prof Goran Po AMINOKISELINE elementarne jedinke proteina belanevina

prof. Goran Poš

AMINOKISELINE – elementarne jedinke proteina (belančevina) - retko se nalaze u slobodnom stanju - međusobno povezane čineći peptide i proteine AMINO-(karboksilne)-KISELINE -NH 2 grupa -COOH grupa - bazna svojstva (-NH 2) - kisela svojstva (-COOH) AMFOTERNA JEDINJENJA - a-aminokiseline - poprečni lanac

“cviter jon” (zwitterion) zwitter (nem. ) – hibridni - čvrsto stanje i u polarnom rastvaraču - većina aminokiselina dobro rastvorljiva u vodi i amonijaku - u vodi predominantni oblik:

Nomenklatura aminokiselina alfa-amino-etanska kiselina GLICIN alfa-amino-beta-metil-betaetil-propanska kiselina IZOLEUCIN - trivijalni nazivi - ime biljke ili namirnice iz koje je AK izdvojena - cistein – cystic (grč. ) - bešika - tirozin – tiros (grč. ) - sir - serin – seros (grč. ) - svila - asparaginska kiselina – asparagus (grč. ) - spargla Podela aminokiselina 1. Hemijska podela 2. Podela prema polarnosti 3. Podela prema značaju unošenja kroz hranu

Podela prema polarnosti Podela prema značaju unošenja kroz hranu Esencijalne Neesencijalne

Skraćeni način pisanja aminokiselina

Optička aktivnost aminokiselina - sve aminokiseline optički aktivne osim glicina - prirodne aminokiseline iz sastava proteina – L-oblik Aminokiseline kao elektroliti

Izoelektrična tačka (p. I) KONCENTRACIJA H+ JONOVA PRI KOJOJ SU NAELEKTRISANJA U MOLEKULU AMINOKISELINE IZBALANSIRANA (IZJEDNAČENA) - nema kretanja jona u el. polju - taloženje aminokiselina - karakteristična vrednost za svaku aminokiselinu Dobijanje aminokiselina - sinteza iz halogen-supstituisanih karboks. kiselina (uz NH 3) - cijanhidrinska sinteza Hemijske osobine aminokiselina - dokazna reakcija sa ninhidrinom (plavo obojenje) - sinteza peptida POLIAMIDI KOJI POSTAJU OD DVE ILI VIŠE AMINOKISELINA - vezivanjem a-amino-grupe AK 1 i karboksilne grupe AK 2

Peptidna veza - dve aminokiseline - DIPEPTIDI - više aminokiselina - POLIPEPTIDI (do 100 -tinak AK) - preko 100 AK - PROTEINI - redosled aminokiselina u peptidu Gly - Ala glicilalanin ≠ Ala - Gly alanilglicin

Predstavnici peptida GLUTATION (g-Glu-Cys-Gly) OKSITOCIN

INSULIN

PROTEINI prosti samo a-aminokiseline konjugovani a-aminokiseline + prostetička grupa Hemoglobin Tipovi proteina (na osnovu oblika molekula i rastvorljivosti) fibrilarni (fibrozni) nerastvorni u vodi vlaknaste strukture keratini, kolageni, miozin globularni rastvorni u vodi sferne i cilindrične strukture albumini, globulini, kazein, insulin, hemoglobin

Struktura proteina 1 o 2 o 3 o 4 o 1 o - redosled aminokiselinskih ostataka u peptidnom nizu 2 o - 3 D struktura – uvijena spirala (vodonične veze) 3 o - 3 D struktura – uvijena isprepletana (–COOH, -NH 2, -SH) 4 o - udruživanje nekoliko molekula proteina u agregate Osobine proteina 1. Bojene reakcije 2. Taložne reakcije 3. Denaturacija 1. Bojene reakcije biuretska reakcija - reakcija sa Cu. SO 4 – dokaz peptidne veze obojenje rastvora:

ksantoproteinska reakcija - reakcija sa cc. HNO 3 dokaz prisustva aromatičnih aminokiselina u proteinu obojenje rastvora: , uz dodatak Na. OH: ninhidrinska reakcija - reakcija sa rastvorom ninhidrina u acetonu dokazna reakcija aminokiselina i proteina obojenja rastvora: 2. Taložne reakcije - “isoljavanje” soli lakih metala (Na. Cl, Mg. SO 4, itd. ) – reverzibilno taloženje soli teških metala (Cu. SO 4, Pb(CH 3 COO)2) – ireverzibilno taloženje 3. Denaturacija - nepovratna promena u strukturi proteina usled zagrevanja - praćena je koagulacijom (zgrušavanjem) – kuvanje jaja

Složeni proteini vrsta složenog proteina fosfoproteini lipoproteini glukoproteini nukleoproteini prostetička grupa H 3 PO 4 molekul lipida ugljeni hidrati nukleinska kiselina