PSIHOLOGIJA INDIVIDUALNIH RAZLIKA Teorije o crtama linosti Trait

PSIHOLOGIJA INDIVIDUALNIH RAZLIKA Teorije o crtama ličnosti (Trait perspective) Faktorske teorije ličnosti

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI n n n Elementi ličnosti- crte- dispozicije za srodne oblike ponašanje u sličnim situacijama Metod- faktorska analiza organizovanje jedinica u skupove Matematičko-statistička tehnika grupisanja posmatranih obeležja kvantitativno merenih ponašanja u skupove na osnovu zajedničkih obeležja -matrica korelacija nalaženje veza između skupova i utvrđivanje udela takvog dela u skupu Faktori - izdvajanje grupa prema kriterijumu

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI Princip parsimonije n najmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis ličnosti Princip hijerarhijske organizacije n od specifičnih reakcija, navika, crta do nezavisnih faktora n interpretacija- subjektivno imenovanje

FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI R. KATELA Reimond Katel- Engleska, 1905, fizička hemija n Oblasti sposobnosti- kristalizovana i fluidna intelig. n Uticaji- Spirman i Terston, psihoanaliza i Mc. Dugal Ljudska priroda n redukcija napetosti (Frojd) = princip potkrepljenja (Halova teorija učenja) n Ponašanje je rezultanta mnogo osobina i interakcije sa sredinom Osnovne postavke n Ličnost je ono što govori šta će čovek uraditi u određenoj situaciji- sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje R = f (S, P)

Struktura Elementi – crte n objedinjujuća konfiguracija u ponašanju koja predstavlja reakcionu tendenciju na određene podsticaje iz sredine, određenog stepena doslednosti n individualne i zajedničke n konstitucionalno i sredinski određene n površinske- vidljive, malo značaja za objašnjenje n izvorne- povezuju različite oblike ponašanja-samo faktorskom analizom

Jednačina ponašanja n R izraz više crta i više S- svaka crta koja ulazi u ponašanje ponderisana je individualnom vrednošću i sredinskim indeksom što određuje zastupljenost te crte u ponašanju R = o 1 C 1 + o 2 C 2 + o 3 C 3 +. . on. Cn on-stepen učešća crte u situaciji; Cn- individualni stepen izraženosti crte n uspeh R zavisi sume faktora bazičnih crta pomnožene koeficijentima- stepenom učešća crte u aktivnosti i individualnim stepenom izraženosti crte. Bazične crte n sposobnosti, temperamenta, motivacijekognitivne i konativne

Izvori podataka n n n L - iz života Q - sa upitnika- samoopažanje OT- sa objektivnih testovaživotne situacije u malom; najvredniji podaci

16 faktora ličnosti (PF) n n A - afektotimija - sajzotimija -druželjubivost, srdačnost-uzdržanost, emoc. hladnoća B - sposobnosti -reagovanje na složene S koje nisu bile u iskustvu (inteligencija) C - Ego- ispoljavanje nagona na uravnotežen način-emocionalna nestabilnost, impulsivnost, neotpornost na neuspeh, izbegavanje odluka, odgovornosti- realizam, stabilnost G - Super ego- istrajnost, odlučnost, pouzdanost, organizovanost - neistrajanost, povodljivost, nezrelost, lenjost, nemarnost, bez obaveza, nepouzdanost

16 faktora Ostali faktori: n razdražljiv-smiren; hrabar-plašljiv; dominacija-potčinjavanje; radikalizamkonzervativizam; samodovoljnostzavisnost; napetost-opuštenost; slabo jaintegrisano ja; Faktori drugog reda: n exvia - invia -okrenutost ka sebi ili svetu n anksioznost - emocionalna stabilnost

Dinamika akciona dimenzija- stavovi i interesovanja n Alfa - Id- reakcije usmerene na vlastite potrebe, nagone, želje- ne trpi odlaganje n Beta - Ego-promišljanje i usklađivanje sposobnosti i okolnosti n Gama - Super ego-ideali kojima teži n Delta - fiziološka komponenta aktivacije n Epsilon - potisnuta, nesvesna interesovanja koja utiču na ponašanje

Dinamika n n n Faktor drugog reda- integrisana neintegrisana komponenta motivacije, realnost procene situacije Ergovi- stečena dispozicija, svrhovito ponašanje prema nagonskim potrebama i urođenim dispozicijama (jednostavno učenje) Sentimenti- prema sebi, drugima i svetu, stečeni u kulturi (stavovi)

AJZENKOVA DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LIČNOSTI 1916. Nemačka- od 1934 London n Faktorski metod + eksperimenti + neurofiziologija (inhibitorni i ekscitatorni procesi) Ličnost n zbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponašanja koja su determinisana nasleđem i sredinom n Funkcionalno povezivanje i interakcija 4 glavne oblasti: n kognitivna -inteligencija n konativna - karakter n afektivna - temperament n somatska - konstitucija n

Osnovne postavke n n n n Crte- najpogodnije za opis ličnosti- dispozicija za osobene načine reagovanja u S Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza specifične reakcije u situacijama navike - uobičajene reakcije, slično ponašanje u sličnim S- I crte- uobičajene navike organizovane u sistem, traju duže- II tipovi- crte povezane u opštije sisteme- III Razvoj ličnosti- organizacija i stabilizacija R u S Faktorska analiza- otkivanje bazičnih dimenzija i njihove organizacije, tri ortogonalne dimenzije

Introverzija-ekstraverzija n Introverzija- okrenut ka sebi, sklon razmišljanju, povlačenju, emocionalno uzdržan, zatvoren, ređe je u društvu, okupiran analizom unutrašnjih doživljaja n normalni- rečnik bogatiji, IQ viši, ne skloni šalama, nivo aspiracija visok, tradicionalne vrednosti neurotični-anksioznost, depresivnost, preosetljivost, socijalna nelagodnost, manja vrednost, pasivnost n n Ekstraverzija-okrenut spolja, otvorenost, aktivnost, manja osetljivost, socijalna prilagodljivost, druželjubivost n neurotični- mnaje energije, interesovanja uska, neefikasni, neprilagođeni, hipohondri, somatizeri, govorne smetnje, Hy simptomi i ponašanje normalni- niži nivo aspiracija, IQ niži, rečnik siromašniji, estetika netradicionalna, radikalni stavovi, samoprecenjivanje, n

Neuroticizamemocionalna stabilnost n Klinički- slabo integrisani, manje autonomni, interesovanja uska, izolacija, nezadovoljstvo, n Testovno- sugestibilnost, neupornost, rigidnost, usporenost, perseveracija disfunkcionalnih ponašanja n Samoprocena- manja vrednost, uznemirenost, nezadovoljstvo, preosetljivost, razdražljivost n Konstitucija- slaba, astenična, niska fizička izdržljivost

Psihoticizam n izolacija, impulsivnost, agresivnost, sumnjičavost, mišljenje i pamćenje oštećeno, smetnje motorike i raspoloženja, nebriga o drugima, okrutnost, nametljivost, bezosećajnost, neprijateljstvo, odsustvo osećaja za opasnost, uznemiravanje drugih n Psihopatski poremećaji ličnosti- učestaliji u muškoj populaciji

PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI Goldberg, Digman, Costa, Mc. Crae Značaj n pokušaju da se nepovezani delovi psiholoških znanja o ličnosti povežu na zajedničkoj osnovi Izvori n faktorska analiza n leksička hipoteza

PETOFAKTORSKI MODEL Potvrda pet osnovnih dimenzija n faktorizacija pridevskih lista, samoprocena, opservacija n nova istraživanja i reanaliza starih n konzistentnost na uzorcima različitog uzrasta, mentalnog zdravlja, kultura

Domeni i aspekti n Domeni (domains) su skupine različitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje se grupišu n Aspekti (facets) su uže crte koje reprezentuju u osnovne domene

Domeni n Neuroticizam (Neuroticism-N) n anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujuća samousresređenost, impulsivnost i vulnerabilnost. n Ekstraverzija (Exstraversion-E) n toplina, druželjubivost, samopuzdanost (asertivnost), aktivnost, potraga za uzbuđenjem, pozitivne emocije. n Otvorenost ka iskustvu (Opennes-O) n otvorenost ka fantaziji, estetici, osećanjima, akciji, idejama i vrednostima n Saradljivost (Agreeableness-A) n poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaga narav. n Savesnost (Conscientiousness-C) n kompetentnost, red, osećaj dužnosti, postignuće, samodisciplina, promišljenost.

Odnos sa Ajzenkovim faktorima Psihoticizam- Saradljivost i Savesnost n P- nedostatak konvencionalne socijalizacije i nedostatak saosećanja za druge. n A domen obuhvata odnos prema ljudima (velikodušnost, ljubaznost, itd. ) n C domen uključuje organizaciju, samokontrolu, težnju ka postignuću i sl. Ekstroverzija - Otvorenost n introverzija mišljenja i socijalna introverzija su nezavisni konstrukti

SEDMOFAKTORSKI MODEL TEMEPERAMENTA I KARAKTERA Psihobiološki model ličnosti- R. Cloninger n Sistematski opis i klasifikacija individualnih razlika n Ličnost - kompleksni sistem interaktivnih domena temperamenta i karaktera n Komplementarne perspektive genetska, neurofiziološka, psihometrijska i interpersonalna posmatranja, psihološke teorije kognitivnog razvoja, teorija učenja

Kritika faktorskog pristupa n Fenotipska struktura ličnosti se može razlikovati od njene genotipske strukture n Ekstraverzija - genetski heterogena impulsivnosti i socijabilnosti - dva genetski nezavisna faktora, ali se pojavljuje kao jedan faktor usled zajedničkog sredinskog uticaja n Neuroticizam i introverzija - dva fenotipski nezavisna faktora - imaju zajedničku biološku osnovu (dejstvo alkohola, anksiolitika)

Temperament n Sistemi u mozgu organizovani kao nezavisno varirajući sistemi za aktivaciju, održavanje i inhibiciju ponašanja kao odgovor na nove stimuluse, signale nagrade i kazne n Crte temperamenta određuju način reagovanja na nove situacije, u odnosu na opasnost (kaznu) i pozitivno potkrepljenje (nagradu). Dimenzije su genetski homogene i nezavisne. Zasnivajuju se osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja leži u osnovi klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja. n n

Temperament n Potraga za novim (NS) sklop navika da se inicira i aktivira ponašanje n Izbegavanje kazne (HA) dispozicija za inhibiciji ili prekid ponašanja. n Zavisnost od nagrade (RD) osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja n Perzistencija (P) istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, nezavisna od RD i izdvojena je kao posebana

Temperament Korespondira sa tri bazične emocije: n straha (HA), besa (NS), ljubavi (RD), i sa ambicijama (P). Dimenzije su genetski nezavisne, ali funkcionalno povezane n interakcije dovode do pojave integralnih obrazaca ponašanja; n način odgovora na kaznu, nagradu ili novinu, zavisi od izraženosti drugih dimenzija.

Karakter n Sinteza teorijskih koncepata -kognitivni i socijalni razvoj, iz humanističke i transpersonalne psihologije n Empirijski nalazi- odsustvo korelacija modela temperamenta sa drugim upitnicima; značajni aspekti ličnosti izostavljeni (samoprihvatanje, kooperativnost, spiritualne sklonosti) n Psihopatologija-nedovoljna osetljivost da diferencira ličnosti koje imaju neke ekstremno izražene dimenzije temperamenta, a ne manifestuju poremećaje, od onih sa poremećajem ličnosti.

Karakter Osnove za razvoj karakternih crta: n procesi socijalnog učenja u interakciji sa naslednim osnovama n procesi kognitivnog učenja, pamćenja i konceptualnog mišljenja baziranim na različitim strukturama CNS-a. n sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih; self-objekt diferencija predstavlja internalizovane reprezentacije selfa i spoljnjeg sveta.

Dimenzije karaktera tri aspekta Self-koncepta Samodirektivnost (Self-directedness-SD) n Self kao autonomna individua n nada Kooperativnost (Cooperativness-C) n Self kao integralni deo društvene zajednice n saosećajnost i milosrđe Self-transcendencija (Self-transcendent-ST n Self kao integralni deo univerzuma n vera i staloženost uprkos nepovoljnim okolnostima

Poremećaji ličnosti i temperament