PROCENA LINOSTI Osnovne postavke Procena linosti je opisivanje

PROCENA LIČNOSTI

Osnovne postavke • Procena ličnosti je opisivanje i (po mogućnosti) kvantitativno izražavanje osobina ličnosti • Procena se zasniva na pretpostavci da se razlike u ponašanju od osobe do osobe mogu pripisati njihovim relativno trajnim osobinama, kao i da su te osobine odgovorne za doslednost ponašanja pojedinca u sličnim situacijama • Osobine ličnosti su konstrukti – pojmovi čiji je sadržaj delom zasnovan na spoljašnjem ponašanju, a delom je hipotetičke, teorijske prirode

Teorija – konstrukti operacionalizacija • Pristupi proceni ličnosti, metode i konstruisane tehnike imaju svoju teorijsku pozadinu; postoji povezanost teorije, njenih konstrukata i načina procene. Primeri: – Psihoanaliza – nesvesni motivi i konflikti - projektivne tehnike – Razvojna psihologija – teorija afektivne vezanosti – obrasci vezanosti – procena prilagođena uzrastu (ponašanje/mentalne reprezentacije) • Ishod procene zavisi od operacionalizacije konstrukta

Svrha procene • Klinička procena – Klinički instrumenti za procenu psihopatologije – Opšti instrumenti za procenu dimenzija/crta ličnosti • Psihologija ljudskih resursa: selekcija, profesionalno savetovanje, profesionalno usavršavanje • Istraživanje

Postavljanje hipoteza • Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o postojanju neke pojave ili o povezanosti određenih pojava koja počiva na znanju, iskustvu ili logici • Eksplorativna ili eksplikativna • Nulta hipoteza

Definisanje varijabli • Varijabla je osobina objekta istraživanja; vrednost koja može da varira od objekta do objekta, tj. da raste ili opada na kontinuiran ili diskontinuiran način • Kategoričke/numeričke; kvalitatativne/kvantitativne • Prema sadržini: • stimulus varijable – boja, visina zvuka, vrsta slike, dužina rečenice, broj slova • organizmičke varijable (subjekt varijable) – intelektualne sposobnosti, tip ličnosti. . . • bihejvioralne varijable – brzina reakcije, broj naučenih slogova, odgovori na testovima • Prema stepenu kontrole: • Eksperimentalne ili manipulativne (visok stepen kontrole) • Neeksperimentalne ili selektivne (srednji stepen kontrole) • Registrovane (nizak stepen kontrole) • Prema funkciji: nezavisne i zavisne varijable

Uzorak • Deo populacije uzet na osnovu određene procedure, sa ciljem da adekvatno predstavlja populaciju u celini • Slučajni i neslučajni uzorci • Reprezentativan uzorak • Stratifikovani uzorak • Prigodni uzorak • Kvotni uzorak

Metode procene ličnosti • Introspekcija • Posmatranje – Naturalističko/uz pomoć instrumenata – Sa učešćem/bez učešća – Nestrukturisano/strukturisano • Korelaciona istraživanja • Eksperiment • Studija slučaja – Patobiografija

Samoposmatranje 1) Metod impresije (ograničeno psihofizičko samoposmatranje) 2) Sistematsko samoposmatranje 3) Fenomenološka metoda Zamerke introspekciji: - Nepotpunost Pristrasnost Retrospektivnost Naučna neobjektivnost Promena predmeta posmatranja

Posmatranje 1) Naturalističko/terensko naspram laboratorijskog posmatranja 2) Sistematsko i strukturisano naspram nestrukturisanog 3) Posmatranje s učešćem naspram posmatranja bez učešća Prednosti? Mane: ograničenost na ono što je vidljivo

Eksperiment • Postupak u kome namerno, sistematski i planski menjamo nezavisnu varijablu sa ciljem da izazovemo promenu u zavisnoj varijabli • Kontrola putem: – Randomizacije – Ujednačavanja grupa – Eliminacije varijabli • Vrste eksperimentalnih nacrta: – Nacrt sa kontrolnom grupom – Nacrt sa paralelnim grupama Prednosti eksperimenta: – Mogućnost ponavljanja – Pouzdanost u donošenju zaključaka o uzročno-posledičnim vezama između pojava

Sistematsko neeksperimentalno istraživanje • Prirodni eksperimenti • Korelaciona istraživanja • • Korelacija – dve varijable su korelirane ako variraju na srodan način Smer korelacije: • Pozitivna korelacija (+/+, -/-) • Negativna korelacija (-/+, +/-) • Nulta korelacija • • Stepen korelacije: -1/+1 Korelacija i predikcija • Prediktorska varijabla – varijabla na osnovu koje se vrši predviđanje • Kriterijumska varijabla – varijabla čije se vrednosti predviđaju

Studija slučaja • Dubinska analiza pojedinačnih slučajeva • Idiografska metoda – cilj je stvaranje psihološkog portreta pojedinca • Multimetodski pristup, nizak nivo strukture • Ograničenja: – Generalizacija (problem reprezentativnosti dobijenog nalaza za populaciju u celini) – Problem prepoznavanja uzroka (detaljna deskripcija, bez mogućnosti otkrivanja uzročnoposledičnih veza)

Najvažnije tehnike za procenu ličnosti • Intervju • Projektivne tehnike • Inventari ličnosti

Intervju • Strukturisani istraživački/klinički intervju – Structured Clinical Interview for DSM-IV (SCID) • ne služi, u užem smislu, za procenu ličnosti • procenjuje 33 psihijatrijska poremećaja opisana u Diagnostic and statistic manual, APA – SCID II • Procenjuje poremećaje ličnosti – Oblasti: • • Demografski podaci Obrazovanje i radna istorija Istorija smetnji Aktuelno funkcionisanje – LOBI (Lista Osnovnih Biografskih Informacija)

Intervju • Strukturisani intervju za procenu afektivne vezanosti na nivou mentalnih reprezentacija – Adult Attachment Interview (AAI)

Intervju • Nestrukturisani dubinski intervju • U kvalitativnim istraživanjima • Istraživač se interesuje za individualna iskustva, mišljenja, osećanja, često u vezi osetljivih tema • Ispitanik se tretira kao ekspert za određenu temu, a ispitivač kao učenik koji želi od ispitanika da nauči sve što je on spreman da s njime podeli o istraživanoj temi • Intervjuer mora pažljivo da sluša, podstiče i postavlja pitanja koja omogućavaju ispitaniku da istraži i izrazi kako vidi veze između određenih događaja, fenomena, verovanja. . . • Intervju se najčešće snima, vrši se transkript, odgovori se kodiraju i analiziraju

Projektivne tehnike • Projektivna hipoteza • Problem pouzdanosti i valjanosti

Projektivne tehnike • • • Roršahove mrlje TAT Test nedovršenih rečenica Crtež ljudske figure. . .

Roršahov test mrlja • Pretpostavka: način na koji ljudi oblikuju percepcije povezan je sa načinom na koji generalno organizuju i strukturiraju podražaje u svojoj okolini • Test se ne tumači na osnovi jednog odgovora, već u odnosu na ukupnu sumu odgovora • Sadržaj se može tumačiti simbolički (eksplozijaintenzivno neprijateljstvo; lisica – sklonost da se bude lukav i agresivan; pauk, veštica, hobotnica. . . – negativne slike o dominantnoj majci. . . )

TAT (Test Tematske Apercepcije) • Henri Marej, 1935. • projektivna tehnika za procenu osećanja, sentimenata, reagovanja na svet, osećanja • sastoji se od 30 karata na kojima su predstavljene ljudske figure u različitim situacijama • ispitaniku se pokaže 10 karata i postave mu se pitanja: – – Šta se dešava na slici? Šta je tome prethodilo? Šta misle i osećaju osobe na slici? Šta će se desiti posle?

Test nedovršenih rečenica • poluprojektivna tehnika • Koristi se za ispitivanje osobina ličnosti odraslih ispitanika (stavovi, motivi, konflikti) • zadate započete rečenice koje ispitanik dovršava su grupisane oko određenih tema (majka, otac, porodica, partnerski odnosi, prijatelji, autoriteti. . . )

Mahover test ljudske figure • projektivna tehnika za procenu ličnosti starijih od 15 godina • sistematizovana uputstva za analizu i interpretaciju – iscrpan popis karakteristika crteža i njihovih značenja

Inventari ličnosti • • • NEO PI-R MMPI (Minesota multifazni inventar ličnosti) PIE (Profil Indeks Emocija) KON-6. . .

Inventari ličnosti • Procena užih konstrukata – Bekov inventar depresivnosti (BDI) – Špilbergerov inventar za procenu anksioznosti kao crte/stanja (STAI) – Rosenbergova skala za procenu samopoštovanja – Skala za procenu self-koncepta – Inventar iskustava u bliskim odnosima (ECR) – Upitnik za procenu afektivne vezanosti (UPIPAV)

NEO PI-R • zasnovan na Petofaktorskom modelu ličnosti • pet bazičnih dimenzija ličnosti: – – – Neuroticizam Ekstraverzija Otvorenost Saradljivost Savesnost • svaka skalu čini šest subskala • 5 -stepena skala procene • Potvrđena kroskulturalna univerzalnost strukture

NEO PI-R NEUROTICIZAM EKSTRAVERZIJA OTVORENOST SARADLJIVOST SAVESNOST Anksioznost Toplina Fantazija Poverenje Kompetentnost Hostilnost Druželjubivost Estetika Iskrenost Red Depresivnost Asertivnost Osećanja Altruizam Dužnost Socijalna nelagodnost Aktivitet Akcija Popustljivost Postignuće Impulsivnost Potraga za uzbuđenjem Ideje Skromnost Samodisciplina Vulnerabilnost Pozitivne emocije Vrednosti Blaga narav Promišljenost

MMPI (Minesota Multifazni Inventar Ličnosti) • Ateorijski pristup: iz ogromnog broja stavki odabrane su one koje su se grupisale u skale na kojima su visoke skorove postizali pacijenti s dijagnozom određenih poremećaja • procena ličnosti, prvenstveno u kliničkim uslovima; moguće je napraviti precizan profil ličnosti • 13 osnovnih skala – Kontrolne skale: • "? " – broj ajtema na koje ispitanik nije dao odgovor, (ovo je uslovno skala) • L – lie-skala, (skala laganja) • F – skala razumevanja ajtema, uobičajenosti reagovanja (atipičnog ponašanja), • K – skala korekcije – koliko je ispitanik spreman da se otvori, da prizna probleme.

MMPI (Minesota Multifazni Inventar Ličnosti) – Patološke skale: • • • Hs – hipohondrijaza, D – depresivnost, Hy – histeričnost, Pd – psihopatska devijacija, Pa – paranoidnost, Pt – psihastenija, Sc – šizofrenost, Ma – hipomaničnost, ---------------------Mf – maskulinost/femininost Si – socijalna introverzija

PIE- Profil indeks emocija • česta primena u praksi (profesionalna selekcija, evaluacija terapijskih efekata. . . ) • 12 prideva se zadaju kao kombinacije parova – ispitanik se nalazi u situaciji prinudnog izbora: mora da odluči koja osobina iz ponuđenog para ga bolje opisuje • jednostavna instrukcija i kratko vreme izrade • zasnovan je na Plučikovoj teoriji osam osnovnih emocija – emocije se kombinuju i strukturišu crte ličnosti

Skale i atributi PIE Reprodukcija (društven, srdačan) Inkorporacija (društven, poslušan, srdačan) Nekontrolisanost (nagao, sklon pustolovinama) Samozaštita (oprezan, poslušan, smeten) Deprivacija (grize se u sebi, potišten) Opozicionalnost (nesiguran u sebe, ozlojeđen, sklon prepiranju) • Eksploracija (nesiguran u sebe, oprezan, sklon pustolovinama, smeten) • Agresivnost (grize se u sebi, nagao, ozlojeđen, potišten, sklon prepiranju) • • •

Podaci u psihologiji ličnosti • “LOTS of data” • L – podaci dobijeni iz životne istorije pojedinca ili beležaka o životu osobe (podaci o školskom uspehu, hospitalizaciji, krivičnim delima i sl. ) • O – opaženi podaci dobijeni od značajnih drugih (roditelji, prijatelji, nastavnici. . . ) • T – podaci dobijeni standardizovanim testovima ili eksperimentalnim postupcima • S – podaci dobijeni od same osobe (self-report mere, samoprocena)

Implicitne mere individualnih razlika • Mere načinjene da “ciljaju” na uverenja ili samovrednovanja kojih ljudi nisu svesni • Primena vremena reakcije: meri se koliko ispitanicima treba da odgovore na pitanje • Na primer, implicitna provera samopoštovanja se ogleda u tome koliko dugo traje davanje odgovora na podražaje koji uključuju pojam o sebi kada su oni vezani za pozitivne i negativne izraze

Implicitne mere individualnih razlika • procena bez direktnog traženja verbalnih izveštaja • smanjenja mogućnost simulacije ispitanika • Korisna u situacijama kada ispitanik ne može da da odgovor (deca, niži nivoi obrazovanja, niže sposobnosti) • izbegavanje efekta prvog testiranja u ponovljenom testiranju • kada je eksperimentalna grupa svesna cilja ispitivanja

Problem samoprocene na upitnicima ličnosti • Stilovi odgovaranja – davanje pristrasnih odgovora koji nemaju veze sa sadržajem pitanja niti sa psihološkim konstruktom koji se procenjuje – Akviesencija: sklonost stalnog slaganja (ili neslaganja) sa tvrdnjama bez obzira na njihov sadržaj – Socijalna poželjnost: odgovaranje na pitanje u skladu sa socijalno poželjnim ponašanjima i osobinama

Problem samoprocene na upitnicima ličnosti • Da li se odgovaranje na testovima ličnosti može lažirati? • Problem konteksta ispitivanja i date instrukcije • U situaciji selekcije – kandidati za posao postižu više skorove na poželjnim dimenzijama ličnosti u odnosu na nemotivisane kandidate • “faktor idealnog radnika” – menja se faktorska struktura ličnosti

Kako lažemo na testovima ličnosti? • Tri dominantna obrasca: – Prikazivanje u boljem svetlu (pozitivno lažiranje) – Negativno lažiranje – Usklađivanje sa situacijom/zahtevom

Kako kontrolisati pojavu laganja na upitnicima ličnosti? • L- skale • Poređenje sa odgovorima nemotivisanih kandidata • Alternativni vidovi procene: procena od strane drugih • Tehnike prinudnog izbora • Merenje vremena latence / implicitne mere individualnih razlika