UPITNIK I INTERVJU KAO ISTRAIVAKE TEHNIKE U RAZVOJNOJ

UPITNIK I INTERVJU KAO ISTRAŽIVAČKE TEHNIKE U RAZVOJNOJ PSIHOLOGIJI

UPITNIK I INTERVJU – Osnovne karakteristike -tehnike koje koriste pitanja kao sredstvo komunikacije -u užem smislu – upitnik je pisani način postavljanja pitanja, a intervju je usmeni način postavljanja pitanja -u širem smislu – tehnike koje se služe pitanjima -način saznavanja (dobijanje podataka putem postavljanja pitanja) koji se upotrebaljava i u svakodnevnom životu, ali se razlikuje od svakidašnje komunikacije sistematičnošću, time što se ne koristi nepreciznim, nejasnim i sugestivnim pitanjima, ne vrši se pritisak na sagovornika i sl.

Prednosti upitnika i intervjua nad tehnikama posmatranja 1. Mogu se proučavati i pojave koje su nepristupačne ili nedovoljno pristupačne posmatranju (stavovi, vrednosti, želje, osećanja itd. ) 2. Čak i kada su u načelu neki oblici ponašanja pristupačni posmatranju, posmatranje se ne može ili se vrlo teško može obaviti (odnosi u porodici, ponašanje članova nekih zatvorenih grupa, pojedini oblici provođenja slobodnog vremena itd. ) 3. Mogu se prikupljati podaci ne samo o pojavama koje se odvijaju u sadašnjosti, već i o događajima iz prošlosti – zahvata se šira vremenska dimenzija 4. Ekonomičnost (koja ima različite aspekte)

Pretpostavke upitnikom na kojima počiva ispitivanje -Podrazumeva se da je pre izrade upitnika već završen projekat istraživanja (jasno je formulisan problem, određeni su ciljevi istraživanja, formulisane su hipoteze i definisane varijable) -Ispitanik mora biti voljan da sarađuje sa ispitivačem i iskreno odgovara na pitanja (različiti su razlozi – interesi ispitanika, zanimljivost teme, potreba za samom komunikacijom, internalizovane norme u vezi sa pružanjem pomoći drugima, materijalna nadoknada, želja da se pomogne razvoj nauke i sl. ) -Ispitanik treba da je u stanju tj. da je sposoban da pruži neophodne informacije -Istraživač (ispitivač) i ispitanik treba da u komunikaciji upotrebljavaju simbole sa istim značenjem tj. treba pod rečima koje upotrebljavaju da podrazumevaju približno isti smisao

Prednosti upitnika -Ekonomičnost -Veća jednoobraznost ispitivanja, čime su rezultati pouzdaniji -Ispitanici su više uvereni da je ispitivanje anonimno (veoma važno za društveno osetljiva pitanja) -Ispitanik može duže i na miru da razmišlja (prilikom intervjua, ispitanik može da oseća neprijatan pritisak zbog prisustva sagovornika)

Prednosti intervjua -Upitnik se još uvek ne može primeniti na sve delove široke populacije jer je još uvek deo stanovništva nepismen ili nedovoljno pismen -Intervju odlikuje FLEKSIBILNOST (intervjuer može promeniti formulaciju pitanja kada uviđa da ispitanik ne razume pitanje) -Intervju omogućava i posmatranje reakcija ispitanika (neverbalna komunikacija – intervjuer svoja zapažanja beleži u formularu ili u posebnom protokolu) -Intervju je bolji za EMOTIVNO OBOJENA PITANJA – topla i prijateljska atmosfera podstiče ispitanika da se otvori i govori i o intimnim problemima i osećanjima -U intervjuu se dobijaju opširniji i potpuniji odgovori na otvorena pitanja

IZRADA UPITNIKA – FAZE (izrada tzv. klasičnog upitnika, odnosno upitnika koji se koristi u eksplorativnim i deskriptivnim istraživanjima) 1. Raščlanjavanje problema i određivanje sadržaja pitanja 2. Izbor indikatora 3. Formulisanje pitanja 4. Oblikovanje upitnika 5. Provera upitnika 6. Revizija upitnika i formiranje konačne verzije upitnika

Raščlanjavanje problema i određivanje sadržaja pitanja -Pre nego što se formulišu pitanja, moramo sasvim precizno odrediti o čemu ćemo i zašto pitati ispitanike -Varijable (definisane u projektu teorijski) se moraju razložiti na konkretne elemente ili aspekte – SISTEMATSKO RAZLAGANJE SLOŽENIH VARIJABLI (npr. zadovoljstvo na radu – zadovoljstvo sadržajem rada; zadovoljstvo fizičkim uslovima rada; zadovoljstvo načinom nagrađivanja, zaradom, stimulacijama; zadovoljstvo odnosima sa rukovodećim kadrom; zadovoljstvo odnosima sa kolegama itd. )

Izbor indikatora – kriterijumi izbora 1. Kolika je važnost konkretne varijable u datom istraživanju? U zavisnosti od odgovora na postavljeno pitanje, određena varijabla biće “pokrivena” upitnikom sa manje ili više pitanja 2. Koliko je složena određena varijabla? npr. kreativnost nasuprot stavu prema nekom konkretnom problemu 3. Da li je pojava koja se ispituje subjektivnog ili objektivnog karaktera? npr. podaci o polu, starosti, obrazovanju nasuprot nekim pojavama psihološkog karaktera

Formulisanje pitanja Pitanje u upitniku treba za svakog ispitanika da ima isti smisao! Problemi koji mogu da se jave u vezi sa smislom pitanja su sledeći: 1. Problem informisanosti (sklonost istraživača da pretpostavlja da ispitanik raspolaže određenim znanjima naziva se “stručnjačkom greškom”) – pitanja treba formulisati tako da dozvole ispitaniku da prizna svoju neobaveštenost, a ne da ga prisiljavaju da iskaže stav, čak i kada ga nema 2. Nepoznate reči i nejasan smisao reči (“princip najslabije karike”) 3. Problem socijalne poželjnosti odgovora (treba ispitanika osloboditi straha da ispitivanje nije anonimno; izbegavati reči sa jakim emocionalnim nabojem; voditi računa o redosledu ponuđenih odgovora)

Formulisanje pitanja – vrste pitanja 1. Pitanja otvorenog tipa (ispitanici sami formulišu svoj odgovor) 2. Pitanja zatvorenog tipa -alternativna ili dihotomna (moguća su samo tamo gde je prirodno moguće dati samo dva odgovora) -pitanja višestrukog izbora (formulisano je više mogućih odgovora, a ispitanik treba da odabere onaj koji najbolje izražava njegovo mišljenje) -pitanja sređivanja i povezivanja (rangiranje ponuđenih alternativa)

Formulisanje pitanja – vrste pitanja Specijalna pitanja -upotreba eufemizama -kontrolna pitanja

Formulisanje pitanja Otvorena ili zatvorena pitanja? -Prednosti zatvorenih pitanja: 1. Ekonomičnost 2. Obezbeđeno je bolje usmeravanje na predviđeni referentni okvir 3. Omogućeno je izbegavanje nepreciznih i neodređenih odgovora, kakvi se često javljaju kod pitanja otvorenog tipa -Nedostaci zatvorenih pitanja: 1. Podstiču ispitanika da se opredeli za neki odgovor čak i kada nema stav ili mišljenje 2. Broj ponuđenih odgovora može da bude nedovoljan 3. Formalno isti odgovor može za različite ispitanike da ima različito značenje

Oblikovanje upitnika Određivanje rasporeda pitanja (strategija upitnika) 1. Psihološka strategija Suština je u motivisanju ispitanika da slobodno i iskreno odgovara na pitanja. Posebno su važna početna pitanja, koja treba da izazovu interesovanje za ispitivanje (najveći otpor ispitanici imaju na početku ispitivanja), treba da budu neutralna, zanimljiva i laka. Ova strategija zahteva da se u početku postavljaju lakša, a kasnije teža i složenija pitanja. Ne treba suviše rano u upitniku postavljati emocionalno osetljiva pitanja. 2. Logička strategija Postepeno vođenje iz jednog misaonog okvira u drugi, pitanja koja se odnose na jednu oblast treba da su na jednom mestu u upitniku. Dve alternativne strategije -raspored u obliku levka (od opšteg ka posebnom) -raspored u obliku izvrnutog levka (od posebnog ka opštem)

Priprema instrukcija Tri vrste instrukcija: 1. Opšta instrukcija -informacije o istraživanju i objašenjenja koja se daju ispitaniku 2. Posebna instrukcija -uputstvo o načinu odgovaranja na pitanja; eventualno navesti primer 3. Specifična instrukcija (nije obavezna) -ukoliko se bitno menja način odgovaranja na pojedina pitanja u upitniku, mogu se navesti specifične instrukcije uz neko posebno pitanje ili grupu pitanja

Korišćena literatura -Fajgelj, S. (2004). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. -Havelka, N. , Kuzmanović, B. & Popadić, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju. -Ristić, Ž. (1995). O istraživanju, metodu i znanju. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.