Humanistike teorije linosti Osnovne postavke Maslov Olport Roders

Humanističke teorije ličnosti

Osnovne postavke • Maslov, Olport, Rodžers • Model zrele ličnosti • Zajedničko za sve humanističke teorije: • • Priroda čoveka je dobra Istraživačke metode su manje važne od suštinskih ljudskih problema i pitanja Čovek teži samoaktualizaciji (a ne samo homeostazi i sigurnosti) Ličnost je svesna, odgovorna i celovita

Maslovljeva teorija ličnosti • „Psihologija zdrave ličnosti“ • Motivi nedostatka (niža klasa homeostatičkih motiva) ili osnovne potrebe • „gase se“ kada se zadovolje • Motivi obilja (rasta) tj. metapotrebe (viša klasa nehomeostatičkih motiva) • Maslovljeva lestvica motiva • • • Fiziološke potrebe (žeđ, glad, seks) Potreba za sigurnošću Potreba za ljubavlju i pripadanjem Potreba za poštovanjem i ugledom Potreba za samoaktualizacijom (potreba za saznanjem, za pravdom, za lepim…) • Postoji zakonitost u redosledu javljanja potreba • Patologija – postoji osujećenje toka samoaktualizacije

Olportova personalistička teorija ličnosti • Proaktivističko (a ne samo reaktivističko) gledište • Idiografski metod • Crte ličnosti • Opšte • Više se koriste kao „etikete“ radi poređenja • Lične • Imaju neurološku osnovu i široko dinamičko dejstvo • Realističko stanovište – crte zaista postoje „ispod kože“ • Svaka ličnost ima nekoliko središnjih, važnih crta (5 -10), puno sekundarnih i samo jednu glavnu (kardinalnu, stožernu) crtu • Prema vrsti razlikuju se • Crte karaktera • Crte temperamenta • Crte sposobnosti

Olportova personalistička teorija ličnosti • Dinamika ličnosti • Dinamičko svojstvo crta • Funkcionalna autonomija motiva • Objašnjenje nastanka zrelih motiva • Razvoj ličnosti • Razvoj svesti o sebi: • • • Telesno ja / svest o telu Lični identitet / svest o ličnom imenu Slika o sebi (oko pete godine) Svest o sebi kao subjektu saznanja („ja kao razumni rešavalac“) – tokom školskog perioida Samosvojne težnje • Proprijum – centralna instanca ličnosti • Sveukupnost onoga što se odnosi na „JA“ • „JA-uključenost“

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Fenomenološka • Zainteresovana za „unutrašnji život“ osobe - njene doživljaje, osećanja, vrednosti • Psihoterapija • „klijentom usmerena/vođena terapija“ • Terapeut ulazi u intenzivan i lični odnos sa klijentom – i to ne kao naučnik prema objektu proučavanja, niti lekar koji leči, već kao osoba prema osobi • Terapeut je autentičan i bezrezervno prihvata klijentovo stanje, ponašanje, osećanja, vrednosti… • Do terapijske promene dolazi usled toga što prihvatajući stav terapeuta, razumevanje i empatija vode ka povećanoj svesnosti klijenata o njihovim pravim osećanjima i doživljajima, pri čemu njihov pojam o sebi postaje usklađeniji sa ukupnim doživljavanjem organizma • Cilj terapije: postizanje kongruentnosti (skladnosti), klijent postaje funkcionišuća osoba koju odlikuju: • • • Otvorenost prema doživljavanju Odsustvo odbrana Ispravna svesnost Bezuslovno samopoštovanje Skladni odnosi sa drugima

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Struktura ličnosti • Organizam • Mesto celokupnog doživljavanja – doživljavanje uključuje sve potencijalno pristupačno svesnosti što se odvija u organizmu u datom trenutku • Pojavno polje – totalitet doživljavanja unutar organizma; nije istovetno sa poljem svesti • Sačinjeno od svesnih (simbolizovanih) i nesvesnih (nesimbolizovanih) doživljaja • Organizam može reagovati na doživljaj koji nije simbolizovan - subcepcija • Ponašanje pojedinca zavisi od njegovog pojavnog polja (subjektivne realnosti), a ne od uslova okruženja (spoljašnje realnosti) • Testiranje realnosti – provera sopstvenih simbolizovanih doživljaja u odnosu na svet onakav kakav jeste • Samstvo (self) • Deo pojavnog polja • Organizovani, dosledan sklop sastavljen od opažaja odlika „ja“ ili „mene“ i opažanja odnosa između „ja“ ili „mene“ o drugih • Idealni self – ono što bi pojedinac voleo da bude

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Organizam i self: sklad i nesklad • Simbolizovana doživljavanja selfa verno ogledaju doživljaje organizma – postoji sklad; osoba može realistično da misli, prilagođena je i zrela • Ako postoji nesklad između organizma i selfa, osoba se ponaša uplašeno, odbrambeno, a mišljenje postaje ograničeno i rigidno • Sklad-nesklad se može posmatrati na nivou subjektivne (pojavnog polja) i objektivne realnosti • Self i idealni self mogu biti u (ne)skladu

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Dinamika ličnosti • • Osnovna težnja organizma – da ostvari, održi i uveća doživljavanje organizma Cilj: postati samoostvarena, celovita osoba Rast je moguć ukoliko postoji jasno opažanje i prikladna simbolizacija Dve važne potrebe: 1) za poštovanjem i 2) za samopoštovanjem • Obe su naučene i nastaju u detinjstvu • Razvoj ličnosti • Rodžers ističe značaj procenjivanja od strane drugih (prvenstveno tokom detinjstva) i efekte procene (sklad tj. nesklad između selfa i organizma) • Besuslovno poštovanje vodi skladu organizma i selfa • Procene roditelja mogu biti i pozitivne i negativne, pa dete uči da razlikuje ponašanja koja su odobravana i neodobravana (necenjena) • Neodobravana doživljavanja teže da budu isključena iz pojma o sebi, čak i kada su organizmički validna • Dete pokušava da bude ono što se od njega očekuje, a ne ono što zapravo jeste

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Tokom razvoja se pojam o sebi sve više iskrivljuje usled procena od strane drugih • Raskorak između selfa i organizma vodi do pojave odbrana, ali utiče i na odnose sa drugim ljudima • Topli, prihvatajući stav savetnika/terapeuta ohrabruje klijente da istraže osećanja i sadržaje koji su bili odbačeni (poricani) ili iskrivljeni • Pri potpunom funkcionisanju jedinke, osoba jeste organizam – osoba kao doživljavajući organizam (sklad selfa i organizma)

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Istraživanja: • • • Najčešće je proučavan pojam o sebi Kvalitativna analiza Analiza sadržaja Skale procene Q-tehnika • Sortiranje niza izjava koje se odnose na pojam o sebi duž kontinuuma – od onih koje najbolje opisuju osobu, do onih koje se na nju ne odnose (ili se najmanje odnose na nju) • Idealna za procenu raskoraka između stvarnog i idealnog selfa

Rodžersova teorija usmerena na osobu • Kritike: • Zasnovana na naivnom tipu fenomenologije • Manjak pouzdanosti iskaza • Kritika upućena zanemarivanju nesvesnog • U kasnijoj reviziji teorije uvažava nesvesne procese kao bitne elemente dinamike ličnosti, ali ih tretira kao „pouzdane vodiče za postizanje ličnog zadovoljenja i razvoj…“, a ne kao antisocijalne i agresivne impulse. „Verujte svom nesvesnom“ • Rodžersov neuspeh da opiše prirodu organizma - ostale su nejasne njegove karakteristike