FAKTORSKE TEORIJE LINOSTI Teorije o crtama linosti Psihologija

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI Teorije o crtama ličnosti Psihologija individualnih razlika

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI n Elementi ličnosti- crte- dispozicije za srodne oblike ponašanje u sličnim situacijama n Metod- faktorska analiza matematičko-statistička tehnika grupisanja posmatranih, kvantitativno merenih ponašanja, u skupove na osnovu zajedničkih obeležja = matrica korelacija n nalaženje veza između skupova i utvrđivanje udela elementa u skupu

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI n Princip parsimonije-najmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis ličnosti n Princip hijerarhijske organizacijeod nivoa specifičnih reakcija, navika, crta, do nezavisnih faktora n Faktori izdvajanje grupa prema određenom kriterijumu interpretacija faktora - subjektivno imenovanje

FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI R. KATELA Katel- (1905 -1998), GB i US, studije hemije n Oblasti sposobnosti- kristalizovana i fluidna inteligencija n Uticaji- Spirman i Terston, psihoanaliza i Mc. Dugal n n n Ljudska priroda redukcija napetosti (Frojd) = princip potkrepljenja (Halova teorija učenja) Ponašanje je rezultanta mnogo osobina i interakcije sa sredinom

FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI R. KATELA Osnovne postavke n Ličnost je ono što govori šta će čovek uraditi u određenoj situacijisistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje R = f (S, P)

Struktura n n n Elementi-crte-objedinjujuća konfiguracija u ponašanju koja predstavlja reakcionu tendenciju na određene podsticaje iz sredine, određenog stepena doslednosti individualne i zajedničke konstitucionalno i sredinski određene površinske- vidljive, malo značaja za objašnjenje izvorne- povezuju različite oblike ponašanja - iz faktorske analize

Jednačina ponašanja n R izraz više crta i više S- svaka crta koja ulazi u ponašanje ponderisana je individualnom vrednošću i sredinskim indeksom što određuje zastupljenost te crte u ponašanju R = o 1 C 1 + o 2 C 2 + o 3 C 3 +. . on. Cn on-stepen učešća crte u situaciji; Cn-stepen razvijenosti crte n R zavisi od sume faktora bazičnih crta pomnožene koeficijentima- stepenom učešća crte u aktivnosti. Bazične crte n temperamenta, sposobnosti, motivacije

Izvori podataka n L- iz života n Q- sa upitnika-samoopažanje n OT-sa objektivnih testova- životne situacije u malom-najvredniji podaci

16 faktora ličnosti (PF) n A - afektotimija - sajzotimija -druželjubivost, srdačnost- uzdržanost, emoc. hladnoća n B - sposobnosti -reagovanje na složene S koje nisu bile u iskustvu (inteligencija) n C - Ego- ispoljavanje nagona na uravnotežen način, realizam, stabilnost- emocionalna nestabilnost, impulsivnost, neotpornost na neuspeh, izbegavanje odluka, odgovornosti n G - Super ego- istrajnost, odlučnost, pouzdanost, organizovanost - neistrajanost, povodljivost, nezrelost, lenjost, nemarnost, bez obaveza, nepouzdanost

16 faktora n Ostali faktori: razdražljiv-smiren; hrabar-plašljiv; dominacijapotčinjavanje; radikalizam-konzervativizam; samodovoljnost-zavisnost; napetost-opuštenost; slabo ja-integrisano ja; n Faktori drugog reda: n exvia-invia -okrenutost ka sebi ili svetu n anksioznost - emocionalna stabilnost

Dinamika n Alfa - Id- reakcije usmerene na vlastite potrebe, nagone, želje- ne trpi odlaganje n Beta - Ego- promišljanje i usklađivanje sposobnosti i okolnosti n Gama - Super ego- ideali kojima teži n Delta - fiziološka komponenta aktivacije n Epsilon - potisnuta, nesvesna interesovanja koja utiču na ponašanje

Dinamika n Faktori drugog reda: integrisana - neintegrisana komponenta motivacije- realnost procene situacije

AJZENKOVA DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LIČNOSTI H. Eysenck (1916 -1997), Nemačka (Berlin), od 1934 Engleska (London) n Faktorski metod + eksperimenti + neurofiziologija (inhibitorni i ekscitatorni procesi) Ličnost n Zbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponašanja koja su determinisana nasleđem i sredinom n Funkcionalno povezivanje i interakcija 4 oblasti: Ø kognitivna (inteligencija) Ø konativna (karakter- volja) Ø afektivna (temperament) Ø somatska (konstitucija)

Osnovne postavke n Crte- najpogodnije za opis ličnosti- dispozicija za osobene načine reagovanja u S n Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza - specifične reakcije u situacijama - navike - uobičajene reakcije, slično ponašanje u sličnim S- I - crte- uobičajene navike organizovane u sistem, traju duže-II - tipovi- crte povezane u opštije sisteme- III n Razvoj ličnosti- organizacija i stabilizacija R u S n Faktorska analiza- otkivanje bazičnih dimenzija i njihove organizacije, tri ortogonalne dimenzije

Ekstraverzija-Introverzija n Neurofiziološka zasnovanost- aktivacija korteksa (pobuđenost) viša kod introvertnih- paradoks? Težnja da ponašanjem redukuju ekscitaciju n Ekstraverzija-okrenut spolja, otvorenost, aktivnost, manja osetljivost, socijalna prilagodljivost, druželjubivost n neurotični- interesovanja uska, neefikasni, neprilagođeni, hipohondri, somatizeri, Hy simptomi i ponašanje n normalni- niži nivo aspiracija, IQ niži, rečnik siromašniji, netradicionalna estetika i stavovi, samoprecenjivanje, skloni šalama sa seksualnom tematikom

Ekstraverzija-Introverzija n Introverzija- okrenut ka sebi, sklon razmišljanju, povlačenju, emocionalno uzdržan, zatvoren, ređe je u društvu, okupiran analizom unutrašnjih doživljaja n normalni- rečnik bogatiji, IQ viši, ne skloni šalama, nivo aspiracija visok, tradicionalne vrednosti n neurotični-anksioznost, depresivnost, preosetljivost, socijalna nelagodnost, osećanje manje vrednosti, pasivnost

Neuroticizamemocionalna stabilnost n Visok neuroticizam- slabo integrisani, manje autonomni, interesovanja uska, izolacija, nezadovoljstvo, sugestibilnost, neupornost, rigidnost, usporenost, perseveracija disfunkcionalnih ponašanja n Samoprocena- osećaj niže vrednosti, uznemirenost, nezadovoljstvo, preosetljivost, razdražljivost n Konstitucija- slaba, astenična, niska fizička izdržljivost

Odnos N i E i temperamenta Visok N i visoka E = kolerik n Visok N i niska E = melanholik n Nizak N i visoka E = sangvinik n Nizak N i niska E = flegmatik n

Psihoticizam n Visok psihoticizam- izolacija, impulsivnost, sumnjičavost, mišljenje i pamćenje oštećeno, smetnje motorike i raspoloženja, agresivnost, nebriga o drugima, okrutnost, nametljivost, bezosećajnost, neprijateljstvo, odsustvo osećaja za opasnost, uznemiravanje drugih n Psihopatski poremećaji ličnosti- učestaliji u muškoj populaciji n Neadekvatna socijalizacija i kognicija

PETOFAKTORSKI MODEL LIČNOSTI - Goldberg, Digman, Costa, Mc. Crae Značaj n pokušaju da se nepovezani delovi psiholoških znanja o ličnosti povežu na zajedničkoj osnovi Izvori n faktorska analiza n leksička hipoteza

PETOFAKTORSKI MODEL Potvrda pet osnovnih dimenzija n faktorizacija pridevskih lista, samoprocena, opservacija n nova istraživanja i reanaliza starih n konzistentnost na uzorcima različitog uzrasta, mentalnog zdravlja, kultura

Domeni i aspekti Domeni (domains) su skupine različitih kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih dimenzija koje se grupišu n Aspekti (facets) su uže crte koje reprezentuju u osnovne domene n

Domeni i aspekti n Neuroticizam (Neuroticism-N) anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujuća samousresređenost, impulsivnost i vulnerabilnost. n Ekstraverzija (Exstraversion-E) toplina, druželjubivost, asertivnost, aktivnost, potraga za uzbuđenjem, pozitivne emocije. n Otvorenost ka iskustvu (Opennes-O otvorenost ka fantaziji, estetici, osećanjima, akciji, idejama i vrednostima.

Domeni i aspekti n Saradljivost (Agreeableness-A) poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaga narav. n Savesnost (Conscientiousness-C) kompetentnost, red, osećaj dužnosti, postignuće, samodisciplina, promišljenost.

Odnos sa Ajzenkovim faktorima Psihoticizam- Saradljivost (A) i Savesnost(C) n P-nedostatak konvencionalne socijalizacije i nedostatak saosećanja za druge. n A domen obuhvata odnos prema ljudima (velikodušnost, ljubaznost, itd. ) n C domen uključuje organizaciju, samokontrolu, težnju ka postignuću i sl. Ekstoverzija - Otvorenost n introverzija mišljenja i socijalna introverzija su nezavisni konstrukti

SEDMOFAKTORSKI MODEL TEMEPERAMENTA I KARAKTERA Psihobiološki model ličnosti – R. Cloninger sistematski opis i klasifikacija individualnih razlika n Ličnost - kompleksni sistem- interaktivni domeni temperamenta i karaktera n Komplementarne perspektive- genetska, neurofiziološka, psihometrijska i interpersonalna posmatranja, psihološke teorije kognitivnog razvoja, teorija učenja

Kritika faktorskog pristupa n Fenotipska struktura ličnosti se može razlikovati od njene biogenetske strukture n Neuroticizam i Introverzija su dva fenotipski nezavisna faktora - imaju zajedničku biološku osnovu (npr. dejstvo alkohola)

Temperament n Sistemi u mozgu organizovani kao nezavisno varirajući sistemi za aktivaciju, održavanje i inhibiciju ponašanja kao odgovor na nove stimuluse, signale nagrade i kazne n Crte temperamenta određuju način reagovanja na: Ø nove situacije – aktivacija Ø opsnost (kaznu)- inhibicija Ø pozitivno potkrepljenje (nagradu)- održavanje ponašanja

Temperament n Dimenzije su genetski homogene i nezavisne. n Zasnivajuju se osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja leži u osnovi: Ø klasičnog uslovljavanja i Ø instrumentalnog učenja.

Temperament n Potraga za novim (NS) sklop navika da se inicira i aktivira ponašanje n Izbegavanje kazne (HA) dispozicija za inhibiciji ili prekid ponašanja. n Zavisnost od nagrade (RD) osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja n Perzistencija (P) istrajnost uprkos frustraciji i zamoru, nezavisna od RD i izdvojena je kao posebana

Temperament n Ø Ø n Korespondira sa tri bazične emocije: straha (HA), besa (NS), ljubavi (RD), ambicijama (P) Dimenzije su genetski nezavisne, ali funkcionalno povezaneinterakcije dovode do pojave integralnih obrazaca ponašanja, način odgovora zavisi od izraženosti drugih dimenzija.

Karakter n Sinteza teorijskih koncepata o kognitivnom i socijalnom razvoju, iz humanističke i transpersonalne psihologije i empirijskih podataka n Empirijski nalazi- odsustvo korelacija modela temperamenta sa drugim upitnicima; značajni aspekti ličnosti izostavljeni (samoprihvatanje, kooperativnost, spiritualne sklonosti)

Karakter n Karakterne crte nastale su kroz procese socijalnog i kognitivnog učenja, na naslednim osnovama i razvijaju se kasnije n Razvoj se zasniva na procesima kognitivnog učenja, pamćenja i konceptualnog mišljenja baziranim na različitim strukturama CNS-a.

Karakter n Sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih (self-objekt diferencija) predstavlja osnovu za razvoj karakternih crta kao internalizovane reprezentacije selfa i spoljnjeg sveta.

Dimenzije karaktera - tri aspekta Self-koncepta Samodirektivnost (Self-directedness-SD) n kao autonomne individue n nada Kooperativnost (Cooperativness-CO) n kao integralnog dela društvene zajednice n saosećajnost i milosrđe Self-transcendencija (Self-transcendent-ST n kao integralnog dela univerzuma n vera i staloženost uprkos nepovoljnim okolnostima

Poremećaji ličnosti. DSM klasifikacija n Profil dimenzija temperamentadiferencira tipove ličnosti n Dimenzije karaktera- diferencira normalne ličnosti od poremećaja ličnosti