www singidunum ac rs Linost i razvoj linosti

www. singidunum. ac. rs Ličnost i razvoj ličnosti kroz bavljenje fizičkom aktivnošću

CILJEVI ČASA Posle ovog časa svaki student bi trebalo da bude u stanju da samostalno: • definiše pojam ličnosti • razume strukturu, osobine i tipove ličnosti • razume vezu između nasleđa i sredinskih uticaja u razvoju ličnosti • poznaje osnovne teorije ličnosti • poznaje mehanizme uticaja sporta i fizičke aktivnosti na razvoj ličnosti • analizira različite pristupe u edukaciji, treningu i menadžmentu u odnosu na osobine ličnosti

ZAGREVANJE • Ličnost? • Šta? Ko? Zašto? • Koja je razlika između temperamenta i karaktera? • Na šta treba obratiti veću pažnju u sportu i fizičkom vaspitanju i sportskom menadžmentu?

DA SE PODSETIMO • Psihički procesi: kognitivni (intelektualni) – opažanje, učenje, pamćenje i mišljenje (služe saznavanju i razumevanju stvarnosti) emocionalni – vrednosni komentar stvarnosti (da li je nešto lepo, ružno, prijatno, neprijatno. . . ) konativni (motivacioni) – podstiču i daju snagu ili gase procese i ponašanja • Psihičke osobine: relativno trajne odlike ličnosti koje se ispoljavaju u ponašanju (sposobnosti, temperament, stilovi. . . ) • Ponašanje: aktivnost i radnje individue vidljive drugima Između ovih elemenata postoji međusobna povezanost. O psihičkim procesima i osobinama zaključujemo na osnovu ponašanja, dok ponašanje objašnjavamo psihičkim procesima i pojavama. Slika preuzeta sa: http: //psihologija. fon. bg. ac. rs/

PSIHOLOGIJA LIČNOSTI • Proučavanje pojedinih vrsta psihičkih procesa (opažanja, učenja, mišljenja, osećanja, motivacije), sposobnosti i osobina nije dovoljno da bi se razumeo psihički život čoveka u celini. Neophodno je proučavati i njegovo celokupno ponašanje. • Posmatranjem (proučavanjem) ponašanja svakog pojedinca moguće je uočiti doslednost odnosno pravilnost – pojedinac se slično ponaša u sličnim situacijama što nam pomaže da uočimo njihove osobine npr. lenj, vredan, veseo, povučen. . . • Psihologija ličnosti: proučava ponašanje u celini kako bi uočila pravilnosti (ove pravilnosti govore nam o ličnosti). • Kognitivna vs psihologija ličnosti • Socijalna vs psihologija ličnosti • Psihologija ličnosti je grana psihologije koja proučava ličnost i njene varijacije među pojedincima.

LIČNOST* • Integrisano jedinstvo čoveka sa svim njegovim trajnim diferencijalnim karakteristikama (inteligencija, karakter, temperament, konstitucija) i njemu svojstvenim oblicima ponašanja. (Pieron) • Manje više čvrsta i trajna organizacija karaktera, temperamenta, intelekta i fizičke konstitucije pojedinca, pri čemu ličnost određuje čovekovo prilagođavanje sredini. (Ajsenk) • Dinamička organizacija onih psihofizičkih sistema pojedinca koji određuju njemu karakteristično ponašanje i mišljenje. (Olport) • Jedinstvena organizacija osobina koja se formira uzajamnim delovanjem organizma i socijalne sredine i koja određuje opšti, za pojedinca karakterističan način ponašanja (Rot). Prema Ristić 2015. Slika preuzeta sa: https: //www. psychologytoday. com

LIČNOST Ličnost je jedinstvena organizacija osobina koje određuje opšti, za pojedinca karakterističan način ponašanja i koje se formiraju uzajamnim delovanjem jedinke i sredine. 1. Postoje relativno opšte (veliki broj ponašanja i reagovanja u velikom broju situacija mogu se objasniti malim brojem osobina) i relativno trajne (mogu se menjati ali taj proces traje sporo a često i izostaje) osobine ličnosti. 2. Osobine čine organizaciju ili sistem (međusobno su povezane i zavisne, to nije prost skup osobina već one utiču jedna na drugu). 3. Osobine ličnosti čine jedinstvenu organizaciju (na drugačiji način su povezane kod svakog pojedinca). 4. Osobine se formiraju tokom života uticajem sredine na nasledne osnove. 5. Formirana organizacija osobina utiče na ponašanje i doživljaje pojedinca (zbog toga što je organizacija jedinstvena svako ima svoj stil ponašanja). Dok je pod 1. naglasak na osobinama pod 5. naglasak je na organizaciji osobina.

LIČNOST • Da se podsetimo: učenje vs razvoj, nasleđe vs uticaj sredine, veština vs sposobnost, inteligencija vs mišljenje Na formiranje ličnosti utiču: nasleđe, uticaj sredine i aktivnost individue. Iako je organizacija i sklop osobina jedinstvena za svakog pojedinca (prethodni slajd) i tu postoje određene pravilnosti i tipovi koje psihologija ličnosti pokušava da otkrije. Zbog toga postoje tri pristupa u proučavanju ličnosti: univerzalni (osoba koja se proučava je kao i svi drugi ljudi - šta je to zajedničko svima), grupni (osoba koja se proučava je kao neki drugi ljudi - šta je to zajedničko ovoj grupi) i individualni (osoba koja se proučava je jedinstvena i neponovljiva - šta je to što je čini jedinstvenom). Slika preuzeta sa: https: //www. verywellmind. com/

TEORIJE LIČNOSTI Teorije ličnosti pokušavaju da opišu ličnost u odnosu na: 1. STRUKTURU ličnosti – osobine i način njihovog povezivanja (kakav je neko) 2. DINAMIKA ličnosti – psihička energija i njena raspodela (šta dovodi do pokretanja ličnosti na akciju ili promenu, šta pokreće čoveka) 3. RAZVOJ ličnosti – na koji način i pod kojim uticajima se ličnost razvija (zašto smo postali ovakvi) Teorija ličnosti dovodi u međusobnu vezu strukturu, dinamiku i razvoj ličnosti. Slika preuzeta sa: https: //businessjargons. com/

STRUKTURA LIČNOSTI Crte ličnosti su opšte i relativno trajne osobine (slajd 5) - tendencija da se na isti način deluje ne samo u istim situacijama, nego i u situacijama koje se procenjuju kao slične. Doslednost u ponašanju se objašnjava postojanjem crta ličnosti. Veliki broj crta ličnosti se može grupisati u nekoliko kategorija. Razlikuju se 3 vrste crta ili osobina ličnosti: 1. Temperament – na koji način pojedinac nešto radi. 2. Karakter – radi čega neko nešto radi. 3. Sposobnosti – koliko dobro i uspešno neko nešto radi. Celoviti sklopovi crta ličnosti (i pojedinačne osobine i temperament i karakter i sposobnosti) razvrstavaju se u tipove ličnosti.

TEMPERAMENT • Temperament je karakterističan način reagovanja na različite draži i situacije. Koliko se lako, sa kojim intenzitetom i trajanjem javljaju osećanja, ali i brzinu, snagu i trajanje svih aktivnosti pojedinca uopšte. U velikoj meri zavisi od nasleđa (karakteristika vegetativnog sistema). Hipokrat: Kolerički temperament (žuč) Odlikuju ga jaka osećanja, lako rešavanje na akciju i često uzbuđenje. Reakcije su nagle i jake. Karakteristična raspoloženja su ljutnja i bes. Manifestacije karaktera su izrazite. Sangvinični temperament (krv) Odlikuje ga brzo reagovanje osećanjima koja nisu jaka i ne traju dugo. Karakteristična su vedra raspoloženja. Manifestacije karaktera su izrazite. Melanholični temperament (crna žuč) Retko reaguje, ali kada reaguje to čini intenzivnim osećanjima koja dugo traju. Karakteristična raspoloženja su tuga i zabrinutost. Manifestacije karaktera su umanjene. Flegmatični temperament (sluz) Reaguje ređe, reakcije su spore i slabe. Karakteristična raspoloženja su smirenost i staloženost. Manifestacije karaktera su odsutne.

HIPOKRATOVA TIPOLOGIJA V v PNE brzo reagovanje, razdražljiv, aktivan Kolerik (žuč) Sangvinik (krv) slabo reag, prijatan, pristupačan jako reagovanje, neprijatan, povučen Melanholik (crna žuč) Slika preuzeta iz Ristić 2015. sporo reagovanje, miran, neaktivan Flegmatik (sluz)

KARAKTER • Voljna komponenta ličnosti. Ova komponenta ličnosti ima i svoju moralnu odnosno etičku stranu, pa se ponašanja ličnosti s obzirom na motive ocenjuju kao društveno prihvatljiva, poželjna ili nepoželjna. Karakterne osobine su one crte ličnosti kojima se izražavaju istovremeno i voljne osobine i ostvarenje moralnih principa. Pod karakterom podrazumeva se sistem karakternih osobina kojima se označava postojanost aktivnosti u ostvarivanju prihvatljivih ili neprihvatljivih ciljeva. Za razliku od temperamenta, karakter se uglavnom stiče. • Karakterne crte: 1. Opšte karakterne crte (odlučnost, doslednost, hrabrost) 2. Odnos prema drugim ljudima (humanost, nesebičnost, tolerantnost) 3. Odnos prema radu (marljivost, odgovornost, savesnost) 4. Odnosu osobe prema samom sebi (skromnost, promišljenost, samokritičnost)

VILIJAM ŠELDON – TELESNI TIPOVI ENDOMORFIJA – digestivni trakt - relaksacija - ljubav prema udobnosti - sporo reagovanje - ljubav prema jelu - druželjubivost, ljubaznost - popustljivost - dubok san - kad je u nevolji traži druge ljude MEZOMORFIJA – muskulatura - osećaj samopotvrđenosti - želja za fizičkim pustolovinama - energičnost - potreba za fizičkim kretanjem, rizikom - težnja za dominacijom, srećom - neposrednost - hrabrost - potreba za akcijom kada je u nevolji EKTOMORFIJA – mozak - odmerenost u držanju i pokretu - brzo reagovanje - napregnutost - ćutljivost, inhibiranost - malo spavanja - introvertnost u mišljenju - potreba za samoćom kad je u nevolji Slika preuzeta sa: https: //mypullzone-fitnessworld 1. netdna-ssl. com/wp-content/uploads/2014/02/Adult-Fitness-endomorph-mesomorphectomorph-body-types. jpg

VILIJAM ŠELDON – TELESNI TIPOVI Šeldon je procenjivao stepen prisustva telesnog tipa na skali od 1 do 7, gde je 1 minimum, a 7 je maksimum. Tako je ekstremni endomorf označen sa 711, ekstremi mezomorf 171 a ekstremni ektomorf 117. Ovo je naravno teorijska mogućnost, realni ljudi su uvek mešavina ovih ekstremnih varijanti. Slika preuzet. E sa: https: //fitnesswithnicholas. files. wordpress. com/2010/12/famous 24. jpg, https: //www. brianmac. co. uk/pictures/body%20 type/somato. jpg, https: //www. brianmac. co. uk/pictures/body%20 type/somato. jpg

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI 3 nivoa ljudskog psihičkog života: Svesno – misli, doživljaji i osećaji kojih smo trenutno svesni Predsvesno –informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja, sećanja Nesvesno – najveći deo uma, pre svega instinkti i nagoni, uključuje neprihvatljive seksualne i agresivne nagone, misli, osećanja i sećanja kojih nismo svesni, • • Naglašavao je ulogu nesvesnog kao glavnog pokretača (ukazivanje na značaj nesvesne motivacije) – dinamika ličnosti je u mnogome nesvesna dinamika. Psihički determinizam: sve što uradimo, kažemo, mislimo, opažamo. . . nije slučajno već za to postoji svesni ili nesvesni razlog. Ako otkrijemo nesvesne sadržaje možemo objasniti ponašanje. Slika preuzeta iz Ristić 2015.

FROJDOVA TEORIJA LIČNOSTI 3 dela ličnosti: ID – rezervoar psihičke energije, biološki , instinktivni, nasleđeni deo ličnosti koji se ne razvija, vođen principom zadovoljstva (zadovoljenje svih želja sada i odmah), ne uzima u obzir logička i spoljna pravila, ne razlikuje realno od fantazije SUPER EGO – moralni deo ličnosti, sadrži principe i ideale kako se treba ponašati i čemu stremiti, šta se sme a šta ne sme, izlazi iz ega i nema sopstvenu energiju, razvija se preko pravila ponašanja koja dobijamo od roditelja, roditeljska pravila postaju pravila samoregulacije (nagrada- ponos i kazna-griža savesti) EGO – balansira između super ega i ida, razvija se iz ida i iz njega crpi energiju, cilj mu je zadovoljenje zahteva ida koje stavlja u realne okvire (npr. odlaganje ili pomeranje zadovoljstva) i probleme rešava logički. EROS I TANATOS – dva osnovna instinkta koji motivišu ponašanje Slika preuzeta iz Ristić 2015.

FAKTORSKE TEORIJE LIČNOSTI • • • Faktorska analiza je statistički postupak kojim se otkriva povezanost između većeg broja varijabli koja se može objasniti nekom latentnom varijablom (faktorom). Npr. pojedinačne maksimalne težine koje se mogu podići nekom tehnikom dizanja tereta mogu se objasniti latentnom varijablom (faktorom) snage određene grupe mišića. Ove pojedinačne snage grupa mišića mogu se dalje objasniti faktorom opšte fizičke snage. Katel: 16 faktora (toplina, rezonovanje, emocionalna stabilnost, dominacija, živahnost, svest o pravilima, socijalna odvažnost, osetljivost, opreznost, apstraktnost, privatnost, bojažljivost, otvorenost za promene, samodovoljnost, perfekcionizam, napetost). Ajzenk: odmak od čiste deskripcije i pokušaj da se nađu neurofiziološke (nasledne) osnove. 3 široke dimenzije: neuroticizam (ekscitabilnost autonomnog nervnog sistema) emotivna stabilnost, ekstraverzija - introverzija (dominacija ekscitacije/inhibicije korteksa), psihoticizam (briga za druge, saosećajnost, agresivnost, humanost, drskost, okrutnost). BIG 5: bazična struktura ličnosti može se opisati pomoću pet širokih domena (dimenzija): neuroticizam, ekstraverzija, otvorenost prema iskustvu, ugodnost, savesnost

BIG 5 I II IV V Neuroticizam Ekstraverzija Otvorenost Saradljivost Savesnost anksioznost toplina fantazija poverenje kompetencija hostilnost druželjubiv. estetika iskrenost red depresivnost asertivnost osećanja altruizam dužnost soc. nelagod. aktivitet akcija popustljivost impulsivnost potraga za uzbuđ. ideje skromnost vulnerabil. poz. emocije vrednosti Opšta tendencija da se dožive negativni afekti Društvenost i aktivnost Tabelarni prikaz preuzet iz Ristić 2015. Radoznalost, otvorenost, fleksibilnost blaga narav Kapacitet za formiranje bliskih, iskrenih odnosa postignuće samodisciplina promišljenost Sposobnost samokontrole i discipl. stremljenja ciljevima

CRTE LIČNOSTI I SPORT* • Šur (1977): sportisti su više samostalni i objektivni, a manje zabrinuti (anksiozni) od ne-sportista. Postoje razlike i između individualnih i timskih sportova. Učesnici timskih sportova su više ekstrovertni i anksiozni. • Ajzenk (1982): ljudi koji imaju veliki skor na ekstroverziji i psihoticizmu češće se odlučuju za sport. • Mek. Kelvi (2003): sportisti imaju manji skor na neuroticizmu (emotivno su stabilniji). • Da li određeni tip ličnosti upražnjava sport i fizičku aktivnost ili sport i fizička aktivnost oblikuju ličnost na određeni način? • Iako neke studije pokazuju da sport može uticati na smanjenje neuroticizma, ipak su i neuroticizam i ekstraverzija prilično stabilni (ne menjaju se mnogo) tokom života. Prema Jarvis 2006.

RAZVOJ LIČNOSTI I SPORT • Da se podsetimo: socijalno učenje – učenje po modelu • Agresvino ponašanje u sportu? Vrhunski sportisti kao modeli? • Uloga nastavnika i trenera u izgradnji ljubavi prema fizičkom vežbanju i sportu. • Izgradnja volje i karaktera. • Uloga sporta i fizičke aktivnosti u socijalizaciji dece. Kooperacija vs kompeticija • Ova uloga je drugačija u različitim kulturama (npr. Islam, Japan). • Sport ne mora nužno da utiče pozitivno na ličnost! Ovde je odgovornost trenera i nastavnika posebno velika. • Frojdova teorija i sport: nesvesna motivacija, sublimacija (pomeranje zadovoljenja nedozvoljenih želja), narcizam?

REZIME • • Ličnost Struktura, dinamika, razvoj Crte, temperament, karakter Psihodinamske teorije (Frojd), faktorske teorije ličnosti • Spor i ličnost

Korišćena literatura • • • Havelka N. i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Visoka sportska i zdravstvena škola. Hol K. I Lindzi G. (1998). Teorije ličnosti. Plato Jarvis M. (2006). Sport Psychology: A Student's Handbook. Routlage. http: //memberfiles. freewebs. com/37/84/82578437/documents/1841695815. pdf Lazarević Lj. (2009). Psihološke osnove fizičke kulture. Visoka sportska i zdravstvena škola. Radonjić S. (1994). Uvod u psihologiju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Ristić I. (2015). Psihologija 3 reeder. http: //fdu-psihologija. blogspot. rs/2013/04/psihologija-3 teorije-licnosti-i. html

www. singidunum. ac. rs Hvala na pažnji!