Osnovi turizma i hotelijerstva 3 4 Karakteristike turisticke

Osnovi turizma i hotelijerstva 3, 4

Karakteristike turisticke usluge ISTOVREMENOST PROIZVODNJE I POTROSNJE NEOPIPLJIVOST- nemogucnost da se fizicki izrazi HETEROGENOST – veliki br ucesnika u pruzanju usluga na strani ponude NEMOGUCNOST SKLADISTENJA - nemogucnost odlaganja potrosnje VARIJABILNOST – fluktuiraju tokom vremena USLUGE SE PRUZAJU, DOK SE PROIZVOD POSEDUJE USLUGE SE MOGU KREIRATI, KORISTITI ILI U NJIMA UCESTVOVATI.

Turizam kao privredna delatnost Najvaznije specificnosti turisticke delatnosti: Heterogenost Elasticnost traznje i neelasticnost ponude Naglasen sezonski karakter poslovanja Specificnost u pogledu karaktera rada (proizvodno-usluzna, usluzno-proizvodna delatnost)

Karakteristike turizma kao proizvodno-usluzne delatnosti Heterogenost, mesovitost Prozimanje materijalne i socijalne drustvene nadgradnje – znacajni efekti Izrazene funkcionalno-razvojne osobenosti Izrazena medjuzavisnost sa ostalim privrednim delatnostima

Karakteristike turizma kao oblika potrosnje Pripadnost kategoriji licnog konzuma Izrazena ekskluzivnost I kompleksnost Manja (vremenska) i veca (prostorna) izdvojenost proizvodnje od potrosnje.

Funkcije turizma Neekonomske Ekonomske

Heterogenost turistickog sistema: Elementi t. s. ili turisrickog agregata: Sredstva transporta Receptivni objekti Putnicke agencije Turisticki vodici Dopunski objekti za ishranu turista Suvenirnice Folklorna umetnost Animacija u turizmu

Drustveni znacaj turizma Uticaji koje turizam vrsi u drustvenoj sferi – posredne I neposredne neekonomske funkcije turizma NEPOSREDNE FUNKCIJE 1. Kulturni uticaj-kulturna potreba, upoznavanje kulturnoistorijskih i spomenickih vrednosti I obelezja 2. Uticaj na obrazovanje stanovnistva koje se ukljucuje u turisticke tokove- stecene navike, odredjen nivo obrazovanja, upoznavanje s prirodnim I drustvenim atraktivnostima u turistickoj destinaciji 3. Zdravstvena funkcija 4. Zabavna 3. Prenosenje pozitivne navike I obicaja, bolje razumevanje medju ljudima- ambasador mira u svetu

Posredne neekonomske funkcije PESTel ЕКОНОМСКЕ ПРОМЕНЕ

Politicki uticaj turizma Najznacajniji faktor ocuvanja mira u svetu Turizam-”pasos mira u svetu” Znacaj turizma za jacanje politickog prestiza pojedinih zemalja u medjunarodnim razmerama Cesto su najjaca emitivna i receptivna podrucja, politicki stabilne zemlje. Razbijanje predrasuda o pojedinim zemljama - Srbija je odlican primer smanjenje trke za naoružanjem, poboljšanje međunarodne komunikacije, trgovine i investicija, sporazumi o slobodnoj trgovini, smanjenje netrpeljivosti između tradicionalnih rivala, smanjenje broja totalitarnih režima u svetu….

Tehnološki faktori su najveći uticaj imali upravo na području transportne tehnologije koja je uticala na brzinu turističkih kretanja, broj prevezenih putnika i sigurnost u transportu, što je uticalo i bitno promenilo razvoj udaljenijih destinacija » Meka « tehnologija uticala je dalje na informacijske sisteme, finansijske sisteme, smeštajno-prehrambene usluge i prouzrokovala prave revolucionarne promene u turističkoj delatnosti. Centralni rezervacijski sistemi su mnogim multinacionalnim kompanijama, pogotovo velikim međunarodnim hotelskim lancima, omogućili dominantnu poziciju na tržištima. Internet je pomerio i nekadašnje hijerarhijske odnose u marketinškoj praksi i poznavanje interneta može predstavljati veliku kompetitivnu prednost za mnoge pogotovo manje turističke destinacije.

Socio-kulturni faktori / veliki uticaj na razvoj turizma. Tako su pokreti » vratimo se prirodi «, sa naglaskom na iskustvenim, a manje materijalnim vrednostima, poštovanje autohtonih, tradicionalnih kultura, uticaj globalne komunikacije na razvoj kultura u zemljama trećeg sveta. Najveće i najbitnije socio-kulturne promene koje utiču na turizam su: promene na području vrednosti, gde su preovladale vrednosti zapadnih kultura i to se najjače odrazilo upravo na području turizma.

EKOLOSKI FAKTORI ZNACAJNI U POSLEDNJE VREME ODRZIVI RAZVOJ SVE U SKLADU SA ODRZIVIM I ODGOVORNIM RAZVOJEM KOKO BI SE OMOGUCILO UZIVANJE U TURISTICKIM ATRAKTIVNOSTIMA STO VECEM BROJU GENERACIJA

Negativni uticaji turizma Strani turisti mogu doneti negativne navike u lokalnu zajednicu, koje lokalno stanovnistvo cesto rado prihvata: nedozvoljena trgovina, hazardne igre, prostitucija, pomeranje granica etickih normi lokalnog stanovnistva / zaostravanje etickih i socijalnih problema turisticki kriminal Devastacija prostora, Izvor inflacije Zapustanje tradicionalnih privrednih delatnosti

Ekonomski znacaj i uloga turizma E. z. se utvrdjuje za konkretno podrucje, tur. mesto ili destinaciju Potrosnja turista u turistickom mestu- osnova ekonom. znacaja turizma Najznacajnije je posmatrati uticaj tur. potrosnje na privredu destinacije u kojoj se novac trosi Treba razlikovati direktne i indirektne uticaje turizma na privredu

Direktni uticaji turizma na privredu: Uticaj na drustveni proizvod I nacionalni dohodak Uticaj na razvoj privrednih delatnosti koje sacinjavaju turisticku privredu Uticaj na platni bilans zemlje Uticaj na zaposlenost stanovnistva I zivotni standard Uticaj na investicionu aktivnost I strukturu investicija Uticaj na razvoj nedovoljno razvijenih podrucja

Uticaj na drustveni proizvod I nacionalni dohodak Ukupna turisticka potrosnja – stranih i domacih turista Strana potrosnja-”nevidljivi uvoz” Turizam ima ulogu u teritorijalnoj preraspodeli drustvenog proiz. I n. d. iz razvijenih u privredno nerazvijena podrucja, koja su postala afirmisane turisticke destinacije. Turizam omogucava zemljama u razvoju da se ravnopravnije ukljuce u medjunarodne ekonomske odnose sa razvijenim zemljama

Turisticki bilans T. b. kao deo platnog bilansa daje uvid u sve prihode i rashode koje tur. zemlja ima po osnovu medj. turistickog prometa u odredjenom vremenskom periodu Tur. Bilans obuhvata: 1. Na strani aktive: -prihode realizovane po osnovu izvoza roba za tur. namenu (prodaja robe str. turistima) - prihode realizovane po osnovu pruzanja turistickih usluga -prihode od kapitala plasiranog u razvoj tur. ponude nerazvijenih zemalja(kamate, otplate duga) -ostale prihode po osnovu medj. tur. prometa( troskove viza, razne takse) 2. Na strani pasive: - izdatke za uvoz robe za potrebe turisticke privrede -izdatke domaceg stanovnistva za putovanja u inostranstvo - izdatke za koriscenje plasiranog stranog kapitala u razvoj tur. privrede nase zemlje(otplate rata)

Tur. Bilans u uzem smislu: Na strani aktive obuhvata sve prihode koji se realizuju od stranih turista na osnovu pruzanja heterogenih usluga u turizmu, posebno prihode realizovane u ugostiteljstvu, saobracaju I trgovini. Na strani pasive: sve pomenute izdatke vezane za putovanje domaceg stanovnistva u inostranstvo

Kada se turizam javlja kao negativan faktor platnog bilansa? ? ? Kada su izdaci za putovanja u inostranstvo veci od prihoda koji se ostvare na osnovu medjunarodne turisticke potrosnje u odredjenoj zemlji!

Organizacija turizma i osnovi turisticke politike Tur. usluge se pruzaju u: 1. mestu stalnog boravka (tur. agencije, tur. organizacije, trgovinske organizacije) 2. u procesu prevoza (javni prevoz I privatna vozila) 3. u turistickom mestu (ugostiteljstvo, trgovina, receptivne turisticke agencije…)

CIKLUS TURISTICKE POTROSNJE UVODNA POTROS NJA TRISTICKA POTROSNJA GLAVNA POTROS NJA MEDJUP OTROS NJA

KONVERZIONI EFEKTI TURIZMA EKONOMSKA VALORIZACIJA PRIRODNIH ATRAKTIVNOSTI ( KOJE SE DRUGIM PUTEM NE BI MOGLE UNIVCITI) UKLJUCIVANJE U PRIVREDNE TOKOVE DOBARA BEZ PROMETNE VREDNOSTI!!!!! PLANINE, VODOPADI, ATRAKTIVNOST PEJZAZA, KULTURNO/ISTORIJSKE ATRAKTIVNOSTI….

MULTIPLIKATIVNI EFEKTI TURIZMA KRETANJE (OBRTANJE) SREDSTAVA TURISTICKE POTROSNJE U RAZLICITIM GRANAMA PRIVREDE JEDNE ZEMLJE UZ INDIREKTNI UTICAJ NA NJEN RAZVOJ POTROSNJA STRANIH TURISTA CIRKULACIJA NOVCA OD TRENUTKA POTROSNJE (PRILIVA) U ZEMLJU DO NJEGOVOG NESTANKA! (UVOZ PROIZVODA, PUTOVANJA DOMACEG STANOVN. , STEDNJA)

INDUKTIVNI EFEKTI FORMIRANJE NOVOG, POVECANOG DOHOTKA KOJI NASTAJE IZ PROSIRENOG OBIMA POSTOJECIH PRIVREDNIH DELATNOSTI KAO I IZ, ZA POTREBE TURIZMA, NOVOPOKRENUTIH DELATNOSTI. U RAZVIJENIM TURISTICKIM DESTINACIJAMA MULTIPLIKATIVNI EFEKTI SU USLOV ZA INDUKTIVNE!!!!

TURISTICKI MOTIVI POTREBE PRIMARNE (EGZISTENCIJALNE) DOPUNSKE (OPSTE KULTURNE, LUKSUZNE)

Turisticke potrebe • • • DOPUNSKE ZDRAVSTVENO/REKREATIVNA? !! Def: Turisticka potreba je specificna potreba koja zadovoljava covekovu potrebu za turistickim koriscenjem slobodnog vremena. Kompleksna je. Ne mogu da dosegnu tacku saturacije!!!!! Potrebe prethode turistickoj potrosnji.

Turisticki promet Broj nocenja Broj turista

Tri dimenzije turistickog prometa Obim /brojcano izrazavanje Dinamika/ stope rasta, pada Struktura/ raspodela prometa Sve se odnosi na broj turista i broj nocenja!

Motiv/ psiholosko stanje koje pokrece odredjeno ponasanje. Turistički motivi su svi objekti i pojave u prostoru, određenih svojstava i karakteristika, sposobnih da kao spoljni stimulus privuku turiste da ih posete i koji su u mogućnosti da razreše neke njihove turističke potrebe. Sve ono sto privlaci turistu ka nekoj destinaciji!!!!

Motivi /prirodne atraktivnosti Beg od modernog nacina zivota / zagadjenja Poneke zemlje imaju izrazito nepovoljnu klimu – Sev. Evropa, Sibir… Dobro ocuvane prirodne vrednosti u turistickim destinacijama

Antropogeni faktori I turisticki motivi Kulturno/istorijski spomenici Kulturne ustanove Manifestacije Antropogeni faktori ? Nosnje, obicaji, igre, stari zanati / folklorna umetnost.

Elementi koji definisu kulturu nasledje muzeji zoološke i botančke bašte književnost biblioteke i arhive muzika Izvodjacke umetnosti vizuelne umetnosti film i video radio i televizija

Vrednovanje motiva Odredjivanje motiva putovanja – presudno za koncipiranje I planiranje razvoja turizma odredjene destinacije Neophodno je vrednovanje svakog pojedinacnog motiva koji pokrece turiste!!!!!

ZNACAJNI TURISTICKI FAKTORI NEKOG PROSTORA ATRAKTIVNI KOMUNIKATIVNI RECEPTIVNI

Elementi turisticke destinacije: imidz Ljudski resursi Atrakcije Turisticka destinacija Cena Usluge Pristupacnost