SOCIJALNI MODEL OMETENOSTI SOCIJALIZACIJA Proces kojim jedinka postaje

SOCIJALNI MODEL OMETENOSTI

SOCIJALIZACIJA • Proces kojim jedinka postaje deo svoje socijalne sredine. • Kako se ovaj proces odvija? • Koja teorija je naglašavala značaj sredine? • Šta možemo da dobijemo od psihoanalize u razumevaju socijalizacije? • Agensi, prenosioci socijalizacije (kako se prenose utiicaji sredine? ) – porodica, škola, vršnjaci • Koji su agensi socijalizacije kod odraslih?

SOCIJALIZACIJA (uklapanje u društvo) DECE SA OMETENOŠĆU • KAKVO JE DEJSTVO AGENASA SOCIJALIZACIJE? • Slika o sebi nastaje “ogledanjem”u sredini kroz koju se pojedinac kreće. Pojedinac doživljava samog sebe onako kako ga je videla sredina, od one najuže – porodice, preko škole i šireg društvenog okruženja. (Dimoski, Nikolić, 2015. ) • Otežana socijalizacija, odnosno “ogledanje” u sredini u kojoj nije u dovoljnoj meri prihvaćeno, detetu sa ometenošću, s jedne strane, otežava da bude ravnopravan deo društva, a s druge, doprinosi javljanju mnogih teškoća u psihološkom funkcionisanju (slab self koncept, nesigurnost, socijalna anksioznosti. . . ) • Lični plan (“ometenost”) – socijalni plan (marginalizovana gr. )

• Neke individualne karakteristike osoba sa smetnjama u razvoju, utvrđene u nizu inostranih i domaćih empirijskih istraživanja: nisko samopoštovanje i samopouzdanje, manjak socijalnih veština i socijalna pasivnost (šta mislite, koje je poreklo ovih sklonosti? ) • Poremećaji u sferi raspoloženja (Beirne-Smith at al. , 2002; Dagnan & Sandhu, 1999; Stojković i sar. 2011; Vučinić i sar. , 2013)

JOŠ JEDAN DOMEN OTEŽANE SOCIJALIZACIJE (kod odraslih) • Nisko i nedovoljno obrazovanje vodi težem zaposlenju, a ovo većem riziku od siromaštva, socijalnoj izolaciji i neemancipovanosti. Pored ograničavajućih uslova prilikom nužnog prilagođavanja sredinskim zahtevima (npr. formama obrazovanja koje su im na raspolaganju), osobe sa smetnjama u razvoju moraju da se bore i sa nesigurnošću zbog pripadanja manjinskoj i marginalizovanoj grupi i sa kontrolom koju sprovode roditelji, stručnjaci i drugi (Keys et al. 1996: 20).

SOCIJALNI FAKTORI VRŠE UTICAJ NA TO KAKO ĆE DECA I OSOBE SA OMETENOŠĆU FUNKCIONISATI • Može se pretpostaviti da, ukoliko ovi faktori vrše negativnije dejstvo (odbačenost u porodici, predrasude vršnjaka, limitiran obrazovni sistem. . . ) to negativnije utiče na samo funkcionisanje osobe sa ometenošću (ostvalja veće negativne efekte) • Na ovoj pretpostavci (činjenicama) počiva socijalni model ometenosti

• Diskutujući upravo limitiranost izazvanu društvenim preprekama pred kojima se nalazi ova grupa ljudi, autori bliski socijalnom modelu ometenosti, identifikovali su je kao fundamentalnu. • Ovi autori (npr. Oliver, 1996; Lutz & Bowers, 2003; Barnes & Mercer, 2003; Tregaskis, 2004) smatraju da društvo indukuje ometenost tako što daje manja prava osobama sa smetnjama u razvoju na ostvarenje, što je suprotno stanovištu da je ometenost posledica npr. telesnih ili mentalnih oštećenja. • Istorijska perspektiva

• Socijalni model ometenosti stavlja poentu na nejednaku raspodelu materijalnih dobara, nejednaku raspodelu moći i limitiranje mogućnosti osoba sa smetnjama u razvoju za učestvovanje u sakodnevnom životu na ravnopravan način sa osobama bez ometenosti (Barnes & Mercer, 2003: 56). • Ometenost je socijalno definisana i tretira se kao socijalno proizveden problem (Radoman, 2003: 23). • Neki autori (Tomas, 2002: 76) čak smatraju da se radi o određenoj vrsti društvene represije i nasilja koje se vrši nad ovim osobama kao manjinskom grupom. (eugenika)

Irving Zola, 1989. • Zajedno sa mnogim drugim autorima iznosi činjenicu da je oštećenje (impairment) deo ljudske situacije i da tokom životnog ciklusa sve individue ponekad iskuse ograničenja (primeri), povrede, prolaznu ili trajnu bolest ili oštećenje • Oštećenje ne može biti kriterijum zbog koga ćemo nekog nazvati ometenim. Ometena osoba postoji samo kada uz oštećenje postoji uverenost ili verovanje osobe da ga ima • Šta je u ovome radikalno i revolucionarno? Iznesite svoj stav (za i protiv, u malim grupama)

RAZMIŠLJANJE IZ UGLA SOCIJALNOG MODELA OMETENOSTI • Da li je moguće da naše društvo (u dogledno vreme) postane inkluzivno društvo? • Skala procene (trenutna) obrazovna, kulturna. . . • Koji su preduslovi za suštinsku ravnopravnost osoba sa ometenošću u našem društvu?

SOCIJALNA INKLUZIJA (uključivanje) • Inkluzija je koncept koji se razvio u drugoj polovini 20. veka i podrazumeva da svako bez obzira koliko bio različit, treba da bude uključen i prihvaćen od strane društvene zajednice i da joj na svoj način doprinosi, ali i da se oseća zadovoljno i ravnopravno sa ostalim članovima društva. • Ključni princip za ostvarenje inkluzije jeste da zajednica mora da se menja i prilagođava tako da može da obuhvati i podrži sve svoje članove bez obzira na različitost

Pokret za inkluziju • razvio se 70 -ih i 80 -ih godina 20 -og veka u zapadnom društvu od strane samih osoba sa smetnjama i teškoćama koje su bile obrazovane (pravnici, profesori itd. ) kao i od strane organizacija i udruženja roditelja ovakve dece. Oni su se udružili u pokret koji se bori za ljudska prava marginalizovanih društvenih grupa i njihovo uključivanje u različite tokove društvenog života.

Inkluzivno društvo • Društvo koje ravnopravno tretira sve svoje članove nastojeći da onima koji imaju različite teškoće zbog kojih su isključeni iz mnogih oblasti društvenog života (ekskluzija), omogući, olakša, podpomogne njihovo uključivanje u društvene tokove gde god je to moguće

Predpostavke na kojima počiva inkluzija • Svaki čovek (dete) je individualno i jedinstveno biće koje ima svoje specifičnosti, potencijale, talente i teškoće. • Sistem treba da se podesi tako da se potencijali i talenti razviju, a teškoće prevazilaze • Društvena zajednica je odgovorna prema svim svojim članovima među kojima su i oni kojima je potrebna posebna i veća društvena podrška

INTEGRACIJA • Integracija podrazumeva ubacivanje deteta (osobe) u redovnu školu ili šire društveno okruženje bez njegovog prethodnog prilagođavanja posebnim potrebama pojedinca • Termin se pojavio pre termina inkluzija i negde je proces uključivanja bio uspešan zadržan je u smislu koji podrazumeva termin inkluzija