SOCIJALNI MOTIVI MOTIVI pokretake snage koje izazivaju aktivnost

SOCIJALNI MOTIVI

MOTIVI • pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka, usmeravaju je i upravljaju njome. nedostatak + potreba + tenzija + namera + odluka = ci

VRSTE MOTIVA (POTREBA) • urođeni • stečeni o o biološki (fiziološki) socijalni

SOCIJALIZACIJA BIOLOŠKIH POTREBA • menja se način zadovoljenja potrebe • menjaju se objekti i situacije

SOCIJALNI MOTIVI • mogu se zadovoljiti samo direktnim kontaktom sa drugim ljudima • pokreću na socijalno ponašanje • počivaju na psiholopškim potrebama • opšte pokretačke snage društvenog ponašanja DVE GRUPE SOCIJALNIH MOTIVA • usmereni na ličnu egzistenciju i afirmaciju • usmereni na povezanost sa drugim ljudima

SOCIJALNI MOTIVI USMERENI NA OBEZBEĐENJE LIČNE EGZISTENCIJE I AFIRMACIJU • Motiv borbenosti • Motiv sigurnosti • Motiv za sticanjem • Motiv za samopotvrđivanjem • Motiv za priznanjem, statusom i prestižom • Motiv moći • Motiv za samostalnošću i slobodom • Motiv za samoaktualizacijom

Maslovljeva hijerarhija motiva 5. Samoaktualizacija Motivi rasta 4. Potrebe za poštovanjem 3. Socijalne potrebe Motivi nedostatka 2. Potreba za sigurnošću 1. Fiziološke potrebe

SOCIJALNI MOTIVI USMERENI NA POVEZANOST SA DRUGIM LJUDIMA • Gregarni motiv • Motiv za afektivnom vezanošću • Motiv zavisnosti • Afilijativni motiv • Altruistički motiv

HARLOW (1958): AFEKTIVNA VEZANOST KOD MAJMUNA

MOTIV POSTIGNUĆA Dejvid Mek. Klilend: tendencija da se ulaže napor da se postigne nešto se smatra vrednim i čime će se istaći pred drugima

“BECAUS E IT’S THERE. ”

RAZVIJANJE MOTIVA POSTIGNUĆA Mek. Klilend: • Dosledno podsticanje samostalnosti i nezavisnosti kod dece • Rano postavljanje relativno teških zadataka • Uloga majke i njeno postavljanje visokih očekivanja

RAZVIJANJE MOTIVA POSTIGNUĆA Hekhauzen: • razvijanju odgovornosti za uspeh/neuspeh • podsticanje samostalnosti • potkrepljivanje postizanja uspeha • Identifikacija sa osobama sa razvijenim motivom postignuća

ATKINSONOV MODEL MOTIVACIJE Motivacija za određenu aktivnost je proizvod tri faktora: • privlačnost cilja; • ocena verovatnoće da će aktivnost dovesti do cilja; • snaga motiva za postignućem.

KORELATI MOTIVA ZA POSTIGNUĆEM • • • sećanje o prekinutim zadacima otpornost na pritiske ka konformiranju inteligencija školski uspeh izbor zanimanja preferencija za boje grafička ekspresija preferiranje tipa zadataka planiranje na duži rok jasno formulisanje zadataka i ciljeva

MOTIV POSTIGNUĆA I EKONOMSKI RAZVITAK • Veber: “Protestantska etika i duh kapitalizma” • Kapitalistički poredak ima korene u religijskoj oblasti. • Postoji povezanost između konfesionalne pripadnosti i ekonomskog razvoja. Protestantska reformacija Duh preduzimljivosti

MEKKLILEND: Protestantska reformacija Vaspitanje nezavisnosti i samostalnosti Motiv postignuća Duh preduzimljivosti

ZAŠTO DOLAZI DO OPADANJA MOTIVA ZA POSTIGNUĆEM? • korišćenje robova i prepuštanje vaspitavanja dece robovima • razvijanje novih motiva koji postaju dominantni

AFILIJATIVNI MOTIV n težnja da se udružuje sa drugim ljudima n spada u socijalne motive usmerene na povezanost sa drugim ljudima

VAŽNOST AFILIJATIVNOG MOTIVA • Šahterov eksperiment (S. Schachter, 1959) • 5 studenata-dobrovoljaca izolovani od drugih ljudi • jedan dobrovoljac odustao posle dva sata izolacije, troje posle dva dana, a samo jedan izdržao svih osam dana • Takođe: primeri sa osuđenicima na samicu, iskušenicima, brodolomcima. . .

SHVATANJA O POREKLU AFILIJATIVNOSTI • Postoji urođena težnja za udruživanjem • Samo udruživanjem možemo zadovoljiti rezličite urođene potrebe • Samo udruživanjem možemo zadovoljiti različite psihološke potrebe • Takav način ponašanja je naučen

VEZA STRAHA I AFILIJATIVNOSTI • Exp. : Šahter, 1959 • jedoj grupi elektrošokovi predstavljeni kao veoma bolni (visoka anksioznost) • drugoj grupi elektrošokovi opisani kao peckanje i golicanje (niska anksioznost) • Na skali procene ispitanice saoštavaju kako se osećaju • Studentkinje mogle da biraju da li će period od 10 -tak min. pre eksperimenta provesti sami ili u društvu sa drugima

Rezultati Šahterovog eksperimenta postupak ispitanika (u %) snaga afilijativnosti zajedno svejedno sam slaba anksioznost 33, 3 60, 0 7, 0 0, 35 jaka anksioznost 62, 5 28, 1 9, 4 0, 88

SARNOFF I ZIMBARDO (1961): AFILIJATIVNOST JE POVEZANA SA STRAHOM A NE SA ANKSIOZNOŠĆU Exp: • 4 grupe ispitanika: mala anksioznost, velika anksioznost, mali strah, veliki strah • rezultati: strah povećava afilijativnost, a anksioznost smanjuje afilijativnost

ZAŠTO STRAH POVEĆAVA AFILIJATIVNI MOTIV? Šahter: • udruživanje dovodi do redukovanja straha • udruživanje omogućava veću kognitivnu jasnoću

RED ROĐENOSTI I AFILIJATIVNOST • U situaciji intenzivnog straha, prvorođeni će više tražiti društvo drugih ljudi nego kasnije rođeni • među kasnije rođenim više hroničnih alkoholičara • prvorođeni češće traže pomoć psihologa • uspešniji piloti-lovci su kasnije rođeni • Zašto? Šahter: Razlike u načinima vaspitanja

AGRESIVNOST • ponašanje čija je namera da se drugome nanese šteta. • (dakle, važna je namera a ne efekat ponašanja)

OBJAŠNJENJA POREKLA AGRESIVNOSTI • agresivnost je urođena • agresivnost ima urođene komponente ali su značajni i sredinski faktori • agresivnost isključivo ili prvenstveno naučena

INSTINKTIVISTIČKA SHVATANJA: FROJD Eros Instinkti života Tanatos Instinkti smrti Agresivni nagon je instinkt smrti preusmeren ka drugima Agresivna energija se stalno stvara u organizmu i zahteva pražnjenje. hidraulički model

INSTINKTIVISTIČKA SHVATANJA: KONRAD LORENC: “O AGRESIVNOSTI” (1963) • agresivnost se javlja samo u odnosu na jedinke iste vrste • Agresivnost je korisna za evoluciju vrste • hidraulički model: agresivna energija se stalno stvara i zahteva pražnjenje • ljudi i životinje traže situacije u kojima bi mogli ispoljiti agresivnost • ljudi imaju slabe urođene mehanizme za inhibiciju agresivnosti

FRUSTRACIONA TEORIJA AGRESIVNOSTI MILER I DOLARD, 1941 • frustracija = sprečavanje ili ometanje postizanja cilja Frustracija (i samo frustracija) Agresija

FRUSTRACIONA TEORIJA Frustracija, bol, vrućina itd. Bes Agresivni impuls Agresivni akt Olakšanje

BERKOVIČEVA DOPUNA Frustracija Bes Agresivni impuls draži Agresivni akt

POMERANJE AGRESIVNOSTI • Prema frustracionoj teoriji, agresivnosti se možemo osloboditi ako je usmerimo prema bilo kome – a ne nužno prema uzrocima frustracije. • Agresivnost se najčešće pomera prema marginalnim i nemoćnim grupama

AGRESIVNOST I UČENJE Agresivnost se uči: • nagrađivanjem agresivnog ponašanja • putem opservacionog učenja

AGRESIVNOST I UČENJE

• OPSERVACIONO UČENJE Bandurina studija sa lutkom Bobo

Opservaciono učenje: Exp. sa lutkom Boboom • deca posmatraju na TV kako se odrasli igra sa lutkom Bobo • 3 grupe : • Agresivni postupci • nežni postupci • bez gledanja TV (kontrolna grupa) • Dete se ostavi samo sa lutkom • zavisna varijabla = broj agresivnih akata prema Bobou

OPSERVACIONO UČENJE agresivni model nagrađen agresivni model kažnjen neagresivni model bez modela Bandura, A. , Ross, D. , & Ross, S. A. (1963). Imitation of film-mediated aggressive models. Journal of Abnormal and Social Psychology, 66, 3 -11.

MEDIJI I NASILJE • Prosečno američko dete do svoje 18. godine vidi preko 200, 000 akata nasilja na TV. • Deca koja gledaju više nasilja na TV agresivnija su prema svojim vršnjacima. • Eksperimenti otkrivaju snažne kratkoročne efekte gledanja nasilja na TV.

MEDIJI I NASILJE

AGRESIVNOST I KATARZA Kakav efekat ima posmatranje agresivnih postupaka i ispoljavanje agresivnosti: • Dolazi do katarze - smanjivanja agresivnosti? ili: • Dolazi do povećanja agresivnosti?

AGRESIVNOST I KATARZA Rezultati: Posmatranje ili ispoljavanje agresivnosti dovodi do: • slabljenja agresivnog impulsa ako je taj impuls izražen • jačanja agresivnog impulsa ako taj impuls nije bio izražen • jačanja navike agresivnog ponašanja • povećavanja tolerisanja agresivnosti

FROMOVO SHVATANJE AGRESIVNOSTI (FROMM, 1973) Dve vrste agresivnosti: • odbrambena (benigna) agresivnost • urođena, postoji i kod ljudi i kod životinja • reakcija na ugrožavanje vitalnih interesa • destruktivna (maligna) agresivnost • sadizam i nekrofilija • stečena, postoji samo kod ljudi • posledica sputavanja bitnih potreba

ALTRUIZAM • Pomaganje drugoj osobi bez očekivanja nagrade, pa čak i po cenu da se pretrpi šteta. • Aronfrid: Suština je u uživljavanju u psihičko stanje drugoga • Švarc: Nužno je postupanje po internalizovanim moralnim normama.

Slučaj Kiti Đenoveze • 13. marta 1964. razbojnik ju je napao kada se u tri ujutru vraćala kući sa posla. • Trideset osam njenih suseda je pola sata slušalo kako doziva u pomoć, ali niko nije pokušao da joj pomogne. • Niko čak nije pozvao ni policiju. • Kiti Đenoveze je ubijena.

Prosocijalno ponašanje Pomaganje Altruizam

Definicija VRSTA PONAŠANJA Prosocijalno ponašanje Pomaganje Altruizam Primer

Definicija VRSTA PONAŠANJA Prosocijalno ponašanje Pomaganje Altruizam Svako ponašanje koje povećava dobrobit druge strane Primer Saradnja na zajedničkom projektu

Definicija VRSTA PONAŠANJA Prosocijalno ponašanje Pomaganje Altruizam Pomaganje drugome iz različitih, sebičnih ili nesebičnih, motiva Primer Bolničarka pomaže bolesniku

Definicija VRSTA PONAŠANJA Primer Prosocijalno ponašanje Pomaganje Altruizam Pomaganje radi dobrobiti drugog, bez očekivanja nagrade Skok u vodu da bi se spasao davljenik

FAKTORI KOJI UTIČU NA ALTRUISTIČKO PONAŠANJE • situacioni činioci • ponašanje drugih osoba • norme ponašanja • osobine ličnosti

SITUACIONI ČINIOCI • • stepen nevolje osobe koja traži pomoć obim potrebnog angažovanja vrsta pružene pomoći način traženja pomoći pol prisustvo drugih broj prisutnih

VELIČINA GRUPE I POMAGANJE Broj subjekata % spremnih Prosečno da pomognu vreme u sec. 2 (s+ž+0) 13 85 52 3 (s+ž+1) 26 12 93 6 (s+ž+4) 13 31 166 (Darley and Latane, 1968)

ZAŠTO PRISUSTVO DRUGIH SMANJUJE SPREMNOST NA POMAGANJE? • Ocenjuje se da je situacija manje ozbiljna nego što jeste • Difuzija odgovornosti • Drugi predstavljaju publiku koja osuđuje neprikladno ponašanje

POREKLO ALTRUISTIČKOG PONAŠANJA • u urođenoj simpatiji i empatiji (Smit, Spenser) • u roditeljskom instinktu (Mek. Dugal) • u socijalnom učenju (Latane, Darli, Keli)

RAZVIJANJE ALTRUISTIČKOG PONAŠANJA • Potkrepljivanjem altruističkog ponašanja • Prikazivanjem altruističkih modela u medijima i okruženju • Razvijanjem prosocijalnih normi koje su dovoljno specifične • Razvijanjem empatije i osetljivosti za druge • Razvijanjem odgovornosti za vlastite postupke

FAZE MORALNOG RAZVOJA PO PIJAŽEU (1932) • I faza: Predmoralni period (2 -4 godine) • II faza: Heteronomna moralnost (5 -7 godina) • III faza: Autonomna moralnost (8 -11 godina) • IV faza: Završna faza (preko 11 godina)

Poslušnost autoritetu STENLI MILGRAM (S. MILGRAM, 1933 -1984)

učenik UČITELJ eksperimentator

MILGRAMOVI OPITI Eksperimentator, učenik i učitelj

MILGREMOVI OPITI Generator elektrošokova

Generator elektrošokova Shock Generator Caution On Amp Meter Amps Slight Shock Moderate Shock Intensity Strong Shock Resistance Very Strong Shock Intense Shock Extreme Shock Danger XXX Pažnja! Slab Umeren Snažan Vrlo snažan Žestok Krajnje Opasan XXX šok šok šokjak šok

Izjave “učenika”: Shock Generator Caution On Amp Meter Amps Slight Shock Moderate Shock Intensity Strong Shock Resistance Very Strong Shock Intense Shock Extreme Shock Danger Eksperimentator: 150 V: “Pustite me odavde! “ 180 V: “Ne mogu da podnesem ovaj bol!” Neću više da učestvujem u ovom eksperimentu! Odbijam da idem dalje! XXX “Neodgovaranje tretirajte “Hej! “Ugh!” Ovo stvarno …tišina. . . boli!” kao pogrešan odgovor. Dajte sledeći nivo šoka. ”

PREDVIĐANJA PSIHIJATARA: 95% ljudi neće ići preko 150 volti ~ 4% će dostići 300 volti ~ 1 od hiljadu će ići do 450 volti Rezultati: 100% ide do 300 volti Preko 60% ide do kraja – do 450 voliti Prosečna jačina šokova = 375 volti

Koliko njih se pokorava? Shock Generator Caution On Amp Meter Amps Slight Shock Moderate Shock Intensity Strong Shock Resistance Very Strong Shock Intense Shock Extreme Shock Danger XXX i dalje se svi 1 od 14 od 8 preko 60% se Svi se. I dalje i dalje se svi pokoravaju prekida pokoravaju i dalje pokoravaju prekida

Rezultati: 65% se pokorava 450 300 volti: prvih pet odbija 65% se pokorava do kraja Broj subjekata koji ostaju u eksperimentu posle svakog nivoa

Da li je Milgremov eksperiment jedini dokaz o “slepom pokoravanju”? Ne. Ponavljanja su dala iste rezultate. npr. u Australiji, Južnoj Africi, Francuskoj, Nemačkoj … U Engleskoj, u eksperimentu je 85% ispitanika išlo do maksimalnih 450 volti!

Zašto? Situacija je prilika ljudima da ispolje agresivnost i sadističke impulse? Milgram je to proveravao. Kada subjekti sami biraju koliki šok će dati, prosečna jačina je 3, 6. Kada misle da ih eksperimentator ne može proveravati, oni se pretvaraju da daju sve jače elektrošokove.

Zašto? Možda ljudi ne shvataju koliko su elektrošokovi bolni i opasni? Milgram je to proveravao. Subjekti su sami na početku dobili pravi šok od 45 volti. Učitelji su prilikom zadavanja elektrošoka morali da naglas kažu koje je jačine šok koji daju.

Zašto? Možda su ljudi bezosećajni? Pogrešno. Mnogi su drhtali, plakali, pokazivali ekstremnu nervozu.

Zašto? Pogledajmo šta je povećavalo a šta smanjivalo poslušnost.

Značajni faktori • blizina žrtve “Učitelj” … prosečna jačina šoka % onih koji daju 450 V • ne čuje glas žrve, čuje samo njeno lupanje u zid. 380 65% • čuje i glas žrtve. 375 62% (vidi i čuje sve što se događa) 300 40% • lični kontakt sa žrtvom 270 30% • u istoj je sobi sa žrtvom

Značajni faktori • blizina žrtve • blizina eksperimentatora Eksperimentator … prosečan nivo šokova • je prisutan sve vreme 375 • daje instrukcije telefonom 240 % onih koji daju 450 V 60% + 23%

Značajni faktori • blizina žrtve • blizina eksperimentatora • reputacija eksperimentatora Eksperiment se odvija. . . prosečan nivo šokova % onih koji daju 450 volti • Na Jejl univerzitetu, eksperimentator je u belom mantilu itd. 375 60% + • U oronuloj poslovnoj zgradi, u organizaciji “Udruženih istraživača Bridžporta” 315 48%

Značajni faktori • blizina žrtve • blizina eksperimentatora • reputacija eksperimentatora Dakle, zašto se ispitanici pokoravaju?

% POTPUNOG POKORAVANJA U MILGREMOVIM OPITIMA Baseline A. Dva N-ova saradnika odustaju B. E daje naloge telefonom C. N spušta U-ovu ruku D. N i U u istoj sobi udaljeni pola metra E. Oronula poslovna zgrada (i F) F. U u drugoj sobi G. N su žene (a U i E muškarci) H. N-ov saradnik daje šokove

MILGRAMOVO OBJAŠNJENJE • Instrumentalno stanje – suprotnost autonomiji = situacija u kojoj osoba sebe definiše na način koji je čini podložnom regulaciji od strane osobe višeg statusa. • U instrumentalnom stanju osoba sebe više ne smatra odgovornom za sopstvene postupke.

RAZLOZI ZA EKSPERIMENT

DRUGI NAČINI DA SE IZAZOVE POKORAVANJE • Sile i pretnje često nisu uspešne i imaju kontraefekat • REAKTANCA = reagovanje u suprotnosti sa zahtevom, zbog osećanja ugroženosti vlastite slobode

“ISPIRANJE MOZGA” (BRAINWASHING) • Postavljanje najpre manjeg pa sve većih zahteva • Izazivanje osećanja krivice

TEHNIKA “NOGA U VRATIMA” (FOOT-IN-THE-DOOR) Od domaćica odmah traženo da ispred kuće stave ružne plakate 17% Od domaćica najpre traženo da potpišu peticiju 55%