www singidunum ac rs Motivacioni inioci uspenog uenja

www. singidunum. ac. rs Motivacioni činioci uspešnog učenja

MOTIVACIJA • MOTIVI - pokretačke snage koje izazivaju aktivnost čoveka (usmeravaju aktivnost) • MOTIVACIONO STANJE (stanje motivisanosti) – zaokupljenost osobe nekim motivom i akcijom pokrenutom tim motivom • MOTIVACIONI PROCES - proces pokretanje aktivnosti čoveka, njenog usmeravanja na određene objekte radi postizanja cilja • MOTIVACIJA u širem smislu obuhvata sve 3 navedene pojave (dok se u užem smislu odnosi na motivacioni proces). Slika preuzeta sa: https: //visionexercisephysiology. com. au Pojedine dispozicije ličnosti, kao što su preferencije, interesovanja, stavovi i vrednosti, na osnovu povezanosti sa motivima, dobijaju motivacioni karakter i utiču na ponašanje osobe. Takođe, aktiviranje pojedinih saznajnih procesa i sposobnosti, znanja, veština i navika, moguće je njihovim povezivanjem sa motivima. (Đurić 2011)

VRSTE MOTIVA • Urođeni (primarni) i stečeni (sekundarni) u zavisnosti od toga da li počivaju na urođenim ili na stečenim potrebama, odn. u kojoj meri su ključni za egzistenciju čoveka • Organski i psihološki u zavisnosti od toga da li počivaju na telesnim odn. fiziološkim potrebama ili na psihološkim • Svesni i nesvesni prema stepenu uvida koji čovek ima o pokretačima sopstvenih aktivnosti • Unutrašnji i spoljašnji prema izvoru zadovoljenja • Veliki broj motiva se razvija kroz socijalno učenje čime se proširuje motivaciona struktura. Treba uočiti vezu između spoljašnjeg podsticaja i unutrašnje strukture kao osnove vaspitnog uticaja na razvoj motiva. Slika preuzeta sa https: //www. slideshare. net

SRODNI POJMOVI • REFLEKS : automatizovana senzomotorna reakcija na spoljašnju draž. • INSTINKT: složeni i posredni programi ponašanja kojima se zadovoljavaju osnovne biološke potreba • POTREBA: ono što čoveku fiziološki ili psihološki nedostaje (nedostaci I viškovi) i nužnost da se to nadoknadi u cilju normalnog funkcionisanja • NAGON: poremećaj unutrašnje ravnoteže koji pokreće (nagoni) jedinku da je određenim akcijama povrati, npr: glad, žeđ, seksualni nagon. . . • ŽELJA: uz potrebu ili nagon postoji predstava cilja koji može da zadovolji potrebu • TEŽNJA: neodredjeni motiv usmeren ka nekoj vrsti objekta • NAMERA: uvek vezana za voljnu radnju i odluku, pretpostavlja motiv, svesno prihvatanje motiva i postavljanje cilja koji treba da se ostvari

UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA MOTIVACIJA • Unutrašnja (intrinzička): kada samo bavljenje nekom aktivnošću predstavlja zadovoljstvo odnosno motiv (uživanje u igri, pokretu. . ). • Spoljašnja (extrinzička): kada bavljenje nekom aktivnošću predstavlja sredstvo da se dođe do nekih drugih ciljeva (novac, slava. . . ).

UNUTRAŠNJA I SPOLJAŠNJA MOTIVACIJA Spoljašnja Unutrašnja Trajnost pamćenja Slaba, brže se zaboravlja Veća, sporije se zaboravlja Emocionalni odnos prema sadržaju Sadržaj nije privlačan, potrebna je prisila za usvajanje Sadržaj je privlačan, usvaja se sa zadovoljstvom Kvalitet usvajanja Usvojenost je površna, sadržaji su međusobno slabo povezani i teško se primenjuju u praksi Usvojenost je dublja, sadržaji su međusobno dobro povezani i lako se primenjuju u praksi

MOTIVACIJA I ŠKOLSKO UČENJE • Prema složenosti intelektualnih aktivnosti tokom učenja aktivnost učenika može se poređati po nivoima: 1. Slušanje 2. Čitanje 3. Podvlačenje 4. Beleženje 5. Izrada rezimea 6. Samostalno prepričavanje 7. Diskutovanje, sukob mišljenja 8. Rešavanje problema 9. Kreativna prerada sadržaja učenja • Nivoi 1 i 2 predstavljaju receptivno učenje u kome je učenik orjentisan samo na prijem gotovih informacija dok se ostali nivoi odnose na respodentno učenje u kome učenik intereaguje sa informacijama. Što je intrinzička motivacija već, učenici teže višim nivoima aktivnosti.

MOTIVACIJA I ŠKOLSKO UČENJE • Važni motivi, stavovi i navike za uspeh u školskom učenju (Kvaščev): 1. Motiv radoznalosti, 2. Motiv postignuća 3. Motiv samopotvrđivanja 4. Nivo aspiracije, 5. Težnja ka istraživačkom radu 6. Tendencija za strukturiranjem gradiva 7. “Čitanje između redova” 8. Sastavljan je liste problema 9. Želja za eksperimentisanjem 10. Težnja za pravljenjem rezimea, izdvajanjem bitnih informacija, povezivanjem gradiva iz drugih predmeta 11. Razvijanje metoda efikasnog učenja i razvijanje radnih navika, pravljenje planova i ritmova učenja Slika preuzeta sa https: //www. slideshare. net

PODSTICAJI ZA UČENJE • • • namera i cilj da se nešto nauči, svest o važnosti zadatka i odgovornost za uspeh, rok za koji se uči, interesovanje, stav prema gradivu i učenju, poznavanje rezultata, pohvala i pokuda, nagrada i kazna, saradnja i takmičenje, uspeh i neuspeh

RAZVOJ MOTIVACIJE ZA UČENJE • Za razvoj motiva postignuća značajni rani podsticaji (insistiranje na samostalnosti u ponašanju i rešavanju zadataka, topao i podstičući emotivni odnos). Kroz topao odnos dete razvija bolju sliku o sebi što povratno deluje na veći nivo motivacije. • Učenici sa razvijenim motivom postignuća su i samopouzdani, lično odgovorni, poštuju znanje i uspeh, imaju unutrašnji lokus kontrole (uspeh i neuspeh objašnjavaju ličnim radom i karakteristikama). • Važno je uvažavanje individualnih karakteristika i razlika učenika. • Učenje po modelu. Aktivnosti za razvoj motiva: • Individualizacija procesa učenja • Određivanje jasnih etapnih i krajnjih ciljeva učenja • Povratna informacija • Aktivni oblici učenja i nastave

CILJEVI • Od ocene privlačnosti cilja i njegove usvojenosti zavisi efikasnost učenja • Učiti učenike da postavljaju i analiziraju svoje ciljeve • Postavljanje jasnih ciljeva učenja često je problem nastavne prakse • Ciljeve treba postaviti tako da budu jasni učenicima i dovoljno privlačni da ih prihvate

PSIHODINAMSKO TUMAČENJE 3 nivoa ljudskog psihičkog života: Svesno – misli, doživljaji i osećaji kojih smo trenutno svesni Predsvesno –informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja, sećanja Nesvesno – najveći deo uma, pre svega instinkti i nagoni, uključuje neprihvatljive seksualne i agresivne nagone, misli, osećanja i sećanja kojih nismo svesni Delovi ličnosti: ID – rezervoar psihičke energije, biološki , instinktivni, nasleđeni deo ličnosti koji se ne razvija, vođen principom zadovoljstva (zadovoljenje svih želja sada i odmah), ne uzima u obzir logička i spoljna pravila, ne razlikuje realno od fantazije SUPER EGO – moralni deo ličnosti, sadrži principe i ideale kako se treba ponašati i čemu stremiti, šta se sme a šta ne sme, izlazi iz ega i nema sopstvenu energiju, razvija se preko pravila ponašanja koja dobijamo od roditelja, roditeljska pravila postaju pravila samoregulacije (nagrada- ponos i kazna-griža savesti) , EGO – balansira između super ega i ida, razvija se iz ida i iz njega crpi energiju, cilj mu je zadovoljenje zahteva ida koje stavlja u realne okvire (npr. odlaganje ili pomeranje zadovoljstva) i probleme rešava logički. Slika preuzeta iz Ristić 2014.

PSIHODINAMSKO TUMAČENJE • Nagoni su glavni izvor psihičke energije (pokreću psihički sistem i motivišu ponašanje). Nagoni izazivaju tenziju, dok je osnova motivacije: redukcija tenzije. Dva osnovna nagona: Eros i Tanatos. • EROS - Nagon ŽIVOTA: ja-nagon i seksualni nagon, služi opstanku, osigurava preživljavanje pojedinca i vrste. Energija seksualnog nagona naziva se libido. Mnoga ponašanja teško je prepoznati kao seksualna, manifestacije mogu biti: • Narcizam - osoba investira libido u sebe • Ljubav – libido je investiran u drugu osobu • Sadizam i mazohizam – isprepleteni sa nagonima života, ali zasićeni i psihičkom energijom nagona smrti • Frojd smatra da potiskivanje energije seksualnog nagona (libida) dovodi do neurotičnog poremećaja (anksioznost, fobije, tikovi, opsesivno kompulzivni poremećaji. . . ). • TANATOS - nagon SMRTI: poriv prema razaranju, povređivanju sebe i drugih, odgovoran za agresivne porive. Nesvesna težnja ka autodestrukciji projektovana na druge. To je psihološki izraz principa konstantnosti koji vlada u celoj prirodi: živi procesi pokazuju tendenciju ka stabilnosti koja postoji u neorganskom svetu, ka stanju mirovanja.

AGRESIVNOST • Treba razlikovati agresivnost kao način reagovanja od agresivnog motiva 1. urođena i prirodna reakcija na ugroženost ili frustraciju usled sprečavanje zadovoljenja potreba 2. ponašanje koje ima jasan i svestan cilj da nekoga povredi ili mu nanese štetu • Instiktivističko tumačenje: Agresivnost je moćan urođeni instikt važan za održanje vrste. Kod ljudi je agresivnost cilj za sebe, a ne sredstvo za ostvarenje drugih ciljeva kao kod životinja. Kod životinja su se razvile inhibicije agresivnosti prema pripadnicima iste vrste. Pošto čoveku nedostaju prirodna oruđa za ubijanje pripadnika svoje vrste (kandže, rogovi, kopita, itd) kod njega su se slabije razvijale forme inhibicije agresivnosti. • Hidraulički model: U organizmu se neprestano stvara i akumulira kako libidinozna, tako i agresivna energija. Ako se ne oslobodi putem socijalno prihvatljive akcije, pojaviće se kao rušilačka i destruktivna snaga, napad na druge osobe. Agresivno ponašanje izaziva zadovoljstvo jer donosi oslobađanje od tenzije. Ona će se ispoljiti nezavisno od toga da li postoji odgovarajući spoljašnji podsticaj, kada se u neurološkim centrima nagomila dovoljno specifične energije za instinktivna dela, po automatizmu mora da dođe do pražnjenja agresije, po principu vodene pare koja kada dostigne tačku ključanja. Stoga nije nužan stimulus iz spoljašnje sredine kao okidač. • Agresija i seksualnost su u funkciji ida, ego traži da se agresivni nagon modifikuje, zbog toga se on kombinuje sa libidom i ispoljava se na socijalno prihvatljiv način.

AGRESIVNOST • Frustraciona teorija: Osujećenje potreba kod čoveka dovode do nezadovoljstva koje kada kulminira dovodi do ispoljavanja agresivnog ponašanja. Akumulacija ovog nezadovoljstva ne mora uvek da se ispolji kroz agresivno ponašanje već svoj put pražnjenja može da nađe i kroz samodestrukciju. Da bi došlo do agresivnog ponašanja, potreban je spoljašnji okidač. Najvažniji faktor u određivanju pojave i intenziteta frustracije je karakter osobe, koliki joj je prag (tolerancija) na frustraciju i šta za nju može biti okidač. • Naučena agresicnost: Specifično za čoveka: zadovoljstvo u povređivanju drugih. Bandurino učenje: da li će čovek reagovati kompetitivno ili kooperativno zavisi od toga koji način reagovanja je naučen. Učenje važan faktor u sticanju agresivnog ponašanja (način podizanja dece). Slika preuzeta sa https: //www. slideshare. net

MASLOV – HIJERARHIJA MOTIVA • Potrebno je zadovoljiti potrebe nižeg reda da bismo prešli na zadovoljavanje potreba višeg reda! • Fiziološke: najsnažnije i omogućavaju preživljavanje (hrana, voda, vazduh, san, . . . ). • Sigurnost: bezbednost, sigurnost porodice, posla zdravlja. . . • Ljubav i pripadanje: porodica, prijatelji, partnerski odnosi. • Poštovanje: uspeh, dostignuće, slava, samopoštovanje. • Samoaktualizacija: potreba čoveka da ostvari sve svoje potencijale, da pokaže svoje umeće i da se trudi da dostigne svoj maksimum. Ciljevi potreba za samoostvarenjem: univerzalne vrednosti kao što su istina, lepota, pravda. Ovo je jedinstveno za humanistički pristup: većina drugih teoretičara ne prihvata ovu vrstu potrebe kao osnovnu. Za samoostvarenjem Za poštovanjem Za ljubavlju i pripadanjem Potreba za sigurnošću Fiziološke potrebe

Korišćena literatura • • • Đurić Đ. (2011). Psihologija i obrazovonje. Fakultet za pravne i poslovne studije Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić I. (2015). Psihologija 1 reeder. http: //fdu-psihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-1 pitanja-koja-su. html Ristić I. (2014). Psihologija 2 reeder. http: //fdu-psihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-2 -nasenamere-i-osecanja. html Vučić L. (1991). Pedagoška psihologija. Društvo psihologa Srbije.

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!