PROBLEMATINI OBLICI UENJA SENZITIZACIJA I HABITUACIJA Predmet Psihologija

PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: SENZITIZACIJA I HABITUACIJA Predmet: Psihologija učenja i inteligencije Mirjana Beara, saradnica u nastavi

Neka pitanja za početak: n n n Šta je senzitizacija? Po čemu se ona razlikuje od uslovljavanja? Ima li senzitizacije kod ljudi? Šta je habituacija? Razlike između habituacije i drugih oblika učenja?

SENZITIZACIJA n n Primer: zlatna ribica u akvarijumu i električni šokovi Stvaranje reakcije bežanja i od veoma slabog el. šoka koji ranije izazivao nikakvu reakciju usled dejstva serije draži Organizam je doveden u stanje povećane razdražljivosti Ta promena je relativno trajna i zato smatramo da je senzitizacija oblik učenja

Razlika od uslovljavanja n Nema asocijacije dve draži, već se postojeća tendencija ponašanja učvršćuje ponavljanjem

Dva shvatanja senzitizacije: n n I. Senzitizacija je pseudouslovljavanje: trenutno stanje organizma, povišeno stanje osetljivosti u datom periodu, nije trajno II Senzitizacija u užem smislu: relativno trajna promena ponašanja, dakle učenje

Razranovo shvatanje senzitizacije 1. To je poseban oblik učenja 2. Suština senzitizacije je da usled relativno trajnog povećanja osetljivosti nervnih centara i puteva, draž koja ranije izazivala reakciju počinje da je izaziva relativno trajno. Prethodno draženje čini od njega dominantno ognjište razdraženja sa niskim pragom kad bilo koja druga draž izaziva

Razranovo shvatanje senzitizacije/2 3. To je neasocijativan oblik učenja 4. Senzitizacija pojačava postojeće, nedovoljno izražene tendencije ponašanja 5. Relativno prost oblik učenja: srećemo je kod veoma prostih organizama (npr. glista, najprostijih riba itd)

Ima li senzitizacije kod ljudi? n n n Razran smatra da ne, već da je kod ljudi reč o drugom procesu – asociranju na osnovu pamćenja Međutim, fiziolog Voronjin smatra da je ima i kod ljudi (tragovi prethodnih razdraženja se sumiraju i time se jača reakcija) Primeri: str 280, 288, 289

HABITUACIJA n n Po mnogim autorima, još prostiji oblik učenja od senzitizacije i u neku ruku “suprotan” Habituacija = navikavanje na draž, tako da se na nju prestaje reagovati

Određenje habituacije n n n Habituacija je relativno trajno slabljenje odgovora usled ponavljanja draži koje ne dovode do značajnih posledica Promenama u reagovanju prethode promene u percepciji Kao da “prestajemo da primećujemo”, ne zapažamo, ne smetaju nam te draži

Razlika od drugih oblika učenja n n 1. 2. Osnovna razlika: drugi oblici učenja su “učenje da se reaguje” dok je habituacija “učenje da se NE REAGUJE” Tu razliku možemo ustanoviti na dva nivoa: Fiziološkom Na nivou ponašanja

Fiziološke razlike n n Na nivou neurona učenje druge vrste dovodi do povećanja postsinaptičkog potencijala, dok kod habituacije dolazi do slabljenja Najprostiji oblik plastičnosti nervnog sistema, ima ga kod svih organizama, od jednoćelijskih do ljudi

Na nivou ponašanja n n n Uočava se razlika između kratkoročne i dugoročne habituacije Dugoročna habituacija je za nas zanimljiva, jer predstavlja učenje Učenje da se (trajno) ne reaguje, umesto učenja da se reaguje (razlika u odnosu na druge oblike učenja)

Razlika između habituacije i senzitizacije n n Draži od značaja ili draži povećanog intenziteta ponavljanjem dovode do povećanje reaktivnosti (tj. senzitizacije) Dok, draži koje nemaju poseban značaj ili su slabijeg intenziteta dovode neposredno do pada u reaktivnosti (tj. habituacije)

Tompson i Spenser: šira odredba habituacije 1. Kada se izvesna draž koja izaziva izvestan odgovor više puta ponavlja, doći će do smanjenja i prestanka u reagovanju, po negativnoj eksponencijalnoj funkciji

Tompson i Spenser/2 2. Ako se prekine sa davanjem draži, postoji tendencija da se habituirana reakcija spontano obnovi 3. Ako se proces habituacije više puta ponavlja ona postaje sve brža i izraženija 4. Ako se draži brže izlažu, habituacija postaje brža i izrazitija

Tompson i Spenser/3 5. Što su draži koje se izlažu slabijeg intenziteta, habituacija je brža i izrazitija. Veoma snažne draži (šok, jak zvuk, hrana. . . ) ne dovode do h. 6. Postoji i habituacija ispod nule 7. Habituacija na jednu specifičnu draž generališe se na veoma slične draži (ali ne i na ne tako slične draži – specifičnost habituacije)

Tompson i Spenser/4 8. Ako se uz draž na koju se organizam habituirao izloži neka druga (jaka) draž, doći će do trenutne dishabituacije 9. Ako se draž koja izaziva dishabituaciju više puta ponavlja, ona će biti sve slabija (habituacija dishabituacije)

Zaključak o senzitizaciji i habituaciji n n n Senzitizacija i habituacija su vrlo prosti mehanizmi učenja, čak je pitanje da li su uopšte učenje Javljaju se kod svih organizama Razdraživanje, odnosno navikavanje organizma na ponavljane draži zavisi od toga da li su draži bile jake i značajne, ili slabe i beznačajne

n pauza