapred određenu cenu po jedinici otpada. Kriva tražnje određuje tražnju za zagađenjem. U preseku je određena količina zagađenja (jer je cena već data). Copyright © 2004 South-Western

Slika 4 Podudarnost između Piguovih poreza i dozvola za zagađenje (a) Piguov porez Cena zagađenja Piguov porez P 1. Piguov porez određuje cenu zagađenja. . . Tražnja za pravom na zagađenje 0 Q 2. . koja zajedno sa krivom tražnje određuje količinu zagađenja. Količina zagađenja Copyright © 2004 South-Western

JAVNA POLITIKA PREMA EKSTERNALIJAMA • Kod dozvola za zagađenjem kriva ponude je savršeno neelastična jer je nivo dozvoljenog zagađenja unapred određen i ne može se menjati. Položaj krive tražnje u preseku sa krivom ponude određuje cenu zagađenja (jer je količina već data). • Dozvole za zagađenje su povoljnije kada državi nije poznata tražnja za zagađenjem pa nije u stanju da odredi visinu poreza. Ovako, na aukciji može da ponudi dozvole za zagađenje i ta cena će pokazati prikladan nivo Piguovog poreza. Copyright © 2004 South-Western

Slika 4 Podudarnost između Piguovih poreza i dozvola za zagađenje (b) Dozvole za zagađenje Cena zagađenja Ponuda dozvola za zagađenje P Tražnja za dozvolama za zagađenje 0 2. . koja zajedno sa krivom tražnje određuju cenu zagađenja. Q Količina zagađenja 1. Dozvole za zagađenje određuju količinu zagađenja. . . Copyright © 2004 South-Western

Zamerke ekonomskoj analizi zagađenja • Postoje mišljenja da čist vazduh i voda nemaju cenu i da se ne može dozvoliti njihovo zagađivanje. • U ekonomiji važi princip ustupka (trade-off). Pokušaj da se u potpunosti eliminiše zagađenje unazadilo bi tehnologije. • Sa druge strane naprednija društva imaju naprednije tehnologije koje u manjoj meri zagađuju životnu sredinu, i obrnuto. Copyright © 2004 South-Western

Javna dobra i zajednički resursi U ovom odeljku razmatramo probleme koji se javljaju u

“Najbolje u životu je ono što je besplatno. . . ” • Besplatna dobra su posebni izazov za ekonomsku analizu. • Većina dobara u ekonomiji alociraju se na tržištima gde dobra imaju cene koje su signali koji upravljaju odlukama kupaca i prodavaca. • Kod besplatno dostupnih dobara tržišne sile koje alociraju resurse nisu prisutne. Copyright © 2004 South-Western

“Najbolje u životu je ono što je besplatno. . . ” • U takvim slučajevima, država (vlada) svojim merama može (potencijalno) da ispravi nastali tržišni neuspeh i poveća ekonomsku dobrobit. Copyright © 2004 South-Western

RAZLIČITE VRSTE DOBARA • Kada razmišljamo o različitim dobrima u ekonomiji, korisno je da ih grupišemo na osnovu dve karakteristike: • Da li je nekom određenom dobru svojstvena isključivost? • Da li je nekom određenom dobru svojstven rivalitet? Copyright © 2004 South-Western

RAZLIČITE VRSTE DOBARA Isključivost • Isključivost se odnosi na svojstvo dobra po kojem jedna osoba može da bude sprečena da koristi to dobro. Rivalitet • Rivalitet se odnosi na svojstvo dobra po kojem njegovo korišćenje od strane jedne osobe smanjuje korišćenje tog dobra od strane drugih ljudi. Copyright © 2004 South-Western

RAZLIČITE VRSTE DOBARA • Četiri vrste dobara • Privatna dobra - rivalitet + isključivost – kornet sladoleda, jednostavno ga nećete nekome dati ukoliko to ne želite što je isključivost. Rivalitet- ako jedna osoba jede kornet, druga ne može da jede isti taj kornet. • Javna dobra - ni rivalitet, ni isključivost – sirena za tornado. Kada sirena zasvira nemoguće je nekoga sprečiti da je čuje. Isto tako, kada neko stekne korist od ovog upozorenja on ne umanjuje tu istu korist nekom drugom. Copyright © 2004 South-Western

RAZLIČITE VRSTE DOBARA • Zajednički resursi - rivalitet, ali ne isključivost – Riba u okeanu. Kada ribari ulove ribu, ostaje manje ribe za druge ribare (rivalitet). S obzirom da je okean veliki, isključivost je gotovo nemoguća. • Prirodni monopoli - isključivost, ali ne rivalitet – npr. vatrogasna stanica. Vatrogasci mogu da odluče da ne gase požar i tako ostave kuću da izgori. Sa druge strane, požari su retki i mala je verovatnoća da će požar istovremeno izbiti u dve kuće, tako da su troškovi zaštite dodatne kuće od požara niski. Copyright © 2004 South-Western

Slika 1 Četiri vrste dobara Da Da Isključivost? Ne Rivalitet? Ne Privatna dobra Prirodni monopoli • Korneti sladoleda • Odeća • Zakrčeni putevi sa drumarinom • Zaštita od požara • Kablovska TV • Nezakrčeni putevi sa drumarinom Zajednički resursi Javna dobra • Riba u okeanu • Životna sredina • Zakrčeni putevi bez drumarine • Sirena za uzbunu • Nacionalna odbrana • Nezakrčeni putevi bez drumarine Copyright © 2004 South-Western

DOBRA KOJA NE ISKLJUČUJU • Tema ove lekcije su dobra koja nemaju svojstvo isključivosti javna dobra i zajednički resursi. • I kod jednih i kod drugih se javljaju eksternalije jer za nešto ima vrednost nije određena cena. • Ako jedna osoba treba da obezbedi javno dobro npr. sirenu za tornado, drugi ljudi su u boljem položaju, ali im je to nemoguće naplatiti. • Ili ako jedna osoba koristi zajednički resurs, npr. ribu u moru, drugi ljudi su u gorem položaju, a ipak ne bivaju obeštećeni za svoj gubitak. • Zbog ovih ekstenalija, individualne odluke o potrošnji i proizvodnji mogu da dovedu do neefikasne alokacije resursa. Državna intervencija može da poveća ekonomske dobrobiti. Copyright © 2004 South-Western

JAVNA DOBRA • “Besplatna vožnja” (“slobodni jahač” ili “slepi putnik”): kada pojedina osoba stiče korist od nekog dobra, ali izbegava da ga plati. • Na primer vatromet u varošici. Privatnik želi da napravi vatromet za praznik i da naplati 1000 dolara. Recimo da svaki stanovnik varošice vrednuje vatromet 10 dolara i da varošica ima 500 stanovnika. • Privatni preduzetnik nije u stanju da naplati vatromet jer ne može nikoga da isključi. Takođe, ovde nema rivaliteta jer to što ja uživam u vatrometu, ne umanjuje vaš užitak u vatrometu. • Iako je vatromet društveno poželjan, stanovništvo ga vrednuje 5000 dolara, a troškovi su 1000 dolara, vatrometa neće biti jer privatnik nije u stanju da naplati svoju uslugu. Copyright © 2004 South-Western

Problem “besplatne vožnje” • Pošto ljudi ne mogu biti isključeni iz sticanja koristi od javnog dobra, pojedinci mogu da izbegnu plaćanje jer očekuju da drugi plate upotrebu takvog dobra. • Problem besplatne vožnje sprečava privatna tržišta da nude javna dobra. Copyright © 2004 South-Western

Problem “besplatne vožnje” • Rešavanje problema besplatne vožnje • Vlada može odlučiti da obezbedi javno dobro ako ukupne koristi prevazilaze troškove snabdevanja. • Vlada može da svima popravi položaj ako obezbedi javno dobro, a plati ga iz poreskog prihoda. Copyright © 2004 South-Western

Neka važna javna dobra • Nacionalna odbrana – kada je zemlja odbranjena od agresora nije moguće bilo kome zabraniti da uživa korsti od te odbrane. Isto tako, kada neko uživa koristi od nacionalne odbrane, on ne smanjuje korist bilo koga drugog. Copyright © 2004 South-Western

Neka važna javna dobra • Fundamentalna istraživanja – odnosi se na bazična naučna istraživanja, na primer neka nova teorijska dostignuća koja povećavaju fond ljudskog znanja – u pitanju je opšte znanje koje je besplatno i dostupno svima. • Ne odnosi se na konkretna, tehnološka znanja koja se patentiraju (npr. pronalazak nove vrste akumulatora). U tom slučaju je znanje zaštićeno i od njega ima koristi u najvećoj meri pronalazač. • Vlada na različite načine stimuliše fundamentalna naučna istraživanja – tako što ih finansira ili subvencioniše. Npr. ulaganje u svemirsku tehnologiju povećava ukupno znanje društva. Copyright © 2004 South-Western

Neka važna javna dobra • Borba protiv siromaštva – socijalna pomoć za siromašne, obezbeđivanje hrane (narodne kuhinje), krova nad glavom. . . • Borba protiv siromaštva je javno dobro. Nijedan pojedinac nije u stanju da ovaj problem reši sam jer je problem suviše veliki. • Individualni prilozi u dobrotvorne svrhe nisu u stanju da reše problem. Ljudi koji ne daju novac u dobrotvorne svrhe mogu da se besplatno voze na talasu velikodušnosti drugih. • Oporezivanje bogatijih u cilju pomaganja siromašnih je opravdano. Siromašnima je bolje, dok bogatiji žive u društvu sa manje siromaštva. Copyright © 2004 South-Western

PRIMER IZ PRAKSE: Da li su svetionici javna dobra? • • Svetionik ne poseduje ni isključivost ni rivalitet, pa svaki kapetan ima podsticaj besplatne vožnje. Zbog postojanja problema besplatne vožnje, privatna tržišta nisu u stanju da ponude uslugu svetionika. Ipak postoje primeri kada je svetionik privatno dobro. To je slučaj kada vlasnik svetionika ovu uslugu naplaćuje od vlasnika luke. Ako vlasnik luke ne želi da plati, gasi se svetionik i brodovi izbegavaju luku. Ako svetionik koristi mnogim brodovima onda je u pitanju javno dobro jer postoji problem besplatne vožnje – uslugu nije moguće naplatiti. Ako prvenstveno koristi vlasniku luke on je više nalik privatnom dobru. Copyright © 2004 South-Western

Težak zadatak analize troškova i koristi • Analiza troškova i koristi se odnosi na istraživanje koje poredi troškove i koristi za društvo nastale pri obezbeđivanju javnog dobra. • Da bi se odlučilo da li da se javno dobro obezbedi ili ne, treba uporediti ukupne koristi onih koji to dobro koriste sa troškovima njegovog obezbeđivanja i održavanja. Copyright © 2004 South-Western

Težak zadatak analize troškova i koristi • Analiza troškova i koristi treba da se koristi za procenu ukupnih troškova i koristi nekog projekta za društvo u celini. • To je težak zadatak, jer ne postoje cene na osnovu kojih bi se vršila procena društvenih koristi i utrošenih resursa. • Zbog toga je izračunavanje troškova i koristi od javnog dobra u najboljem slučaju približno. Copyright © 2004 South-Western

ZAJEDNIČKI RESURSI • Zajednički resursi, kao ni javna dobra, nemaju svojstvo isključivosti: oni su

ZAJEDNIČKI RESURSI • Zajednički resursi imaju svojstvo rivaliteta pošto korišćenje zajedničkog resursa od strane jedne osobe smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi. • Novi je problem: kada se dobro obezbedi, kreatori javne politike treba da vode računa u kojoj se meri ono koristi. Copyright © 2004 South-Western

Tragedija zajedničkog poseda • Tragedija zajedničkog poseda je parabola koja ilustruje zašto se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa stanovišta društva u celini. • Zemljište u okolini srednjevekovnog grada je zajednički posed. Problem ne postoji kada je zemljišta u izobilju i za svako stado postoji mesto za ispašu – što znači da nema rivaliteta. • Kako vreme prolazi, broj stanovnika pa samim tim i ovaca raste, dok je zemljišta onoliko koliko ga je bilo i pre. Zemlja se iscrpljuje i gubi moć obnavljanja – postaje neplodna. • Pošto više nema trave, nema ni uzgajanja ovaca. • Uzrok tragedije? Eksternalije – kada se stado ovaca jedne porodice napasa, smanjuje se kvalitet zemlje koja stoji na raspolaganju drugim porodicama. Copyright © 2004 South-Western

Tragedija zajedničkog poseda • Pošto pojedinci ne vode računa o ovoj eksternaliji kada odlučuju o broju ovaca koje će da drže, rezultat je preveliki broj ovaca. • Zbog zanemarivanja ove eksternalije, rezultat je prekomerno korišćenje zajedničkih resursa. • Vlada može da reši ovaj problem tako što će da smanji korišćenje zajedničkog resursa uvođenjem poreza i propisa ili pretvaranjem zajedničkog resursa u privatno dobro. Copyright © 2004 South-Western

Neki važni zajednički resursi • Čist vazduh i voda – negativna eksternalija koja se ublažava regulacijom ili uvođenjem Piguovih poreza. Čist vazduh i čista voda su zajednički resursi koji se uništavaju prekomernim zagađenjem jer individualni donosioci odluka prilikom odlučivanja ne vode računa o interesima šire zajednice. Copyright © 2004 South-Western

Neki važni zajednički resursi • Zakrčeni putevi – ako na putu nema gužve nema ni rivaliteta – onda je u pitanju javno dobro. Ako je put zakrčen onda se javlja rivalitet i negativna eksternalija. Auto više na putu povećava gužvu i povećava se utrošak vremena i mogućnost saobraćane nezgode. U tom slučaju je put zajednički resurs. • Problem saobraćajnih gužvi može da se reši uvođenjem putarina, što predstavlja Piguov porez na negativnu eksternaliju. Copyright © 2004 South-Western

Neki važni zajednički resursi • Ili se putarina može naplaćivati samo tokom saobraćajnog špica, ili se tokom špica može naplaćivati veća putarina. Cilj je da se vozači stimulišu da izbegavaju vožnju tokom špica. • Ili povećati akcize na benzin. Negativna strana je što se na taj način destimuliše vožnja i na putevima koji nisu zakrčeni. Copyright © 2004 South-Western

Neki važni zajednički resursi • Ribe, kitovi i druge divlje životinje – imaju komercijalnu vrednost i svako može da ih lovi. Svaki pojedinac nema podsticaja da vodi računa o održavanju vrste. Prekomeran ulov ribe i kitova može da uništi komercijalno vrednu morsku populaciju. • Teško rešiv problem jer je okean prevelili i teško ga je kontrolisati. • Da bi se bilo koja mera donela i sprovela u delo potrebna je međunarodna saradnja. Veliki broj zemalja ima izlaz na more što čini da je koordinacija u delovanju veoma otežana. Copyright © 2004 South-Western

Neki važni zajednički resursi • • • Moguće je izdavati dozvole za lov i ribolov. Ograničiti lov i ribolov sezonski. Obaveza da se mladi naraštaji puštaju. Ograničenje broja životinja koje se smeju ubiti. Sve ove mere smanjuju korišćenje zajedničkog resursa i pomažu očuvanju životinjske populacije. Copyright © 2004 South-Western

PRIMER IZ PRAKSE: Zašto krave nisu izumrle? • Da li će me tržište zaštititi?

ZAKLJUČAK: ZNAČAJ SVOJINSKIH PRAVA • Tržište ne uspeva da efikasno alocira resurse kada svojinska prava nisu dobro uspostavljena (tj. nešto ima vrednost nema vlasnika sa zakonskim ovlašćenjem da ga kontroliše). Copyright © 2004 South-Western

ZAKLJUČAK: ZNAČAJ SVOJINSKIH PRAVA • Kad odsustvo svojinskih prava prouzrokuje tržišni neuspeh, vlada je

Rezime Kada transakcija između kupca i prodavca direktno utiče na treću stranu, taj uticaj se naziva eksternalija. Negativne eksternalije dovode do društveno optimalne količine na tržištu koja je manja od ravnotežne količine. Pozitivne eksternalije dovode do društveno optimalne količine na tržištu koja je veća od ravnotežne količine. Copyright © 2004 South-Western

Rezime Oni na koje utiču eksternalije ponekad su u stanju da individualno reše taj problem. Kouzova teorema tvrdi da ako ljudi mogu da pregovaraju bez troškova, onda oni uvek mogu da postignu dogovor po kom se resursi efikasno alociraju. Copyright © 2004 South-Western

Rezime • Kada privatne stranke ne mogu da reše problem eksternalija, tada na scenu stupa država. • Država može ili da reguliše ponašanje ili da internalizuje eksternalije (a) uz pomoć Piguovih poreza, (b) izdavanja dozvola za zagađenje. Copyright © 2004 South-Western

Rezime • Dobra se razlikuju po tome da li imaju svojstva isključivosti i rivaliteta. • Dobro ima svojstvo isključivosti ako je moguće nekoga sprečiti da ga koristi. • Dobro ima svojstvo rivaliteta ako korišćenje tog dobra od strane jedne osobe sprečava druge ljude da koriste istu jedinicu tog dobra. Copyright © 2004 South-Western

Rezime • Javnim dobrima nisu svojstveni ni rivalitet niti isključivost. • Pošto se ljudima ne naplaćuje korišćenje javnog dobra, oni imaju podsticaj da ga koriste besplatno kada se ono privatno obezbeđuje. • Vlade obezbeđuju javna dobra, a o količini odlučuju na osnovu analize troškova i koristi. Copyright © 2004 South-Western

Rezime • Zajedničkim resursima je svojstven rivalitet, ali ne i isključivost. • Pošto se ljudima ne naplaćuje korišćenje zajedničkih resursa, oni teže da ih prekomerno koriste. • Vlade pokušavaju da ograniče korišćenje zajedničkih resursa. Copyright © 2004 South-Western