Socijalni konstrukcionizam Termini Konstruktivizam mesto konstrukcije sveta u

Socijalni konstrukcionizam

Termini • Konstruktivizam – mesto konstrukcije sveta u umu pojedinca ( upotreba u filozofiji) • Konstrukcionizam – mesto konstrukcije sveta su međuodnosi u koje stupaju pojedinci (međuodnosi polova/rodova) • Koncepti kojima tumačimo svet proizilaze iz same realnosti – postavka koju odbacuju konstrukcionisti • Mi konstruišemo koncepte – rezultat su samo privremeno fiksiranih tumačenja i konvencija.

• Gergen “ Sve ono što smatramo stvarnim, predstavlja društvenu konstrukciju, ili, još tačnije izraženo, Ništa nije stvarno, sve dok se ljudi ne slože oko toga da jeste” • Ljudi konstruišu sopstvene verzije stvarnosti – teorije, jer nemaju neposredan pristup stvarnosti. • Kritikovano je “negiranje stvarnosti” – međutim, konstrukcionisti tvrde – svet se može spoznati samo u referentnim okvirima (različiti referentni okviri)

• Socijalni konstrukcionizam uvažava različite perspektive • Nauka vs. Religija – i naučne i verske istine imaju svoj način konstrukcije sveta ( ne možemo da ih upoređujemo) • Možemo da procenjujemo pozitivne i negativne posledice svakog od ovih stanovišta

Osnovni postulati • Nije fiksirana i jedinstvena teorija • Vivijen Ber je dala osnovne postulate: • Naše shvatanje sveta i uobičajeni načini razumevanja su društveni i kulturni konstrukti koji nastaju u svakodnevnoj interakciji sa drugim ljudima. • Znanje se generiše tako što ljudi delaju i pregovaranjem ustanovljavaju skup zajedničkih značenja • Oni su promeljivi, relativni, istorijski i kulturno uslovljeni • Jezik je sredstvo kojim se konstruiše shvatanje sveta i znanja o tom svetu.

• Da li je nešto tretirano kao istina zavisiće od “govora” određene kulturne zajednice • Feministički zahtev za reformom jezika kojim je fiksirana rodna asimetrija. • Rod i pol su proizvodi diskursa koji se konstruiše u govoru kombinovanjem određenih pojmova, metafora, predstava

Koreni konstrukcionističkih ideja Berger i Lukman, “Socijalna konstrukcija realnosti” • Procesi eksternalizacije, objektivizacije i inetrnalizacije • Kritika teorije rodne socijalizacije – teorija uloga • Kritika strukturalnog funkcionalizma Parsonsa – žene ispunjavaju ekspresivnu a muškarci instrumentalnu ulogu • Društvo koje ima jasno određene norme i pravila ponašanja je beskonfliktno i stabilno društvo Parsons

Osnovni argument feminističke kritike Prvo, dati model ima normativni karakter. Obrasci porodičih odnosa, karakterističnih za predstavnike srednje klase zapadnih industrijskih društava, priznaju se kao jedina socijalna norma. Drugo, pri takvom opisu ignorišu se odnosi vlasti i nejednakosti na osnovu pripadnosti polu. Pri kojima žene, po pravilu, bivaju potčinjene muškarcima, ekonomski i pravo su zavisne. Treće, pristup polne-uloge ne može da objasni suprotnost izgradjenog rodnog poretka i njegove moguće izmene, ne vodeći računa o novim tendencijama organizacije individualnog i porodičnog života. Četvrto u datom modelu se pojavljuje princip » naturalizacije « odnosa medju polovima, tj muške i ženske uloge se objašnjavaju kao prirodne suštinske razlike medju polovima.

• Teorija socijalnog konstrukcionizma dovodi u pitanje predstave o tome da kategorije proizilaze iz „prirode“ da su nam date i da čovek nema na njih uticaja. • Garfinkel – slučaj Agnes –nazvao je metodologom - praktičarem i istinskim sociologom

“Tačke oslonca” konstrukcionizma • 1) Relativizam: a) istina postaje problematičan pojam, tako da više ništa nije moguće nazvati objektivnom činjenicom; • b) zastupa se ideja o istovremenom postojanju mnoštva različitih referentnih okvira; c) zagovara se proučavanje implikacija različitih perspektiva koje proizilaze iz ovih okvira: znanje kojim ljudi raspolažu posmatra se kao artefakt pretrage za smislom koja se preduzima uvek iz neke perspektive.

• 2) Relacionizam: a) zastupa se epistemološki stav u kome se zagovara ontološki primat odnosa a ne unutrašnja esencija koja je nezavisna od procesa saznavanja; • b) smatra se da kategorije proizvod delatnosti ljudi i njihovog odnosa sa drugim stvarima ili ljudima; • c) ta delatnost određuje se kao potraga za smislom.

• 3) Potencijalizam: a) konstruktivistička objašnjenja počivaju na dinamičkim interakcijama: naglasak je na procesima, a ne na crtama ili strukturama; • b) pojmovi pomoću kojih se svet razume posmatraju se kao artefakta procesa saznavanja, proizvodi delatnosti ljudi koje se dešavaju pod istorijskim okolnostima; • c) pojave se proučavaju u svom neprekidnom razvoju, nastajanju i promeni. One imaju svoju istoričnost i proučavaju se dijahrono (ontogenetski i filogenetski);

• Participativnost: a) čovek se posmatra kao proaktivno biće koje saznajući svet sazdaje sebe. Shodno tome, psihološki razvoj posmatra se kao autopoetski proces u kome je nemoguće odrediti granice između saznavaoca, saznatog i procesa saznavanja; • b) kategorije nisu odraz postojećeg stanja već konstitutivni pogledi na svet u kojima je sadržan i čovek koji taj svet saznaje;

• c) znanje je uvek posredovano (biologijom, fiziologijom, jezikom, istorijom, kulturom, paradigmom saznavanja, itd. ); • d) kategorije pomoću kojih se svet saznaje su determinante ljudske delatnosti (vodiči za akciju koji sa sobom nose potencijal za određenu društvenu praksu); • e) različita viđenja sveta uvek su u skladu sa različitim interesima, shodno tome ni jedna društvena nauka nije nevina i politički neutralna.