www singidunum ac rs Oblici i metode uenja

www. singidunum. ac. rs Oblici i metode učenja

UČENJE vs. RAZVOJ • I učenje i razvoj predstavljaju promene individue. • Razvoj je uslovljen sazrevanjem (maturacijom) organizma, pre svega nervnog sistema. Kod učenja naglasak je na aktivnosti i iskustvu individue. • Učenje predstavlja progresivne i relativno trajne promene koje su vezane za iskustvo i aktivnost individue nastale pod uticajem sredine (organska osnova je bitna ali se naglasak stavlja na uticaj sredine). • • Učenjem čovek ali i životinja, stiču gotovost (spremnost, pripremljenost, mogućnost) da se ponašaju na nov način kao posledicu prethodne aktivnosti. Progresivnost u učenju se shvata kao kontinuum ali i kao niz skokovitih napredovanja (emocionalno traumatično uslovljavanje) Slika preuzeta sa : https: //www. quora. com

UČENJE vs. PAMĆENJE • Usko povezani pojmovi • I jedno i drugo su psihološki procesi, međusobno se dopunjuju i prožimaju. • Učenje (sticanje) prethodi zapamćivanju i prisećanju. Sticanje – retencija – korišćenje Pamćenje bi moglo da se nazove i ciljem učenja. Slika preuzeta sa : https: //www. quora. com

VRSTE UČENJA • Prelazni oblici (utiskivanje, habituacija i senzitizacija, rano učenje) • Klasično uslovljavanje (ruska fiziološka škola) • Instrumentalno učenje (bihejviorizam) • Učenje uviđanjem (geštalt) • Učenje po modelu (teorija socijalnog učenja) • Složeni oblici učenja (motorno, verbalno, putem rešavanja problema)

HABITUACIJA I SENZITIZACIJA • Habituacija- navikavanje: ponavljano izlaganje neutralnih draži dovodi do izostajanja reakcije. (petarde) • Senzitizacija- povećanje osetljivosti na ponavljanje značajnih draži (ako se draž ispostavi kao značajna reaguje se i na njene slabije oblike na koje se ranije reagovalo, npr. elektrošok). • Ovo su najprostiji oblici učenja ipak, pošto su promene do kojih dovode kratkotrajne smatraju se i problematičnim oblicima učenja.

• • UTISKIVANJE Konrad Lorenc Guske odmah po izleganju kreću da prate majku i da idu za njom u koloni. Ako prvo što ugledaju po izleganju bude neko drugi (druga životinja ili čovek) krenuće za njim. Utiskivanje je oblik ranog učenja. Ono je trajno, dešava se odmah po izleganju i povezano je sa tačno određenim nivoom i periodom sazrevanja. Spoj instinktivne, urođene reakcije (npr. praćenja) i učenja (izbor objekata praćenja). Veza stvorena utiskivanjem je trajna, ireverzibilna. Životinja se pri utiskivanju ne ponaša po principu pokušaja i pogrešaka, niti ona biva nagrađivana i kažnjavana. Utiskivanje se ne sastoji samo u reakciji praćenja, već i u stvaranju afektivnih veza. U stresnim situacijama, mladunci beže ka utisnutom objektu, tražeći zaštitu. U prisustvu utisnutog objekta, životinje pokazuju znake zadovoljstva odnosno nezadovoljstva u odsustvu objekta. Koji je evolutivni (adaptivni) smisao utiskivanja? Slike preuzeta sa: https: //i. pinimg. com/736 x/3 e/e 4/6 f/3 ee 46 fa 9647 d 2945 b 6 f 7 d 05 c 472 cd 258 --famous-people-foto-poster. jpg http: //i. dailymail. co. uk/i/pix/2008/05_01/Ducklings. SWNS_468 x 539. jpg

EKSPOZICIONO UČENJE • • • Izlaganje organizma specifičnim nestrukturisanim dražima (svetlo, temperatura, električni šok, manipulisanje rukama. . . ) ili izlaganje organizma strukturisanim dražima (npr. siromašna i bogata sredina: skučeni kavezi ili kavezi bogati objektima za igranje) utiče na njegovo menjanje odnosno menjanje njegovog ponašanja. Pacovi koji su odrasli u obogaćenoj sredini imali su deblju koru velikog mozga. Gibson: eksperiment sa pacovima. Pacovi živeli u kavezu u kojem su bili nacrtani različiti geometrijski oblici. Kasnije kada se stave u situaciju izbora pacovi brže nauče da prave razliku između draži ako se kao pozitivna draž uzme neki od geometrijskih oblika koje su imali u kavezu. Himovič: grupa koja je premeštanjem u bogatu sredinu nije uspela da nadoknadi ono što je propustila u ranom periodu. Suprotstavlja se S – R teorijama. Izgleda da je u osnovi ove vrste učenja neko perceptivno učenje, ili čak i kognitivno. Ovo je jedan od najznačajnijih oblika učenja u ranom periodu života.

RANO UČENJE • Značaj ranog iskustva i značaj prvih godina života za budući razvoj ličnosti. • Frojd: neuroze se stiču u toku ranog detinjstva iako se njihovi simptomi javljaju mnogo kasnije. Značaj ranog detinjstva kao formativnog perioda u razvoju ličnosti i karaktera. Harlou: eksperiment sa rezus majmunima. Studije o efektima rane hospizalizacije. Ispitivanja Salka (1966): bebe kojima je izlagana zvučna imitacija srčanog rada su bolje napredovale i lakše se uspavljivale. Definiše se uzrastom na kome se odigrava. To je učenje u toku prvih dana, nedelja, meseci, godina (zavisnosti od vrste organizma). Slika preuzeta sa : https: //psychclassics. yorku. ca

RANO UČENJE • Karakteristike: trajnost i delimična i teška promenljivost (permanentnost, ireverzibilnost). Neprimetno je. Nekad je vezano za određeni uzrast – “kritički period”. Efekti nisu specifični, već opšti. • Studije daju različite podatke (divlje dete, blizanci Koluhove, studije o razvoju domske dece kompenzatorni programi) u kom stepenu se loše rano iskustvo može kompenzovati. Slika preuzeta sa : https: //www. youtube. com

KLASIČNO USLOVLJAVANJE • • • PAVLOV, VOTSON Eksperiment sa psom, Mali Albert Posle određenog broja izlaganja prirodne (bezuslovne) draži sa nekom neutralnom draži organizam i na neutralnu (uslovnu) draž reaguje (uslovna reakcija) kao što je ranije reagovao na prirodnu draž (bezuslovna reakcija). Slika preuzeta sa : http: //www. openculture. com/

KLASIČNO USLOVLJAVANJE • Neutralna draž je draž koja ne izaziva automatsku reakciju organizma (zvuk zvona). Bezuslovna draž je draž koja automatski izaziva neku reakciju organizma (hrana). Bezuslovna reakcija je automatska reakcija organizma na neku draž (salivacija). Uslovna draž je draž koja usled toga što se više puta javljala zajedno sa bezuslovnom draži izaziva istu reakciju kao i bezuslovna draž. Uslovna reakcija je reakcija organizma na uslovnu draž koja je identična bezuslovnoj reakciji. • Ako uslovnu draž koristimo u paru sa nekom novom neutralnom draži radi daljeg uslovljavanja radi se o uslovljavanju višeg reda. • Generalizacija uslovnog refleksa je pojava da uslovnu reakciju ne izaziva samo uslovna draž već i draži koje su joj na neki način slične. • Ponavljanjem izlaganja uslovne i bezuslovne draži uslovni refleks (reakcija) se pojačava dok izostankom bezuslovne draži nakon izlaganja uslovne uslovna reakcija se gasi. Slika preuzeta sa : http: //www. appstate. edu/

BIHEJVIORIZAM • S - R teorija • Instinkti ne postoje, kao ni nasledne osobine: talenat, dispozicije, sklonost i dr. Psiha se razvija i menja učenjem. Okolina predstavlja sve. Prevlast navike je potpuna, npr: agresivni smo jer smo naučili da se tako ponašamo. Mnoga ponašanja koja su ranije opisivana kao instinkti su zapravo stečene navike. • Najpoznatiji eksperimenti: mačići i mladi miševi koji su zajedno odrastali. • Bihejviorizam je obećavao promenjeni svet • Emocionalno uslovljavanje: Mali Abert. Svi ljudski strahovi su stečeni, osim onih koji su reakcija na jaku i iznenadnu zvučnu draž i na gubitak podloge. Strahovi se mogu naučiti klasičnim uslovljavanjem tako što se neka neutralna draž asocira sa draži koja izaziva bezuslovnu reakciju- strah. Mesec dana kasnije uslovna reakcija straha je još uvek prisutna i vrlo “otporna” na kasnija iskustva. • Obrnut smer (desenzitizacija): Mail Piter koji se bojao zečeva i sličnih krznenih stvorenja. Stavili su zeca u sobu u kojoj je bio Piter (dovoljno daleko da ga se Piter ne uplaši) i u trenutku kada je dečak ručao. Svakim danom su zeca približavali Piteru sve bliže. Nakon nekoliko nedelja, dečak više nije pokazivao reakciju straha na zeca. • Postupak koji je korišćen kod Pitera danas se koristi u terapiji.

Naučena bespomoćnost • Fenomen koji nastaje kada se životinje ili ljudi izlože neprijatnim dražima ili situacijama koje ne mogu da izbegnu ili da od njih pobegnu, a koji se manifestuje bespomoćnim prihvatanjem kažnjavanja i bezizlazne situacije. • Eksperiment sa tri grupe pasa: u eksperimentalnoj grupi, svaki pas je vezivan kaiševima koji su ga sprečavali da beži a zatim je izlagan elektrošokovima koje nije mogao da izbegne. • Potom su psi stavljani u komoru koja je bila podeljena niskom ogradom na dva dela. Psima se puštao svetlosni signal a nakon toga je sledio elektrošok: Psi iz kontrolne grupe su brzo naučili izbegavanje neprijatne draži bežanjem Psi iz eksperimentalne grupe, čak i u situaciji kada nisu bili vezani, prihvatali strujne udare kao da bekstvo nije moguće (3/4 odustaje u 9 od ukupno 10 pokušaja!). Životinje iz te grupe su postajale sve manje aktivne, imale su gubitak apetita i pokazivale su simptome slične depresiji Slika preuzeta sa : https: //virtualuniversity. in

Naučena bespomoćnost Slika preuzeta sa : https: //makeyourbodywork. com

INSTRUMENTALNO UČENJE • • TORNDAJK, SKINER Eksperiment sa mačkom, Skinerova kutija Učenje putem pokušaja i pogrešaka (i slučajnog uspeha). Zakon efekta: ponašanje koje dovodi do nagrade biva učvršćeno (ponavlja se), dok ponašanje koje ne dovodi do nagrade ili dovodi do kazne, biva eliminisano (ne ponavlja se). • Oblikovanje: uspešna aproksimacija (kako se ne bi čekalo da se slučajno desi željeno ponašanje, prvo se potkrepljuju ponašanja koja liče na potrebno ponašanje kako bi se ubrzalo učenje). • Neželjeni efekti kazne: dovodi često samo do inhibicije (ne i gašenja) neželjnog ponašanja, povećava agresiju ili depresiju (pogotovo kad je nepredvidiva), ne uči se pozitivan oblik ponašanja.

UČENJE PO MODELU • • • BANDURA Eksperiment sa lutkom Bobo Samo posmatrajući ponašanje modela dolazi do usvajanja novih oblika ponašanja odnosno imitiranja ponašanja model. Stiču se potpuno nove karakteristike ponašanja Dovoljno je samo posmatranje modela, radnja koja se uči ne mora se izvoditi. Ponavljanje nije nužno. Ponašanje koje se uči nije nužno potkrepljivati, nagrađen ili kažnjen je samo model (supstitutivno potkrepljenje). Učenje se odvija bez namernog podsticanja od strane modela. Promene u ponašanju mogu biti nagle i trajne. Ako postoji pozitivna emotivna veza sa modelom govorimo o identifikaciji koja je jači oblik učenja po modelu od imitacije. Imitacija, identfikacija, učenje uloga Slika preuzeta sa : https: //www. loopa. co. uk/

UČENJE UVIDJANJEM • KELER • Eksperiment sa šimpanzama • Shvatanjem odnosa u nekoj problemskoj situaciji dolazi se do rešenja. • Na početku postoji veći broj neuspešnih pokušaja. Kada se uvide odnosi (npr. sredstva i cilja) do uspeha se stiže naglo (“aha” doživljaj). Kada jedan način rešavanja problema dovede do uspeha više se ne ponavljaju pogrešni načini. Postoji široka generalizacija – naučeno ponašanje se primenjuje u svim sličnim situacijama. Slika preuzeta sa : https: //www. psywww. com /

SLOŽENI OBLICI UČENJA • Kombinuju prethodno navedene bazične oblike • Logičko učenje / Mehaničko • Verbalno učenje / Motorno učenje- je učenje motornih veština, odnosno izvođenja pokreta i njihovo povezivanje u strukturu koja omogućava brzo i tačno izvođenje aktivnosti. Slika preuzeta sa : https: //blog. trackmangolf. com

TEORIJE UČENJA • Asocijanističke (S-R teorije) • Učenje po principu dodira (asocija po dodiru, prostornom i vremenskom) • Učenje putem potkrepljenja (princip efekta, uči se ono ponašanje koje dovodi do koristi) • Teorija dva faktora (dodira i potkrepljenja) • Kognitivne (S – S) teorije • Kognitivne teorije negiraju princip dodira (uče se odnosi među dražima, a ne asocija između draži i odgovora) na primer: Geštalt teorija, Tolmanova teorija, Pijažeova razvojna teorija itd. • Asocijativne naglašavaju ulogu učitelja a kognitivne učenika u procesu učenja.

Korišćena literatura • • Havelka N. i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Visoka sportska i zdravstvena škola. Jarvis M. (2006). Sport Psychology: A Student's Handbook. Routlage. http: //memberfiles. freewebs. com/37/84/82578437/documents/1841695815. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Radonjić S. (1985). Psihologija učenja. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić I. (2014). Psihologija 1 reeder. http: //fdupsihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-2 -nase-namere-i-osecanja. html Vučić L. (1991). Pedagoška psihologija. Društvo psihologa Srbije.

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!