MOTIVACIJA Pojam motiva Motivacija hipotetski konstrukt ZATO kauzalni

MOTIVACIJA

Pojam motiva Motivacija- hipotetski konstrukt ZAŠTO? kauzalni i teleološki odgovor Dinamički- aktivacioni- izvor, podsticaj, Priroda “gura” (fiziološke potrebe) Svrhoviti- direktivni –cilj, usmeravanje, Sredina “vuče” (kognicija, kultura) Energija – životni princip čovek se kreće zato što je živ

Osnovni pojmovi Motivacija je potreba ili želja koja služi da podstakne (energizuje) ponašanje i usmeri ga prema cilju Unutrašnji uslov koji navodi na akciju (mentalnu, bihevioralnu) Klasifikacija ponašanja kao instikata- imenovanje kao pseudo objašnjenje potreba + podsticaj + namera + odluka = cilj

Ličnost i motivacija- konativni faktori Pojavni oblici motivacije- potrebe, nagoni, instikti, volja, želja, namera Mentalni procesi i osobine kao motivicrte, stavovi, emocije, sposobnosti i talenat, mišljenje (nezavršen posao), Interakcija- sve funkcije uključene u motivisano ponašanje Relacija sredine i ličnosti – ka, od, neutralno

Svesnost motivacije Svesnost potrebe i načina zadovoljenja Svesna zamena potreba zbog nepovoljnih okolnosti Pogrešna identifikacija potrebe- mehanizmi odbrane Nesvesni razlozi - iracionalno ponašanje

Motivi- definicija Unutrašnji faktor koji podstiče, usmerava, kontroliše i integriše ka ili od cilja usmereno ponašanje Podsticaj- iz organizma (fiziološko stanje), sredinski, ideacioni (namera, želja) Usmeravanje aktivnosti - orjentacija u realnosti, izbor puta i cilja Kontrola- praćenje i procena ispravnosti puta do cilja (odustajanje, promena puta, cilja) Integrativni faktor- objedinjavanje svih dispozicija- znanje, iskustvo, sposobnosti, emocije, stavovi, crte, . .

Potrebe Stanje nestabilnosti ili poremećene ravnoteže nedostatak = napetost Satisfakcija- zadovoljenje potrebe, pad napetosti Gratifikacija-subjektivna reakcija na zadovoljenu potrebu Biološke potrebe- cikličnost, homeostatski princip- metabolizam, san, glad Psihološke i socijalne potrebe- nezadovoljenje ne ugrožava život, mogu se odlagati i neograničeno zadovoljavati, bez posledica (saznajne, estetske). Socijalizacija potreba- način zadovoljenja, norme ponašanja potrebe kod urođenih bioloških i psiholoških potreba

Nagoni Biološke potrebe - energija urođeni, usmereni ka cilju, vezani za opstanak zadovoljavaju se kroz instiktivno ponašanje, dok je kod ljudi ponašanje pod uticajem učenja, manje stereotipno, moguće odlaganje, prilagođavanje situaciji

Instikti Urođeni oblik ponašanja izazvan podsticajima sredine, a usmeren na zadovoljenje osnovnih potreba Uslovi: karakteristično ponašanje za vrstu potpuno organizovan oblik ponašanja- automatizam bez volje i učenja svaki put na isti način, stereotipno pokrenuto stimulusom, a nastavlja se automatski do kraja

Teorije motivacije Kognitivne teorije čovek je racionalno biće volja = odgovornost za svoje postupke, svesnost i kontrola ponašanja Kognitivni pravac Teorije odlučivanja – Vroom motivacija kao rezultat: Ø privlačnosti cilja (valence) Ø verovatnoće (očekivanja) da će se cilj postići Ø instrumentalnosti (korist/šteta).

Teorije motivacije Teorija promišljene akcije -Ajzen (teorija planiranog ponašanja) značaj namere koja neposredno prethodi svakoj planiranoj akciji Ø Uverenja o ponašanju - procena vrednosti ponašanja i osećanja u vezi sa ponašanjem Ø Subjektivna norma - uverenja o očekivanjima značajnih osoba i želja da se odgovori na njih Ø Opažena kontrola nad ponašanjem - uverenja o samoefikasnosti u pogledu izvođenja ponašanja i uverenja o kontrolabilnosti ponašanja, odnosno mogućnostima za prevazilaženje prepreka

Teorije motivacije Razvojne teorije tokom života, pored urođenih potreba, razvijaju se nove potrebe koje su karakteristične za čoveka kao društveno biće društvene i stvaralačke prirode, čovek kreira svoju okolinu kao i samog sebe Humanistički pravac Hedonističke teorije težnja zadovoljstvu i izbegavanju bola, “zadovoljstvo i bol su naši vrhovni gospodari” Bihejvioristički pravac

Teorije motivacije Biološke teorije Instiktivističke teorije - biološki determinizam Ø Darvin- instikti su pokretači svakog ponašanja Ø Frojd- libido, Eros i Tanatos -instikt života i smrti Ø Mek. Dugal (1930) - hormička teorija akcije - ciljevi i tendencije u ponašanju su urođene, mada u realizaciji učestvuje i intelekt • Nagonske teorije - težnja ka redukciji napetosti - homeostaza • Teorija optimalne pobuđenosti – težnja ka povećanju napetosti, traženju podsticaja - ka uzbuđenju, promeni

Teorije motivacije Egzistencijalisti - traženje i razumevanje smisla života Geštaltisti - kognitivna disonanca, nezavršeni zadatak Hornaj- bazična strepnja Adler- težnja ka moći, ka savršenstvu i prevazilaženju inferiornosti

Razvoj motivacije Funkcionalna autonomija motiva, Olport veza ponašanja i primarne motivacije se prekida- transformacija veza je u poreklu, ali se funkcija menja- ono što je bilo sredstvo za zadovoljenje potrebe postaje samo sebi cilj

Klasifikacija motiva Hijerarhijska klasifikacija motiva, Maslov od osnovnih se prelazi na više potrebe tek kad se prethodne zadovolje fiziološke potrebe- opstanak jedinke i vrste potreba za sigurnošću- zaštita od opasnosti, predvidivost, stabilnost, sigurnost potreba za pripadanjem i ljubavlju- mesto u svetu i odnos sa ljudima-prihvaćenost i ljubav

Klasifikacija motiva potreba za poštovanjem -samopoštovanje, postignuće, kompetentnost, nezavisnost- zamena kroz ugled, status, prestiž- intrinzička-ekstrinzička motivacija potreba za samoaktualizacijom (Goldštajn) ostvarenje ličnih potencijala- da bude ono što jeste i što bi mogao biti ostvarivanje potencijala kroz uloge (umetnik, sportista, naučnik, roditelj) ostvarivanje vrednosti kroz ponašanja - humanost, moralnost, (“biti čovek”)

Psihološki motivi Saznajne potrebe – radoznalost bazične, ne naučene- upoznati svet oko sebe senzorna deprivacija- teško se podnosi kod životinja, mladunci -novo privlači pažnju kod dece- veoma rano, pre učenja u svim kulturama- ka novom, nepoznatom

Psihološki motivi Estetske potrebe da li su osnovne? - podsticaj za lepim u najprimitivnijim kulturama šta je lepo? - relativno vs. univerzalno - simetrija, jednostavnost, ukrašenost; ljudska lepota?

Socijalne potrebe Afilijativnost - potreba da budu zajedno sa drugima Primarna ili sredstvo za zadovoljenje potreba Kooperativnost (zajednički cilj) i kompetitivnost (ostvarenost cilja isključuje druge). Altruizam- ponašanje usmereno na pomoć drugima (cilj suprotan ličnom interesu) Ø usmerenost na dobrobit drugog, Ø bez očekivanja recipročne nagrade (ponos, ugled, priznanje? ) Ø element koštanja (primat tuđim interesima), Ø svesnost i intencionalnost (dobrovoljnost, ne slučajno) na osnovu saosećanja, empatije – moralna osećanja (statistika vs. individua)

Agresija oblik ponašanja usmeren na povredu, nanošenje štete poreklo- instiktivno – naučeno? urođeni mehanizam agresivnog nagona na frustracije - rano ispoljavanje besa- nenaučeno namerni agresivni akt -produkt socijalizacije socijalizacija inhibira, podstiče, uobličava ispoljavanja, učenje povećava broj povoda motivi: reakcija na frustraciju, kažnjavanje, želja za dokazivanjem, odbrana od nesigurnosti

Oblici ispoljavanja agresije - From Benigna- agresija samo po posledicama, ne po nameri Pseudoagresija- šteta bez namere, slučajna povreda Asertivnost- samopotvrđujuće ponašanje, cilj je konstruktivan Defanzivna- biološka adaptacija, služi životu;

Oblici ispoljavanja agresije - From Maligna- namera da nanese štetu- specifično ljudski oblik, ne služi opstanku, cilj je okrutnost i razaranje Spontani oblik- potencijal pokrenut okolnostima- ratovi, sukobi, dosada, lična beznačajnost Osvetnička- na patnju i nepravdu -nakon štete, nije odbrana, snažna i okrutna Ekstatička- (auto)destrukcija u ritualima, bez učešća svesti Karakterni oblik- antisocijalna ličnost- amoral, emocionalni deficit, bez anticipacije posledica, bez straha od kazne, poreba za uzbuđenjem, LFT