ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE I TEORIJE ORGANIZACIJE 2 deo

ISTORIJSKI RAZVOJ ORGANIZACIJE I TEORIJE ORGANIZACIJE (2. deo)

ANRI FAJOL I MAKS VEBER -klasična teorija organizacije. ADMINISTRATIVNA TEORIJA I TEORIJA BIROKRATIJE

Doprinos Fajola naučnoj organizaciji se naziva administrativna doktrina Kao rudarski inženjer je brzo napredovao sve do generalnog direktora koncerna rudnika Zauzimao je značajna mesta u privrednim komorama i drugim ustanovama Za Fajola se smatra da je tvorac zaokruženog sistema učenja o organizaciji preduzeća, zatim o menadžerskim aktivnostima, i osnovnim principima efikasne organizacije.

Fajol sve poslove u preduzeću grupiše u 6 grupa odnosno funkcija 1. 2. 3. 4. 5. Tehnički poslovi – osnovna delatnost preduzeća Komercijalni poslovi – nabavka i prodaja Finansijski poslovi – treba da obezbede finansijska sredstva za funkcionisanje preduzeća Bezbednosni poslovi – sigurnost, zaštita imovine Računovodstveni poslovi – prikazivanje poslovanja preduzeća

Administrativnoj funkciji daje najveći značaj. Aktivnosti ove funkcije prema Fajolu su sledeće: Planiranje Organizovanje Komandovanje Koordiniranje Kontrolisanje

Maks Veber Nemački sociolog Tvorac teorije birokratije. Profesor na univerzitetu u Berlinu sa izuzetno širokim znanjem i obrazovanjem Posebno se interesovao za organizaciju rada. Proučavao je organizaciju evropskih društava pod nazivom idealna demokratija i to je preneo i na organizaciju

Maks Veber posmatra organizaciju kroz kategorije autoriteta, vlasti i moći HARIZMATIČNA ORGANIZACIJA – na čelu je osoba kojoj lične osobine daju autoritet vođe. 2. TRADICIONALNA ORGANIZACIJA – vođa se ponaša prema običajnim normama. 3. BIROKRATSKA ORGANIZACIJA – vođa sprovodi propisane principe organizacije. Organizacija mora biti racionalna, poslovi svakog pojedinca moraju biti jasno definisani a funkcionisanje podređeno hijerarhiji. Hijerarhija i vođstvo su osnove modela teorije birokratije. Znanje i sposobnost, a ne nasledstvo i poreklo. 1.

OSNOVNI ELEMENTI BIROKRATIJE PREMA MAKSU VEBERU Specijalizacija – podrazumeva podelu rada na pojedince prema njihovoj kvalifikovanosti 2. Hijerarhija – centralizovano odlučivanje sa vrha po hijerarhijskim nivoima 3. Formalizacija ponašanja – podrazumeva poštovanje propisanih pravila 4. Službeni odnosi – podrazumevaju zvanično ponašanje i ophođenje u organizaciji 1.

TEORIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA Elton Mejo, Abraham Maslov i Daglas Mek Gregor

ELTON MEJO Uvažava klasičnu školu i Tejlora, ali veći značaj pridaje ljudskom faktoru i drugačije analizira položaj zaposlenih u organizaciji. Mejo insistira na sledećim stvarima: 1. Zadovoljenje socijalnih potreba radnika. 2. Dobri međuljudski odnosi. 3. Radnici su važan faktor organizacije.

ABRAHAM MASLOV Istraživao je motivaciju zaposlenih i formulisao teoriju hijerarhije ljudskih potreba. POTREBE NIŽEG REDA Fiziološke potrebe (hrana, voda. . ) Potrebe za sigurnošću (fizičkom i emocionalnom) POTREBE VIŠEG REDA Socijalne potrebe (ljubav, prijateljstvo, pripadanje. . ) Potrebe za poštovanjem (samopoštovanje, društveni status) Potrebe za samoaktuelizacijom (sopstveni

DAGLAS MEK GREGOR Usaglašava klasičnu teoriju i teoriju međuljudskih odnosa. XY teorija objašnjava prirodu čoveka i njegovo ponašanje u organizaciji. Na osnovu njegove prirode se može oceniti kako se radnik može motivisati za veće napore. X teorija – čovek je po prirodi lenj, ne voli da radi i izbegava rad kada je to moguće, rukovodioci primenjuju prinudu, a određena doza straha mora vladati u preduzeću. Y teorija – ciljeve pojedinaca treba integrisati sa

SAVREMENE TEORIJE ORGANIZACIJE KVANTITATIVNA TEORIJA Za rešavanje problema upravljanja koristi matematiku, informatiku, statistiku, operaciona istraživanja. SISTEMSKA TEORIJA Uvodi elemente sistema (sistemi i podsistemi, interakcija, okruženje, multiciljevi), a menadžeri preduzeće posmatraju kao dinamičku, složenu i otvorenu strukturu. SITUACIONA TEORIJA Nema najboljeg univerzalnog rešenja, već rešenje zavisi od konkretne situacije. Za svaku situaciju postoji samo njeno najbolje rešenje.

Bihejvioristička teorija Nastala 80 -ih godina XX veka sa ciljem da pomogne rukovodstvu organizacije: da sagleda unutrašnju stranu upravljanja, da ponašanje respektuje kao bitan faktor uspeha organizacije i da planira promene organizacije a sve sa ciljem da se organizacija prilagodi uticajima sredine. Prema ovoj teoriji uspeh preduzeća se vezuje za ponašanje, podsticanje i razvoj, uz stalno učenje i promene. Naglasak je na čoveku kao najvažnijem

NOVE TEORIJE ORGANIZACIJE PROCESNA TEORIJA Nastaje usled promena poslovnog okruženja (veća konkurencija, rizici, i neizvesnost poslovanja) 90 -ih godina XX veka. Organizacija se posmatra kao mreža poslovnih procesa kroz koje funkcioniše. Grupisati procese prema važnosti. Ova teorija se realizuje putem dva načina promena ogranizacije: 1. Upravljanje totalnim kvalitetom TQM 2. Reinženjering poslovnih procesa Cilj je povećati vrednost za potrošače. TEORIJA KULTURNOG SKLADA Nastaje usled globalizacije poslovanja i tranzicije privreda bivših socijalističkih zemalja u tržišnu privredu. Presudna su kulturna obeležja poslovnog okruženja

PITANJA! 1. 2. 3. 4. 5. Navedite aktivnosti administrativne funkcije prema Anri Fajolu. Navedite grupe poslova u preduzeću prema Administrativnoj teoriji Anri Fajola. Navedite osnovne elemente birokratije prema Maksu Veberu. Navedite tri tipa organizacije prema Maksu Veberu. Na čemu je insistirao Elton Mejo u svom naučnom prikazu efikasne organizacije

PITANJA! 6. 7. 8. 9. 10. 11. Grupisanje potreba prema Abrahamu Maslovu. Objasnite XY teoriju Daglasa Mek Gregora. Navedite dva načina promena u organizaciji putem kojih se realizuje procesna teorija. Navedite i objasnite teorijske pravce savremene teorije organizacije. Navedite i objasnite teorijske pravce bihejviorističke teorije. Navedite i objasnite teorijske pravce nove teorije organizacije.