VRSTE MEMORIJA RAUNARA Memorija je predviena za uvanje

VRSTE MEMORIJA RAČUNARA

Memorija je predviđena za čuvanje podataka i naredbi programa koje se izvršavaju u procesoru Ko je bio Džon Fon Nojman? Unutrašnja memorija � memorija koja je neposredno vezana za procesor i koja se koristi kada je računar uključen Spoljna memorija � memorija koja se koristi za skladištenje podataka kada računar nije uključen Zašto procesor nema mogućnost da direktno koristi podatke iz spoljne memorije?

Klasifikacija memorija Prema nameni: � Spoljna memorija diskovi, SDD – uređaji, USB flash, CD, DVD � Unutrašnja (operativna, centralna) memorija registri procesora, keš memorija i glavna memorija (RAM i ROM) Prema tehnologiji izrade: � Elektronska (poluprovodnička) RAM memorija, Flash – memory, SSD memorije � Magnetna magnetni diskovi, diskete, magnetne trake � Optička CD, DVD, Blue. Ray

Klasifikacija memorija Prema operacijama koje dozvoljavaju (promrnljivost): Memorije sa promenljivim sadržajem (promenljive) – RWM (Read – Write) - i za čitanje i upis � Nepromenljive – ROM (Read Only) –samo za čitanje � Prema načinu pristupa: Memorija sa direktnim pristupom – Direct Access Memory (DAM) – podaci se sa periferijskih uređaja direktno prenose u memoriju bez posredstva centralnog procesora (primer Disk) � Memorija sa sekvencijalnim pristupom – Sequential Access Memory (SAD) – magnetna traka. Pristupa se lokacijama redom tj. može se pisati i čitati isključivo redom � Memorija sa slobodnim (proizvoljnim) pristupom – Random Access Memory (RAM) – pristupa se svakoj memorijskoj lokaciji na osnovu adrese bez obzira kojoj je lokaciji prethodno pristupano �

Klasifikacija memorija Prema trajnosti: � Privremena memorija – unutrašnja memorija – gubi se sadržaj kada se isključi struja Dinamičke – zahtevaju osvežavanje sadržaja u određenim vremenskim intervalima, ali i prilikom svakog čitanja i zato su sporije Statičke – ne zahtevaju osvežavanje i zato su brže � Trajne memorije – čuva se sadržaj kada se isključi struja (spoljne memorije)

RAM memorija – Random Access Memory Memorija sa proizvoljnim pristupom Upisno čitajuća memorija – na osnovu adrese može se sadržaj pročitati ali i izmeniti upisom drugog podatka U njoj se nalaze programi i podaci sa kojima se trenutno radi kao i rezultati i međurezultati koji se dobijaju izvršavanjem programa. Procesor ima neposredan pristup ka svim informacijama koji se nalaze u operativnoj memoriji Privremena mamorija Napravljena od elektronskih komponenti, poluprovodnička memorija

RAM memorija – Random Access Memory Nalazi se na matičnoj ploči i nije integrisana Postoje dve vrste RAM memorije: Statički RAM (SRAM) – ne zahteva osvežavanje � Dinamička RAM (DRAM) – zahteva osvežavanje � Glavna memorija se izrađuje kao jeftinija i loša DRAM DDR (Double Data Rate) – višestruki protok podataka u okviru jednog radnog takta DDR 3 SDRAM – dopuštaju prenos 8 puta više podataka nego klasična SDRAM. Trenutne DDR 3 memorije prenose podatke od 800 do 2 100 000 puta u sekundi SDRAM – S znači da je sinhronizovana sa sistemskim satom i da prenos vrši u pravilnim vremenskim intervalima

Karakteristike memorije Kapacitet izražava količinu podataka koja se može uskladištiti � KB, MB, GB ili TB �. . . 2 GB, 4 GB, 8 GB, 16 GB, 32 GB, 64 GB, 128 GB � Povećanje kapaciteta memorije naziva se proširenje memorije � Vreme pristupa (vreme kašnjenja) vreme koje protekne od trenutka postavljanja zahteva za upis/čitanje od strane centralnog procesora do trenutka pronalaženja memorijske lokacije. � Oko desetak nanosekundi � Brzina prenosa ili protoka � Prosečna brzina čitanja ili upisa veće količine podataka kroz duži vremenski interval

Buffers (baferi) Delovi RAM memorije koje neki programi rezervišu za svoje potrebe (privremeno deponovanje podataka) Ako računar ne može dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu se dostavljaju oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu. Ako štampač ne može dovoljno brzo da odštampa podatke, oni se šalju u bafer gde čekaju u red za štampu. Ukoliko je Internet konekcija spora, da bi se pregledao klip sa youtube-a mora se prvenstveno baferovati, a potom se može pustiti i gledati u kontinuitetu. Pri rezanju podataka na CD računar prvo pokupi sve podatke koje mora upisati, smešta ih u bafer da bi ih mogao kontinualno uzimati, a potom otpočinje proces rezanja.

Virtuelna memorija Nije stvarna memorija računara. To je tehnika koju koristi operativni sistem radi upravljanja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ograničena. Zapravo, procesor za potrebe RAM-a uzima prostor na HDD-u i privremeno ga koristi za rad. Prikazuje oko 50% više prostora od stvarnog prostora za rad.

ROM memory (Read – Only Memory) Samo za čitanje Upis informacija vrši se samo jednom Trajna memorija Poluprovodnička memorija U njemu se nalaze: Važni i često korišćeni servisni programi koji pri uključivanju računara obavljaju testiranje njegovih komponenti � BIOS (Base Input Output System) –komleks programa koji obavlja često korišćene operacije razmene podataka između tastaure, monitora i operativne memorije � Program čiji je zadatak početno punjenje operativnog sistema iz spoljašnje memorije � Vreme pristupa RAM-u od 500 – 850 ns

Neke ROM memorije dopuštaju reprogramiranje sadržaja: � PROM – programmable ROM – dopuštaju upis sadržaja jednom ali ne obavezno u fabrici � EPROM – erasable PROM – može da se sadržaj briše i ponovo upisuje korišćenjem specijalnih fluoroscentnih lampi � EEPROM – electrical EPROM – reprogramiranje električnom strujom

Registri procesora Služe za smeštanje naredbi koje se izvršavaju u procesoru Najbrža memorija Poluprovodnička memorija Dozvoljava upis i čitanje Privremena memorija Malog kapaciteta – nekoliko desetina registara od po 32 b ili 64 b

Keš (cache) memorija Brza memorija, više od 10 puta brža od RAM-a Interni keš – nalazi se u procesoru, Eksterni keš – van procesora Posrednik između CPU i RAM-a, postavlja se između njih u cilju ubrzanja rada računara i čuva podatke koji su najčešće pozivani Osim traženog podatka, prenosi se i određena količina podataka koja se nalazi iza traženog podatka Privremena memorija Poluprovodnička memorija Statička memorija. Brža i kvalitetnija od RAM-a i ima znatno veću cenu

Korak 3: Prenesi podatak u CPU i u keš P R O C E S O R Korak 1: CPU traži podatak ili instrukciju KEŠ R A M Korak 2: Idi na adresu u RAM i pročitaj Sledeći zahtev od procesora: - Prvo pogledaj u keš - Ako nema u kešu idi u RAM

Nivoi L 1, L 2 i L 3. Malog kapaciteta: npr. Intel I 7 četvorojezgreni CPU ima 64 KB L 1, 512 KB L 2, 8 MB L 3. L 1 – nalazi se u samom jezgru, radi na istom taktu kao procesor, najbrža i ima je najmanje L 2 – između dva jezgra, ½ takta procesora L 3 - koriste je sva prisutna jezgra istovremeno

Najmanja , najbrža PRIVREMENA MEMORIJA REGISTRI PROCESOR A KEŠ L 1 L 2 L 3 RAM STVARNA RAM MEMORIJA ROM PRENOSNI UREĐAJI VIRTUELNA MEMORIJA HARD DISKOV I TRAJNA MEMORIJA Najveća, najsporija

CMOS memorija Predviđena za pamćenje konfiguracije račinara (tekućeg vremena, datuma, izabranog sistemskog diska). Njen neprekidan rad obezbeđuje baterija koja se nalazi na matičnoj ploči.