Pamenje i zaboravljanje ta je pamenje Kognitivni proces

Pamćenje i zaboravljanje

Šta je pamćenje? • Kognitivni proces • Sastoji se od: – Primanja – Obrade – Zadržavanja – Kasnije aktivacije i upotrebe – Informacija

Manifestacije pamćenja: • Prepoznavanje (rekognicija) – Najjednostavnija manifestacija pamćenja – objekat je bio u iskustvu • Reprodukcija – Obnavljanje utiska, radnje, informacije, putem predstava, reči ili izvođenja • Ušteda pri ponovnom učenju

Organizacija pamćenja • Dva modela 1) Tri vrste pamćenja (Atkinson i Šifrin) 1) Čulno pamćenje 2) Kratkoročno pamćenje (radna memorija) 3) Dugoročno pamćenje 1) Proceduralno 2) Semantičko 3) Epizodičko 2) Jedno pamćenje – više nivoa obrade (Krejk i Lokart)

Čulno pamćenje • Vizuelno, auditivno, taktilno. . . • Ikonička i ehoička memorija • Čini ga veliki broj kratkotrajnih i neobrađenih čulnih utisaka • Sadržaj se ili gubi ili odlazi u dalju obradu (kratkoročno pamćenje – radna memorija)

Kratkoročno pamćenje • Radna memorija • Neposredno pamćenje – sadržaj je selekcionisan i dostupan svesti • Kapacitet radne memorije je ograničen • Sadržaji koji se ne odbacuju prelaze u dugotrajnu memoriju • Uslovi konsolidacije informacija: Pažnja Ponavljanje Osmišljavanje (dubina obrade)

Uloga radne memorije • Aktivna u procesima učenja, rezonovanja, razumevanja • Bedlijev model radne memorije – Fonološka petlja – Vizuspacijalna matrica • Usvajanje i razumevanje jezika, učenje da se čita (manji opseg radne memorije – slabije razumevanje pročitanog) • Mentalna rotacija

Primer 1. Primer 2.

Dugoročno pamćenje

Proceduralno pamćenje • Pamćenje procedura – motornih radnji i veština – primeri? • Automatsko izvršenje (nesvesno) • Teško se prevodi u verbalni iskaz

Semantičko pamćenje • Pamćenje činjenica, pojmova, pravila, značenja – primeri? • Pojmovi su organizovani u kognitivne sheme • Zahteva svesno prisećanje informacija • Ne mora biti zavisno od konteksta

Epizodno pamćenje • • Autobiografsko pamćenje (emocionalno) Kasno se razvija i filogenetski i ontogenetski Svest o prošlosti i budućnosti Jedinstvena iskustva – Prostorni kontekst – Vremenski kontekst • Primeri?

ponavljanje čula Čulno pamćenje pažnja Kratkoročno pamćenje kodiranje Dugoročno pamćenje izvlačenje Zaboravljanje

Teorija nivoa obrade • Način obrade informacija ispred pretpostavljenih struktura pamćenja • Dublje obrađena stavka – bolje pamćenje • Naglasak na oblicima preslišavanja: – Preslišavanje radi održavanja (materijal se obnavlja bez dublje obrade) – Elaborativno preslišavanje (nivo obrade je dublji)

Organizovanje informacija • “Konobaričina dilema” (Stevens) - fleksibilnost memorije • Šta je ključ brzine spravljanja pića iskusnih barmena? (Beach) – spoljašnji znakovi za navođenje (oblici, veličine, boje) • Erikson - kako organizovati informacije da bi pamćenje bilo što bolje? – Materijal mora biti kodiran na smisaon način, uključujući već postojeća znanja – Uključivanje znakova za izvlačenje – Vežbanjem proces postaje progresivno brži

• Bousfild: spisak od 60 izmešanih reči sačinjen od imena 15 životinja, 15 imena dečaka, 15 naziva profesija i 15 naziva povrća se uspešnije pamti nego spisak od 60 nepovezanih reči – tendencija formiranja klastera • Talving i Perlston – ispitanici kojima se ponudi naziv kategorija reči koje reprodukuju (12 ili 48 reči) rade to uspešnije od ispitanika koji su ispitani metodom slobodnog prisećanja

• Hijerarhijsko semantičko organizovanje – Ispitanici kojima je prikazan materijal u hijerarhijskom poretku uspešno su reprodukovali (prosečno) 73 od 112 reči, za razliku od ispitanika kojima nije ponuđena hijerarhija (prosečno 21 reč) • Subjektivno organizovanje (ulaganje napora da bi se došlo do značenja) • Serijacija • Vizuelno predstavljanje

mineral metali retki uobičajeni platina srebro zlato aluminijum bakar olovo gvožđe kamenje legure drago bronza čelik mesing građevinsko safir smaragd krečnjak granit dijamant rubin mermer škriljac

Mnemotehnike • Vizuelno i verbalno predstavljanje – Korišćenje rime i ritma – primer u poeziji? • Elaborisano kodovanje – “reči zakačaljke” – primer: “pravda” kao statua sa povezom preko očiju koja drži terazije; “snaga” kao jak čovek koji drži teret – “Ljubav, bolest, uspeh. . . ” – Ispravno prisećanje stavki nakon samo jednog pokušaja (primer: “veverica” – 59% tačnih odgovora u eksp. grupi, 15 % u kontrolnoj)

• Redukovano kodovanje – Akronimi – FAMILY (Father And Mother I Love You) • Lanac metod – Pravljenje asocija, grupisanje elemenata u manje celine • Ključne reči

Izvlačenje • Raspoloživost i dostupnost – Od 100 reči sa spiska, ispitanici uspešno reprodukuju 38, ali prepoznaju u proseku 96. Reči koje se prepoznaju ali ne reprodukuju su raspoložive, ali ne i dostupne • Znakovi za izvlačenje pospešuju prisećanje ako je znak bio povezan sa informacijom koju treba upamtiti (istovremeno pohranjivanje) • Pamćenje zavisno od konteksta (učenje i prisećanje u istoj sredini daju više uspeha) • Pamćenje zavisno od stanja (tužni ispitanici se lakše prisećaju ranijih tužnih iskustava nego radosnih; pijani ispitanici su se lakše sećali naučenog u pijanom nego u treznom stanju) • Anksioznost i pamćenje (eksperiment sa arahnofobičarima)

Osećaj da se nešto zna • Fenomen “na vrh jezika” • Stanje uma u kom smo svesni da nešto znamo iako ne možemo da saopštimo • Prepoznavanje je potpuno, ali nema reprodukcije – osoba je u stanju da iznese veliki broj detalja koji su u vezi sa traženom informacijom, ali ne i samu informaciju

Prepreke u izvlačenju • Efekat “ružne sestre” – Rizon i Lukas – U pokušajima da izvučemo informaciju koju tražimo nismo uspešni – pojavljuju se netačne stavke – Pomoć spolja – spoljašnji znaci za navođenje – Semantički povezani znakovi za navođenje usporavaju davanje ispravnog odgovora

Konstrukcija ili reprodukcija? • Bartlet: pamćenje nije verna reprodukcija prvobitnih utisaka • Mehanizmi: – Uprošćavanje (detalji se gube, ideja ostaje) – Racionalizacija (praznine u pamćenju se popunjavaju, nepovezani događaji se povezuju) – Konvencionalizacija (sadržaj se menja kako bi bio logičniji, prihvatljiviji) • Primer?

Poremećaji pamćenja • Amnezije: – Traumatske povrede glave, lezije, infekcije. . . • Retrogradne - gubi se sećanje na događaje koji prethode događaju koji je izazvao amneziju • Anterogradne - nemogućnost stvaranja novih sećanja, gubi se kapacitet za učenje

Infantilna amnezija • Neurološki razvoj nije završen • Odsustvo jezika i simboličkog mišljenja • Iako sećanja opstaju, odrasli sada drugačije opažaju svet • Psihoanalitička tumačenja

Psihogene amnezije • Ekstremne emocije indukuju potpunu amneziju stresnih događaja • Povezana sa “fugom” – stanju sužene svesti • U vezi sa nasilnim zločinima – javlja se u 30 -40 % slučajeva (Taylor & Kopelman, 1984) • Nejasno je u kojoj meri jake emocije onemogućavaju prisećanje, a u kojoj meri pacijenti “odbijaju” da se prisete • Slučajevi opisani u književnim delima

Objašnjenja amnezija • Nedostatak unosa – problem nivoa obrade informacija • Brže zaboravljanje • Deficit u izvlačenju sadržaja – Hipoteza o interferenciji – Hipoteza o delovanju kontekstualnih faktora

Zaboravljanje • Nemogućnost: – Reprodukcije – Prepoznavanja – Uštede pri ponovnom učenju • Ebinghaus – U prvih 20 min zaboravi se 42% naučenog besmislenog materijala – Posle 1 h – 56% – Nakon 30 dana – 79%

Teorije zaboravljanja • Teorija neupotrebe – Kako objasniti hipermnezije? • Teorija interferencije – Zaboravljanje kao aktivan proces – Retroaktivna i proaktivna inhibicija – Faktori od kojih zavisi stepen interferencije: • • Sličnost Vremenski razmak Stepen naučenosti Osmišljavanje

Uzroci zaboravljanja • Fiziološki • Organski • Psihološki