Socijalni rad sa migrantima u Srbiji Socijalni rad

Socijalni rad sa migrantima u Srbiji Socijalni rad sa migrantima III predavanje Doc. dr Dragana Stoeckel

Principi zaštite migranata Ne nanositi štetu Bezbednost i dostojanstvo migranata kao prioritet Adekvatan pristup pomoći i službama Zabrana diskriminacije i princip jednakosti Participacija Adekvatan odgovor na zdravstvene potrebe (pravo na zdravlje) Odgovornost države za nepoštovanje međunarodnih obaveza

Međunarodno pravo u oblasti zaštite migranata Konvencije UN (npr. Konvencija o statusu izbleglica (1951), Pakt o građanskim i političkim pravima (1966), Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima(1966), konvencije u oblasti zaštite diskriminacije, Međunarodna konvencija protiv torture (1984), Konvencija o zaštiti radnika migranata i članova njihovih porodica (1990)) Savet Evrope Evropska Unija (npr. Sporazum iz Lisabona (2009), direktive)

Osnovna zagarantovana prava Prava koja se garantuju čak i u slučaju nelegalnog ulaska i boravka u jednoj državi 1. Zabrana doskriminacije 2. Pravo na život 3. Zabrana mučenja i drugih oblika zlostavljanja 4. Zabrana ropstva i ekspoatacije 5. Pravo na slobodu i bezbednost 6. Pristup pravdi 7. Pravo na porodični život

Migranti u Srbiji Izbeglice, interno raseljena i raseljena lica, povratnici u okviru Sporazuma o readmisiji, tražioci azila, lica koja su u potrebi za međunarodnom zaštitom Poslednjih godina sve veći priliv migranata iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom i Srednjem Istoku (najčešće iz Sirije, Iraka i Avganistana), koji su u velikom broju prošli kroz Srbiju takozvanom Balkanskom rutom Više od milion ljudi je prošlo kroz Srbiju od početka migrantske krize, premda je mali broj onih koji odlučuju da u Srbiji trajno i ostanu

Izuzetno vulnerabilne grupe migranata Deca/maloletnici bez pratnje Žene žrtve (rodno zasnovanog) nasilja Žrtve trgovine ljudima Stariji migranti Migranti sa invaliditetom LGBT osobe

Mogući statusi migaranata U zavisnosti od kategorije migranata zavisi i obim prava koji migranti uživaju, dostupne usluge, kao i procedure postupanja nadležnih organa tokom boravka u Republici Srbiji Različiti statusi: Ø Tražioci azila Ø Neregularni migranti Ø Maloletnici bez pratnje Ø Osobe žrtve nasilja i trgovine ljudima

Zakonodavni okvir zaštite migranata u Srbiji Ustav Zakoni: Zakon o strancima, Zakon o azilu Strategije: Strategija za upravljanje migracijama, Strategija integrisanog upravljanja granicom, Strategija za suprotstavljanje ilegalnim migracijama u Republici Srbiji, Strategija prevencije i zaštite od diskriminacije, Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima, posebno ženama i decom i zaštite žrtava i druge strategije koje se ne odnose isključivo na migrante već na sva lica

Institucionalni okvir zaštite migranata u Srbiji Republički nivo, lokalni nivo i nezavisna tela Republički nivo Ministarstva Komesarijat za izbeglice Lokalni nivo Saveti za migracije (autonomna pokrajina i lokalna smaouprava) Nezavisna tela Zaštitnik građana Poverenik za zaštitu ravnopravnosti

Prava migranata Prava koja uživaju tražioci azila (Zakon o azilu) Pravo na adekvatan smeštaj (obezbeđenje smeštaja i osnovnih živoniih uslova u centrima za azil za tražioce azila) Pravo na obrazovanje (besplatno osnovno i srednje) Pravo na zdravlje (zdravstvenu zaštitu) Pravo na socijalnu zaštitu (pravo na novčanu socijalnu pomoć) Ostala prava (sloboda kretanja, pravo na informisanje, sloboda veroispovesti itd. )

Sistem socijalne zaštite Registrovani migranti imaju pravo na usluge socijalne zaštite U praksi se ove usluge retko pružaju Ustanove socijalne zaštite za urgentni i privremeni smeštaj dece migranata Prihvatilišta za žene žrtve nasilja Centri za porodični smeštaj i usvojenje (usliga hraniteljstva za decu migrante još uvek nije zaživela) Centar za zaštitu trgovine ljudima

Centri za socijalni rad u zaštiti migranata Najvažnija uloga centara za socijalni rad, posebno u zaštiti vulnerabilnih grupa migranata, i to dece bez pratnje i žena u riziku od nasilja Mogućnost angažovanja terenskih socijalnih radnika u opštinama s apovećanim prilivom migranata Terenski socijalni radnici ne mogu da vrše javna ovlašćenja jer nisu zaposleni u centrima za socijalni rad

Uloga CSR u zaštiti dece migranata koja se nalaze u povećanom riziku Procena rizika Odlučivanje o najboljem interesu Planiranje Organizuje tim i koordinira radom tima za konkretno dete Praćenje implementacija plana Postavljanje privremenog staratelja Saradnja sa NGO, institucijama u sistemu, Komesarijatom za izbeglice Vođenje ličnog dosijea deteta Realizacije neodložne intervencije Izveštavanje i dr.

Uloga nevladinog sektora u zaštiti migranata u Srbiji Najčešće su uključeni u zaštiti maloletnika bez pratnje i dece žrtava trgovine ljudima, žena sa iskustvom, odnosno u riziku od nasilja, u oblasti pružanja psihosocijalne pomoći Održavaju obuke za zaposlene u javnom sektoru, pre svega policiju, sistem socijalne zaštite, obrazovnom, zdravstvenom sistemu, pravosuđe

Izazovi u pružanju usluga socijalne zaštite migrantima Jezičke i kulturološke barijere Nedostatak pouzdanih podataka o broju specifičnih grupa migranata Nedovoljna multisektorska saradnja Nedostatak smeštajnih kapaciteta gde bi se deca smeštala odvojeno od odraslih Nepotpuna evidencija i dokumentacije, nemogućnost praćenja Izostanak participacije korisnika u planiranju usluga i dr.