PSIHODINAMSKE TEORIJE LINOSTI ta im je zajedniko Dinamiki

PSIHODINAMSKE TEORIJE LIČNOSTI

Šta im je zajedničko? Dinamički i dubinski pristup ličnosti Ključni koncepti: nagon, libido, nesvesno, konflikti, frustracije, fiksacije, mehanizmi odbrane… Studija slučaja kao okvir: Tumačenje snova Tumačenje neurotičnih simptoma Slobodne asocijacije

Frojdova psihoanalitička teorija

Iskustvena osnova Neurotski simptomi, omaške, simptomatske radnje, dosetke i snovi Otkriće nesvesne motivacije, mehanizma potiskivanja i psihičkog determinizma Snovi Dečji snovi vs. snovi odraslih Dečji san kao „praobrazac snova“ – suština sna: ostvarenje nezadovoljene želje Manifestno vs. latentno „rad sna“ – skriveni postupak kojim se obrazuje san koji je nerazumljiv, kamufliran Mehanizmi rada sna: Sažimanje Simbolizacija Pomeranje Vizuelizacija i dramatizacija Psihoterapija

Osnovna gledišta o ličnosti Determinističko Dinamsko Dubinsko Ekonomsko Topografsko Genetičko

Struktura ličnosti Prva teorija strukture: nesvesno, predsvesno, svest Druga teorija strukture Id - ONO Sredina unutar koje se razvijaju JA i NAD-JA Princip zadovoljstva/logika želje Načelo prijatnosti Refleksna radnja (urođene automatske reakcije) i primarni proces (obrazovanje predstave objekta koji će ukloniti napetost) Ego - JA Načelo realnosti – sprečavanje redukcije napetosti dok se ne otkrije odgovarajući objekat za zadovoljenje potrebe Sekundarni proces (realističko mišljenje) – sve saznajne funkcije su u službi sekundarnog procesa Testiranje realnosti Prilagođavanje stvarnosti Super ego – NAD-JA Moralno oružje ličnosti Idealno naspram realnog i savršenstvo naspram zadovoljstva Razvija se kao odgovor na nagrade i kazne roditelja Funkcije: 1) da koči impulse ONO, 2) zamena realističkih ciljeva moralističkim 3) da teži savršenstvu Savest i ego-ideal

Dinamika ličnosti Nagoni – izvor nagona; snaga nagona; objekt nagona; cilj Seksualni nagoni Plastičnost seksualnog nagona – objekt i cilj mogu biti promenljivi i zamenljivi Libido – energija seksualnog nagona; kasnijim učenjem je ovim obuhvaćena i energija nagona ega Infantilna seksualnost – autoerotska, decentralizovana, anaklitička Prolazi kroz nekoliko stadijuma razvoja Nagoni ega Težnje neseksualne prirode koje se suprotstavljaju seksualnim nagonima Služe samoodržanju individue Psihičke snage ega: strah, gađenje, osećanje krivice, stid, samopoštovanje, estetska i moralna merila Eros Nagon smrti

Dinamika ličnosti Model “tenzija-redukcija” Ponašanje je aktivirano unutrašnjim nadražajima i prestaje kada se odgovarajućom akcijom umanji ili ukloni tenzija Kateksa – ulaganje u radnju ili predstavu koja će zadovoljiti instinkt (ulaganje u objekat) Protivulaganje – korišćenje energije za obuzdavanje impulsivnog i iracionalnog reagovanja ida Strepnja: Realna – strah od realnih opasnosti u spoljašnjem svetu Neurotična – strah od kazne koja može uslediti ukoliko se zadovolje nagoni/instinkti Moralna – strah od savesti Funkcija strepnje – signal za ego, upozorenje na blisku opasnost

Razvoj ličnosti: Ličnost se razvija kao odgovor na 4 glavna izvora napetosti: Fiziološke procese Osujećivanja Sukobe Pretnje Ličnost uči nove metode smanjivanja napetosti Mehanizmi: Poistovećenje (identifikacija) – metod putem koga osoba preuzima crte neke druge osobe i čini ih sastavnim delom sopstvene ličnosti Pojedinac uči da snižava napetost oblikujući svoje ponašanje po uzoru na nečije Pomeranje – preusmeravanje ulaganja u novi objekat usled nepristupačnosti ili osujećenja Što je zamenjeni objekat manje sličan prvobitnom, manje je smanjenje napetosti

Odbrambeni mehanizmi 1) Krivotvore, iskrivljuju stvarnost 2) Deluju nesvesno Potiskivanje Vrši se kada se izbor objekta koji izaziva preveliku uzbunu istiskuje iz svesti putem protivulaganja Jednom stvorena potiskivanja se teško poništavaju – nedostaje testiranje stvarnosti jer je za to neophodno uklanjanje potiskivanja Projekcija Mehanizam putem koga se neurotična i moralna strepnja pretvaraju u objektivni strah Izvor strepnje se pripisuje spoljašnjem svetu Dvostruka svrha: Smanjuje strepnju zamenjujući veću opasnost manjom Omogućava osobi koja se projektuje da izrazi svoje impulse pod izgovorom da se brani od neprijatelja

Odbrambeni mehanizmi Reaktivna formacija Zamena impulsa ili osećanja koje stvara napetost njegovom suprotnošću Prvobitni impuls postoji, ali je prikriven ili maskiran onim koji ne izaziva strepnju Fiksacija i nazadovanje Privremena ili trajna obustava razvoja ukoliko su osujećenja i strepnje izuzetno velike Osoba se zaustavlja na jednom stupnju razvoja jer preduzimanje sledećeg koraka izaziva strepnju Kod nazadovanja (regresije) dolazi do povlačenja na raniji stupanj razvoja usled snažnog traumatskog iskustva

Stupnjevi razvoja Oralni Fiksacije: lakovernost/sarkazam Osećanje zavisnosti Analni Navikavanje na čistoću Fiksacije: tvrdoglavost, škrtost / stvaralaštvo, produktivnost Falusni Edipov kompleks Seksualna ulaganja u roditelja suprotnog pola i neprijateljska ulaganja u roditelja istog pola Kastracioni kompleks: kastraciona strepnja kod dečaka i zavist zbog penisa kod devojčica – devojčica zamišlja da je izgubila nešto vredno, dok se dečak plaši da će to izgubiti Period latencije Genitalni Seksualno privlačenje, socijalizacija, stvaranje porodice

Kritike Povezanost sa mehanicističkim i determinističkim perspektivama (nije dovoljno humana) Postupci pomoću kojih je Frojd potvrđivao hipoteze imaju ozbiljne nedostatke (nekontrolisani uslovi; beleške. . . ) Klinički retrospektivni metod uključuje problem cirkularnog rezonovanja Suviše olako prihvatanje izjava pacijenata bez provere verodostojnosti i dokaza Problem generalizovanja iz malog broja slučajeva Izbegavanje kvantifikacije ne ostavlja mogućnost statističke provere postavki (npr. provera veze između paranoje i homoseksualnosti; kakvog intenziteta treba da bude jedan događaj da bi postao traumatski? ) Kritike upućene od strane feminističkog pokreta Zatvorenost, krutost, nepopustljivost. . .

Neke zablude Psihoanaliza je delo jedne osobe Psihoanaliza danas i psihoanaliza u doba Frojda su iste Psihoanaliza više nije aktuelna

Nakon Frojda

Ja psihologija – Hajnc Hartman Ideja o autonomiji Ja i njegovim autonomnim, neodbrambenim funkcijama koje služe prilagođavanju. Frojd: Ja nastaje iz Ono Hartman: Ono i Ja se formiraju nezavisno iz zajedničke nediferencirane biofiziološke matrice Frojd: funkcije Ja su rezultat sukoba nagonskih pokretača i u službi su Ono, Nad-ja i spoljašnje stvarnosti Hartman: Ja poseduje autonomne funkcije, koje služe prilagođavanju (opažanje, pamćenje, mišljenje. . . ) Frojd: sukob među instancama ličnosti Hartman: Adaptacija na spoljašnju realnost Energija dostupna za autonomne funkcije Ja nastaje neutralizacijom energije seksualnog i agresivnog nagona čime se ona lišava nagonskog kvaliteta Terminološko razjašnjavanje: Self – Ja

Ja psihologija – Hajnc Hartman Self je sama osoba i ona ulazi u interakciju s objektima. Self uključuje celokupnu psihičku organizaciju i telo, a u unutrašnjem svetu osobe predstavljen je brojnim pojedinačnim mentalnim predstavama o sebi (reprezentacijama) od kojih svaka predstavlja po jedan isečak našeg subjektivnog doživljaja nas samih. Ja (Ego) je psihička struktura koja sadrži i reprezentacije selfa i reprezentacije objekata.

Teorije objektnih odnosa Objektni odnosi su odnosi između aspekata psihičkog sveta koji nastaju u odnosima sa drugim bliskim osobama. Te aspekte ili gradivne jedinice psihičkog sveta nazivamo unutrašnjim objektima i oni uključuju reprezentacije sebe i značajnih drugih, odnosno sheme „bivanja-sa“ značajnim drugim osobama “ Nema nagonske težnje, situacije anksioznosti, mentalnog procesa koji ne uključuje objekte, spoljašnje ili unutrašnje, drugim rečima, objektni odnosi su u centru emocionalnog života” (Klein) Objektni odnosi uvek uključuju interakciju između selfa, objekta i afekta

Najvažnija tačka razmimoilaženja sa klasičnom psihoanalizom Frojd: nagoni su primarni pokretači ponašanja, uključujući i uspostavljanje odnosa s objektima. Objekti služe za rasterećenje napetosti izazvane delovanjem nagonskih pritisaka i nisu unapred dati. TOO: nagoni se javljaju u kontekstu primarnih odnosa (odnos odojče-majka), a motivacija za uspostavljanjem odnosa je primarna na isti način na koji su shvaćeni seksualni i agresivni nagon u Frojdovoj psihoanalizi.

Melani Klajn Teorijske postavke temelji na kliničkom radu sa decom Koristi slobodnu igru deteta u psihoanalitičkom tretmanu, analogno slobodnim asocijama igru deteta tretira kao smislenu aktivnost u kojoj se ispoljava nesvestan i simbolički materijal interpretira igru dece na sličan način kao što se interpretiraju snovi i slobodne asocijacije odraslih. njena tehnika igre je dala ključan doprinos za razvoj “play terapije

Melani Klajn Paranoidno-shizoidna pozicija: način organizacije celokupnog iskustva na takav način da se svi aspekti sebe i majke cepaju na dobre i loše elemente koji se u mentalnom svetu „drže“ zasebno Dominira strah od spoljašnjeg napada i uništenja Osnovni mehanizam odbrane: cepanje (Splitting)

Melani Klajn Depresivna pozicija: u drugoj polovini prve godine pojavljuje se kapacitet deteta da objekat doživi kao celovit Doživljaj loše, odbacujuće i destruktivne, kao i doživljaj majke kao brižne i negujuće predstavljaju aspekte iste osobe Integracija suprotstavljenih doživljaja rezultira brigom deteta da je naudilo majci svojim neprijateljskim i sadističkim fantazijama Dominiraju depresivna anksioznost i osećanje krivice, s kojima se dete bori putem reparacije - aktivnim naporom da ljubav prevlada mržnju, a da se eventualna šteta nastala usled fantazmatskog ili stvarnog ispoljavanja destruktivnosti nadoknadi i popravi manifestovanjem ljubavi

Donald Vinikot “Dovoljno dobro (holding) okruženje” Majka obezbeđuje takvo okruženje ako u „malim dozama“ donosi svet detetu i empatijski anticipira i reaguje na detetove potrebe. Najvažnija uloga majke jeste da s bebom ostvari takav odnos koji dozvoljava rađanje i razvoj selfa. Dovoljno dobra majka Uvažava detetov tempo razvoja i pravilno dozira podršku i izazov na takav način da ne ugrozi dete, ali i da, kada za to dođe vreme, podrži njegov put ka autonomiji.

Donald Vinikot Odlike holding sredine (“dovoljno dobrog materinstva”) Toplina i sigurnost u prisustvu majke Briga od strane majke Ogledanje (reagovanje na gestove i neintruzivno podržavanje – prihvatanje i validacija bebinih stanja) Odsustvo osvetništva Postepeno odvajanje i nezavisno istraživanje Postavljanje jasnih i doslednih granica

Donald Vinikot Prelazni objekat faza subjektivne omnipotentnosti – “ja sam stvorio objekat i kontrolišem ga” faza objektne realnosti – “ako mi treba objekat moram da ga nađem, nije deo mene” prelazni objekat istovremeno pripada i detetovom doživljaju sebe i detetovom doživljaju onoga što je izvan njega. omogućava postepenu emocionalnu separaciju od majke preuzima majčine funkcije koje dete potom pounutruje – stvaranje celovitog i kohezivnog selfa Pravi i lažni self Pravi self je urođeni potencijal koji čini jezgro detetovog autentičnog bića koje će se pojaviti i razviti ako majka detetu obezbedi holding okruženje Lažni self je fasada koju dete stvara pokušavajući da zadovolji zahteve majke koja insistira na takvom ponašanju i takvim osobinama deteta koje su izraz njenih potreba, a ne detetovog pravog selfa.

Odbrambeni mehanizmi u teorijama objektnih odnosa Cepanje nesvesni proces putem kojega se aktivno razdvajanju kontradiktorne reprezentacije selfa, objekta ili kontradiktorna osećanja cepanje je ključno za emocionalno preživljavanje deteta jer omogućava da se negativni doživljaj majke kao odbacujuće i nedostupne odvoji od pozitivnog doživljaja tako da interakcija s majkom tokom hranjenja i drugih situacija nije kontaminirana anskioznostima u vezi „loše majke“ Neke kliničke manifestacije cepanja: 1) 2) 3) 4) istovremeno postojanje kontradiktornih alternativnih reprezentacija selfa tako da se osoba ponaša i izgleda prilično drugačije od danas do sutra; razvrstavanje osoba u idealizovanu grupu „skroz dobrih“ i obezvređenu grupu „skroz loših“; problemi sa kontrolom impulsa; kontradikcije u izražavanju stavova i ponašanja

Odbrambeni mehanizmi u teorijama objektnih odnosa Projektivna identifikacija može se posmatrati i kao mehanizam odbrane i kao interpersonalni proces obuhvata tri koraka: Projekcija: osoba (pacijent) nesvesno projektuje reprezentaciju objekta ili selfa na drugoga (npr. kliničara); meta projekcije se izlaže pritisku jer se pacijent ponaša prema njoj u skladu sa svojom projekcijom Identifikacija: ako kliničar i sam ima aspekte selfa koji su ego distoni, potisnuti i nesvesni i uklapaju se u ono što je projektovano, on se identifikuje nesvesno sa projektovanim sadržajem i počinje da se oseća i ponaša u skladu sa projekcijom pacijenta. Doživljaj koji ima osoba, meta projektivne identifikacije, jeste da se ponaša „kao da nije svoja“ ili kao da je „obuzeta nekim stranim silama“ Reintrojekcija: Poslednji korak u procesu jeste da se projektovani sadržaj u donekle izmenjenom smislu vraća pacijentu koji ga reintrojektuje i tako promenjenog usvaja

Psihoanalitička psihoterapija – faze u razvoju Primena katartičkog postupka Nedostaci hipnoze: a) neke osobe nisu mogle da budu hipnotisane; b) simptomi su se vraćali ili premeštali Uvođenje slobodnih asocija i analize otpora Sadržaji u neposrednoj vezi sa simptomima Analiza celokupne ličnosti – uočavanje uloge transfera cilj: “gde je bio ID neka bude EGO”

Psihoanalitička psihoterapija – osnovni pojmovi Klasično shvatanje transfera: “ Doživljavanje osećanja, stavova, fantazija, nagona i odbrana prema osobi u sadašnjosti koje nije adekvatno u odnosu na nju već je ponavljanje reakcija prema značajnim osobama u detinjstvu nesvesno preneto na osobe u sadašnjosti” (Grinson) Moderno shvatanje transfera: “reaktivacija sada i ovde internalizovanih objektnih odnosa (kombinacija stvarnih i fantaziranih aspekata) i odbrana od njih” (Kernberg) U osnovi transfera je projektivna identifikacija

Psihoanalitička psihoterapija – osnovni pojmovi Kontratransfer Ranije shvatan kao prepreka tretmanu, u osnovi stoji neurotični konflikt analitičara Moderno shvatanje: Totalna emocionalna reakcija analitičara na klijenta – analitičareve svesne i nesvesne reakcije na klijentovu realnost kao i na njegov transfer uključujući analitičareve stvarne i neurotične potrebe. Koristi se kao instrument istraživanja klijentovog nesvesnog; prepreka samo ukoliko analitičar ne uspeva da proradi postojeća sopstvena osećanja

Psihoanalitička psihoterapija – osnovni pojmovi Otpor Klasično shvatanje: “sve snage u klijentu koje ometaju analitički rad” – zakašnjavanje, ćutanje, nesklad verbalnog i neverbalnog, odsustvo promene, zaboravljanje snova. . . Moderno shvatanje: svi otpori se manifestuju preko transfera; oba učesnika (i analitičar i klijent) neophodna su da bi se kreirala opstrukcija koja onemogućava razumevanje i osvešćivanje neprihvatljivih delova iskustva

Psihoanalitička psihoterapija – osnovni pojmovi Metod: Suočavanje (skretanje pažnje na određeni fenomen) Osvetljavanje (razmatranje fenomena sa kojim je klijent suočen) Interpretacija (komuniciranje razumevanja nesvesnog značenja). Prorađivanje (proces koji vodi od uvida do promene) Moderno gledište naglasak stavlja na “sada i ovde” – prošlost se koristi da bi se razumela sadašnjost a ne obratno

Psihoanalitička psihoterapija – osnovni pojmovi Teorija terapijske promene: Uvid u psihološku realnost i svesnost o nesvesnim konfliktima Integracija neprihvatljivih slika selfa i objekta, celovitost i jasnije granice Internalizacija analitičarevih funkcija, sticanje kapaciteta za samoposmatranje, prihvatanje sebe, razmišljanje o sebi Modifikacija mentalne strukture, gubitak simptoma, promene u objektnim odnosima, razvoj, sticanje kapaciteta za autoanalizu

Adlerova individualnopsihološka teorija

Adlerova individualnopsihološka teorija Prva revizija klasične psihoanalize – socijalno usmerena Iskustvena osnova Neuroza – društveno promašen, pogrešan način kompenzacije osećanja manje vrednosti; sredstvo odbrane od ugrožavanja samopoštovanja i sticanja osećanja više vrednosti Cilj psihoterapije: otkrivanje pogrešnog životnog plana; postizanje svesnosti skrivenog neurotičkog angažmana Snovi – na prikriven način podržavaju i izražavaju nesvesni životni plan; san predstavlja pokušaj snevača da se odbrani od osećanja poraza; stvara iluzorno osećanje nadmoći Najranija sećanja – ključ za razumevanje odrasle ličnosti Izrazno ponašanje Redosled rođenja

Adlerova individualnopsihološka teorija Osnovna gledišta o ličnosti Funkcionalističko gledište (evolucionističko) Fikcioni finalizam Personalističko gledište Holističko gledište Socijalnopsihološko gledište

Adlerova individualnopsihološka teorija Osnovni pojmovi Osećanje i kompleks manje vrednosti Osećanje inferiornosti Kompleks manje vrednosti – sistem ideja, emocija i stavova u kojem dominira snažno i iracionalno osećanje inferiornosti Kompenzacija i natkompenzacija Težnja za moći i kompleks više vrednosti Osećanje za zajednicu Životni plan Osoben sklop težnji usmerenih ka konkretnom fiktivnom cilju Formira se u ranom detinjstvu, oblikuje naša iskustva, sećanja i ponašanje Stvaralačko ja – opaža i interpretira životne događaje; organizuje celokupno iskustvo i ponašanje