KOGNITIVNE TEORIJE n Teorije uenja biheviorizam n Teorije

KOGNITIVNE TEORIJE n. Teorije učenja- biheviorizam n. Teorije informacija- kognicija n. Teorije promene- psihoterapija

Osnovni koncepti n Kognitivni mehanizmi- posreduju između stimulusa i reakcije (emocija i ponašanja) n Teorija informacija- proces: procena značaja (selekcija), n značenje (interpretacija), n vrednovanje (evaluacija) n

Pravci (škole) n n n n George Kelly- Teorija ličnih konstrukata Albert Ellis- Racionalno-emocionalno- bihejvioralna terapija (REBT) Aron Beck- Kognitivna terapija Selidžman- Teorija naučene bespomoćnosti Bandura-Socijalno-kognitivna perspektiva Lazarus- Coping strategije, teorija stresa Grinder i Bandler- NLP- neurolingvističko programiranje Mahoni- tehnike rešavanja problema

Teorija ličnih konstrukata. Džordž Keli (1955) Začetnik konstruktivističke metateorije u psihologiji - paradigma 80 -90 -tih. n “Čovek nije posetilac stvarnosti koji otkriva njene apsolutne i objektivne karakteristike, već je učesnik u interakciji koja oblikuje i njega samog i samu realnost” n Sličnost sa teorijom razvoja saznanja, Pijažeovim konceptom akcionih šema n

Osnovna načela n n n Konstruktivistički alternativizam - kumulativni fragmentalizam -metateorija Sva naša viđenja sveta podložna su promeni i preispitivanju. Događaji nisu nezavisni od posmatrača. “Događaji su podložni onolikom broju konstrukcija koliko vaša domišljatost dopušta. Ne znači da je svaka konstrukcija jednako dobra Konstruišući sadašnje događaje, stvaramo osnov za anticipiranje budućih

Osnovna načela n n n Sržna tendencija- nastojanje da se predviđaju i nadziru događaji “Procesi neke osobe su psihološki kanalisani načinima na koji ta osoba anticipara događaje. ” anticipatorna i delatna svojstva- percepcija (kognicija) i akcija su koimplikativne Konstrukti su mentalne apstrakcije koje omogućavaju razlikovanje među događajima (sličnost dve pojave i istovremeno različitost od treće). Dihotomni oblik sa suprotnim značenjima (dobar-loš) kontrast neizbežan činilac značenja

Model čoveka naučnika n Posmatra, postavlja hipoteze, validira ih i izvodi zaključke, pravi generalizacije za buduća ponašanja. U tom procesu pravi i greške. Način viđenja/konstruisanja događaja uslovljava: n način ponašanja n probleme i konflikte svakodnevnog života n poremećaje

Racionalno-emocionalno- bihevioralna terapija - REBT- A. Elis (1955) ABC model n A-aktivirajući događaj - interpretacija n B-verovanja- evaluacije n C-reakcija- emocije, ponašanje pogrešno je da C automatski sledi iz A n C je (ne)adaptivno zavisno od (i)racionalnih kognicija za koje je vezana reakcija n

Uverenja-B n Uverenja o sebi, drugima ili životu Racionalna: n poželjnost, preferencija; Iracionalna: n apsolutistički zahtev (moram, ne smem) n derivati (užasavanje, ne mogu podneti, globalno vrednovanje, uvek-nikad)

Disputacija iracionalnih uverenja A-B-C-D-E D- (dispute) preispitivanje, rasprava iracionalnih uverenja n da li je moje uverenje u skladu sa realnošću? koji dokazi to podržavaju? n da li je logično da samo zato što ja ne bih voleo da se to desi, to i ne sme da se desi? n koliko mi je korisno da tako mislim? gde će me to uverenje dovesti?

Disputacija derivata n Užasavanje- da li je to stvarno najgore što može da se desi? Zar stvarno nema gorih stvari u životu? Na skali od 1 do 100 užasnih događaja, na kom mestu bi bila ova situacija? n LFT- da li zaista ne mogu to da podnesem? Gde je dokaz da ne mogu. . . n Globalno vrednovanje- da li moj/njegov postupak govori o meni kao celoj osobi? Da li moj neuspeh govori da sam potpuno bezvredna osoba? n Generalizacije- da li je to uvek tako? da li su svi takvi?

Ljudska priroda n Hedonistički ciljevi- ka postizanju zadovoljstva i izbegavanju bola- n kratkoročni i dugoročni hedonizam n Autorefleksivnost- sposobnost da misle o svom mišljenju, osećanjima i ponašanju- svesni postojanja, menjanje i unapređivanja postojanja

Teorija naučene bespomoćnosti. Selidžman J. Rotter - Lokus kontrole n Eksterni i interni lokus kontrole- uticaj na ponašanje, postignuće, emocije M. Seligmen- Naučena bespomoćnost Nekontrolabilni nepovoljni događaji n Percepcija nedostatka kontrole n Generalizacija pasivog ponašanja, bespomoćnost n n eksperimenti sa psima, posmatranje ljudi (logori, posao, zatvor, soc. Institucije) Atribucioni stil - optimizam (nada + funkcionalno ponašanje)- zdravlje, uspeh “najbolje uspeva”, n iluzorni optimizam (“to se meni ne može desiti”) n

Socijalno-kognitivna perspektiva - Albert Bandura Perspektiva kognitivnog i socijalnog učenja n Procesi učenja – uslovi formiranja R (modelovanje, potkrepljenje, uslovljavanje) n Kognitivni procesi -interpretacija stimulusa n Socijalni uticaji- relevantni stimulusi n Interaktivno dejstvo na specifično ponašanje u specifičnoj situaciji

Reciprocitet uticaja interakcionizam S O R 1. Ličnost (O) bira različito okruženje (S) koje oblikuje R n 2. Ličnost (O) interpretira S i način reagovanja (R) n 3. Ličnost (O) pomaže kreiranju situacija (S) na koje reaguje (R) n

Samoefikasnost n procena samoefikasnosti- kritičan kognitivni medijator akcije n samoefikasnost je opažena sposobnost za suočavanje sa specifičnim situacijama. n procena o posedovanju sposobnosti za izvršenje ponašanja koje je pogodno za odredjeni zadatak ili situaciju.

Samoefikasnost Percepcija samoefikasnosti podrazumeva: n koje aktivnosti su neophodne (one aktivnosti za koje misle da nemaju sposobnosti, izbegavaju se) n koliko napora je neophodno uložiti u datu situaciju; n koliko dugo se može izdržati u suočavanju sa teškoćama; n emocionalne reakcije koje osoba anticipira;

Izvori samoefikasnosti n Iskustvo- najuticajniji izvor, izgrađuje verovanje o sopstvenoj efikasnosti. Otporna samoefikasnosti zahteva iskustvo u prevazilaženju teškoća. Lako dolaženje do uspeha- lako obeshrabrivanje pri neuspehu. n Učenje po modelu- kada drugi uspešno ili neuspešno koriste odredjene strategije, osoba počinje da veruje da i ona ima ili nema kapacitete za uspeh.

Izvori samoefikasnosti n Socijalni pritisak i podrška- ako je osoba uveravana od strane drugih da može uspeti, ulaže više napora n Fizička i emocionalna stanja- loše raspoloženje ili manjak snage utiču na opažanje slabih sposobnosti i nisku efikasnost.