OPTA PSIHOLOGIJA VIII EMOCIJE MOTIVI SOCIJALIZACIJA EMOCIJE ta

OPŠTA PSIHOLOGIJA VIII EMOCIJE, MOTIVI SOCIJALIZACIJA

EMOCIJE

Šta su emocije? Da li emocije uvek osećamo? Kada nastaju emocije? Koja je svrha emocija?

EMOCIJE • Emocije - neodvojive od čoveka koji ih oseća, a • Čovek je neodvojiv od životne situacije u kojoj oseća dato osećanje • Emocija je uvek reakcija na neko zbivanje • Čovek reaguje na različite načine; pojam “emocija” uvek ima značenje jedne kvalitativno specifične reakcije na životnu situaciju • Najprecizniji izraz -emocionalna reakcija • Posebnost emocionalne reakcije u odnosu na druga reagovanja čoveka na događaje u svetu jeste to što emocija u sebi sadrži jedan osoben doživljajni kvalitet

EMOCIJE • Čovek uvek teži da uspostavi sklad između spoljašnjeg sveta i svog unutrašnjeg sveta, teži da se adaptira • Adaptacija/prilagođavanje - prilagođavanje bića svetu, ali i svi oni postupci kojima biće sebi prilagođava svet – dva pravca delovanja • Emocije – pojave čija je funkcija po svojoj suštiti uvek adaptivna (prilagođavanje) • Svrha pojavljivanja neke emocije je težnja da se obnovi poremećeni odnos između bića i sveta – emocije su uvek logične!

EMOCIJE • Svako osećanje ima svoju svrhu i logiku • Logiku osećanja ne treba tražiti u “zdravom razumu”, već u onim kriterijumima na osnovu kojih subjekt procenjuje situaciju u kojoj osećanje • Ukoliko se otkrije privatna logika – pretpostavke i kriterijumi po kojima subjekt procenjuje sebe, druge i svet, lako je otkriti i logiku adaptacije • Logika je često smeštena u delu ličnosti koji se nalazi u nesvesnom delu ličnosti

EMOCIJE • Emocionalne reakcije nisu odgovori na bilo kakve stimuluse iz spoljašnje sredine, već samo na one stimuluse koje subjekat ocenjuje kao važne • Kada osoba proceni da se dešava nešto značajno, važno ili bitno, ona će reagovati osećanjem • Značajno je ono što je u okviru našeg sistema vrednosti • Emocionalne reakcije su rezultat nadražaja sistema vrednosti • Ono što su refleksi za telo, to su emocije za psihu

• Vrste emocija: 1. 2. PRIMARNE EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA SAMOPROCENU EMOCIJE PREMA DRUGIMA ESTETSKE EMOCIJE 3. 4. 5.

Vrste emocija Osnovne (primarne) emocije, imaju odlike: 1) Rano se javljaju tokom ontogeneze 2) Zajedničke su ljudima i nekim životinjskim vrstama 3) Univerzalne su (javljaju se u svim kulturama) 4) Imaju specifičnu fiziološku osnovu Složene (sekundarne) emocije - emocije vezane za druge ljude - emocije vezane za samoprocenu - estetska osećanja

Vrste osnovnih emocija Strah – nastaje opažanjem opasnosti ili pretnje Ljutnja, gnev – nastaje usled osujećenja dolaženja do cilja Radost – nastaje kada ostvarimo cilj kome smo stremili dobijemo željeni objekat Tuga – nastaje usled gubitka objekta koji ima vrednost za osobu

STRAH • Strahovi su najćešće naučeni • Dva oblika sticanja straha: uslovljavanje (emocionalno uslovljavanje) i učenje po modelu (imitacija i identifikacija) • Neki strahovi spontano nestaju – npr strah od mraka prisutan kod male dece • Prevazilaženje straha: različiti oblici psihoterapije, razuslovljavanje (desenzitizacija) – situacija ili objekt koji je izvor straha sistematski se povezuje sa nekom prijatnom situacijom

OSTALE PRIMARNE EMOCIJE: GNEV • GNEV: česta emocionalna reakcija na frustraciju, na sprečavanje zadovoljenja naših motiva • Najčešće se javlja kada su izvori frustracije socijalne prirode – ljudi koji sprečavaju zadovoljenje naših motiva • Agresivno ponašanje: direktna agresija i pomerena agresivnost • Kada agresivnost preraste u trajniju osobinu ličnosti, pogotovo ako se toleriše ili podstiče od strane okoline – govorimo o agresivnosti kao stanju ili crti ličnosti

OSTALE PRIMARNE EMOCIJE: RADOST • RADOST: reakcija na postizanje određenih ciljeva, tj. zadovoljenja motiva • Intenzivno osećanje radosti – ako se do cilja dođe neočekivano i naglo (pogodak, pobeda) • Neadekvatno manifestovanje radosti: mladi, emocionalno nestabilni sportisti

OSTALE PRIMARNE EMOCIJE: ŽALOST • ŽALOST/TUGA • reakcija na neuspeh, reakcija kada smo izgubili nešto od vrednosti i značaj (voljenu osobu, vredan predmet, utakmicu. . )

Emocije • Emocije se manifestuju kroz: Ø Emocionalni doživljaj (strah) Ø Emocionalno ponašanje (beg) Ø Fiziološke promene u telu (bledilo, tremor. . )

Emocija Poruka Očekivana reakcija Ljutnja Promeni ponašanje! Krivica i izvinjenje Strah Ugrožava me nešto jače od mene Zaštita Prezir Ti ne vrediš dovoljno! Poniznost Zadovoljstvo Moja želja je ispunjena! Zadovoljstvo Mržnja Ti si zao jer ti mene mrziš! Strah i nestajanje Zavist Ti misliš da si bolji od mene! Potvrda subjektove vrednosti Stid Znam da mislite da ja nisam OK Potvrda subjektove vrednosti Krivica Ja sam dobar i osuđujem svoje loše ponašanje Oproštaj Ljubav Ti si vredno ljudsko biće i ja te želim u svom intimnom svetu Uzvraćanje ljubavi Ljubomora Plašim se da ćeš otići s drugim Potvrda ljubavi

• Sposobnost prepoznavanja emocija drugih ljudi, sposobnost kontrole sopstvenog emotivnog reagovanja, sposobnost empatije važna za uspostavljanje i održavanje skladnih međuljudskih odnosa i konstruktivno rešavanje interpersonalnih konflikata • Ove sposobnosti su, izgleda, nezavisne od opšte ili posebnih intelektualnih sposobnosti • Pojam emocionalne inteligencije -dela D. Golemana • Sporno –ima li opravdanja za postojanje takvog konstrukta; mnogo ranije prepoznati su i izučavani aspekti socijalne inteligencije • Torndajk: socijalna inteligencija - sposobnost da se razumeju drugi ljudi i da se mudro reaguje u interpersonalnim odnosima

• Gardner: inteligencija je složen konstrukt, čini je više relativno nezavisnih inteligencija, među kojima je i interpersonalna inteligencija Interpersonalna inteligencija: • emocionalna osetljivost (sposobnost prepoznavanja osećanja i želja drugih ljudi); • socijalna analitičnost (sposobnost shvatanja suštine društvenih situacija i motiva ljudskih postupaka); • samokontrola (uspešno vladanje sopstvenim afektima); • socijabilnost (sposobnost lakog uspostavljanja međuljudskih odnosa); • tolerancija i socijalna adaptabilnost (sposobnost uvažavanja drugačijeg gledišta i uspešnog rešavanja interpersonalnih sukoba); • dominantnost (sposobnost vođenja i uspešnog upravljanja) itd. • Ovako opisan konstrukt obuhvata i ono što se smatra suštinom emocionalne inteligencije

• Emocionalna inteligencija • konstrukt sposobnosti koji se ponajviše odnosi na veštine emocionalne kontrole i komunikacije, koje su manjim delom određene naslednim faktorima (za razliku od opšte inteligencije), a najvećim delom se stiču tokom ranog razvoja, mada se mogu značajno unaprediti i kasnije.

ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

FRUSTRACIJA • Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu • Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore kako bi ostvario svoju želju • Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću situaciju

Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj zadovoljava potrebu/želju OSUJEĆENJE/ PREPREKA AKCIJA POTREBA ŽELJA CILJ OSUJEĆENJE/ PREPREKA

FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU • Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju • Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije • Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija” • Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

Izvori frustracija: 1. Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete kolači na polici) 2. Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (npr. roditelji – dete) 3. Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština. . . )

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: a) b) Realističko reagovanje na frustracije Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju: • • povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom, promena u načinu pristupanja problemu, svesna zamena cilja, Indirektna, posredna zamena cilja

MOTIVI

• U svakom trenutku u pozadini naših misli i delovanja leži bezbroj motiva koji se međusobno prepliću • Široki raspon motiva utiče na to šta mislimo, osećamo i činimo

• Motivacija - opšte stanje pobuđenosti koje je pokrenuto unutrašnjim ili spoljašnjim podsticajima, a usmereno je ka postizanju ciljeva koji doprinose zadovoljstvu • U okviru stanja pobuđenosti razlikujemo sledeće pokretače čovekovog ponašanja: potreba, nagon, težnja, želja i namera.

• Motivi počinju sa javljanjem potrebe ( težnje, namere) koja nastaje kada se naruši stanje relativne ravnoteže, pri kojoj osoba normalno funkcioniše u organskom, psihološkom i svakom drugom smislu. • Svesno doživljena potreba je nagon koji osobu usmerava da nešto preduzme kako bi potrebu zadovoljila.

• Ponašanje usmereno ka ostvarenju instrumentalnim ponašanjem cilja naziva se • Ostvarenje cilja je važan element motiva i znači zadovoljenje potrebe • Primer instrumentalnog ponašanja: dete koje plače jer ne želi da ide na spavanje. Na plač deteta majka prestaje da insistira na odlasku na spavanje i teši dete. Na osnovu određenog broja iskustava u kojima je plač sredstvo postizanja cilja, dete razume da je njegov plač instrument oslobađanja od odlaska na spavanje i počinje da ga redovno koristi u zadovoljavanju svojih potreba.

• Kada uz potrebu i nagon u svesti postoji i predstava privlačnog cilja koji može da zadovolji postojeću potrebu, javlja se želja.

PODELA MOTIVA • Homeostazni motivi (nazivaju se još biološki ili fiziološki), su zasnovani na postizanju homeostaze (ravnoteže) u organizmu, odnosno, na zadovoljenju urođenih potreba (glad, žeđ, mokrenje, seksualni nagon itd. ) • Stanje homeostaze u organizmu narušava se različitim nedostacima i viškovima koji podstiču delovanje organizma ka zadovoljenju narušenih potreba. • Osnovne karakteristike homeostaznih motiva su: neprijatno draženje, napetost koja goni na aktivnost i koja ima za cilj eliminisanje neprijatnosti

• Nehomeostazni motivi se nazivaju još i viši ili složeni motivi a čine ih socijalni (društveni) i lični (ego) motivi. • Kod ovih motiva nema neprijatne napetosti, organizam teži povećanju a ne smanjenju draženja.

• Lični motivi su usmereni na sopstvenu ličnost, na sopstveno Ja, a odnose se na samopotvrđivanje, samoisticanje, težnju ka moći, superiornosti itd.

• Od ličnih motiva posebno se pominje motiv postignuća koji podrazumeva tendenciju da se postigne nešto vredno i nešto čime se pojedinac može istaći pred drugima. • Motiv postignuća je naučen motiv i on zavisi od faktora sredine, potkrepljenja i sl. • Ovaj motiv je naročito karakterističan za ekonomski razvijenija društva u kojima je uspeh vrlo važan i presudan za postizanje određenog društvenog statusa.

• Društveni motivi su motivi koji za svoje javljanje i zadovoljenje zahtevaju vezu i interakciju sa drugim ljudima. Oni mogu biti pozitivni i negativni. • Pozitivni društveni motivi (afilijativni motiv) uključuje čovekovu potrebu da oko sebe ima ljude koji će ga voleti i razumeti, ljude na koje može da se osloni i sa kojima doživljava bliskost i poverenje. • Neki autori u okviru ove grupe motiva posebno izdvajaju tzv. gregarni motiv koji se manifestuje u težnji pojedinca da bude zajedno sa drugim ljudima, da bude deo neke socijalne grupe i u osećanju uznemirenosti i nelagodnosti kada je izvan svoje grupe (težnja slična životinjama koje se okupljaju u stado).

• Negativni društveni motiv podrazumeva potrebu za drugim ljudima, ali u pravcu demonstriranja svoje moći ili da bi se drugim ljudima nanosilo neko zlo. • Ovi motivi se ogledaju u sebičnosti i neprijatnosti prema drugima, a najizraženiji je motiv agresivnosti koji uključuje težnju za nanošenjem štete i povrede do uništenja.

SOCIJALIZACIJA

• U svakom pogledu, ljudsko novorođenče je bespomoćno. Ono ne samo da je zavisno o starijim pripadnicima svoje vrste, već mu nedostaju i obrasci ponašanja potrebni za život u ljudskom društvu • Da bi se održalo u životu, ono mora naučiti veštine, znanja i prihvaćeni način ponašanja u društvu u kom je rođeno • Mora naučiti način života – kulturu svoga društva • KAKO? ?

SOCIJALIZACIJA • Proces kojim pojedinac uči kulturu svoga društva poznat je kao socijalizacija • Socijalizacija se odnosi na usvajanje onog dela kulture koji obuhvata međuljudske odnose i njihov razvoj, društvene vrednosti i norme, dakle, predstavlja usvajanje oblika društvenog života

SOCIJALIZACIJA 1. Učenje ljudskog ponašanja 2. Učenje kako biti član grupe 3. Sticanje osobina koje nam pomažu opstanku u društvu 4. Formiranje stavova, stereotipa, predrasuda karakterističnih za društvo u kojem živimo 5. Formiranje ličnosti u svojoj sjaju i bedi

Šta ljudska jedinka stiče procesom socijalizacije? Dve grupe efekata socijalizacije: 1. Formiranje za život u društvu i za funkcionisanje društva važnih osobina i načina ponašanja 2. Razvitak od biološke jedinke u ličnost sa mnogim karakteristikama zajedničkim za sve ljude, ali i sa nekima koje su za pojedinca specifične (idiosinkratičke)

Pojam socijalizacije Šira definicija (psiholozi): Proces socijalnog učenja putem koga jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama

Važnost socijalizacije • Bez socijalizacije, pojedinac bi jedva nalikovao ljudskom biću koje je po normama njegovog društva definisano kao normalno

Prvi primer • Priča se da je car Akbar, koji je vladao u Indiji od 1542. do 1602. godine, naredio da grupa dece bude odgajana bez ikakvih pouka u jeziku, kako bi iskušao verovanje da će na kraju progovoriti hebrejski, jezikom Boga • Decu su odgajale gluvoneme osobe • Deca nisu uopšte progovorila i komunicirala su isključivo gestovima

Drugi primer • Postoji takođe, opsežna, premda nepouzdana, literatura o deci koju su podigle životinje. • Jedan od najbolje dokumentovanih slučajeva odnosi se na “vučju decu od Midnapora”. • Dva ženska deteta, od dve i osam godina, pronađena su u nekoj vučjoj jazbini u Bengalu 1920. godine. Devojčice su hodale četveronoški, najradije se hranile sirovim mesom, zavijale kao vukovi i nisu se služile nikakvim oblikom govora. • Jesu li tu decu odgojili vukovi ili su naprosto napuštena i ostavljena u šumi da se snalaze kako znaju, nije jasno.

Zaključak • Dakle, takvi i slični primeri, upućuju na zaključak da je socijalizacija koja uključuje dugotrajnu interakciju s odraslima bitna ne samo da bi se novi članovi mogli uklopiti u društvo, već i za proces kojim uistinu postaju ljudska bića

SREDIŠNJA PITANJA SOCIJALIZACIJE • 1. 2. Najznačajnija pitanja su: modus socijalnog učenja – klasično, instrumentalno ili posredno uslovljavanje; učenje po modelu identifikacijom, imitacijom ili učenjem uloga; učenje uviđanjem; područje ili sadržaj socijalizacije – emocionalno, kognitivno, ekspresivno, intelektualno, kreativno, političko, itd. ;

3. činioci koji podstiču ili sprečavaju socijalizaciju – uloga naslednih faktora, nagrada i kazni, odnosa prema detetu, poruka u porodici i drugim vaspitnoobrazovnim ustanovama, etnicitetima, verska pripadnost itd. , 4. izvori ili agensi socijalizacije – roditelji, braća, vršnjaci, škola i učitelji, mediji, i sl.

TRI PROBLEMA SOCIJALIZACIJE Procesi socijalizacije • Kako se ostvaruje socijalizacija • Socijalno učenje • Faktori i mehanizmi koji olakšavaju ili otežavaju socijalizaciju Izvori i agensi socijalizacije • Ko nam određuje šta će biti predmet socijalizacije • Ko nas socijalizuje Efekti socijalizacije • Zašto se socijalizujemo • Šta ja imam od toga • Kako socijalizacija utiče ne mene i moje psihičke procese

SOCIJALNO UČENJE • Koji oblici učenja učestvuju u socijalizaciji? • Koji oblik učenja je najčešći? Zašto? • Šta se sve može naučiti u procesu socijalizacije?

KLASIČNO USLOVLJAVANJE Bezuslovna draž Uslovna draž Bezuslovna reakcija

SOCIJALIZACIJA I KLASIČNO USLOVLJAVANJE GOVOR • Ma-ma • Izgovaranje jedne grupe glasova prati pokazivanje nekog predmeta – vremenom se uči da se taj predmet označi tom grupom glasova p MORALNO PONAŠANJE n Hans Ajzenk p nepoželjne reakcije praćene su kaznom p Kazna izaziva negativna osećanja, neprijatnost p Vremenom samo pomišljanje na nepoželjnu radnju izaziva neprijatnost

SOCIJALIZACIJA I INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE • GOVOR – Ma-ma – “srce mamino, zove mamu. Da ga majčica poljubi. . . ” p MORALNO PONAŠANJE n nepoželjne reakcije praćene su kaznom Poželjne reakcije praćene su nagradom Potkrepljenje (ponavljano) vremenom stvara reakciju koja se uči na osnovu nagrađivanja ili kažnjavanja tog ponašanja Klasično uslovljavanje Instrumentalno uslovljavanje uzdržavanje od ponašanja sticanje novih oblika ponašanja

UČENJE IMITACIJOM I IDENTIFIKACIJOM učenje po modelu IMITACIJA Emocionalna veza Složenost oblika ponašanja Trajnost naučenog IDENTIFIKACIJA Ne mora biti emotivne veze sa modelom Mora postojati emotivna veza sa modelom Imitiraju se jednostavniji oblici ponašanja – gestovi, mimika. . . Usvajaju se složeniji oblici ponašanja – govor, stavovi, način ophođenja prema drugima. . . Naučeno ponašanje kraće traje Naučeno ponašanje je relativno trajno

IZVORI I AGENSI SOCIJALIZACIJE

AGENSI SOCIJALIZACIJE Prenosioci socijalizacije Vrše direktan uticaj na dete u procesu socijalizacije (porodica, škola, vršnjaci, sredstva masovne komunikacije) Prenose onaj sadržaj socijalizacije (stavove, osobine ličnosti, moralnost, načine ophođenja prema starijima i mlađima. . . ) koje stvaraju i kreiraju IZVORI SOCIJALIZACIJE Izvori socijalizacije su kultura u kojoj dete odrasta, posebne supkulture i grupe kojima dete pripada, ideologije i društvene klase. . .

PORODICA KAO AGENS SOCIJALIZACIJE • Odnos majka-dete • Afektivno vezivanje • Vaspitni stilovi – ograničavajući-slobodni (ograničavanje ili dozvoljavanje dečije slobodne aktivnosti) – topli-hladni (srdačan naspram hladnog odnosa prema detetu) • Odnos između roditelja • (ne)potpunost porodice

ŠKOLA KAO AGENS SOCIJALIZACIJE • Novi i strožiji zahtevi • Nastavnici kao novi autoriteti • Organizovani i sistematski uticaj društva • Život u grupi

VRŠNJACI KAO AGENS SOCIJALIZACIJE • Sticanje novih vrednosti i stavova (ne uvek pozitivnih) • Počeci nezavisnosti i samostalnosti • Razvijanje socijabilnosti • Socijalna inteligencija • Naročito bitni u periodu adolescencije

KULTURA KAO IZVOR SOCIJALIZACIJE Beri, Čajld i Bejkon – razlike u ponašanju se vezuju za obim u kom se akumulira hrana • Visok stepen akumuliranja – odgovornost, tačnost, poslušnost i pokoravanje • Nizak stepen akumulacije – lični uspeh i postignuće, samostalnost, nezavisnost, upornost Linton i Kardiner – “bazična sturktura ličnosti” – delovi ličnosti koji su zajednički za članove jedne grupe ili kulture, a koji ih razlikuju od pripadnika drugih grupa Erih From – “socijalni karakter” – jezgro karaktera koje je isto za sve pripadnike jedne kulture, a u suprotnosti sa individualnim karakterom po kome se ljudi iste kulture međusobno razlikuju

NACIONALNE KARAKTERISTIKE Bronfenbrener (1970) • Ruska deca – kolektivni etos – osećaj za društvenu odgovornost, uključivanje u porodična pitanja, ređe pokazuju antisocijalna ponašanja, čak i onda kada znaju da roditelji neće saznati za takvo ponašanje p. Američka deca – individualistički pristup – manje provode vremena sa porodicom, drugačiji odnos prema starima, češće upražnjavaju antisocijalna ponašanja, naročito onda kada znaju da za njih neće saznati roditelji

POLOŽAJI I ULOGE Položaj je. . . • Mesto koje pojedinac zauzima u grupi (firmi, školi, vršnjačkoj grupi. . . ) Uloga je. . . • Ponašanje vezano za položaj koji osoba zauzima • Vrste ponašanja – obavezno, na koje se ima pravo, prirodno (očekivano)

PRIMARNA I SEKUNDARNA SOCIJALIZACIJA • Primarna socijalizacija -najvažniji aspekt procesa socijalizacije, odvija se tokom najranijeg detinjstva, obično unutar porodice • Reagujući na odobravanje i neodobravanje svojih roditelja i oponašajući njihov primer, dete uči njihov jezik i mnoge temeljne obrasce ponašanja svoga društva

U primarnu socijalizaciju uključena su dva temeljna procesa: internalizacija (usvajanje) kulture društva i strukturisanje ličnosti Kada se kultura ne bi usvajala, društvo bi prestalo postojati, budući da bez zajedničkih normi i vrednosti društveni život ne bi bio moguć. Ali, kultura se ne može naprosto naučiti, ona se “usvaja kao deo strukture ličnosti” Detetova ličnost se oblikuje u kategorijama središnjih vrednosti kulture do tačke u kojoj postaje deo njega

Sekundarna socijalizacija zbiva se u kasnijim godinama, kad je u nju manje uključena porodica, a sve su jači uticaji drugih faktora, kao što je grupa vršnjaka i škola Dakle, sekundarna socijalizacija uključuje školski sistem (od vrtića do fakulteta), massmedie, različite grupe, vršnjake Unutar svoje grupe vršnjaka, u interakciji s ostalima i igrajući dečije igre, dete se uči pokoravati prihvaćenim običajima društvene grupe i poimati činjenicu da se društveni život temelji na pravilima

• Škola, nakon porodice (primarna socijalizacija), postaje “žarišno mesto” sekundarne socijalizacije. Ona deluje kao most između porodice i društva kao celine, pripremajući dete za njegovu ulogu odrasloga. • Unutar porodice, o detetu se sudi i ono se tretira uglavnom na temelju “partikularističkih”normi. Roditelji postupaju s detetom kao sa svojim određenim detetom a ne sude ga na temelju normi ili merila koji se mogu primeniti na svakog pojedinca

• Međutim, u širem društvu, s pojedincem se postupa i o njemu se sudi na temelju “univerzalističkih” normi koje se primenjuju na sve pripadnike društva, bez obzira na njihove rodbinske veze • Unutar porodice status deteta pripisan je, određen rođenjem, dok je status u životu odrasloga uglavnom postignut (npr. pojedinac postiže svoj status po zanimanju, profesiji koju obavlja).

• Stoga, dete se mora kretati od partikularističkih normi i pripisanog statusa u porodici, prema univerzalističkim normama i postignutom statusu društva odraslih • Škola priprema mlade ljude za taj prelaz. Ona uspostavlja univerzalističke norme u okvirima kojih svi učenici postižu svoj status. Njihovo ponašanje se ocenjuje prema merilima školskih pravila, njihov se uspeh meri po uspehu na ispitima i situacijama propitivanja

Jednake se norme primenjuju na sve učenike (ili bi trebalo), bez obzira na pripisane karakteristike kao što su pol, rasa, porodično poreklo ili klasa iz koje je učenik potekao Škole funkcionišu (ili bi trebale) na meritokratskom načelu: status se postiže na temelju zasluga Škole odgajaju mlade ljude na temeljnim vrednostima društva

PERSONALIZACIJA Dok socijalizacija znači vaspitanje za društvo, personalizacija je vaspitanje za samog sebe Središnje mesto kod personalizacije zauzima proces samoostvarenja, pa je tu vaspitni uticaj usmeren prema osposobljavanju osobe za samoostvarenje, samoaktualizaciju Samoostvarenje za čoveka, kao društvenog bića, sastoji se u izgradnji njegovih odnosa prema društvu, u prosuđivanju, prihvatanju, odbijanju, borbi za promene u svojoj društvenoj okolini. Reč je o konkretnim, u svakom trenutku uočljivim vezama i povratnim vezama, međusobnom uticaju procesa personalizacije i socijalizacije

• Socijalizacija, međutim, nije ograničena na detinjstvo. To je proces koji traje čitav život. • Primer: na početku svog radnog veka, mladi zidar, nastavnik, knjigovođa brzo nauče pravila igre i tajne svog zanata ili profesije. Ako odluče kasnije u životu promeniti posao, priključiće se drugačijoj grupi zanimanja i verovatno će morati naučiti nove veštine i usvojiti drugačiji način ponašanja i odevanja

• Vežba: • Aspekti socijalizacije deteta 1. Osmislite adekvatnu pripremu deteta za polazak u vrtić 2. Osmislite adekvatnu pripremu deteta za polazak u školu 3. Osmislite aktivnosti u vrtiću/klubu koje podstiču : osećaj samopoštovanja kod deteta, odnos poštovanja druge dece i saradnički odnos sa vršnjacima 4. Osmislite igrice koje podstiču upoznavanje i razvijanje emocija kod dece 5. Osmislite aktivnosti u vrtiću koje podstiču prve osnove moralnog ponašanja

PITANJA KOJA PRATE TEMU • • • ŠTA JE EMOCIJA I KOJA JE SVRHA EMOCIJA? KAKAV JE ODNOS STIMULUSA I EMOCIONALNE REAKCIJE? NABROJTE VRSTE EMOCIJA KOJE SU ODLIKE PRIMARNIH EMOCIJA KADA NASTAJU SLEDEĆE EMOCIJE: STRAHA, GNEVA, TUGE I RADOSTI? KAKO SE MANIFESTUJE SVAKA EMOCIONALNA REAKCIJA? ŠTA JE MOTIVACIJA I KAKAV JE NJEN ODNOS SA OSTALIM PSIHIČKIM PROCESIMA? KOJE VRSTE MOTIVA POZNAJETE? ŠTA JE FRUSTRACIJA; KOJI OBLICI REAGOVANJA NA FRUSTRACIJU POSTOJE?

• • • ŠTA OZNAČAVA IZRAZ EMOCIONALNA INTELIGENCIJA? KOJI IZVORI FRUSTRACIJE POSTOJE? ŠTA OZNAČAVA TERMIN FRUSTRACIONA TOLERANCIJA? ŠTA JE SOCIJALIZACIJA? NABROJTE EFEKTE SOCIJALIZACIJE I AGENSE SOCIJALIZACIJE (3)? KOJI OBLICI UČENJA SU PRISUTNI U PROCESU SOCIJALIZACIJE? ŠTA SU IZVORI SOCIJALIZACIJE? ŠTA OZNAČAVA PRIMARNA SOCIJALIZACIJA, A ŠTA SEKUNDARNA? UPOREDITE SOCIJALIZACIJU I PERSONALIZACIJU?

HVALA NA PAŽNJI