SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA Igre i regulacija

SOCIJALNI ODNOSI TOKOM SREDNJEG DETINJSTVA Igre i regulacija unutar grupe • Igre i pravila • Igre i život Razmišljanja i aktivnosti vezane za različita pravila • Ti nećeš: Razmišljanja o kršenju moralnih normi • Ti ćeš: Razmišljanja o pravilima pravednosti • Razmišljanja o socijalnim konvencijama Odnosi sa drugom decom • Prijateljstvo • Vršnjački odnosi i socijalni status Promena odnosa sa roditeljima Nova svest o sebi • Pojmovi o sebi • Socijalno poređenje • Samopoštovanje 1

IGRE I REGULACIJA UNUTAR IGRE Igre i pravila • Pravila postaju suština igre – ne pridržavanje pravila= varanje, pravila kao zakon, a ne kao konvencija • Simbolička igra male dece počiva na ulogama, mada ima i pravila u službi uloga koje odražavaju socijalne konvencije • Zahtevaju više kognitivnih sposobnosti: pamćenje, pažnja na sveukupne zahteve zadatka, redosled, tuđa perspektiva • Svrha igre– pobediti u takmičenju regulisanom pravilima, ne samo igrati se • Trajanje i veličina grupe - igraju satima, i do 20 učesnika u igri 2

IGRE I REGULACIJA UNUTAR IGRE Igra po pravilima kao priprema za život (Pijaže) • Manifestacija konkretnih operacija u socijalnoj sferi (opadanje egocentrizma, konzervacija, reverzibilnost, . . . ) • Daje strukturisane uslove u okviru kojih deca stiču praksu usklađivanja sopstvenih želja i pravila društva – model društva: • Socijalne instutucije, pravila se ne mogu menjati • Naučiti da podrede svoje želje i ponašanja socijalno prihvaćenom sistemu • Akomodacija (usvajanje pravila) i asimilacija (igranje uloga) 3

RAZMIŠLJANJA I AKTIVNOSTI VEZANA ZA RAZLIČITA PRAVILA Polne razlike: • dečaci - više učesnika igre, pravila, takmičarske igre; vežbanje veština, vođstva • devojčice -manji broj učesnika, jednostavnija pravila, bliskija druženja, saradnja, razgovor; usmerenost ka humanosti, bliskosti Različiti tipovi pravila: • moralna pravila, • socijalne konvencije, • grupne norme i • lična pravila 4

Stadijumi razvoja moralnosti Moralna pravila: socijalne uredbe zasnovane na pricipima pravde i dobrobiti, kao i zabrana- definisanje prestupa Stadijumi razvoja moralnosti- Pijaže shvatanje kršenja moralnih normi - heteronomna moralnost (moralnost prinude, spoljna pravila, suđenje na osnovu posledica) - autonomna moralnost (unutrašnji, autonomni principi, uzimanje u obzir namere, ne posledica) 5

Stadijumi razvoja moralnosti 3 nivoa podeljenih u 6 stadijuma- Kolberg • Predkonvencionalni nivo- heteronomna moralnost, egocentrično gledište, predoperacionalni stadijum - suđenje zavisi od direknih fizičkih posledica postupka, zasnovano na kazni- rano detinstvo (1 i 2 stadijum) • Konvencionalni nivo- suđenje zavisi od toga šta drugi misle, pravila i odobravanja; konkretno-operacinalni stadijum- srednje detinjstvo (3 i 4 stadijum) • Postkonvencopnalni nivo- apstraktni principi, formalne operacijeadolescencija (5 i 6 stadijum) Kritika Carol Giligan! Stadijumi (Hajncova dilema) • Stadijum 1 (predškolski, ): poslušnost radi izbegavanja kazne • Stadijum 2 (početak školskog doba): instrumentalna svrhaposlušnost kada je u ličnom interesu, ponašanje u skladu sa potrebama • Stadijum 3: zajednička očekivanja, interpersonalna saglasnost, briga za druge: dogovor važniji od ličnog – Zlatno pravilo “što ne želiš sebi, ne čini drugome” 6

Razmišljanja o pravilima pravednosti Pozitivna pravda- raspodela sredstava i nagrada • do 4 god: izražavanje želja, bez objašnjenja • 4 -5 god: pravdanje egocentrične odluke pozivanjem na aribitrarne kategorije (ko je veći, stariji, pol, snaga, . . ) • 5 -6 god : svi imaju pravo na jednake nagrade- jednakost • 7 -8 god: neki imaju legitimno pravo na više- recipročnostko više doprinese, u skladu sa zaslugama • 9 -10 god: uzimanje u obzir i specifične okolnosti, mogućnosti- pravedno je dati više siromašnima, osobama sa invaliditetom i sl. • Preko 10 god: jednakost i recipročnost i specifičnost situacije se kombinuju 7

Razvoj socijalnih konvencija Eliot, Truel: moralna pravila i socijalne konvencije imaju zaseban razvoj Razvoj socijalnih konvencija: • Najraniji stadijum: socijalne konvencije odražavaju prirodan raspored stvari • Drugi stadijum (8 -9 god. ): odbacuju potrebu za socijalnim konvencijama • Treći stadijum: svest da socijalne konvencije, iako arbitrarne, regulišu socijalni život; u ranom zrelom dobu shvataju ih kao pozitivnu snagu 8

PRIJATELJSTVO Funkcije prijateljstva: • sticanje i razvijanje osnovnih socijalnih veština; • izvor informacija o sebi, drugima i svetu; • zabavljanje; • emocionalna i kognitivna sredstva za suočavanje sa teškoćama; • model prisnih odnosa za kasnije uzraste Uzrasne promene u prijateljskim odnosima (Junis): • 6 -7 godina: prijatelj je saigrač • 9 -10 godina: osobe koje dobro poznaje, zajednička interesovanja, slične sposobnosti, slaganje karaktera, pomoć, lojanost • 11 -12 godina: trajnost odnosa, uzajamna odgovornost, podrška, briga i posvećenost 9

PRIJATELJSTVO Faktori koji utiču na formiranje prijateljstva: • Blizina (komšiluk, škola, porodica) • Sličnost (uzrast, rasa, pol, odnosa prema školi, sklonosti) • Zajedničke aktivnosti, jasna komunikacija, razmena informacija, rešavanje konflikata, recipročnost (Džon Gotman) Kulturne razlike • dete treba da razume postojeći niz saveza i neprijateljstva • dete treba da integriše poznanstva u svoju neposrednu grupu (siblinzi) • poslovi, zadaci, obaveze koji treba da budu urađeni sa prijateljima Šta prijatelji rade zajedno: idu u školu, provode vreme posle škole, igraju se, “ne rade ništa” 10

PRIJATELJSTVO Teme pripadanja i prijateljstva: • neslaganje i usaglašavanje; • takmičenje; • ogovaranje kao način da deca otkriju šta prijatelji misle o temi koja nije pokrivena kulturnom normom i da se sa tim usklade Dečaci i devojčice kao prijatelji Polno razdvajanje- susreti - upadi u tuđu teritoriju, polna konotacija Igraju se zajedno kada je izvor potencijalnih drugova ograničen • Devojčice: manje prijatelja od dečaka, ali bliskija prijateljstva, saradnja • Dečaci: veće grupe prijatelja, različitog uzrasta, takmičarske igre 11

PRIJATELJSTVO Prijateljstvo i socijalna kompetentnost -veštine uspešnog socijalnog funkcionisanja sa vršnjacima Viši nivo razmišljanja o interpersonalnim odnosima obezbeđuje deci mehanizme socijalnog popravljanja Strategije koje omogućavaju prijateljima da to ostanu i kada ih ozbiljne razlike privremeno razdvoje: Ø povlačenje pre eskalacije neslaganja u svađu; Øostajanje blizu nakon svađe; Øminimaliziranje sukoba kada je završen 12

VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Sociometrijski podaci: sociogram (procedure imenovanja i rangiranja) • Stepen popularnosti : fizička privlačnost, pomaganje drugima, konstruktivnost u grupi, usmerenost na grupu, sposobnost priključivanja već postojećoj grupi • Odbačena deca - agresivna, više pričaju, lutaju sami, loše ponašanje u školi; manje dostupne socijalno značajne informacije, teškoće u tumačenju interakcija, teškoće da se priključe • Dečja socijalna kompetenca je relativno stabilna • Dečja socijalna reputacija je samopotkrepljujuća 13

VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Roditeljski uticaji: obrasci ponašanja i socijalne norme; • niski socijalni status deteta: nasilni, prinudni obrasci u porodici, majke ispoljavaju negativno i kontrolišuće ponašanje; deca nailaze na više neslaganja i neprihvatanja; • visoki socijalni status deteta: majke pozitivnije, prihvatajuće, uzimaju u obzir njihova osećanja 14

VRŠNJAČKI ODNOSI I SOCIJALNI STATUS Takmičenje i saradnja unutar grupe: • kultura utiče na obrazac socijalizacije- kohezija vs. individualizam • pod uticajem socijalne organizacije- kompeticija vs. saradnja; prekid takmičenja preko zajedničkog zadatka Vršnjačka interakcija u srednjem detinjstvu važna za dalji razvoj socijalno-kognitivnih veština: dečja prijateljstva-prethodnik intimnih interpersonalnih odnosa; problematični odnosi sa vršnjacima i kasnija prilgođenost: • agresivna deca – kasniji problemi dečaka, delinkvencija; • odbačena deca - napuštanje škole 15

PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA Roditelji u ovom periodu strožiji i kritičniji prema deci ØIdeje o uzrastu kada deca treba da urade određene stvari: odgovornost za kućne poslove, vreme bez nadzora odraslih; - razvijene zemlje: škola; - manje razvijene zemlje: briga o mlađoj deci, eknomski zadaci ØStrategije vaspitavanja se menjaju: - roditelji veruju da su starija deca svesnija rđavog ponašanja i da zato zaslužuju strože kazne; - više raspravljanja sa decom, humor, pozivanja na samopoštovanje, odgovornost, izazivanje osećanja krivice, 16

PROMENA ODNOSA SA RODITELJIMA Deca: Øređe otvoreno ispoljavaju bes i prinudna ponašanja; Øraspravljaju se; Øposle sukoba ili kada se naljute - ne prolazi ih tako brzo Koregulacija: roditelji sve više dele kontrolu nad svojom decom Øsaradnja roditelja i deteta; Øroditelji nadgledaju i podražavaju, ojačavaju dečje razumevanje; Ødeca obaveštavaju o svom kretanju, aktivnostima, problemima Superego: Frojd 17

NOVA SVEST O SEBI Pojmovi o sebi: sa uzrastom se menja težina koju pridaju različitim karakterstikama i složenost pojma o sebi: Øpredškolska deca- kategorijalna procena- aktivnosti, fizičke i socijalne karakteristike (plave oči, imam 5 god. ); Øod 8 god. - komparativna procena- (veći sam, uspešniji i sl. ) Øod 12 god. – interpesonalne implikacije osobina – (na osnovu toga što sam. . . , drugi o meni misle. . . ) Socijalno upoređivanje: uspeh se određuje u odnosu na socijalnu grupu; postaje važno oko 8 godine Samopoštovanje na osnovu fizičke, socijalne, kognitivne kompetentnosti opšte samovrednovanje (dobar, siguran, sposoban) Erikson- srednje detinjtvo: samopoštovanje vs. inferiornost 18

NOVA SVEST O SEBI Ključni pokazatelj mentalnog zdravlja: • visoko samopoštovanje u srednjem detinjstvu – zadovoljstvo, sreća u kasnijem životu; • nisko samopoštovanje – depresija, anksioznost, loša prilagođenost Usložnjava se sa uzrastom – opšti pojam o sebi u odosu na druge oko 8 god. na osnovu sposobnosti i prihvaćenosti Tri roditeljske karakteristike vode do visokog samopoštovanja: • prihvatanje dece, • jasno diferencirana ograničenja; • poštovanje individualnosti 19

Bio-socijalno-bihejvioralni preokret • Socijalna sfera: nove socijalne uloge i situacije, veći zahtevi, važnost vršnjačke grupe (koordinisanost sa vršnjacima, pravila); moralna pravila i socijalne konvencije • Kognitivni razvoj: misaoni procesi su više logični, konzistentni i namerni; razmišljanje o akcijama i njihovim posledicama, pamćenje, namerno učenje bez neposredne nagrade, uviđanje stanovišta drugih, inhibicija postupaka – “lepo vladanje” • Biološka promene: veći, jači, bolji, koordinisaniji, završetak razvoja CNS • Sve kulture ga izdvajaju kao poseban period razvoja; značajne razlike između kultura u načinima shvatanja i organizacije života dece Distinktivan period života 20