Socijalizacija i motivacija Socijalni motivi Motivacija i motivi

Socijalizacija i motivacija Socijalni motivi

Motivacija i motivi • Proces pokretanja aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene objekte i regulisanja aktivnosti radi postizanja određenih ciljeva = motivacija • Pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka, koje usmeravaju i upravljaju tom aktivnošću = motivi

Socijalizacija motiva • Uloga društvenih faktora u formiranju i modifikovanju pokretačkih snaga ljudske delatnosti, u formiranju motiva i za njih vezanih sistema ponašanja

Podela motiva • Urođeni i stečeni (da li počivaju na urođenim, biološkim, ili stečenim potrebama) • Primarni i sekundarni (oni koji jesu ili nisu bitni za biološku i socijalnu egzistenciju ljudi) • Biološki i socijalni (počivaju na telesnim ili na psihološkim potrebama)

Socijalni motivi • Motivi koji počivaju na psihološkim potrebama (a ne telesnim organskim), za čije je ostvarenje neophodan kontakt sa drugim ljudima i koji su zajednički većem broju ljudi

Koje su osnovne pokretačke snage ljudske aktivnosti i karakteristični ljudski motivi? • Instiktivističke teorije: Frojd (instikt libida i agresivnosti); Mek Dugal (18 različitih instikata) • Humanističke teorije: Maslov: motivi nedostatka i motivi razvitka • Hijerarhijski uređene univerzalne ljudske potrebe: biološke, za sigurnošću, za ljubavlju i pripadanjem, za ugledom i poštovanjem, (estetske), za samoaktualizacijom

Vrste motiva • Socijalni motivi usmereni na obezbeđenje lične egzistencije i afirmaciju (motiv borbenosti, motiv sigurnosti, motiv za sticanjem, motiv za samopotvrđivanjem, motiv za priznanjem, statusom i prestižom, motiv moći, motiv za samostalnošću i slobodom, motiv za samoaktualizacijom) • Socijalni motivi usmereni na povezanost sa drugim ljudima (gregarni motiv, motiv za afektivnom vezanošću, motiv zavisnosti) • • Motiv za postignućem Afilijativni motiv Agresivnost Altruističko ponašanje

Agresivnost Pojam: • ponašanje kojom se nanosi šteta drugoj osobi (posledica) • ponašanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe a sa namerom da se drugoj osobi nanaese šteta (namera)

• Treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva • urođena i prirodna reakcija na ugroženost ili frustraciju (sprečavanje zadovoljenja potrebe) • ponašanje koje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili mu nanese štetu (prava agresivnost) • Ovo razlikovanje nije uvek jasno

Shvatanja o poreklu agresivnog ponašanja • Osnovni urođeni pokretač ljudskog ponašanja • Postoje urođene komponente, ali se ističe i značaj sredinskih uslova (učenja) • Agresivno ponašanje isključivo ili prvenstveno stečeno i naučeno

Instiktivistička shvatanja • S. Frojd: instikti života i instinkti smrti • Instikt smrti (Tanatos): nesvestan motiv (samo) destruktivnosti ; psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi – živi procesi pokazuju tendenciju ka stabilnosti koja postoji u neorganskom svetu – ka stanju mirovanja • Agresivni nagon izraz instinkta smrti (težnja ka autodestrukciji, sopstvenoj smrti, projektovana na druga bića)

Hidraulički model agresivnosti • Ana Frojd, H. Hartman • U organizmu se stvara i akumulira kako libidinozna, tako i agresivna energija; ako se ne oslobodi putem socijalno prihvatljive akcije, pojaviće se kao rušilačka i destruktivna snaga, napad na druge osobe • agresivno ponašanje izaziva zadovoljstvo jer znači oslobađanje od tenzije

• K. Lorenc: moćan urođeni instikt agresivnosti važan za održanje vrste • Kod ljudi je agresivnost cilj za sebe, a ne sredstvo za ostvarenje drugih ciljeva kao kod životinja • Ljudi se međusobno ne bore zato što su podeljeni u tabore, već su podeljeni zato što postoji potreba za agresivnim ponašanjem • Kod životinja su se razvile inhibicije agresivnosti prema pripadnicima iste vrste, ali ne i među ljudima

Frustracija i agresivnost Miler i Dolard (teorija žrtvenog jarca) • Frustracija = tenzija usled sprečavanja zadovoljenja potreba ili ostvarenja ciljeva; ponovljena frustracija dovodi do gomilanja agresivnosti koja zahteva rasterećenje • nagomilana agresivnost usmerava se na manjinske grupe (objekti prema kojima je najjednostavnije nekažnjeno usmeriti agresivnost) • nema urođenog nagona agresivnosti, ali postoji na nasleđu zasnovan fiziološki proces koji dovodi do agresivnosti

Kritike instiktivističkih teorija • Nema dokaza da će se agresivno ponašanje javiti bez obzira na situaciju u kojoj se čovek nalazi • ne dovode sve frustracije do agresivnosti (promena cilja, promena ponašanja) • Berkovic: pojava agresivnosti ne zavisi samo od urođenog mehanizma reagovanja na frustraciju, već manifestovanje agresivnosti zavisi i od prisustva drugih ljudi • Frustracija stvara spremnost za agresiju (koja se može steći i učenjem), ali mora da postoji i određena draž koja provocira agresiju (primer sa bokserima)

Naučena agresivnost • Specifična za čoveka: zadovoljstvo u povreživanju drugih • From “Anatomija ljudske destruktivnosti”: odbrambena (benigna) i stečena destruktivna (maligna) agresivnost • sadizam i nekrofilija

Bandurino učenje • A. Bandura: da li će čovek reagovati kompetitivno ili kooperativno zavisi od toga koji način reagovanja je naučen • Ogledi sa životinjama i dečacima • Učenje važan faktor u sticanju agresivnog ponašanja (način podizanja dece)

Pitanje za raspravu • Da li mediji promovišu agresivnost ili oslobađaju od agresivnosti kroz katarzu? • Katarza (Aristitelov termin): posmatranjem i uživljavanjem u emocije drugih oslobađamo se tenzije

Altruizam i prosocijalno ponašanje • Mnogo više istraživanja agresivnosti nego altruizma • Podsticaj za istraživanje altruizma: slučaj Kiti Genoveze • Pasivan odnos prema tuđoj potrebi i nevolji: kako se objašnjava?

• Altruizam predstavlja zagonetku za gotovo sve poznate teorijske pristupe objašnjenju ljudskog socijalnog ponašanja • Teorija preživljavanja (opstanka) • Psihoanalitička teorija • Bihejvioristička teorija

Određenje pojma • Pružanje pomoći drugome bez obzira na motive koji pokreću na pomaganje (postoji saglasnost da je to altruizam) • Nije svako pomaganje drugom altruizam, već samo ono ponašanje čija je namera da, ulažući napor i podnoseći neku žrtvu, drugome pomogne (koštanje i samožrtvovanje neophodni uslovi) • Aronfrid : altruističko ponašanje počiva na empatiji sa drugom osobom i preduzima se iz zadovoljstva što drugima činimo zadovoljstvo

Pojam altruizma Aronfrid • 1. uživljavanje u psihičko stanje drugoga • 2. anticipacija prijatnih posledica naših postupaka za drugoga • 3. vlastito zadovoljstvo svojim postupkom • Suština altruizma = specifičan emocionalni doživljaj, a ne internalizovana norma • Švarc • Suprotno stanovište : o altruizmu se može govoriti samo ako se postupa prema usvojenim moralnim normama (uviđanje šta je dobro, bez obzira da li postoji empatija i zadovoljstvo što se drugome pomaže)

Eksperimentalna ispitivanja • Latane i Darli: uzroci nepomaganja u nevolji • Nisu to nezainteresovanost i apatičnost već: • a. ocena da situacija nije ozbiljna jer niko ništa ne preduzima • b. difuzija odgovornosti (nije sam odgovoran i u obavezi da pomogne) • c. ako drugi ne čine ništa mora da je to normalno i prirodno ponašanje; drugačije ponašanje nije prikladno i “odgovarajuće”

Činioci koji utiču na altruističko ponašanje • Situacioni činioci (prisustvo i broj drugih osoba, poznavanje, stepen nevolje, obim angažovanja, vrsta pomoći, način traženja pomoći i pol) • Ponašanje drugih osoba (njihova ocena situacije i njihovo postupanje) • Norme ponašanja (društvene norme koje sadrže moralnu obavezu da se pomogne, deo vaspitanja) • Osobine ličnosti (osećanje odgovornosti, interes za druge, nesebićnost, moralnost, empatičnost, ljubav za ljude)