www singidunum ac rs Verbalna i neverbalna komunikacija

www. singidunum. ac. rs Verbalna i neverbalna komunikacija

CILJEVI ČASA Posle ovog časa svaki student bi trebalo da bude u stanju da samostalno: • definiše pojamove jezika i komunikacije • razume funkcije, svojstva i vrste komunikacije • razume vezu između razvoja kognitivnih sposobnosti i jezika • poznaje pojavne oblike nevrbalne komunikacije • analizira sebe kao komunikatora

ZAGREVANJE • • • Jezik? Šta? Ko? Zašto? Da li je jezik isto što i komunikacija? Na koje sve načine komuniciramo? Šta su preduslovi uspešne komunikacije ?

MODEL (ELEMENTI) KOMUNIKACIJE 1. Izvor informacije (source) formira poruku - pošiljalac 2. Predajnik (transmitter) proizvodi signal kojim se poruka šalje u kanal komunikacije kodiranje 3. Kanal je medijum preko kog se prenosi signal od predajnika do prijemnika 4. Šum (noise) je suvišna (dodata) ili izgubljena informacija koja ometa prenos poruke 5. Prijemnik (receiver) rekonstruiše poruku iz signala - dekodiranje 6. Destinacija (destination) je osoba (ili stvar) kojoj je poruka namenjena - primalac Slika peurzera sa http: //mudrac. com/homefolder/wp-content/uploads/2013/05/Elementi_komunikacije. jpg

JEZIK I KOMUNIKACIJA • Čomski: jezik je višeslojni sistem za povezivanje misli i govora pomoću reči i delova rečenica. Ovoj definiciji nedostaje jedan važan aspekt, a to je komunikacija. • Komunikacija je proces prenošenje poruka (misli, ideja) između ljudi (i životinja). Komunikacija je i prenošenje poruka između generacija (pokoljenja) i to je jedna od bitnih funkcija jezika. • Osnovna dva aspekta jezika su: razumevanje i proizvodnja. U minimalnoj fiziološkoj konfiguraciji, za razumevanje jezika su potrebni: slušni senzorni ili vizuelni korteks i Vernikeova zona, a za proizvodnju: Brokina zona i motorni korteks. reči Slika preuzeta sa: https: //image. slidesharecdn. com/012 prednjimozak-100220164013 phpapp 02/95/prednji-mozak-19 -638. jpg? cb=1489994352

POREKLO JEZIKA 1. 2. Nativističko shvatanje (Čomski, 1972) – glavna je uloga nasleđa. Argumenti: brzo savladavanje složenih oblika govora (do 5. godine), isti redosled pojavljivanja različitih oblika jezičkog izražavanja (fraza) kod sve dece (nezavisno od kulture). Sociopsihološko shvatanje - rođenjem dete dobija samo opštu sposobnost razvoja govora ali je presudna uloga socijalnih faktora (sredina i učenje). • Slika preuzeta sa: https: //www. wikiart. org Ljudi upotrebljavaju mali broj reči u svakodnevnoj komunikaciji. U većini jezika, 50 najčešće izgovorenih reči čini oko 60% svih izgovorenih reči i 45% napisanih. Kada primamo poruku, mi ne primamo značenje, već ga sami stvaramo (reči nemaju značenje - značenje im daju ljudi) Značenja nisu jedinstvena već se oblikuju iz misli i osećanja onog ko prima poruku, i mogu se menjati kroz vreme čak i za jednu istu osobu. Značenja ima više od reči!

JEZIK – VRSTE ZNAČENJA 1. Denotativno - primarno značenje koje većina ljudi daje nekoj reči (ono koje stoji u rečniku). 2. Konotativno - sekundarno značenje koje neka reč ima za pojedinca i određena su njegovim ličnim iskustvom. Slika preuzeta sa: https: //www. emaze. com

JEZIK I MIŠLJENJE • Da li je jezik preduslov da čovek može da razmišlja? Da li je razmišljanje unutrašnji govor? Da li jezik oblikuje naše ideje ili je on samo instrument koji omogućuje razmišljanje? • SAPIR –VORFOVA HIPOTEZA: Pripadnici različitih lingvističkih zajednica opažaju svet različito, a takva percepcija se prenosi i podržava jezikom. Jezik donekle i oblikuje misli! Utiče na doživljaj sveta dok njegov razvoj odražava promene u prevladavajućem načinu izražavanja. Lingvističke razlike nam govore o prioritetima unutar jedne kulture. Na primer: stanovnici Filipina imaju po jednu reč za svaku od 92 vrste pirinča; Eskimi i sneg; Hopi Indijanci (vreme). Slika preuzeta sa: https: //steemit. com/

JEZIK I MIŠLJENJE • Funkcije jezika: 1. Uspešno pamćenje - kodiranjem događaja kroz verbalne kategorije. Pamćenje odrasle osobe je primarno verbalno. 2. Odražava i određuje socijalnu situaciju, socijalne odnose između sagovornika. 3. Omogućuje beskonačnu apstrakciju iz naših iskustava što je posebno važno u komunikaciji o apstraktnim odnosima. Slika preuzeta sa: http: //www. thwink. org/sustain/glossary/Abstraction. htm

RAZLIKA IZMEĐU JEZIKA I KOMUNIKACIJE • Jezik obuhvata ograničen broj signala (zvukova, slova, gestova) koji samostalno nemaju značenje ali mogu biti kombinovani na osnovu određenih pravila u funkciji stvaranja neograničenog broja poruka • Komunikacija - način na koji osoba ili životinja prenosi informacije i utiče na drugog/druge • Životinje mogu (imaju sposobnost) da komuniciraju. Pitanje je da li mogu koristiti nešto slično ljudskom jeziku? Svojstva jezika: 1. Arbitrarnost - proizvoljno korišćenje simbola - zvukovi i znakovi koji se koriste nemaju nikakvu vezu sa značenjem. Npr. različite reči na svetskim jezicima za istu stvar 2. Semantika - upotreba simbola za objekte ili akcije 3. Izmeštenost - odnosi se na stvari udaljene vremenom ili prostorom, to je svojstvo koje omogućuje da razgovaramo o stvarima i događajima koji nisu fizički prisutni. 4. Sintaksa - simboli se mogu kombinovati prema pravilima gramatike 5. Generativnost – kombinacijom simbola moguće je stvoriti bezbroj poruke

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA • Šta je neverbalna komunikacija? • Komunikacija bez reči? Govor tela? • I verbalna i neverbalna komunikacija može biti sa ili bez vokala (glasova) Verbalna Vokalna Komunikacija putem izgovorenih reči Bez vokala Komunikacija pisanim rečima Neverbalna Različite vokalizacije ali ne u obliku reči Izraz lica, gest, položaj tela, dodir. . .

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA • Neverbalna komunikacija prenosi više od 65 % značenja. • Pojedina istraživanja govore da neverbalni znakovi daju čak 93 % celokupnog socijalnog značenja u komunikaciji “licem u lice”. 55 % informacija daje izraz lica, 38 % glas, a reči sadrže samo 7 % informacija. • Čovek ukupno izgovara reči samo 10 -11 minuta dnevno. • Šta je sa životinjama? Priča o pametnom Hansu (Berlin, 1900)

3 NEVERBALNA KOMUNIKACIJA • Neverbalna osetljivost: adaptivniji, demokratičniji, popularniji, esktrovertniji osetljiviji na interpersonalne odnose • Neverbalna izražajnost: aktivniji, popularniji, ekstrovertniji, impulsivniji, vođe • Vrste neverbalne komunikacije: 1. Povezana sa verbalnom komunikacijom: brzina, ritam, boja glasa ton, čak i ćutanje 2. Nezavisna od reči: • facijalna ekspresija (izraz lica) • gestovna ekspresija • posturalna ekspresija (držanje tela) • proksemička ekspresija (prostor, distanca, bliskost) • pokret u prostoru • fizički izgled: oblačenje i ukrašavanja tela • crtanje, žvrljanje i artefakti

IZRAZ LICA • Nasleđe ili učenje (imitacija) • Ontogeneza: rano javljanje osmeha, mrštenja, plača • Slepi ljudi: spontani izrazi tuge, plakanje, smejanje. . . ne razlikuju se značajno od izraza ostale dece, samo ne pokazuju fine prelaze u izrazu lica - urođenost ponašanja -Ljudi i majmuni imaju vrlo slične neke izraze lica (sreće, tuge, agresivnosti). Izrazi emocija na licu su univerzalni, jednaki su u svakoj kulturi, biološki su određeni i posledica su evolucije. (Darvin 1872). -Ekman: Proučavao kulturne razlike u izrazu lica u komunikaciji. Postoje isti osnovni izrazi u ispoljavanju emocija, ali, događaji koji ih izazivaju i običaji kontrolišu ispoljavanje zavise od kulture! Slika preuzeta sa: https: //www. treehugger. com

IZRAZ LICA • Koža: crvenilo, bledilo. . . • Pogled: pravac pogleda, izbegavanje, učestalost, zurenje, širina zenica. . . najviše govori o kvalitetu i vrsti odnosa. • Najviše informacija na licu nose oči i usta, a tek posle ostali delovi lica. • Prepoznavanje: osnovne emocije kao što su sreća, iznenađenje, tuga ili bes tačnije prepoznajemo iz izraza od složenih emocija kao što su zavist ili ljubomora. Pozitivne emocije (sreća, iznenađenje, ljubav, interes) obično se lakše i tačnije prepoznaju od negativnih emocija (strah, tuga, bes, odvratnost). • Osmeh: socijalni (namerni, namešteni) osmeh, smeju se samo usta, kod iskrenog osmeha smeju se i usta i oči. • Kontrola izraza: u patrijarhalnoj sredini (dečaci i plač, strah. . . ), profesionalna servilnost (prodavci, stjuardese, rad sa ljudima. . . ) Slika preuzeta sa https: //media. licdn. com/mpr

VIZUELNO NEVERBALNO PONAŠANJE • Uključuje pokrete i držanje tela, gest, izraze lica, pogled. • Većina vizuelnih neverbalnih pokreta uključuje pokrete glave Topla ponašanja Hladna ponašanja Gledanje u oči, dodirivanje ruke. , osmehivanje, veseo izraz lica, približavanje, okretanje ka sagovorniku, potvrdno klimanje glavom, izražajno gestikuliran je tokom govora, širo otvaranje očiju, podizanje obrva Buljenje, podrugljivo smeškanje, mrštenje, udaljevanje od sagovornika, gledanje u plafon, gledanje u suprotnom smeru od sagovornika ili pogled koji luta, odmahivanje glavom, čačakanje noktiju, lupkanje rukomk • Fizički izgled je takođe poruka. Jedan je od glavnih faktora u izboru partnera. Na opažanje fizičke privlačnosti deluju građa tela, visina, boja kože, kosa, odevanje, nakit, šminka. . . Odeća se interpretira kao poruka o stilu života, vrednostima, ličnosti

• • 1. 2. 3. 4. PROSTOR Proksemika proučava način kako ljudi koriste prostor u svakodnevnom životu. Vrste teritorije: Primarna teritorija (npr. kuća ili kancelarija) Sekundarna teritorija (poluprivatna, npr: “prisvojeno” mesto u učionici) Javna teritorija (npr. parking mesto ili mesto u biblioteci, sedište u autobusu Teritorija interakcije (npr. kada grupa debatuje na ulici) Hal, prostorni krugovi: Intimni prostor Lični prostor Socijalni prostor Javni prostor Veličina ličnog prostora uslovljena je različitim faktorima koji zavise od proksemičkih normi u različitim kulturama pol, rasa, društveni status, uzrast, introvertnost/ ekstrovertnost, etnička pripadnost i kultura, formalnost situacije, privlačnost, stepen poznanstva, prethodno iskustvo.

PARALINGVISTIKA • Bavi se načinom na koji govorimo, vokalnim karakteristikama govora (kako nešto kažemo? ) • Dimenzije koje određuju način su: ton glasa, intenzitet, artikulacija, brzina govora, visina glasova, fluentnost (ponavljanja, pauze, oklevanje, upotreba zvukova npr. hmmm) zatim vokalni izrazi kao što su plakanje, smejanje, jaukanje i sl. • Način otkriva osećanja. Najlakše se prepoznaju bes, tuga, sreća i nervoza, a teže strah ljubav i iznenađenje. • Prvi utisak u velikoj meri zavisi od vokalnih karakteristika (dubina glasa, količina govora: ljudima se najviše sviđaju oni koji govore 50 %)

DODIR • Vrlo širok opseg značenja: od brige do nasilja • Potreba za dodirom i senzornom stimulacijom je prirodna, javlja se i kod dece i kod životinja. • Značenje zavisi od situacije, dela tela, trajanja i intenziteta dodira. • Dodir se koristi za postizanje određenog uticaja. • Varijacije sklonosti ka dodiru uslovljene polom, starošću, socijalnom ulogom, statusom, kulturom. . Slike preuzetea sa https: //www. aol. com i https: //studentnursejourney. com

20 FUNKCIJE NEVERBALNIH ZNAKOVA (Ekman, 1965) • AKCENTUACIJA (naglašavaju poruku) • KOMPLEMENTACIJA (dopunjuju poruku) • KONTRADIKCIJA (komuniciraju poruku suprotnu verbalnoj) • REGULACIJA (funkcija usklađivanja verbalne komunikacije među sagovornicima) • REDUNDANCA (ponavljaju verbalnu poruku) • SUPSTITUCIJA (zamenjuju verbalnu poruku)

KONTRADIKTORNE PORUKE • Kod kontradikcije verbalne i neverbalne poruke iskrenija je neverbalna poruka jer je pod manjom kontrolom. • Kod kontradikcije neverbalnih poruka npr. izraz lica i nervozne noge/ruke: više treba verovati pokretima tela. Kada želimo da nešto sakrijemo najpre kontrolišemo izraz lica. • Kod kontradikcije verbalne i paralingvističke poruke, ton glasa i način govora otkrivaju osećanja (drhtav, tihi, oklevajući). Ubedljivo laganje podrazumeva potpuni sklad verbalnog i neverbalnog. Način govora otkriva laž nekad bolje nego izraz lica. Znaci neiskrene komunikacije: sporiji govor, govor isprekidan pauzama i ispravkama. izbegavanje pogleda i treptanje govori o tome da osoba nije spremna otvoreno da komunicira. Pokreti ruku i dodirivanje različitih delova tela. Češanje. •

REZIME • • Elementi komunikacije Jezik, poreklo i funkcije Neverbalna komunikacija Izraz lica, stav tela, intimni prostor, dodir, paralingvistika kao sredstva prenošenja poruke • Kontradiktorne poruke

Korišćena literatura • • • Havelka N. i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Visoka sportska i zdravstvena škola. Jarvis M. (2006). Sport Psychology: A Student's Handbook. Routlage. http: //memberfiles. freewebs. com/37/84/82578437/documents/1841695815. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Mandić T. (2003). Komunikologija. Clio Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić I. (2014). Psihologija 1 reeder. http: //fdu-psihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-1 pitanja-koja-su. Ristić I. (2015). Psihologija 3 reeder. http: //fdu-psihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-3 teorije-licnosti-i. html Ristić I. (2016). Asertivna komunikacija www. viser. edu. rs/download. php? id=21945 Ristić I. (2016). Neverbalna komunikacija www. viser. edu. rs/download. php? id=1673 Ristić I. (2016). Verbalna komunikacija i aktivno slušanje www. viser. edu. rs/download. php? id=219368

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!