Faktorske teorije linosti Teorije u psihologiji linosti Tri

Faktorske teorije ličnosti

Teorije u psihologiji ličnosti • Tri funkcije dobre teorije (Larsen i Buss, 2002): – Usmerava istraživače ka važnim pitanjima unutar njihovog područja – Organizuje postojeće znanje – Omogućava predikciju ponašanja i fenomena koji još nisu ispoljeni ili opaženi • Tri karakteristike dobre teorije ličnosti (Hol i Lindzi): – Celovitost; obuhvatnost, – Jednostavnost (parsimoničnost), – Relevantnost za istraživanja

Teorije u psihologiji ličnosti • Jedinice analize (elementi) – Tipovi (grupisanje karakteristika u skupove) – Struktura (sklop) – Dinamika (faktori unutar pojedinca koji pokreću ponašanje) – Razvoj (stadijumi razvoja, promena) • Problemi: – – – Da li je teorija dovoljno “široka”? Da li je teorija dovoljno osetljiva na idiosinkratičnost? Problem operacionalizacije i merenja Problem postojanja kriterijumske validnosti Problem definisanja normalnosti/patologije

Vrste teorija ličnosti • Empirističke – (naučnost u istraživanjima, deskripciji i eksplanaciji ličnosti) • Egzistencijalističke – (pitanje određenja čovekove prirode) • Personološke – (naglašen uticaj unutrašnjih determinanti) • Situacionističke – (naglašen uticaj spoljašnjih determinanti) • Interakcionističke – (dvosmerni uticaji- čovek/sredina)

Faktorske teorije ličnosti • Crte ličnosti - dispozicije za srodne oblike ponašanje u sličnim situacijama – eksplanatorna širina - sličnost ponašanja u mnogim specifičnim situacijama • Metod - faktorska analiza • Osnovni principi: – Princip parsimonije - najmanji broj jedinica koji je dovoljan za opis ličnosti – Princip hijerarhijske organizacije - od nivoa specifičnih reakcija, navika, crta, do nezavisnih faktora

Katelova faktorsko-analitička teorija • Uticaji: Spirman i Terston, psihoanaliza i Mc. Dugal • Ličnost kao sistem odgovora na sredinske i nasledne uticaje • Crte - objedinjujuća konfiguracija u ponašanju koja predstavlja tendenciju da se na određeni način reaguje na sredinske stimuluse (individualne i zajedničke, konstitucionalno i sredinski određene, površinske i izvorne) • Izvori podataka: – Podaci iz života (Ž) – Podaci dobijeni putem samoizveštavanja, tj, upitnički (U) – Podaci dobijeni putem objektivnih testova (OT)

Katelova faktorsko-analitička teorija • Ličnost se može opisati pomoću 16 faktora izvedenih iz upitničkih podataka: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. suzdržan – otvoren manje inteligentan – više inteligentan stabilnost, snaga ega – emocionalnost, neuroticizam ponizan – probojan trezven – bezbrižan koristoljubiv – savestan sramežljiv – pustolovan netolerantan – tolerantan poverljiv – sumnjičav praktičan – maštovit pošten – lukav miran – pronicljiv konzervativan – sklon eksperimentisanju zavisan od grupe – samodovoljan nedisciplinovan – sabran opušten – napet

Problem stabilnosti/promenljivosti ponašanja • Katel nije smatrao da se osobe ponašaju na isti način u svim situacijama, već da se nečije ponašanje ne može objasniti isključivo osobinama ličnosti, nego i drugim konceptima: – Stanjima: promenom emocija i ponašanja koja su delimično determinisana provokativnom snagom specifičnih situacija – Ulogama: neka ponašanja su u bližoj vezi sa društvenim ulogama koje se moraju igrati, nego sa osobinama ličnosti (“društvene uloge, a ne osobine ličnosti, objašnjavaju zašto ljudi viču na fudbalskoj utakmici, ali ne i u crkvi)

Ajzenkova tipologija ličnosti • Hijerarhijska organizacija- faktorska analiza – specifične reakcije u situacijama – navike - uobičajene reakcije, slično ponašanje u sličnim situacijama – crte- uobičajene navike organizovane u sistem, traju duže – tipovi- crte povezane u opštije sisteme • crte - dispozicije za osobene načine reagovanja (imaju jaku psihofiziološku osnovu; nasleđuju se) • tri osnovne crte ličnosti (prvobitno dve, kasnije dodata treća) 1. ekstraverzija-introverzija 2. neuroticizam-emocionalna stabilnost 3. psihoticizam • Faktori nisu u korelaciji!

• Dokazi: tri crte ličnosti su pronađene u istraživanjima različitih kultura i postoji evidencija o nasleđivanju • Ekstraverzija je najviše istraživana: – Introverti su uspešniji u školi od ekstraverata – Ekstraverti preferiraju zanimanja koja uključuju interakciju sa drugim ljudima, introverti biraju “usamljenička” zanimanja – Razlike u načinu izražavanja humora: introverti preferiraju intelektualniju vrstu humora – Ekstraverti su seksualno aktivniji i prosečno imaju veći broj partnera tokom života – Ekstraverti su sugestibilniji od introverata – Na ekstraverte bolje deluje nagrada, dok na introverte bolje utiče kažnjavanje

Još neke odlike ekstraverzije • U poređenju sa introvertima, ekstraverti: – Doživljavaju više pozitivnih emocija – Izražavaju više pozitivnih emocija – Tumače stresne događaje izazovima – Više se odmaraju tokom učenja – Češće se nalaze u ulozi vođe – Traže raznolikost u poslu – Uspešnije tumače znakove neverbalne komunikacije – Manje su anksiozni tokom javnog nastupa –. . .

Biološke osnove osobina ličnosti u Ajzenkovoj teoriji • Individualne razlike na dimenziji ekstraverzija-introverzija odražavaju razlike u pogledu neurofiziologije kore mozga • Introverti doživljavaju više nivoe kortikalnog pobuđenja i usled toga im je potrebno manje spoljašnjih stimulusa – vrlo intenzivni društveni podražaju ih čine previše pobuđenima, što predstavlja stanje koje izbegavaju • Ekstravertima je potrebna dodatna stimulacija usled toga što im je kortikalno pobuđenje niže – iz tog razloga ekstravert traga za intenzivnim društvenim iskustvima • Istraživanja identičnih i dvojajčanih blizanaca potvrđuju pretpostavke da nasleđe ima glavnu ulogu u objašnjavanju individualnih razlika na dimenziji ekstraverzija-introverzija • Osim toga, ova dimenzija se dosledno pojavljuje u međukulturalnim istraživanjima i stabilna je tokom vremena

Biološke osnove osobina ličnosti u Ajzenkovoj teoriji • Individualne razlike na dimenziji neuroticizamemocionalna stabilnost odražavaju razlike u funkcionisanju autonomnog nervnog sistema • Kod osoba koje imaju izražen neuroticizam, ANS je osetljiviji, reakcije na stres su brže, intenzivnije, i sporije se povlače kada opasnost prestane • Znatno manje je istražena crta psihoticizma, mada je Ajzenk smatrao da je ona povezana sa maskulinošću, agresivnošću i nivoom testosterona • Ove pretpostavke (i za neuroticizam i za psihoticizam) nemaju jaku empirijsku potvrdu

Hijerarhijska struktura neuroticizma N anksiozan iracionalan depresivan sramežljiv osećanje krivice nisko samopoštovanje promenljivog raspoloženja napet emocionalan

Hijerarhijska struktura psihoticizma P agresivan antisocijalan hladan egocentričan neempatičan bezličan kreativan impulsivan netolerantan

Petofaktorski model ličnosti • leksička hipoteza + faktorska analiza • Istraživači pokušavaju da pronađu osnovne jedinice ličnosti analizom reči koje ljudi koriste da bi opisali ličnost • Osnovni postupak se svodi na to da pojedinci procene sebe ili druge na nizu pažljivo odabranih osobina, nakon čega se putem faktorske analize zaključuje koje su osobine povezane

Neuroticizam/Neuroticism • Procenjuje prilagođenost naspram emocionalnoj nestabilnosti, identifikuje pojedince sklone emocionalnoj teskobi, neadaptivnim reakcijama na stres i sl. • Osobe sa izraženom N crtom su: – Zabrinute, nervozne, emocionalne, nesigurne, neadekvatne, sklone hipohondriji • Osobe sa slabo izraženom N crtom su: – Mirne, opuštene, neemocionalne/stabilne, izdržljive, samozadovoljne

Ekstraverzija/Extraversion • Procenjuje kvantitet i intenzitet međuljudske reakcije, nivo aktivacije, potrebu za stimulacijom. . . • Osobe sa izraženom E crtom su: – Društvene, aktivne, pričljive, orijentisane na socijalni kontekst, optimistične, srdačne. . . • Osobe sa nisko izraženom E crtom su: – Zatvorene, trezvene, udaljene, orijentisane na zadatak, povučene, tihe

Otvorenost/Openness • Procenjuje potragu za iskustvom, toleranciju i istraživanje nepoznatog. . . • Osobe sa izraženom O crtom su: – Znatiželjne, širokih shvatanja, kreativne, originalne, maštovite, netradicionalne • Osobe sa slabo izraženom O crtom su: – Konvencionalne, realistične, uskih interesa, nisu sklone umetnosti

Saradljivost/Agreeableness • Procenjuje kvalitet nečije međuljudske orijentacije • Osobe sa izraženom A crtom su: – Dobroćudne, poverljive, uslužne, sklone opraštanju, lakoverne, iskrene • Osobe sa slabo izraženom A crtom su: – Cinične, grube, sumnjičave, osvetoljubive, bezobzirne, razdražljive, sklone manipulaciji

Savesnost/Conscientiousness • Procenjuje nivo organizacije, istrajnosti i motivacije pojedinca u ponašanju usmerenom ka cilju • Osobe sa izraženom C crtom su: – Organizovane, pouzdane, samodisciplinovane, pouzdane, uredne, ambiciozne • Osobe sa slabo izraženom C crtom su: – Besciljne, nepouzdane, lenje, nepažljive, bezvoljne

Struktura petofaktorskog modela • Domeni - skupine različitih kognitivnih, afektivnih i bihejvioralnih dimenzija • Aspekti (faceti) - uže crte koje čine osnovne domene

Domeni i aspekti (faceti) • Neuroticizam (N) aspekti: anksioznost, hostilnost, depresivnost, uznemirujuća samousresređenost, impulsivnost i vulnerabilnost • Ekstraverzija (E) aspekti: toplina, druželjubivost, asertivnost, aktivnost, potraga za uzbuđenjem, pozitivne emocije. • Otvorenost ka iskustvu (O) aspekti: otvorenost ka fantaziji, estetici, osećanjima, akciji, idejama i vrednostima. • Saradljivost (A) aspekti: poverenje, iskrenost, altruizam, predusretljivost, skromnost, blaga narav. • Savesnost (C) aspekti: kompetentnost, red, osećaj dužnosti, postignuće, samodisciplina, promišljenost.

Integracija Ajzenkovih i Katelovih faktora u model Velikih pet • Ajzenkova teorija – Dimenzije Neuroticizam-stabilnost i Ekstraverzijaintroverzija istovetne N i E domenu petofaktorskog modela – Psihoticizam – kombinacija niske Savesnosti i niske Saradljivosti • Katelova teorija – – – Skale otvoren, probojan, pustolovan – ekstraverzija Poverljiv i tolerantan – saradljivost Savestan, sabran i trezven – savesnost Emocionalan, napet – neuroticizam Maštovit, sklon eksperimentisanju - otvorenost

Karakteristike • Konzistentnost na uzorcima različitih demografskih i kulturno specifičnih obeležja: – Faktori se mogu pronaći u većini kultura/jezika, najproblematičniji faktor otvorenosti – Kada se u različitim kulturama koristi prevod instrumenta koji je zasnovan na ovom modelu ličnosti (prevod sa engleskog jezika), pet faktora se izdvaja dosledno – Ako se umesto prevoda sa engleskog koriste autohtoni pojmovi osobina ličnosti iz “domaćeg” jezika, situacija se komplikuje: doslednost u izdvajanju pet faktora opada – MADA, pojedina istraživanja su došla do izdvajanja svih pet faktora i u slučaju autohtonih pojmova • Stabilnost individualnih razlika tokom odraslog doba

Dva bitna aspekta petofaktorske teorije • Nasleđivanje osobina – karakteristike ličnosti u petofaktorskom modelu predstavljaju izraze biologije ljudi; osobine su biološke prirode • Osobine ličnosti su kauzalni faktori, a ne samo opisi individualnih razlika

Rast i razvoj ličnosti • Uzrasne razlike – u odnosu na starije odrasle osobe, adolescente karakteriše: – Više anksioznosti i brige u vezi sa prihvatanjem i samopoštovanjem (viši N) – Više vremena provode u društvenim aktivnostima (viša E) – Otvoreniji su prema svim oblicima eksperimentisanja i različitim iskustvima (viša O) – Kritičniji su i zahtevniji prema drugim osobama i društvu generalno (niža Saradljivost) – Manje su savesni i odgovorni nego što se to od njih očekuje (niža Savesnost) • Uzrasne razlike kao rezultat maturacije ili različitih iskustava tokom životnih faza (karijera, roditeljstvo, kao sklop uloga koje vode većoj emocionalnoj uravnoteženosti, socijalizaciji i kompetencijama) • Dvosmisleni nalazi: opažene razlike ne moraju odražavati uzrasne promene, već razlike zbog generacijskih efekata povezanih sa odrastanjem tokom različitih kulturno-istorijskih perioda

Neki od bitnih problema petofaktorskog modela • Tvrdnja da svaki pojedinac poseduje svih pet faktora ličnosti ne može proizaći iz tvrdnje da se analizom grupe pojedinaca izdvajaju svi faktori ličnosti • Problematično objašnjenje dinamičkih procesa unutar ličnosti • Ideja da na osobine ličnosti ne utiču društveni faktori – Porast prosečnih vrednosti na N i E dimenzijama kao rezultat sociokulturnih promena (tokom 4 decenije – 1950 -1990) – u odnosu na 50 -te godine, 90 -ih ima više razvoda, više kriminala, porodice su brojčano manje, povećava se interes za individualizam i ličnu probojnost

Sedmofaktorski model temeperamenta i karaktera Psihobiološki model ličnosti – R. Cloninger ličnost kao kompleksni sistem interaktivni domeni temperamenta i karaktera Temperament: genetski homogene i nezavisne dimenzije (načini reagovanja) • Karakter: crte nastale kroz procese socijalnog i kognitivnog učenja (sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih) • •

Dimenzije temperamenta • Potraga za novim – sklop navika da se inicira i aktivira ponašanje • Izbegavanje kazne – dispozicija za inhibiciju ili prekid ponašanja • Zavisnost od nagrade – osnova za održavanje i kontinuitet tekućeg ponašanja • Perzistencija – istrajnost uprkos frustraciji i zamoru

Dimenzije karaktera • Samodirektivnost – kao autonomne individue – nada • Kooperativnost – kao integralnog dela društvene zajednice – saosećajnost i milosrđe • Self-transcendencija – kao integralnog dela univerzuma – vera i staloženost uprkos nepovoljnim okolnostima