Socijalni razvoj u ranom detinjstvu Sticanje socijalnog i

Socijalni razvoj u ranom detinjstvu Sticanje socijalnog i ličnog identiteta Polni identitet Etnički i rasni identitet Razvijanje sposobnosti upravljanja sobom Internalizacija Samo-kontrola Agresivnost i prosocijalno ponašanje Razvoj i faktori agresivnosti Kontrola agresivnosti Razvoj prosocijalnog ponašanja Pojava novih emocija Sticanje pozicije u socijalnoj grupi

Socijalni razvoj �Dvostrani proces u okviru kog deca postaju integrisana u svoju zajednicu i istovremeno razvijaju svoje osobenosti kao zasebne individue. �Socijalizacija- proces putem koga deca usvajaju standarde, vrednosti i znanja svog društva. �Formiranje ličnosti- proces putem koga deca dolaze do osobenih i doslednih načina osećanja i ponašanja u raznovrsnim kontekstima. �Ličnost = temperament + karakter + kognicija (sticanje svesti o sebi u odnosu na druge)

Socijalni i lični identitet �Identifikacija, proces oblikovanja ponašanja osobe prema osobi kojoj se divi, �doprinosi dečijoj svesti o sebi kao zasebnoj ličnosti, istovremeno smeštajući svako dete u istaknute socijalne kategorije (polni identitet). �Biti, izgledati, ponašati se, osećati kao druga značajna osoba �Polni/rodni identitet- određuje druge brojne uloge �Primarna i sekundarna identifikacija (Frojd)- mehanizam odbrane i razvoja Super ega

Mehanizmi identifikacije Frojd �Identifikacija kao proces diferencijacije - razrešavanje Edipovog konflikta kod dečaka, prevazilaženje straha i krivice okretanjem od majke kao ocu �Identifikacija kao proces empatije i solidarisanjarazrešavanje konflikta devojčica sa majkom, prevazilaženje straha i krivice vraćanjem njoj Čodorova �Muškarci dostižu identitet kroz odvajanje; kao rezultat toga oni intimnost doživljavaju ugrožavajućom. �Žene, koje postižu identitet kroz afektivnu vezanost, doživljavaju da su ugrožene odvajanjem.

Polni/rodni identitet Kritike Frojdovog shvatanja �razvoj žena nije potčinjen razvoju muškaraca. Ako bi se za bilo koji pol moglo reći da ima prvenstvo, to bi bio ženski. Polni organi i mozak svih ljudskih embriona u početku prolaze ženski put razvoja; muški pol modifikovan delovanjem muških hormona. �polni identitet dece ne može biti posledica razrešenja Edipovog kompleksa, jer se aspekti formiranja identiteta mogu utvrditi dosta pre uzrasta na kome Frojd pretpostavlja da se on razrešava �odrasli u porodici, a ne deca, su primarni nosioci seksualnih fantazija. Poremećaji u formiranju identiteta su rezultat psiholoških trauma koje izazivaju roditelji koji seksualno zloupotrebljavaju ili zavode svoju decu, a ne dečije nesposobnosti da razreše infantilne seksualne želje

Polni/rodni identitet �Identifikacija kao rezultat posmatranja i imitiranja moćnih odraslih i nagrađivanja za prikladno ponašanje. � Uslovi - dostupnost, pažnja, pamćenje, motorna reprodukcija, motivacija (Bandura, Mišel) Polno određena i preferencija nagrade �Identifikacija kao rezultat kognitivne sposobnosti prepoznavanja sebe kao člana socijalne kategorije (Kolberg). �Polna šema- mreža asocija vezana za kulturna shvatanja polnih uloga koja se primenjuju u ponašanju; nagrada- intrinzička vrednost ponašanja; r razlike u preferencijama već od 14 -22 meseca Stereotipi o tipičnim karakteristikama i polni egalitarizam

Etnički i rasni identitet �Deca stiču svest o etničkom identitetu oko četvrte godine. �Njihovi stavovi prema rasi ili naciji u velikoj meri zavise od toga kako je njihova socijalna grupa opažena u društvu kao celini. �Negativno samovrednovanje pripadnika manjinske grupe; izbor belih i crnih lutaka; nagrađivanje izbora crnih lutaka dovodi do opadanje preferencije belih lutaka;

Sposobnost upravljanja sobom �Socijalni standardi koje prezentuju odrasli modeli sa kojima se deca identifikuju postaju osnova za dečije početno suđenje o dobrom i lošem ponašanju �Heteronomna moralnost -suđenje prema autoritetu, zakonu i ishodu. Moralnost prisile- Pijaže �Autonomna moralnost- razumevanje pravila i arbitrarnosti, njihovo preispitivanje i menjanje �Internalizacija socijalnih uloga i standarda ponašanja obezbeđuju deci okvir za postizanje kontrole nad vlastitim impulsima �Savest i osećanje krivice- unutrašnji rascep -posmatrač i posmatrani; želja i zabrana; �Kultura oblikuje sadržaj svesti i određuje proces razvoja savesti

Faze razvoja identiteta- Erikson Uticaj sredinskih faktora na razvoj Razvoj tokom celog života 1) Poverenje – nepoverenje- prva godina 2) Autonomija- sid, sumnja – druga godina 3) Inicijativa- krivica – 3 - 6 godina 4) Odgovornost – inferiornost -6 -12 godina

Faze razvoja identiteta- Erikson 5) Identitet- konfuzija- adolescencija; odnos sa vršnjacima 6) Intimnosti – izolacija- mladi odrasli (22 -30 g. ); partnerski odnos 7) (Re)produkcija – stagnacija- srednje odraslo doba (30 -50 g. ); roditeljski i profesionalni odnos 8) Integritet- očaj -starost (50 – 65 g. ), životni smisao

Sposobnost upravljanja sobom Samo-kontrola zahteva odolevanje i inhibiciju aktivnosti. Deca razvijaju četiri vrtse inhibicije: �inhibicija pokreta- lakše inicirati, nego zaustaviti se (“leti, leti. . ”) �inhibicuja emocija- kontekst (odsustvo majke) �inhibicija zaključaka- promišljanje odgovora �inhibicija izbora- kratkoročni i dugoročni hedonizam (mala i velika čokolada).

Agresivnost �Deca ispoljavaju začetke i agresivnosti odmah nakon rođenja - udaranje, besni plač �Agresivnost u smislu postupka s nameron da se povrede drugi, ne javlja se do druge godine života- pseudo-agresija. �Instrumentalna agresija je usmerena na dobijanje željenih sredstava. �Neprijateljska agresija -njen direktni cilj nanošenje bola drugoj osobi. �Evoluciona perspektiva- agresija je viđena kao prirodna posledica borbe za preživljavanje i produžetak vrste. �Agresivnost može porasti kod dece ako su direktno nagrađivana za to (uspešni ishodi- pažnja, pretnja, pobeda) �Imitacija agresivnog ponašanja drugih (Bandura – Bobo lutka)

Kontrola agresije Načini kontrole �Razvoj socijalne hijerarhijske dominacije koja kontroliše agresiju. �Mitovi o katarzi i kažnjavanju kao sredstvima kontrole agresije �Efikasna sredstva za kontrolu agresije su nagrade za neagresivno ponašanje i kognitivni trening koji podstiče decu da razmotre negativne posledice agresivnog ponašanja na sebe i druge ljude i razviju druge načine rešavanja problema.

Prosocijalno ponašanje �Altruizam, saradnja, pomaganje, deljenje i drugi prosocijalni postupci mogu se videti već u prve tri godine života. �Evoluciona perspektiva- sredstvo produženja vrste �Empatija – sposobnost da se oseti šta druga osoba oseća – može biti osnova za razvoj prosocijalnog ponašanja. �Rani fenomen “emocionalne zaraze” �Stadijumi u razvoju empatije prate razvoj jezika i smanjenje egocentrizma �Podsticanje razvoja- modelovanje, indukcija (ponos)

Nove emocije �Povećane kognitivne sposobnosti u kombinaciji sa uvećanim socijalnim znanjima vode pojavi sekundarnih emocija, povezanih sa procenom Selfa u odnosu na druge: � stid (kad smo predmet nepoželjne pažnje), �krivica (neuspeh ispunjenja standarda ili nanošenje štete) �zavist (kad drugi ima ono što želimo za sebe), �ponos (prevazilaženje standarda i nagrađivanje od drugih)

Socijalni status Pozicija u socijalnog grupi �zadovoljiti lične interese i biti prihvaćen (ptica sa zlatnim krilima- dilema težnje ka savršenstvu). �deca stiču i svest o sebi i svojoj ličnosti u ostvarivanju osobenog načina odnošenja sa ljudima, kako prosocijalnog , tako i antisocijalnog.