Metode I tehnike testovi skale procene I upitnici

Metode I tehnike – testovi, skale procene I upitnici Predmet: Metodologija naučnih istraživanja 05. 11. 2008. Mirjana Beara Saradnica u nastavi

Metode i tehnike merenja l l l l l Neposredno posmatranje i posmatranje sa učešćem Psihološko testiranje Skale procene Upitnik Intervju Fokus grupe Sociometrija Igranje uloga Analiza sadržaja

Psihološko testiranje i testovi l l Test – psihološki merni instrument Standardizovani postupak za izazivanje određenog ponašanja pomoću proverenih draži na osnovu koje se ispitanici porede po osobini koja je predmet merenja

“Standardizovani postupak”. . . : l Sve što se tiče jednog testa mora biti jednako za sve ispitanike (način zadavanja, uputstvo koje se čita, redosled ajtema, način ocenjivanja. . . )

. . . “izazivanje ponašanja pomoću proverenih draži”. . . l l Svako ponašanje je reakcija na draž Ciljno pomoću testa (tj. njegovih stavki) izazivamo određena ponašanja

. . . “poredjenje po osobini” l l Težnja da se utvrdi poredak među pojedincima po određenoj osobini Intervalne skale: ispitanik koji je dobio skor 15 treba da je isto toliko udaljen od ispitanika koji ima 20 kao što su međusobno udaljeni ispitanici koji imaju skorove 40 i 45

Vrste testova - podele I. Na osnovu toga šta se meri: - testovi ličnosti (npr MMPI, KON-6, EPQ, TNR. . . ) - testovi i baterije testova sposobnosti (npr. WB skala, VITI, KOG-3, Ravenove matrice. . . )

Baterija testova i Vikipedija l l l Baterija testova (engl. test batteries) je povezana grupa testova namenjena istovremenom ispitivanju izvesne složene pojave koja ima više aspekata ili dimenzija (npr. ličnost, inteligencija, neurotičnost). Ispitanik postiže jedinstven kompozitni skor, koji predstavlja ukupan zbir skorova postignutih na posebnim testovima u okviru jedinstvene baterije testova. Pretpostavlja se da ovaj složen skor ima veću validnost i pouzdanost, a time i veću dijagnostičku i prognostičku vrednost nego onaj koji je dobijen samo na jednom posebnom testu. Ovaj članak, ili jedan njegov deo, je izvorno preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora Dobavljeno iz "http: //sr. wikipedia. org/srel/%D 0%91%D 0%B 0%D 1%82%D 0%B 5%D 1%80%D 0%B 8%D 1%98%D 0%B 0_ %D 1%82%D 0%B 5%D 1%81%D 1%82%D 0%BE%D 0%B 2%D 0%B 0" Kategorija stranica: Rečnik socijalnog rada A ŠTA JE WIKIPEDIA?

Vrste testova - podele II. Na osnovu toga koji simbolički sistem se koristi: - Verbalni (npr. AL u okviru KOG 3) - Neverbalni (npr. S-1 u okviru baterije KOG -3)

Vrste testova - podele III Na osnovu toga kako se rešavaju: - Testovi papir-olovka (već dati primeri. . . ) - Testovi izvođenja (test aparati, npr. Bonardelovi diskovi, reakciometri, testovi sa kockama itd)

Vrste testova - podele IV Na osnovu strukturisanosti: - Strukturisani (jasne stavke, pitanja jasna, nedvosmisleno kakvi treba da budu odgovori, izbor ponuđenih odgovora; npr. testovi iz baterije KOG 3) - Nestrukturisani (često se poklapaju sa projektivnim tehnikama, npr. Roršahove mrlje, TAT, TNR, Mahover – crtež ljudske figure. . . )

Vrste testova - podele V Na osnovu toga kako se zadaju: - Grupni (obično testovi sposobnosti, papirolovka, strukturisani) - Individualni (obično projektivni, nestrukturisani testovi)

Vrste testova - podele VI - Testovi brzine (npr. IT iz baterije KOG-3) - Testovi snage (npr. S-1 iz iste baterije)

Delovi testa l l Oni ključni se nazivaju ajtemi (stavke, čestice) Imaju različite formate (grafički, numerički, PVI, dihotomni, ordinalne kategorije (stepen slaganja sa tvrdnjom 1 -5), zadaci analogija. . . Ostali delovi testa: uputstvo za odgovaranje, primer, vežba Ukupan skor testa

Konstrukcija i standardizacija testa l l Dugotrajan proces Polazi se od neke teorije, preko ponašanja koja ta teorija predviđa, dok se ne konkretizuju stavke Ajtem analiza: - Probno zadavanje stavki, da bi se utvrdila njihova merna svojstva - Merna svojstva: validnost, pouzdanost, težina, diskriminativnost (stavki i celog testa) Određivanje normi testa (na reprezentativnom uzorku ispitanika)

Psihološki testovi – neka pitanja za zaključak l l l Kvantitativna ili kvalitativna metoda? Koliko ima do sada konstruisanih testova? Da li mogu sasvim slobodno da se primenjuju? Da li ste do sada bili testirani? Da li ste nekad sami zadali test?

pauza

SKALE PROCENE l l a. b. Namena im je da postignu kvantifikaciju u merenju neke osobine (tj. intervalni nivo), međutim, to ne postižu sve – najčešće ordinalno ili nominalno Mogu da se koriste Za procenjivanje ponašanja drugih Za samoprocenu ponašanja – skale stavova

SKALE PROCENE: Formati stavki Binarni – dihotomni (tzv. kontrolne liste ili check-liste) l Kvalitativne – deskriptivne (npr: nema veštinu – u toku ovladavanja – savladao veštinu) l “prave skale”: jednaka rastojanja između kategorija odgovora, koji mogu biti semantički, numerički ili grafički l

Semantičke kategorije odgovora - primeri l Neprihvatljiv – dobar l Konstantno dobar učinak Učinak generalno iznad proseka Zadovoljavajući učinak sa prosečnim brojem grešaka Učinak obično ispod proseka Konstatno nizak učinak

Numeričke kategorije odgovora - primeri Profesor predaje jasno 1 2 3 4 5 l Bipolarne numeričke: Strog 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Blag

STAVOVI I SKALE STAVOVA l l Stavovi se najčešće mere skalama stavova Stavovi mogu da se mere i drugim tehnikama, kao što su - neposredno posmatranje načina kako se ljudi ponašaju prema nečemu - psihofiziološke tehnike - projektivne tehnike

Šta su STAVOVI? Naučene kognitivne, afektivne i bihejvioralne dispozicije da se pozitivno ili negativno odgovori na izvesne objekte, situacije, osobe, institucije. . . l Tri komponente stavova: - Kognitivna - Afektivna - Konativna (ili ABC: Affect, Behaviour, Cognition) l

Objekti stava l l Pojave, institucije, osobe, pojmovi itd prema kojima možemo imati stav Npr: Abortus, Biseksualnost, Eutanazija, Gojazne osobe, Porezi, Pušenje, Rad, Smrtna kazna, Zlostavljanje, Ženska prava. . .

Vrste skala stavova l l Bogardusova skala socijalne distance Gutmanova kumulativna skala Terstonova skala stavova Likertova skala stavova

Bogardusova skala l l l Prvi merio socijalnu distancu Socijalna distanca: stepen razumevanja I intimnosti koje karakterišu presocijalne i socijalne odnose Primer: socijalna distanca u odnosu na Amerikance 1. Pristao bih da posete moju zemlju 2. Pristao bih da žive u mojoj zemlji 3. Pristao bih da radim sa njima 4. Pristao bih da budu moje komšije 5. Pristao bih da budu u mom klubu 6. Pristao bih na brak sa njima

Mini vežba: l l Procenite svoje stavove prema pripadnicima određenih grupa Vreme za rad: 5 min

Gutmanova skala - Naziva se još i “skalogramska analiza” ili “kumulativno skaliranje” Konstruiše se tako da se navede niz stavki koje predstavljaju jedan jednodimenzionalni kontinuum, i to tako da iz odgovora na svaku stavku možemo predvideti odgovor na ostale stavke Npr: Jeste li viši od 1, 80 m da ne Jeste li viši od 1, 70 m da ne Jeste li viši od 1, 60 m da ne • Primer Gutmanove skale za merenje stavova l l l -

Terstonova (Thurstone) skala l l l Prividno jednaki intervali Za razliku od Bogardusove skale (koja meri na ordinalnom nivou), može poslužiti za skaliranje stimulusa tako da rezultati budu na intervalnoj skali Najpre se prikupi što je moguće više tvrdnji o objektu stava, a zatim se oni daju grupi “sudija” da ih razvrstaju u 11 kategorija: od najnegativnijeg (1), preko neutralnog (6) do najpozitivnijeg stava (11) Zatim se računa težina svake stavke (medijana u svakoj kategoriji) i diskriminativnost Konačan izbor stavke: iz svake kategorije se biraju oni iskazi koji su najviše diskriminativni i tako da bude pokriven ceo raspon skale Stavke su uvek dihotomnog formata: slažem se – ne slažem se da - ne

Opšti format za konstruisanje stavki U Terstonovim i Likertovim skalama, koristi se formula: Xr. V X – objekat stava, (npr. smrtna kazna) r – relacija (pozitivna ili negativna) između objekta i vrednosti V – vrednost, evaluacija ili atribut (npr. opravdanost) l l “Smrtna kazna daje kriminalcima ono što su zaslužili” slažem se ne slažem se

Likertove skale l l l Koren im je u Terstonovim skalama Razlika: nema faze sa razvrstavanjem stavki – “sudije” su sami ispitanici Svi ispitanici odgovaraju na sve stavke tako što iskazuju svoj stepen slaganja sa tvrdnjom:

Primer stavke u Likertovoj skali “Smatram da je psihoterapija pravi način za rešavanje problema u studiranju” Uopšte se ne slažem 1 Ne slažem se 2 Neodlučan sam 3 Slažem se 4 Potpuno se slažem 5 l

Formiranje ukupnog skora na Likertovim skalama l Odgovori na svim stavkama se sabiraju i tako se dobija kompozitni pokazetelj svojstva koje se meri - tj. stava

l Pauza

Upitnik - Sličan psihološkom testu, ali ima razlika: Konstruisan je obično ad hoc i nije standardizovan Obično za anketna istraživanja Labavija struktura Ne formira se ukupni skor • Nalazi se između psihološkog testa i intervjua l -

Vrste upitnika I. II. Samostalno popunjavani upitnici (poslati e-mailom, poštom) Anketiranje od strane anketara (lični kontakt ili telefonski)

Vrste pitanja l l Otvorena Zatvorena – sa ponuđenim odgovorima

Veština formulacije pitanja l l l Nesugestivno ali ne uvek (npr. kod Likertovih skala, gde stavke upravo moraju da budu diskutabilne da bi se odredio stepen slaganja sa njima) “alibi”. . .

Struktura upitnika l l l - Identifikacioni deo (socio-demografska pitanja) Redosled pitanja je bitan, jer nekad ima drastičan uticaj na rezultate Strategije: Levak (od opštih ka specifičnijim pitanjima) Obrnuti levak

Upitnik - vežba l l Popunite upitnik Diskusija – kako je sročen, kakva je struktura, kako su formulisanja pitanja, šta je dobro, šta bi valjalo popraviti