TEORIJE LINOSTI Nema osobe koja nije u svakom

TEORIJE LIČNOSTI “Nema osobe koja nije, u svakom trenutku, ono što je bila i ono što će biti” Oskar Vajd

Teorije ličnosti Šta je ličnost? n Opšti utisak- pars pro toto n Pojam određen je izborom teorijskog okvira, nivoa objašnjenja, jedinice analize Šta je teorija? n Naučni sistem koji sa svojim definicijama, opisima i objašnjenjima, terminologijom i metodologijom ima funkciju formiranja konceptualnog okvira za selekciju i organizaciju informacija, njihovu integraciju i interpretaciju i olakšava komunikaciju i razmenu saznanja

Teorije ličnosti Teorija ličnosti § Saznanja o mentalnom životu uobličena u celovit sistem- definisanje i povezanost elemenata strukture i objašnjenje dinamike i razvoja ličnosti Ličnost § Karakterističan način mišljenja, osećanja i ponašanja § Različitost u odnosu na druge i konzistentnost u odnosu prema sebi

Definicija ličnosti- Olport Ličnost n Dinamička organizacija psihofizičkih sistema unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i mišljenje Crte ličnosti n Neuropsihička struktura sposobna da draži učini funkcionalno ekvivalentnim i vodi dosledne oblike adaptivnog i stilskog ponašanja n eksplanatorna širina- sličnost ponašanja u mnogim specifičnim situacijama

Elementi teorije n Elementi- jedinice analize n Tipovi- sve bitne karakteristike neke klase, grupisanje svojstava u skupove n Struktura- sklop, povezanost osnovnih svojstava n Dinamika-unutrašnji faktori koji pokreću i integrišu ponašanje-motivi, interakcija strukturalnih jedinica, n Razvoj-neprekidan proces promene, faktori uticaja, stadijumi

Stanje u oblasti teorija ličnosti n Teorijski pluralizam § psihodinamske, humanističke, teorije crta, teorije učenja, kognitivne, interpersonalne § preklapanja- kontradikcije- specifičnosti n Metateorijski okvir: § Empirizam- kumulativni fragmentalizam § Konstruktivizam- alternativni modeli § Eklekticizam- različita saznanja bez sinteze § Personalizam-idiografski pristup

Problemi n Obuhvatnost – složenost fenomena, multidisciplinarnost, n Građenje teorije- proizvoljnost, stvaralaštvo n Problem merenja- interakcijski uticaji n Doslednost- promenljivost ili stabilnost atributa koji određuju ponašanje u situaciji n Normalnost- odredjivanje kriterijuma i granica razdvajanja normalnog i patološkog, n Istinitost- paralelna egzistencija konkurentskih modela-kriterijumi validnosti n Individualna specifičnost pojedninca

Građenje teorije Izvori saznanja n psihometrijske studije i interpersonalna posmatranja, n klinička posmatranja iz psihijatrijske i psihoterapijske prakse n druge psihološke teorije- opšta i kognitivna psihologija, teorije razvoja, n teorije drugih nauka- genetika, fiziologija, filozofija- interdisciplinarnost

Građenje teorije Istorijski kontekst n društvena zbivanja, n naučna saznanja Ličnost tvorca n biografija, crte, stavovi, vrednosti

Razlike pristupa- fokus § Adaptivna funkcija- bio-socijalni determinizam § Ponašanje- objektivizacija- bihevioristi § Interpersonalna situacija- izolovana ličnost je fikcija § Ljudska situacija- izbori, kreativost, proaktivnost (svrhovitost, smisao)

Zajednička polazišta n Holizam-ličnost je celina, integracija delova n Elementi-analiza, karakteristike i merenje n Struktura - povezanost elemenata n Dinamika- odnosi i interakcije n Postojanost sklopa n Interakcija ličnosti i sredine n Merila ličnosti u celini- adaptiranost, normalnost, zrelost n Generalizacija-ličnost uopšte, ne pojedinac

DIHOTOMIJE n n n n n Subjektivno- objektivno (doživljaj- ponašanje) Elementarizam -holizam (celovitost- parcijalizacija) Kvantitativno- kvalitativno (merenje, nauka) Statično- dinamično (aktivnost, motivacija) Endogeno- egzogeno (nasleđe- iskustvo) Determinizam- indeterminizam (nasleđe, sredina - sloboda izbora) Prošlost- budućnost Kognitivno- afektivno Svesno- nesvesno

Ličnost = crte temperamenta i karaktera n Ličnost = crte ličnosti+ sposobnosti n Sposobnosti- odvojeni deo ili element celine n Psihologija individualnih razlika n

Temperament 1. Emocionalna regulacija Ø Brzina, promenljivost, Ø Snaga emocionalnog reagovanja, Ø Tipična emocionalna stanja, raspoloženja 1. Aktivacija-energetski atributi, nagoni 2. Socijabilnost n Stilističke karakteristike n Genetski determinisan

Karakter Osnova socijalnog ponašanja Skup osobina koje se ogledaju u društvenom ponašanju n n n Voljni aspekti (upornost, doslednost, samokontrola) Moralni aspekti ponašanja Dosledno postupanje uprkos preprekama i u skladu sa moralnim principima

Karakter Reguliše ponašanja u odnosu prema: n Sebi - realizam, kritičnost, volja, samopouzdanje, n Drugima - otvorenost, poverenje, altruizam, n Radu - disciplina, odgovornost, aspiracije,

Karakter Razvoj: n učenjem iz socijalnih relacija, na osnovama temperamenta i sposobnosti n Porodični uticaji- demokratičnost, konzistentnost, poverenje, blagostgrubost

SAMOSVEST n Pojam- saznanja o sebi dostupna svesti (svest o sopstvenom doživljavanju) n Olport - merilo našeg postojanja; osnov razumevanja ličnosti n Jaspers- samosvest- mesto gde se sustiču sva doživljavanja u vremenskom toku

IDENTITET n Pojam- jedinstven sklop obeležja ličnosti (svesnih i nesvesnih) n Personalizacija - svest o sopstvenosti doživljaja, subjekat koji doživljava n Jedinstvenost- doživljaj osobenosti, neponovljivosti n Jednostrukost-jedan u trenutku n Kontinuitet- svest o identitetu- ja sam uvek onaj isti n Granice Ja- drugi svest o sebi nasuprot svesti o drugima

INTEGRITET n n n Pojam - integracija subsistema- mehanizam povezanosti Intrasistemska (konzistentnost stavova) Intersistemska (kognitivna, afektivna, bihevioralna) Svaka novina –spoljna i unutrašnja (razvojna) je izazov za integritet Proces objedinjavanja crta i funkcija ličnosti u ponašanju

ZRELOST LIČNOSTI n n n 1. Dostizanje optimalnog nivoa razvoja sposobnosti i funkcija (identitet) 2. Usklađenost u jedinstvenu celinu sposobnosti i funkcija (integritet) 3. Stepen ravnoteže između potencijala ličnosti i zahteva situacije (zrelost) postignuti stepen ravnoteže identiteta i integriteta bitna svojstva (identitet) usklađena (integrisana) sa socijalnim zahtevima

ZRELOST LIČNOSTI Aspekti zrelosti Intelektualna n Socijalna n Emocionalna n Seksualna n Fizička n Indikatori?