HUMANISTIKA PSIHOLOGIJA Trea sila HUMANISTIKA PSIHOLOGIJA Metod fenomenologija

HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA » Treća sila «

HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA Metod- fenomenologija n Lični doživljaj - sebe, drugih, sveta n Metod u drugom planu, relevantnost tema u prvom Teme - suštinska ljudska svojstva n vrednosti, izbori, stvaralaštvo, razvoj unutrašnjih potencijala, samoostvarenje, sloboda, autonomija, odgovornost, Aksiološki stav- humanistički n poverenje u suštinski dobru ljudsku prirodu n čovek je vredan, potencijalno dobar, usmeren ka samorazvoju Preteče- Hornaj, Adler, From Autori- Maslov, Rodžers, Olport

HOLISTIČKO-DINAMSKA PSIHOLOGIJA ABRAHAMA MASLOVA Abraham Maslov (1908 -1970), n n lična biografija potvrda teorijskih postavki samostvaranje i odgovornost- suština humanizma suprotno redukcionizmu i mehanicizmu adaptacija -konstruktivna, kreativna, proaktivna n Kritike drugih teorija ličnosti n Biheviorizam- simplifikacija, generalizacija nalaza sa životinja na ljude n Psihoanaliza- destruktivnost, uticaj prošlosti, generalizacija patologije, n Faktoristi- » prosečan čovek «- konkretan, jedinstven

Ljudska priroda n Čovek-slobodan, svrhovit, aktuelizuje svoje potencijale n Biće svrhe- šta jeste, ali i šta bi mogao biti, šta treba da bude n Celovitost- novo iskustvo reorganizuje celinu, ne dodaje se mehanički n Dinamičan i otvoren sistem- usmeren ka ostvarenju potencijala i celovitosti n Idealni čovek- razvoj humanog u sebi

Osnovni pojmovi n Hijerarhija motiva od primarnih potreba ka višim fiziološke potrebe, sigurnost, ljubav, poštovanje i samoaktualizacija n Samoaktualizacija n ostvarenje svojih pozitivnih potencijala n empirijski opis 43 osobe: kreativnost, samoprihvatanje, humor, neagresivnost, strog izbor bliskih prijatelja, humanističke vrednosti, poštovanje prava drugih, nekonvencionalnost u odnosu na norme, orjentacija na stvarnost, prihvatanje sebe i drugih kakvi jesu, spontanost, samostalnot, privatnost, originalnost, duhovnost, identifikacija sa čovečanstvom, demokratičnost, prevazilaženje okolnosti, stvaralaštvo, itd.

Osnovni pojmovi Vrhunski doživljaji n retki trenuci potpunog sklada, povezanosti sa svetom i unutrašnje harmonije, sveprožimajući, transpersonalni doživljaj Vrednosti n izvori u ljudskoj prirodi- » instiktoidne tendencije «, ne zbog spoljnih pritisaka n samoostvarenje – specifična ljudska vrednost n kultura potkrepljuje biogenetsku osnovu

Osnovni pojmovi B vrednosti- metapotrebe n iz bića, n nehijerarhijske n moguće zamenjivanje- ravnopravne n pravda, lepota, istina, dobrota, savršenstvo, celovitost n nezadovoljenje- patnja, otuđenost, apatija, ravnodušnost, cinizam D vrednosti- osnovne potrebe n iz pomanjkanja, deficita n hijerarhijske n glad, ljubav, sigurnost, itd. n nezadovoljenje- ugroženost

FENOMENOLOŠKA TEORIJA KARLA RODŽERSA Karl Rodžers (1902 -1986) n Humanistička, fenomenološka, aistorijska, Self-psihologija, organizmička, egzistencijalna Fenomenologijan lični doživljaj sveta, testira odnos objektivne realnosti i unutrašnjeg doživljaja- subjektivna uverenost određuje ponašanje, n razumeti osobu = videti svet njenim očima prodreti u njeno fenomenološko polje Aistoričnost- sad i ovde, prošlost u svetlu sadašnje interpretacije Holizam- celovitost

Ljudska priroda n Iz kliničkog iskustva- suprotan zaključak od Frojda n Čovek- socijalizovan, usmeren ka napred, racionalan, realističan n Neprijateljska osećanja postoje, ali je suština ljudske prirode pozitivna n Svest - uravnotežava, procenjuje mogućnosti i ograničenja, bira reakcije, obogaćuje ličnost n Slobodna, neiskrivljena svest- uslov kreativnog, konstruktivnog prilagođavanja n Iskrivljena svest- destruktivnost n Prerađena realnost- selekcija po motivacionom principu, potrebe iskrivljuju opažanje, što proizvodi neprilagođeno ponašanje

Struktura n Organizam n mesto doživljavanja- sve što je potencijalno pristupačno svesnosti- totalitet n Fenomenološko polje n ukupnost doživljavanja- svesno + nesvesni (nesimbolizovani) doživljaji n svest predstavljaju samo simbolizovani doživljaji n subcepcija -reakcija na nesimbolizovano iskustvo n neprilagođeno ponašanje- pogrešno simbolizovan doživljaji

Self - Ja, Samstvo n Self kao objekat- skup stavova, osećanja i znanja o vlastitoj ličnosti- “ko sam ja” n Self kao proces- skup procesa koji usmeravaju ponašanje n Ego - psihoanalitički pojam JA- procesi za komunikaciju sa realnošću n Self - suština identiteta - deo fenomenološkog polja- organizovan pojmovni geštalt, ne nužno svesno opažaji odlika Ja + odnosi Ja i drugi + vrednosti koje su vezane za njih – idiosinkratski karakter n Idealni self- vrednovanje selfa kome se teži + introjekcija vrednosti – društveni karakter

Dinamika n težnja da ostvari, održi i uveća doživljavanje organizma n cilju usmereno ponašanje ka zadovoljenju potreba - kako ih doživljava n Monistička teorija motivacije ka ostvarenju mogućnosti- ostali motivi izvedeni n kreativne aktivnosti- ne redukcija napetosti n Strepnja- nesklad iskustava i opažanja sebe - teži da očuva samopoštovanje odbrane- iskrivljavanje ili negiranje iskustva

Dinamika Nesklad n fenomenološka i spoljna realnost (doživljaj- događaj) n organizam i self (šta jeste i šta misli da jeste) n realni i idealni self (šta jeste i šta bi želeo da bude)

Razvoj n Ka aktualizaciji, idealnom ja- napred ka autonomiji, socijalizaciji n Diferencija i integracija- povezanost u skladnu celinu n Samopoštovanje- stabilizacija ličnog suda o vlastitoj vrednosti n Poštovanje- uslov normalnog razvoja- atmosfera ljubavi i vrednovanja n Ostvarenje težnji - otvorenost, osmišljen život, poverenje, sloboda, stvaralaštvo- nasuprot rigidnosti, sitničavosti, hostilnosti

Razvoj Tri osnovna pozitivna razvojna uslova: n Iskrenost- otvoreno pokazivanje osećanja, odbacivanje maski, samo-otkrivanje n Prihvatanje- bezuslovno, sebe i drugih, sa nedostacima, bez gubitka poštovanja n Empatija- slušanje, razumevanje,

Psihoterapija Ka klijentu usmerena terapija, nedirektivna n jedinstven susret dve osobe, n bezuslovno prihvatanje, bez vrednovanja (savetovanja, moralisanja), n neograničeno prihvatanje osećanja (ograničenje - povreda drugih i sebe), n uvidi, izbori, klijent je sam vodič n empatija n reflektovanje, reformulisanje

Ocena n » Treća sila «- humanistička struja započeta sa Adlerom n Veliki uticaj- terapija, edukacija, vaspitanje, n Procena Selfa Zamerke n precenjivanje svesnog, n nenaučnost, metodska nedokazivost n vlastite vrednosti, ne naučne istine n rizik individualizma n idealizacija ljudske prirode- kapaciteti za zlo

PERSONOLOŠKA TEORIJA GORDONA OLPORTA Gordon Allport (1897 - 1967) prof. psihologije na Harvardu n » Čovek nije ni životinja, ni brojka osim ako tako sami ne želimo da ga vidimo « n Eklektičan, kritičan, originalan

Ljudska priroda n Zaključci na osnovu normalnih, zdravih ljudi- ne pacijenti ili životinje n Biće sa jedinstvenim potencijalom za razvoj n Stvaralaštvo i samoostvarenje- osnovne težnje n Složenost, jedinstvenost n Jedinica proučavanja- crte ličnosti n Cilj - integrator- mobiliše energiju za ponašanje u svakom trenutku n Životni cilj – osnov jedinstva ličnosti

Definicija ličnosti i crta Ličnost n Dinamičko ustrojstvo onih psihofizičkih sistema koji u pojedincu određuju njegovo jedinstveno prilagođavanje sredini (ponašanje i doživljavanje) Crte n Neuropsihička struktura sposobna da draži učini funkcionalno ekvivalentnim i vodi dosledne oblike adaptivnog i stilskog ponašanja n eksplanatorna širina- utiču na sličnost ponašanja u mnogim specifičnim situacijama

Crte- struktura ličnosti Opšte, generalne dispozicije - karakteristične za vrstu, kulturu (kao svi, neki) Kardinalne, lične dispozicije - morfogenetske, individualne, specifične za pojedinca (kao on sam) - glavne za razumevanje pojedinca Centralne, glavne dispozicije - obuhvatne, svaki čin pod njihovim uticajem Sekundarne dispozicije - uže, određuju manji broj specifičnih reakcija

Crte n Integracija- osnov jedinstvenosti; crte dobijaju n n n značenje i nov kvalitet u sklopu ostalih; profil analiza Intenzitet- bipolarne dimenzija Nezavisnost- relativna- u poreklu, ne u ponašanju Doslednost- relativna » Leksička hipoteza « - klasifikacijom 18000 termina, izdvojio 4500 personalnih atributa iz svakodnevnog jezika 4 kategorije termina (Olport i Odbert, 1936) Ø Lični opisi Ø Emocionalna stanja Ø Evaluativni termini Ø Metaforički, dvosmisleni

Crte Proprium n integrativna struktura- određuje individualnost, usmerenost, doslednost Ja ili samstvo n pojam za osobene funkcije ličnosti (telesni identitet, samopštovanje, samosvest, slika o sebi, samostremljenje, kognitivni stil)

Dinamika Crta - motivaciona uloga Cilj - motivaciono dejstvo- planiranje i namera Funkcionalna autonomija motivanovi motivi izrastaju iz prethodnih i funkcionalno se odvajaju

Razvoj Diferencija i integracija n od zadovoljstva ka uspehu n od dužnosti do potrebe za smislom i razumevanjem života, n od pragmatizma ka filozofskoj orijentaciji Integrisana ličnost n raznovrsnost autonomnih interesa n objektivan stav prema sebi n jedinstvena životna filozofija

Ocena Vrednosti n Sistematska klasifikacija crta n Objedinjavanje različitih saznanja n Definicija ličnosti i crta Zamerke n prenaglašavanje jedinstvenosti n eklektičnost