OPTA PSIHOLOGIJA V LINOST INTEGRITET IDENTITET LINOST LINOST

OPŠTA PSIHOLOGIJA V LIČNOST, INTEGRITET, IDENTITET

LIČNOST

LIČNOST • Olport: • Ličnost je dinamička organizacija u okviru individue onih psihofizičkih sistema koji određuju njegovu jedinstvenu, specifičnu podešenost prema svojoj sredini • Teorije ličnosti: bihejviorističke, psihoanalitičke, Frojdova, Olportova, Katelova, Fromova itd.

LIČNOST • Strukturu ličnosti čini veliki broj raznih osobina ili crta • Osobine ličnosti moguće je grupisati na sledeći način: 1. Fizičke osobine i osobine koje znače spoljašnji izgled 2. Karakterne osobine 3. Osobine temperamenta 4. Osobine sposobnosti 5. Ostale osobine

TEMPERAMENT • Temperament – karakterističan način reagovanja pojedinaca u različitim situacijama • Obično se misli na učestalost, brzinu, intenzitet i kvalitet emocija Najstarija podela – Hipokrat: • Kolerični • Sangvinični • Flegmatični • Melanholični

HIPOKRATOVA TIPOLOGIJA temperamenta (i ličnosti) • Kolerik- jake, nagle i ceste reakcije sa sklonošcu ka uzbudenjima i konfliktima • Sangvinik- brze, ali ne tako snažne i jake reakcije. Sklon lakim i cestim promenama raspoloženja • Flegmatik- retka, spora i slaba reagovanja zbog kojih osoba izgleda mirno, staloženo i pasivno • Melanholik- retke ali intenzivne reakcije, snažno emocionalno obojene, sa tendencijom neprijatnih i tužnih osecanja koja dugo traju Kom tipu ličnosti vi pripadate?

KARAKTER • Posebnu grupu osobina čine karakterne osobine • Karakter neki psiholozi izjednačavaju sa pojmom ličnosti, neki sa moralom i moralnim komponentama, drugi sa konativnim/voljnim osobinama itd • Karakter – integrisana ličnost, otporna na moralna i druga iskušenja • Karakter je deo strukture ličnosti, obuhvata voljne, ali i sa njima povezane dispozicije za moralno i nemoralno ponašanje

KARAKTER • Karakterne osobine/crte su takve crte kojima se izražavaju i voljne osobine i ostvarivanje određenih moralnih principa • Lično iskustvo i učenje kao vrlo značajan faktor oblikovanja karaktera • Nasleđe – opšta osnova za neke karakterne crte poput, odlučnosti, energičnosti, upornosti, istrajnosti. .

ČETIRI GRUPE KARAKTERNIH OSOBINA 1. Opšte karakterne osobine: • Odlučnost • Doslednost • Hrabrost. . 2. Karakterne crte koje se tiču odnosa prema drugima: • Humanost • Nesebičnost • Poštenje • Odanost • Iskrenost • Tolerantnost. .

3. Karakterne crte koje se tiču odnosa prema radu: • Savesnost • Odgovornost • Marljivost • Ažurnost • Predanost. . . 4. Karakterne crte koje znače odnos prema sebi • Skromnost • Kritičnost • Promišljenost. .

INTEGRITET

MERILA INTEGRITETA • Integritet nije zasebna funkcija ličnosti, niti zasebna crta ličnosti, već proces kojim se objedinjavaju crte ličnosti i funkcije koje su na njima zasnovane u ponašanju • Dobro integrisana ličnost prihvata sebe, druge i radno je efikasna • 1. 2. 3. Olport: tri osnovna merila za procenu integriteta ličnosti: raznovrsnost autonomnih interesa, objektivan stav prema sebi, jedinstvena filozofija života

POREMEĆAJI INTEGRITETA • Kada dolazi do poremećaja integriteta? • Izraženije krize integriteta javljaju se onda kada čovek ne uspe da ostvari neki važan cilj (koji je u funkciji jedne ili više bitnih čovekovih potreba) • Student koji upiše, a ne završi fakultet, značajni životni neuspesi u profesiji, braku. . . • Krizu integriteta prati gubitak poverenja u vlastite sposobnosti, pad samopoštovanja, uznemirenost • Potreba za stručnom pomoći

POREMEĆAJ INTEGRITETA • Ako je ličnost u stanju da sagleda prave uzroke neuspeha i da iznađe puteve za izbor nove aktivnosti i postigne uspeh u njoj, kriza integriteta može imati pozitivno dejstvo na ličnost • Rogers: kriza koja je u granicama adaptivnih mogućnosti ličnosti podstiče njen razvoj • Do krize može doći i ako je nivo aspiracije pogrešno određen

POREMEĆAJI INTEGRITETA KOD OSOBA POREMEĆENOG MENTALNOG ZDRAVLJA • Dezintegrisana ličnost – pojam iz psihijatrijske i psihološko kliničke prakse • Dezintegracija ličnosti ispoljava se kroz: 1. Poremećaje u razvoju regresivnog tipa – puzanje kod dece koja su već hodala, infantilne/detinje reakcije odraslih osoba, napadi nekontrolisanog besa; psihotične regresije na intelektualnom ili emotivnom planu 2. Razne vrste situacionih i privremenih poremećaja koji nastupaju u situaciji kada ličnosti iz nekog razloga ne uspe da svoje potencijale iskoristi za rešavanje problema, tj za adaptivno ponašanje

POREMEĆAJI INTEGRITETA KOD OSOBA POREMEĆENOG MENTALNOG ZDRAVLJA • Poremećaje integracije ličnosti prate dve vrste promena: 1. Emocionalne prirode – teskoba, neodređeni strah, smanjena otpornost na neuspeh u zadovoljenju osnovnih potreba 2. Promene u efikasnosti, kako na radu, tako i u odnosima sa ljudima • Neurotski poremećaji integriteta pretežno su izazvani faktorima socijalne prirode – serija neuspeha koja pojačava osetljivost ličnosti na naredne neuspehe

NORMALNOST LIČNOSTI • Kakva je “normalna” ličnost? • Na osnovu čega postavljamo kriterijum normalnosti i kažemo da je neko “normalan”?

NORMALNOST LIČNOSTI • DESKRIPTIVNI MODELI • Subjektivni model – ličnost procenjivača služi kao model normalnosti. Drugi su normalni ako se ne razlikuju značajnije od onoga ko procenjuje • Normativni model – polazi se od idealnog ponašanja, pa se prema tom idealu vrši poređenje. Kompletna normalnost je bliska savršenstvu, idealu na osnovu kog se vrši poređenje

NORMALNOST LIČNOSTI • Statistički model – “prosek” je merilo normalnosti. Što je neko bliži proseku, to je bliži normalnosti • Kulturni model – normalno je ono što je usvojio kao poželjan oblik ponašanja najveći broj ljudi u jednoj kulturi – najčešće se sreće u psihijatrijskoj literaturi

NORMALNOST LIČNOSTI • EKSPLANATORNI MODELI: • Model bolesti – medicinski model, poremećaj ličnosti posmatra se kao bolest, a ova kao nenormalnost • Psihodinamski model – u centar stavlja nesvesnu motivaciju, nesvesne konflikte i nesvesnu borbu da se savladaju ti konflikti. Kada ta unutrašnja borba sa konfliktima ne da željeni ishod, pojavljuju se simptomi poremećaja ličnosti

• Model učenja – akcenat je stavljen na način na koji se životno iskustvo oblikuje u ponašanju individue. Anormalno ponašanje se objašnjava zakonima uslovljavanja i drugim oblicima učenja • Stres model – poremećaj ličnosti je odgovor na stres ili pritisak koji ličnost nije u stanju da savlada na uspešan način. Stres je rezultat fizičkog, psihološkog i socijalnog pritiska ili njihove kombinacije

IDENTITET

IDENTITET • Erikson: krize identiteta, najčešće se javljaju za vreme adolescencije kada pojedinac sazrevajući mora integrisati nove sposobnsoti, osećaje, uloge i fizički izgled u svoj raniji identitet deteta • Ličnost se razvija sledeći unutrašnji plan po kojem se određene osobine i sposobnosti intenzivno razvijaju u određenim uzrastima, nezavisno od kulture u kojoj se razvija. • Ovladavanje razvojnim stadijumima na određenom uzrastu je od ključnog značaja za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti i identiteta osobe.

IDENTITET • Whitbourne: traganje za identitetom je proces koji traje ceo život, a ne samo posebni stadijum ili faza • Nivo celovitosti identiteta menjaće se sa društvenim ulogama i odgovaranjem na životne događaje • Neko može imati jasno određen identitet kao direktor na poslu, ali može imati teškoća sa svojim identitetom kao supružnik

ZRELOST LIČNOSTI

ZRELOST LIČNOSTI • Neka obeležja zrelosti: optimalan nivo razvoja sposobnosti, funkcija i osobina ličnosti • Usklađenost, celovitost sposobnosti, funkcija i osobina ličnosti • Aktivan odnos prema sebi i sredini • Ravnoteža između osobe i sredine. . • Zrelost ličnosti – proces koji se odvija čitavog života i od koga zavisi tačnost u opažanju sopstvene ličnosti (self concept), drugih ljudi i uspeh u svakodnevnim situacijama • Zrelost uvek posmatramo u odnosu na uzrast, sredinu, a delimično i u odnosu na profesiju

ZRELOST LIČNOSTI • Hrnjica: zrelost je stepen postignute ravnoteže između identiteta i integriteta jedne ličnosti • Tri tipa nezrelosti: • Nezrelost konformističkog tipa – prihvatanje normi bez preispitivanja vrednosti; osnova ove nezrelosti je strah od konflikta, anksioznost, osećanje zavisnosti i manje vrednosti • Nezrelost osobenjačkog tipa – suština ove nezrelosti je u tome što se uvek polazi od sebe i samo od sebe i što ne postoji razumevanje za druge • Nezrelost “nerazvijene”ličnosti- nezrelost ovog tipa je u nerazvijenom identitetu, što se odražava na asocijalno i antisocijalno ponašanje

Koje osobine karakterišu zrelu ličnost? Koje komponente zrelosti poznajete?

• KOMPONENTE ZRELOSTI: 1. 2. 3. 4. 5. Fizička zrelost Intelektualna zrelost Emocionalna zrelost Socijalna i moralna zrelost Psihoseksualna zrelost

• Šta označava intelektualna zrelost? • Intelektualna zrelost – zavidan nivo razvijenosti intelektualnih procesa, samostalnost mišljenja, spremnost da se prihvate nove ideje, objektivnost i otvorenost ka novom iskustvu, realističko suđenje, stabilan i prihvatljiv vrednosni sistem, odgovarajući stil života i životna filozofija. . . • Herlok: najvažniji kriterijumi određivanja intelektualne zrelosti su: zrelost interesovanja, zrelost stavova, odsustvo sujetnih uverenja i realnost procene

Šta označava emocionalna zrelost? Koje su znaci emocionalne nezrelosti? Emocionalno zrelu osobu karakteriše: • Odsustvo izrazitih i nerealnih stavova • Samostalnost u ponašanju i odlučivanju • Čvrste emocionalne veze sa drugim ljudima • Emocionalna stabilnost • Odsustvo zavisti i ljubomore • Frustraciona tolerantnost • Emocionalna kontrola

Najčešći znaci emocionalne nezrelosti: • Česti i neuobičajeni strahovi • Zavisnost • Nemogućnost uspostavljanja dubljih emocionalnih veza sa drugima • Povećana razdražljivost • Netrpeljivost • Produžena i izražena ljubomora • Nizak nivo frustracione tolerancije • Emocionalna nestabilnost, češći afekti. .

• Socijalna zrelost • Koje osobine karakterišu socijalno zrelu osobu? • Socijalno zrela osoba uspešno sarađuje sa drugima, spemna je da preuzme odgovornost za sebe i druge, socijalno je osetljiva – oseća potrebu i uspeva da sopstvene potrebe usaglasi sa potrebama drugih ljudi (Hrnjica, 1990) • Kriterijumi socijalne nezrelosti: nostalgija, regresija, uobraženost, snobizam, neodgovarajuće reakcije u odnosima sa ljudima

• Moralna zrelost • Šta označava moralna zrelost? • Dosledno manifestovanje moralnosti i pridržavanja moralnih normi Kriterijumi moralne i socijalne zrelosti: • Kooperativnost sa drugim ljudima • Spremnost da se preuzme odgovornost za sebe i druge • Usklađenost sopstvenih potreba sa potrebama drugih • Osamostaljivanje od roditelja • Odsustvo sugestibilnosti • Brzo prilagođavanje u radnim i socijalnim situacijama • Odsustvo konformizma • Altruizam • Prihvatanje moralnih normi

• Psihoseksualna zrelost - pozitivni stavovi prema suprotnom polu i dobro prilagođavanje na pripadnike/ce suprotnog pola, što isključuje stav dominacije i stav submisivnosti u odnosu na njih • Psihoseksualna zrelost - prihvatanje sebe i sopstvenog pola, uspostavljanje dobrih emocionalnih odnosa sa partnerom, prihvatanje partnera onakvim kakav jeste, razumevanje potreba partnera, poštovanje njegove ličnosti i spremnosti da mu se pomogne

FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU

FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU • Frustracija – stepen otpornosti na jednu ili više nezadovoljenih značajnih čovekovih potreba • Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju • Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije

• Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija” • Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

FRUSTRACIJE I KONFLIKTI FRUSTRACIJE: Velike ili teške spoljašnje prepreke ili nesposobnosti koje se ni dugotrajnim naporima ne mogu lako savladati KONFLIKTI: Sukobljavanje dva motiva.

Izvori frustracija: 1. Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači na polici) 2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (pr. roditelji – dete) 1. Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština. . . )

VRSTE KONFLIKATA K. LEVIN, 3 tipa konflikata: 1. KONFLIKT DVOSTRUKOG PRIVLAČENJA: Čovek treba da se opredeli za jedan od dva privlačna cilja. Od dva dobra treba odabrati jedno. 2. KONFLIKT DVOSTRUKOG ODBIJANJA: Situacije u kojima se mora učiniti jedna od dve neprijatne stvari. Od dva zla treba izabrati manje. Beg iz konfliktne situacije u bolest. Ratna neuroza 3. AMBIVALENTNOST ILI KONFLIKT PRIVLAČENJA I ODBIJANJA: Situacije kada prema jednom istom objektu, prema jednoj istoj osobi postoji istovremeno i privlačnost i odbojnost, tj, suprotna, ambivalentna osećanja. Najteži tip konflikta

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: a) b) Povećanje pozitivnih napora da se prepreka savlada – realistička reagovanja na konflikte i frustracije Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi” Pozitivne posledice frustracije: Suočavanje sa teškoćama – naprezanje snaga – razvijanje sposobnosti i ličnih osobina.

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE Realističko reagovanje na frustracije Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju je: • • povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom, promena u načinu pristupanja problemu, svesna zamena cilja, Indirektna, posredna zamena cilja.

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE I KONFLIKTE Realistički, ali negativni, neuspešni način reagovanja na frustracije: Situacije kada dugotrajna i uporna frustracija dovodi najzad do pojave agresivnog ponašanja. Premeštanje agresije, regresija, dezorganizovanost i krutost u ponašanju. . .

VEŽBA ERIKSON FAZE RAZVOJA IDENTITETA

Stadijum Bazični konflikt Važni događaji 1. Stadijum Poverenje bebe- od nasuprot rođenja do nepoverenja 18 meseci Hranjenje, nega, prihvatanje, uzajamno prepoznavanje Ishod Pozitivan: Dete razvija osećaj -poverenja u druge i sebe i -sposobnost da prima. Vrlina koja se razvija je Nada Negativan: nepoverenje, gubitak nade i vere.

Stadijum Bazični konflikt 2. Rano Autonomija detinjstvo-od 2. nasuprot do 3. godine stidu Važni događaji Trening za čistoću (navikavanje na nošu. . . ) Ishod Detetu je potrebno da razvije osećaj lične kontrole nad fizičkim veštinama i osećaj nezavisnosti. Uspešan razvoj vodi do osećanja nezavisnosti, -neuspešan razvoj vodi do -stida i sumnje u sebe (neodlučnosti) Vrlina koja se razvija: -Volja, samostalno donošenje odluka

Stadijum Bazični konflikt 3. Predškolski Inicijativa uzrast-3 -5 nasuprot god. krivice Važni događaji Istraživanje Ishod Dete ima potrebu da počne sa izražavanjem osećaja kontrole i moći nad okolinom. Uspešan razvoj vodi do osećanja svrhe, radoznalosti i inicijative Deca koja pokušavaju da nametnu previše moći okolini doživljavaju neodobravanje i razvijaju osećaj krivice Neuspeh-osećaj krivice, gubitak inicijative i radoznalosti Vrlina koja se razvija: Svrha, usmerenost ka ciljevima

Stadijum Bazični konflikt Važni događaji 4. Školski uzrast 6 -11 UmešnostŠkola god. marljivost (Kompetencija) nasuprot inferiornosti Ishod Detetu je potrebno da ovlada socijalnim i školskim zahtevima. Uspeh vodi do osećaja kompetencije Neuspeh vodi do osećanja inferiornosti Vrlina koja se razvija je osećaj kompetencije

Stadijum Bazični konflikt Važni događaji 5. Adolesce Identitet Socijalni ncija 12 - nasuprot odnosi 18 god. konfuziji udentiteta Ishod Tinejdžerima je potrebno da razviju osećaj sebe i ličnog identiteta. Uspeh vodi do sposobnosti da se bude iskren prema sebi-autentičan Neuspeh-konfuzija uloga i slab osećaj sopstvenosti. Vrlina koja se razvija je Vernost, odanost

Stadijum Bazični konflikt Važni događaji 6. Mlađe odraslo Intimnost Veze doba od 19 -25 nasuprot nepristupačnosti izolaciji Ishod Mlade odrasle osobe imaju potrebu da razviju intimnu ljubavnu vezu sa drugim ljudima. Uspeh-vodi do duboke, snažne veze Neuspeh- vodi do osećanja usamljenosti i izolacije. Vrlina koja se razvija. Afilijativnost, zrela ljubav

Stadijum Bazični konflikt Važni događaji 7. Srednje doba od 25 Generativnost Rad I -40 (plodnost, roditeljstvo produktivnost) nasuprot stagnaciji (sebičnosti) Ishod Odrasla osoba ima potrebu da kreira ili razvija, odgaja nekoga ili nešto će nadživeti nju samu. Generativnost je briga o stvaranju i usmeravanju sledeće generacije. Najčešće su to sopstvena deca ili kreiranje pozitivnih promena koje će pomoći razvoju i dobrobiti drugih ljudi. Uspeh vodi do osećanja korisnosti i ostvarenosti. Neuspeh vodi do plitke uključenosti u svet i stagnacije Vrlina koja prati produktivne osobe je briga, staranje o onome što treba razviti, uraditi. . . Zaštita.

Stadijum Bazični konflikt 8. Zrelo doba-40 Integritet -do smrti nasuprot očajanja Važni događaji Refleksija o životu Ishod Starije odrasle osobe imaju potrebu da se osvrnu na život i da budu prožete osećajem ispunjenosti. Prave životni bilans i integrišu životna iskustva. Uspeh: Oni koji su shvatili da njihov život ima smisla u širem kontekstu stiču osećaj Integriteta Neuspeh: Razvija se osećaj kajanja, propuštenosti i promašenosti, gorčine, nemoći, straha od smrti i očaja. Vrlina koja se razvija je mudrost

Razmislite o tipičnim ličnim i socijalnim događajima koji karakterišu sledeće faze identiteta po Eriksonu: -mlađe odraslo doba -srednje odraslo doba -starost

MLAĐE ODRASLO DOBA 19 – 35 TIPIČNI RAZVOJNI ZADACI

SREDNJE ODRASLO DOBA 35 - 59 TIPIČNI ZADACI

STAROST 65 TIPIČNI ZADACI

Pitanja koja prate temu: • • • Šta čini strukturu ličnosti? Šta je integritet? Šta je kriza integriteta i kako se manifestuje? Šta su po Hrnjici kriterijumi za procenu integriteta ličnosti? Koje vrste dezintegracije ličnosti postoje? Šta je identitet? Šta je temperament? Šta označava karakter? Koji faktori utiču na oblikovanje karaktera? Koje grupe karakternih osobina razlikujemo? Nabrojte i pojasnite deskriptivne modele normalnosti ličnosti Nabrojte i pojasnite eksplanatorne modele normalnosti ličnosti

• • • • Koje promene prate poremećaje integracije ličnosti? Koje aspekte zrelosti ličnosti poznajete? Koja su merila zrelosti ličnosti po Hrnjici? Šta označava intelektualna zrelost? Šta označava emocionalna zrelost? Šta označava psihoseksualna zrelost? Šta označava socijalna zrelost? Koje vrste razvojnih stadijuma razlikuje Erikson i koje vrste bazičnih konflikata? Šta je frustracija? Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije? Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije? Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje? Šta označava termin frustraciona tolerancija? U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na frustraciju? Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju?