OPTA PSIHOLOGIJA III PSIHOLOKE KOLE I PRAVCI Klasina

OPŠTA PSIHOLOGIJA III

PSIHOLOŠKE ŠKOLE I PRAVCI

Klasična psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda

• Sigmund Frojd - jedna od najuticajnijih figura 20. veka • Figura briljantnog uma koji je svojim kontraverznim idejama šokirao čovečanstvo, ali ostavio i neizbrisiv trag u našoj kulturi i otvorio kapije do, do tada neistraženih, odaja ljudske psihe • Sigmund Frojd je izmenio način na koji razmišljamo o sebi

Klasična psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda • Sigmund Freud (1856 -1939) § Najstariji od osmoro dece, veći deo života proveo u Beču § Lekar i psiholog - započeo karijeru sa istraživanjima u području neurofiziologije § Bio je majčin ljubimac § ”Čovek koji je bespogovorno bio majčin ljubimac, ceo život zadržava osećanje da je osvajač, osećanje uverenosti u uspeh koje često dovodi do pravog uspeha. ” (Jones, 1953). § Govorio je francuski, engleski, italijanski i španski jezik i proučavao dela Hegela, Ničea, Šekspira i Kanta.

§ Frojd je svoju teoriju zasnovao na posmatranjima svojih pacijenta, kao i na samoanalizi § Rani uticaj na njega izvršio je Jozef Brojer (Josef Breuer), lekar veoma uvažen u Beču § Začetak psihoanalize – saradnja sa Brojerom na istraživanju histerije ( pacijentkinja Ana O)

§ Brojer se koristio hipnozom kao tehnikom lečenja, što je usvojio i Frojd, ali je uskoro razvio sopstvenu ”tehniku slobodnih asocija”, kako bi pomogao pacijentima da otkriju zaboravljena sećanja § Oni bi spontano iskazivali svoje necenzurisane misli i osećanja. Iz tih ”slobodnih asocija”, nit koja vodi do ključnih, davno zaboravljenih uspomena bila bi otkrivena

• Godine 1900, Frojd je objavio knjigu “Tumačenje snova” • Smatrao je da snovi simbolički reflektuju nesvesne želje. ”Tumačenje snova je kraljevski put ka spoznaji nesvesnih aktivnosti mozga”, kaže on • Godine 1904, Frojd je objavio delo koje će postati njegova najpopularnija knjiga, “Psihopatologija svakodnevnog života”, gde opisuje kako se nesvesna osećanja i želje često reflektuju u lapsusima ili greškama

• Kako je teorija jačala i stasavala, Frojd je pridobijao mnoge istomišljenike i sledbenike • Nakon njegove smrti, mnogi psiholozi, poznatiji kao “Neofrojdijanci” su izučavali i revidirali njegovu teoriju.

Klasična psihoanalitička teorija ličnosti Sigmunda Frojda § Društveni kontekst u kom je živeo - Viktorijansko doba: § Seksualnost kao tabu § Preovladjujući stav – racionalnost i samokontrola nas razlikuju od životinja U maju 1933. godine Frojdove knjige su spaljivane sa ostalim knjigama u Berlinu, kada je Adolf Hitler preuzeo vlast u Nemačkoj. Pet godina kasnije, nacisti su preuzeli kontrolu nad Austrijom; Frojd se, teška srca, seli u Englesku Manje od godinu dana kasnije, rak vilice se vratio; umro je u Londonu, 23. septembra 1939, u 83. godini.

Freudov psihoanalitički pristup • Psihoanalitička teorija je vrlo sveobuhvatna: – Teorija o ljudskoj prirodi – Model razvoja ličnosti – Metoda psihoterapije • Identifikovao je dinamičke faktore koji motivišu ponašanje • Naglašavao ulogu nesvesnog • Razvio prvi psihoterapijski metod

Osnovne pretpostavke psihoanalitičkog pristupa • Šta nas motiviše, pokreće na neku aktivnost? • Freudov odgovor: u svakom od nas je izvor energije: psihička energija koja motiviše ponašanje • Promene u ličnosti zbivaju se kao posledica preusmeravanja psihičke energije osobe

Elementi psihoanalitičkog pristupa § Osnovni instinkti koji nas pokreću - libido i thanatos § Nesvesna motivacija § Psihički determinizam

Osnovni instinkti: Šta nas pokreće? • Instinkti su glavni izvor psihičke energije, oni pokreću psihički sistem • Freudova teorija instikata pod uticajem Darwinove evolucijske teorije Dva osnovna instinkta: 1. Libido (eros) – seksualna energija, instinkt života osigurava preživljavanje pojedinca i ljudske rase Orijentisan prema rastu, razvoju i kreativnosti Funkcioniše na temelju principa zadovoljstva – cilj je osigurati zadovoljstvo i izbeći neprijatnost

Osnovni instinkti: Šta nas pokreće? 2. Thanatos – instinkt smrti § odgovoran za agresivne porive prema sebi i drugima, § poriv prema smrti, povređivanju sebe i drugih, razaranju § Seksualna energija i agresivni porivi vrlo snažno određuju ponašanje ljudi § Npr. silovanje je Freud smatrao ekstremnim iskazom instinkta smrti na način koji uključuje i seksualnu energiju

• Psihoanaliza je teorija ličnosti koja ističe uticaj nesvesnih determinanti ponašanja, seksualne i agresivne nagone i trajne efekte iskustava iz ranog detinjstva na kasniji razvoj ličnosti • Frojd je video ličnost i ponašanje kao rezultat stalnog uzajamnog uticaja između suprotstavljenih psiholoških sila • Te psihološke sile deluju na tri nivoa svesti: svesno, podsvesno i nesvesno

• Frojd je verovao da nesvesno takođe može biti otkriveno u nehotičnim radnjama, kao što su nesreće, greške, pojedini događaji ili zaboravljanje, jezički lapsus – koji se često zajednički nazivaju “Frojdijanske omaške” • Za Frojda, naizgled slučajne ili nenamerne radnje nisu uopšte slučajne, već su određene nesvesnim motivima

Nesvesna motivacija: ponekad ne znamo zašto činimo to što činimo § Ljudski um sastoji se od tri nivoa (santa leda): 1. Svesno – sadrži misli, doživljaje i osećanja kojih smo trenutno svesni 2. Predsvesno – sadrži informacije kojih trenutno nismo svesni, ali ih lako možemo dozvati u svest – znanja, sećanja 3. Nesvesno – najveći deo uma koji sadrži misli, osećanja i sećanja kojih nismo svesni – uključuje neprihvatljive seksualne i agresivne porive, misli i osećanja

Psihički determinizam: Ništa se ne događa slučajno – Freud – postoji razlog za svaki naš postupak, misao i osećanje – Sve što činimo, kažemo, mislimo, izraz je našeg uma – svesnog, predsvesnog ili nesvesnog – Razlozi za naše ponašanje mogu se otkriti ako otkrijemo sadržaj nesvesnog – Većina simptoma duševnih bolesti uzrokovana je nesvesnom motivacijom – Da bi se izlečili simptomi, treba otkriti njihov uzrok u nesvesnom

Vrste jezičkih omaški 1. Govorna omaška- npr. lekar koji pregleda privlačnu pacijentkinju kaže joj: ” Da li smo se mi verili “ (umesto “merili”) 2. Omaška u čitanju- npr. Frojd opisuje čoveka koji je lutao nepoznatim gradom i osetio hitnu potrebu za urinacijom. Ugledao je tablu sa koje je pročitao “klosethaus” iako je tamo pisalo “korsethaus” 3. Omaška u pisanju-Frojd navodi primer muža koji piše ženi da krenu na putovanje brodom Luzitanija iako se brod zove Mauritanija

Struktura ličnosti • Psihoanalitička teorija ličnosti objašnjava kako se ljudi nose sa svojim seksualnim i agresivnim instinktima unutar granica koje nameće civilizacija • Um kao hidraulički sistem – jedan deo stvara porive, drugi je “glas” društva i njegovih očekivanja, a treći deo pokušava zadovoljiti potrebe u okvirima realnih društvenih ograničenja • Tri osnovna dela ličnosti: – Id (iracionalni deo) – Ego (racionalni deo) – Superego (moralni deo)

Struktura ličnosti ID – zahtevno dete – Najprimitivniji deo uma, izvor svih poriva/instikata i potreba – Vođen principom zadovoljstva – želja za zadovoljenjem svih potreba bez odlaganja – Funkcioniše bez logičkih pravila, ne uzima u obzir realitet

Struktura ličnosti EGO – saobraćajni policajac – Vođen principom realiteta - stavlja id u okvire stvarnosti – Rešava probleme logičkim razmišljanjem – planiranjem i smišljenim delovanjem

SUPEREGO – sudija Internalizuje vrednosti, norme i moral društva – Nameće poštovanje normi izazivanjem osećaja krivice – Kao unutrašnja reprezentacija roditeljskih i društvenih vrednosti, superego ocenjuje prihvatljivost ponašanja i misli, onda ih odobrava i osuđuje – Superego predstavlja našu savest –

Razvoj ličnosti: faze psihoseksualnog razvoja • Svi ljudi prolaze kroz isti sled razvojnih faza • U svakoj od prve tri faze deca moraju razrešiti specifičan konflikt koji se odnosi na način postizanja seksualnog zadovoljstva • Ako dete ne razreši uspešno taj konflikt, može ostati fiksirano na toj fazi • Prelazak u višu fazu označava zreliji način postizanja seksualnog zadovoljstva

Faze psihoseksualnog razvoja 1. Oralna faza (rođenje – 18 m) – – Glavni izvor zadovoljstva su usta, usne i jezik Glavni izvor konflikta – odvikavanje od sisanja 2. Analna faza (18 m. – 3 godine) § Glavni izvor zadovoljstva vezan je uz izlučivanje, odnosno zadržavanje stolice – Glavni izvor konflikta – detetova sposobnost da stekne samokontrolu

Faze psihoseksualnog razvoja 3. Falusna faza (3 -5 godina) Dete otkrije da ima (ili nema) penis – Seksualna želja usmerava se prema roditelju suprotnog pola – Edipov i Elektrin konflikt – želja za posedovanjem roditelja suprotnog pola i eliminacijom roditelja istog pola – Razrešava se identifikacijom s roditeljem istog pola (npr. ako dečak ne može imati majku samo za sebe, identifikovati će se sa svojim ocem koji je ima) –

Faze psihoseksualnog razvoja 4. Faza latencije (6 god – pubertet) – Nema značajnih promena u razvoju ličnosti – Dete usmereno na sticanje znanja i veština koje će mu trebati u odrasloj dobi 5. Genitalna faza (od puberteta nadalje) – Libido se fokusira na genitalno područje – Nema specifičnog konflikta

Razvoj ličnosti • Oralna faza – Vezana uz kasnije nepoverenje i strah od odbacivanja • Analna faza – Vezana uz kasniji problem lične moći, preteranu urednost, sitničavost • Falusna faza – Povezana s kasnijim stavovima u području seksualnosti • Faza latencije – Doba socijalizacije • Genitalna faza – Seksualna energija investirana je u svakodnevni život

Odbrambeni mehanizmi • Teskoba – signalizira da nešto nije u redu i da nešto treba učiniti • Signalizira da je ego ugrožen događajima iz stvarnosti, impulsima iz id-a, ili preteranom kontrolom superega • Funkcija ega je da se nosi s pretnjama i odupre opasnostima, čime će redukovati anksioznost • Ego to postiže upotrebom odbrambenih mehanizama

Obrambeni mehanizmi • • Potiskivanje/represija Reakciona formacija Poricanje/negiranje Identifikacija Kompenzacija Sublimacija Regresija Racionalizacija

ODBRAMBENI MEHANIZMI • RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka neuspeha, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi: sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije • -”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se i potcenjuje • “slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja kao veliki i značajan

IDENTIFIKACIJA • Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd • - navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima

REPRESIJA • Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti • Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo

REGRESIJA • Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst

KOMPENZACIJA • Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti • Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u oblasti u kojoj postoji hendikep • Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko govorništvo

SUBLIMACIJA • Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat • Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne prirode

NEGIRANJE/PORICANJE • Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti • Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine • Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u njegovu korist

REAKCIONA FORMACIJA • Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost • Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj • Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se pretvaraju u preterane moraliste - čistunce

• Osnovne funkcije mehanizama odbrane su: • Da što je moguće više smanje anksioznost, osećanja zabrinutosti, straha, neprijatnosti • Da zaštite ličnost od naglog preplavljivanja emocijama i neprijatnim sadržajima • Da omoguće i podrže zadržavanje neprijatnih sadržaja van svesti

Zašto je psihoanaliza važna? • Prva teorija ličnosti, prva celovita teorija, prva psihoterapija - i danas uticajan pravac psihoterapije • Mnoge ideje – npr. pojam nesvesnog i pojam odbrambenih mehanizama – i danas predmet interesa istraživača u području ličnosti • Uticaj na popularnu kulturu i danas je veliki – objašnjenja ponašanja i pojmovi iz Freudove teorije svakodnevno se koriste

Ali… • teorija se temelji na vrlo malom broju slučajeva • danas ima uglavnom istorijsku vrednost • ne igra veliku ulogu u savremenom proučavanju ličnosti

Frojdov kauč

ANALITIČKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA

ANALITIČKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA • Jedan od najneobičnijih ličnosti u istoriji psihologije • Rođen 1875 godine u Švajcarskoj, bio asistent čuvenog psihijatra Blojlera, bio sledbenik Frojda, potom se razišao sa njim • U njegovom učenju prepliću se psihološki, antropološki, filozofski problemi, religija, mitologija

ANALITIČKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA • Jung: kumulativna iskustva drugih, ranijih naraštaja koja dosežu u davnu prošlost ljudske vrste, razvijaju i oblikuju ljude u njihov sadašnji oblik • Ljudi su rođeni sa mnogim predispozicijama koje su im preneli njihovi preci • Izvor podataka: snovi, vizije, simptomi neurotičara, halucinacije, doživljaji psihotičara itd.

ANALITIČKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA Struktura ličnosti ili psihe Psihe se sastoji od nekoliko diferenciranih sistema: • ja, • lično nesvesno i njegovi kompleksi, • kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, • persona, • animus i • senka

Kolektivno nesvesno - transpersonalni latentni tragovi nasleđenih sećanja prethodnih generacija, nataložena iskustva, mudrost nesvesnog- energetski potencijal

Arhetip- univerzalni oblik emocionalno važnih ideja - simboli - mitovi, religije, umetnost, kolektivno stvaralaštvo. Univerzalni za sva društva, ne zavise od sredine • Arhetip: opštečovečanski tip reakcije ljudske psihe, koja preko simbola koji imaju snažan energetski potencijal prenose pojedinačnom čoveku i čovečanstvu neka duboka sećanja čitavog ljudskog roda, nataložena u dubinama kolektivnog nesvesnog

• Arhetip: • Svet u koji je dete došlo rođenjem već se nalazi kao potencijalna slika u njemu • Kada dete vidi svoju majku, ono već prethodno ima „sliku majke“ u kolektivnom nesvesnom koje je nasledilo od predaka

• Persona – maska koju osoba prihvata kao odgovor na zahteve društva • Anima i Animus- muški i ženski princip kod oba pola, nasleđena iskustva sa suprotnim polom razumevanje i izbor partnera (majka, zavodnica) • Senka - animalna strana ljudske prirode, instiktivni deo

• Nesvesno – odstupanje od klasičnog psihoanalitičkog shvatanja: -sadržaji koji su nekad bili u svesnom, ali su izgubili intenzitet, -raniji sadržaji svesti koji su zbog sukoba sa moralnim normama dospeli u nesvesno, -sadržaji koji su putem subliminalne percepcije dospeli u nesvesno, a da ranije nisu bili u svesnom

ANALITIČKA PSIHOLOGIJA KARLA GUSTAVA JUNGA • Libido je za Junga duševna energija, a ne sinonim za polni nagon • Psiha ima svojstvo da se raščlanjava u delove – shizofreni raspad ličnosti, histerična udvajanja ličnosti i sl. ali ona teži i ka celini i jedinstvu

OCENA • Nema žučne protivnike ni kritičare, ali ni brojne sledbenike - originalan i usamljen Vrednosti • Plodna i uticajna u psihologiji, ali i umetnosti • Najsloženije analize ličnosti (intelektualaca) • Otvorio mnoštvo pojmovnih pogleda na psihu • Test asocija • Tipovi introvertni - ekstravertni

OCENA Kritike • Kolektivno nesvesno - nasleđivanje stečenog iskustva • Unošenje alhemije, religije, mitologije u službi dokaza • Teško metodološki dokazati

Humanistički pristup Abraham Maslow i Carl Rogers

Humanistički pristup Abraham Maslow i Carl Rogers Osnovne postavke humanističke psihologije: • Vera u slobodnu volju (suprotno psihoanalitičkom determinizmu) • Ljudi su u osnovi dobri • Svaka osoba je jedinstvena i ima potencijal za lični razvoj • Naglasak je na ličnoj odgovornosti • Svaka osoba ima potrebu za samoostvarenjem ili samoaktualizacijom (self-actualization) • Holistički pristup – istražuju celokupnu osobu

Maslow: Samoostvarenje/samoaktualizacija • Središnji pojam – samoaktualizacija • Ideal ljudskog razvoja – potencijali koji su potpuno ostvareni • Proučavao samoostvarene osobe (svega oko 1% u populaciji)

Maslow: obeležja samoostvarene ličnosti • Prihvatanje sebe, drugih i prirode – prihvataju i sebe i druge onakvima kakvi jesu, nemaju potrebu pretvarati se, “ostavljati utisak” • Spontanost, jednostavnost i prirodnost nekonvencionalnom – skloni – prihvataju pravila u onome što im nije važno – kad se radi o onome što im je važno, ponašaju se prema sopstvenom uverenju • Autonomija – ne zavise od mišljenja i naklonosti drugih, imaju sopstvene kriterijume zadovoljstva, važno im je sopstveno napredovanje i razvoj

Maslow: obeležja samoostvarene ličnosti • Odnosi s drugima – dublja i čvršća prijateljstva, ali s malo ljudi – prijateljstva traže vremena • Razlikovanje dobra i zla – vrlo jasno razlikuju šta je dobro, a šta loše u svakoj prilici • Humor - spontan i specifičan za situaciju – nisu skloni šalama na tuđi račun, izrugivanju • Stvaralaštvo – spontanost i fleksibilnost, otvorenost, “dečija” radoznalost

Maslow: tipovi ljudskih potreba • Tri tipa potreba: 1. Osnovne potrebe 2. Potrebe za znanjem i spoznajom 3. Estetske potrebe

Maslow: Hijerarhija osnovnih potreba Potrebe za samoostvarenjem Potrebe za poštovanjem Potrebe za ljubavlju i pripadanjem Potrebe za sigurnošću Fiziološke potrebe – najniži nivo Potrebe nižeg nivoa moraju biti zadovoljene pre nego što pređemo na potrebe višeg nivoa!

Fiziološke potrebe i potrebe za sigurnošću • Fiziološke potrebe -za hranom, vodom, vazduhom – najsnažnije potrebe, omogućavaju preživljavanje • Uloga civilizacije - omogućiti zadovoljenje tih potreba kako bi se pojedinac mogao usmeriti na potrebe višeg reda • Nakon što su zadovoljene fiziološke potrebe, na redu su potrebe za sigurnošću • Potrebe za sigurnošću, redom, zaštitom • Najjasnije se vide kod dece

Potrebe za ljubavlju i pripadanjem • Potreba da se daje i prima ljubav • Potreba za – druženjem – prijateljstvom – podrškom porodice – bliskim odnosima – pripadanjem grupi • Problemi u zadovoljavanju ovih potreba u osnovi su mnogih mentalnih bolesti, npr. depresije

Potrebe za poštovanjem • Potreba osobe da joj drugi iskazuju poštovanje i da je cene • Poštovanje dobijeno od drugih se internalizuje - samopoštovanje • Potreba zadovoljena kad osoba doživi: – uspeh i postignuće – osećaj vlastite kompetentnosti – osećaj samopouzdanja – osećaj autonomije

Potrebe za samoostvarenjemsamoaktualizacijom • Osoba mora ostvariti, iskazati sopstvene unutrašnje potencijale • Motivacija za lični rast i razvoj • Ciljevi potrebe za samoostvarenjem –univerzalne vrednosti kao što su istina, lepota, pravda • Većina drugih teoretičara to ne doživljava kao potrebu

Potrebe za znanjem i spoznajom i estetske potrebe • Znatno manje su razrađene i manje uticajne od hijerarhije osnovnih potreba Potrebe za znanjem i spoznajom • Ljudi žele saznati, naučiti i razumeti zbog znanja i spoznaje same, a ne samo da bi zadovoljili neke potrebe • Intrinzična motivacija – nešto želim da naučim jer me to zanima! Estetske potrebe • Potrebe za redom, simetrijom, dovršenošću • Univerzalne potrebe, postoje u svim kulturama • Odnos s drugim potrebama nije jasan

Carl Rogers • “U psihološkoj klimi koja podržava rast i lični izbor nikad nisam sreo osobu koja bi odabrala put okrutnosti ili destrukcije…uticaji kulture najvažniji su faktor zla u našem ponašanju. ” • Ljudska je priroda u osnovi dobra • Ljudi se razvijaju na pozitivan način i ostvaruju svoje potencijale ako ih spoljašnje okolnosti u tome ne spreče – samoostvarenje • Ostvarenje sopstvenih potencijala je prirodna težnja svih živih bića

Rogersov pristup Fenomenološki pristup • Rogers smatrao da svaka osoba doživljava svet na svoj jedinstveni način • Potrebno je uživeti se u subjektivnu stvarnost svakog pojedinca da bi se razvilo empatičko razumevanje • sva deca su rođena sa potrebom za bezuslovnim pozitivnim prihvatanjem, ali: – Roditelji i društvo u celini postavljaju uslove za pozitivno prihvatanje - to je uslovljeno pozitivno prihvatanje

Rogersov pristup • Npr. uslovi pozitivnog prihvatanja: “dobićeš sladoled samo ako …”, • “ako budeš dobar moći ćeš ići napolje sa prijateljima…” • budući da imamo snažnu potrebu za pozitivnim prihvatanjem, prilagođavamo se zahtevima okoline čak i kad su oni u suprotnosti s našom težnjom ka samoostvarenju • uslovno pozitivno prihvatanje dovodi do uslovljenog samopoštovanja – sebe cenimo i poštujemo samo ako zadovoljavamo standarde okoline (šta će drugi reći…), a ne sopstvenu težnju ka samoostvarenju

Rogersov pristup • Ključni strukturalni pojam ličnosti – self (ja, samstvo) • Self je ključni deo identiteta i osnova strukture ličnosti • Ukupnost doživljavanja čini fenomenalno ili pojavno polje • Način na koji čovek doživljava realnost –subjektivna realnost je osnovni pokretač ponašanja, a ne realnost po sebi • Svest nije odraz spoljašnje realnosti, već „prerađena realnost“

Rogersov pristup • Self čine „organizovani, dosledni pojmovi geštalt sastavljeni od opažaja odlika „Ja“ ili „mene“ i drugih, kao i raznih vidova života, zajedno sa vrednostima koje se pridaju ovim opažanjima“ • Za normalan razvoj deteta neophodno je da roditelji od najranijeg perioda poštuju detetovu ličnost

Stvarno i idealno ja stvarni self i idealni self • Ono “ja” koje dobija bezuslovno prihvatanje i koje teži samoostvarenju – stvarno ja – “ja jesam” • Ono “ja” koje uslovljava okolina, koje dobija samo uslovljeno prihvatanje i koje odgovara na standarde društva – idealno ja – “ja bih trebao/la biti” • Raskorak između realnog i idealnog ja – anksioznost – nismo u skladu sa samima sobom, prepreke na putu ka samoostvarenju

Potpuno ostvarena osoba • Kao i Maslow, i Rogers je opisao osobu koja je potpuno ostvarila svoje potencijale Obeležja: 1. Otvorenost ka iskustvu – prihvatanje realiteta, sopstvenih iskustava i osećajnja 2. Egzistencijalno življenje - življenje ovde i sada 3. Iskustvo slobode –potpuno ostvarena osoba prihvata slobodu izbora i odgovornost za vlastite izbore 4. ponašati se u skladu sa svojim stvarnim ja - činiti ono što osećamo da je ispravno i spontano 5. Kreativnost – ako se osećamo slobodni i odgovorni, bićemo kreativni u svemu što radimo

VEŽBA

1. Razmislite o svojim potrebama, onome što vas vodi i zadovoljava u životu 2. U skladu sa tim, razmislite šta bi za vas značio termin samoostvarena osoba – kakvi biste vi to trebali da budete i šta da postanete da biste mogli reći sebi „ja sam se samoostvario/la, realizovao/la sam sve svoje potencijale”

VEŽBA PRIMERIMA IZ PRAKSE VASPITAČA/TRENERA ILUSTRUJTE ODBRAMBENE MEHANIZME

Odbrambeni mehanizmi • • Potiskivanje/represija Reakciona formacija Poricanje/negiranje Identifikacija Kompenzacija Sublimacija Regresija Racionalizacija