OPTA PSIHOLOGIJA VI SAZNANJE POJAM I FUNKCIJA SAZNANJA

OPŠTA PSIHOLOGIJA VI SAZNANJE

POJAM I FUNKCIJA SAZNANJA • SAZNANJE/KOGNICIJA – svaki proces pomoću kog živo biće stiče saznanje o objektima oko sebe ili postaje svesno sredine u kojoj živi • Dilema: kako imenovati kognitivne procese koji omogućuju saznanje?

• Lok: kognicija se sastoji od niza operacija; ljudski um deluje uz pomoć pet operacija: 1. Percepcija ili opažanje 2. Retencija ili zadržavanje 3. Diskriminacija ili razlikovanje 4. Komparacija ili poređenje 5. Kompozicija ili sklapanje

• Ognjenović: zajedničke ideje u kognitivnoj obradi informacija su sledeće: 1. Kognitivni procesi se sastoje od niza lanaca vremenski ograničenih podoperacija, 2. Oni se mogu indirektno snimati praćenjem reakcionog vremena za obavljanje pojedinih podoperacija, praćenjem lokalizacije aktiviranih bioelektričnih impulsa prilikom pojedinih saznajnih procesa itd. 3. Percepcija, mišljenje i svi ostali kognitivni procesi sastoje se u suštini iz istih, jednostavnih podoperacija kojih ima samo tri vrste: memorija (zadržavanje informacija), kodovanje ( pretvaranje informacija iz jednog jezika simbola u drugi) i crpljenje (eksploatacija informacija)

KOD • Pojam koda je jedan od najznačajnijih pojmova u kognitivnoj psihologiji • Nervni sistem čoveka poseduje sposobnost za kodiranje, tj. pretvaranje prispelih signala u bioelektrične impulse – NEUROLOŠKI KOD • KOGNITIVNI KOD – transformacija fizičke energije koja je potencijalno u stanju da postane svesna – da postane mentalni događaj

• KOJE FUNKCIJE ČINE KOGNICIJU?

percepcija pažnja metakognicija zaboravljanje kognicija pamćenje mišljenje učenje Rešavanje problema

OSETI I PERCEPCIJA

Kako znamo da mimo nas postoji spoljašnji svet? • osećamo ga pomoću naših čulnih organa podražaji Nervna vlakna • Koliko ima vrsta oseta i koji čulni organi nam ih prosleđuju? 1. 2. 3. 4. 5. oči uši nos jezik koža ali i. . . • ravnoteža • kinestezija • organski oseti

Proces opažanja Ø Opažanje je polazna tačka našeg saznanja sveta. Ø Za bebu koja se tek rodila svet je skup nepovezanih čulnih utisaka. Ø Postepeno, zahvaljujući iskustvu, utisci se organizuju u celine tako da prvenstveno opažamo objekte kao celine, a ne njihova pojedinačna svojstva. Ø Bitne zakonitosti u procesu opažanja otkrili su začetnici geštalt psihologije, pre svega Verthajmer.

Opažanje: ključne reči • • • Kognitivni (saznajni) proces Oset: subjektivni doživljaj pojedinih svojstava objekata Opažaj: doživljaj celovitog objekta Receptor: čulni prijemnik Draž: promena u energiji koja deluje na naša čula Pragovi osetljivosti: apsolutni (donji), diferencijalni i maksimalni (gornji) prag

Pokušaj definisanja • Opažanje je složen i aktivan proces primanja, odabiranja, organizovanja, obrade i tumačenja draži koje deluju na čula i nervni sistem. • Opažanje nije verna kopija već je subjektivni odraz, na izvestan način konstrukcija stvarnosti.

Opažanje = percepcija • Proces kojim se čovek orijentiše među pojavama i stvarima spoljnjeg sveta SPOZNAJNI/saznajni PROCES Spoznajniprocesčine: oseti, percepcija, pažnja, mišljenje, učenje, pamćenje. . . Kako da se orijentišem?

DRAŽI • Osnovu opažanja posredstvom čula čini reagovanje na draži • Draži su stalno kretanje raznih vrsta energija, odnosno, to su fizičko-hemijske promene koje deluju na naše čulne organe • I Razlikujemo: mehaničke, svetlosne, termičke i hemijske draži • II S obzirom na poreklo draži, razlikujemo spoljašnje – potiču iz objektivnog sveta i unutrašnje draži – razne fizičko-hemijske promene u našem organizmu

• III Adekvatne i neadekvatne draži • Adekvatne – one za koje su tokom evolucije formirana čula koja mogu da ih registruju • Neadekvatne draži: magnetizam, električne draži i radioaktivnost – za njih ne postoje adekvatna čula koja mogu da ih registruju • Ćelije koje su posebno specijalizovane za prijem draži su čulne ćelije tj receptori

Šta su oseti? • Oseti - odrazi pojedinih svojstava predmeta i pojava spoljnjeg sveta u našoj svesti • Oset - svest o draži koja je delovala na čulni organ

• Draž deluje na čulni organ, u čulnim ćelijama izaziva određeni fiziološki proces – nervno uzbuđenje/nadražaj, koje se potom prenosi senzitivnim putevima do određenih delova moždane kore gde se javlja doživljaj svesnosti draži (oset) • Donji prag draži – najmanja jačina draži koja je neophodna da bi došlo do prvog, najmanjeg osećaja • Osetljivost pojedinih organa ljudi – posledica različitog najmanjeg praga draži

OSETI • Oseti vida, sluha, ukusa, mirisa, dodira i pritiska, oseti za toplo i hladno, oseti bola, kinestatički, statički i organski. . . • Za fizičku aktivnost, sport i rekreaciju, posebno su značajni kinestetički i statički oseti • Kinestetički oseti –obaveštavaju nas o pokretima ruku i nogu, prstiju. . . pokretima delova tela. Od njih zavisi usklađivanje rada mišića i veština izvođenja raznih pokreta. Čulne ćelije za ove osete nalaze se u mišićima, tetivama i zglobovima • Statički oseti –obaveštavaju o položaju i promeni položaja našeg tela i glave, što omogućuje da održavamo ravnotežu, ocenjujemo položaj našeg tela i doživljavamo razne vrste kretanja tela – horizontalno, vertikalno i rotaciono

OPAŽAJ I OPAŽANJE • Oset – svest o pojedinom svojstvu, osobini predmeta • Opažaj – doživljaj predmeta u celini

Oset i opažaj - razlike OSET OPAŽAJ Doživljaj pojedinih svojstava objekata Doživljaj celovitog objekta Predstavlja apstrahovana svojstva objekata Nosi nešto novo u odnosu na pojedinačne osete Ne postoji izolovano u našoj svesti Ne može da se svede na sumu oseta

Oseti vs. percepcija Vidim nešto okruglo. Vidim nešto crveno. Vidim nešto maleno. Dodirujem nešto glatko. Osećam ugodan miris. Percipiram jabuku. OSETI PERCEPCIJA doživljaji izazvani neposrednim delovanjem draži na čulne organe aktivni proces organizovanja, integrisanja i interpretiranja čulnih informacija

OPAŽANJE • 1. 2. 3. Složen proces koji se sastoji od nekoliko procesa: Izbor ili selekcija draži Grupisanje draži u celinu Davanje smisla (tumačenje) tim celinama

Od čega zavisi naše opažanje? • Fizikalni faktori: intenzitet, trajanje i struktura podražaja • Fiziološki faktori: osobine osetnog analizatora i opšte stanje organizma • Psihološki faktori: osobine koje čine psihički život pojedinca i u skladu sa kojima on tumači podražaje iz okolnog sveta, daje im značenje i interpretira ih. Faktori subjektivnih razlika u percepciji.

Uticaj pojedinih faktora na percepciju Pred vama se nalazi slika bankarskog službenika koji je za vreme pljačke spasao život samohranoj majci dvoje dece. ZADATAK: Na skali od 1 do 8 procenite stepen prijatnosti njegovog lica. Slika osobe XY 1 neprijatno 2 3 4 5 6 7 8 prijatno

Uticaj pojedinih faktora na percepciju Pred vama se nalazi slika čoveka koji trenutno služi doživotnu zatvorsku kaznu zbog ubistva svoje žene i njihovog 2 -godišnjeg unuka. ZADATAK: Na skali od 1 do 8 procenite stepen prijatnosti njegovog lica. Slika osobe XY 1 neprijatno 2 3 4 5 6 7 8 prijatno

Uticaj pojedinih faktora na percepciju Ø vrsta informacija Slika osobe XY Ø količina informacija pretpostavlja se da će manipulacija uputstvom delovati na procenu

Uticaj pojedinih faktora na percepciju Ø motivacija Ø stav Ø društveno-kulturni uticaji • percepcija boli (Mediteran vs. Skandinavija)

Uticaj pojedinih faktora na percepciju Ø očekivanje Ø sličnost sa prethodnim iskustvom 1. grupa 2. grupa

OPAŽANJE • Veliku ulogu u opažanju ima naše iskustvo i motivacija • Npr. fudbalsku utakmicu gleda stručnjak ili neko ko malo poznaje fudbal • Jednu istu utakmicu različito će videti i analizirati dva navijača koji navijaju svaki za svoj tim

Neki zakoni percipiranja Nemački naučnici “Geštaltisti” /geštalt =celina, struktura/ Formirali zakone percepcije koje važe za sve ljude na zemlji bez obzira na razlike u kulturama

Grupisanje draži u celine • U opažaju postoji tendencija da se lakše opažaju kao celina konfiguracije draži koje su simetrične, uravnotežene, skladne, potpune, stabilne. • Prema shvatanju geštaltista, ova tendencija je urođena. • Može da utiče i na proces rešavanja problema (primer: povezivanje 9 tačaka)

Zakonitosti grupisanja draži u celine 1. 2. 3. 4. Princip blizine Princip sličnosti Princip dobre forme (principi simetričnosti i zatvaranja) Princip zajedničke sudbine

Šta vidite na slici?

Princip blizine Slične strukture koje su međusobno blizu doživljavamo kao celinu!

Šta vidite na slici?

Rešite zadatak: Kroz 9 tačaka treba proći s četiri ravne crte ne dižući olovku sa papira

Rešenje 1 3 4 2

Princip zatvorenosti • Međusobno udaljene strukture doživljavamo kao celine • Problem sa tačkama i linijama predstavlja poteškoću zbog principa zatvorenosti i dobre forme. Pogled na 9 tačaka nam odmah stvara sliku kvadrata i tražimo rešenje u okviru kvadrata što niko nije rekao pri postavci zadatka.

Princip dobre forme • Svaka od krivulja pokazuje neku svoju pravilnost, “logičnost” ili “dobru formu” • Primena: ako se pravi grafik značajno je da svaka linija bude drugačija kako bi se mogla percipirati kao celina

Princip dobre forme

Princip dobre forme

Šta vidite na slici?

Princip istovrsnih znakova • Sklonost da istovrsne znakove doživljavamo kao strukturu za koju je nekako samo po sebi razumljivo da njeni elementi idu zajedno. • Zato vidimo redove, a ne kolone

Šta vidite na slici?

Šta vidite na slici?

Šta vidite na slici?

Zakon lika i pozadine Vidimo u zavisnosti od toga šta smatramo likom, a šta pozadinom!

Kontrast i asimilacija • Iste draži možemo da opažamo kao različite zavisno od celokupnog opažajnog polja • Kontrast-tendencija ka povećanju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine • Asimilacija-tendencija ka smanjenju razlika u intenzitetu draži između figure i pozadine

Asimilacija

Još neke zanimljive pojave vezane za percepciju • Mehanizam perceptivne udešenosti potvrđujemo svoje hipoteze. – tendencija da Kad čovek očekuje da će se nešto desiti, on zbivanja oko sebe percipira, tumači i ponaša se u skladu sa tim očekivanjima. Na primer: ljubomoran momak ili devojka; carinik koji očekuje da su Romi šverceri. . . . primeri studenata • Fenomen kontrasta: ako smo imali iskustva sa nekoliko loših studenata prosečan odgovor studenta ćemo doživeti kao odličan; odlazak iz siromašne i srednje razvijenu zemlju i slično.

Zadatak za vežbu percepcije • U parovima popričajte o mogućnostima šta bi to bili značajni predmeti vaše percepcije u budućem zanimanju. • Ideje /vizije/ zapišite pa ćemo ih prokomentarisati zajedno

OPAŽANJE • Perceptivna odbrana – teže ili sporije se opaža ili potpuno neopaža ono što je neprijatno ili ono što ne volimo • Iluzije – pogrešno ili neadekvatno opažanje • Iluzije mogu biti izazvane našim osećanjima, očekivanjima, potrebama i željama, a mogu biti i izazvane rasporedom draži – npr svetlije predmete opažamo kao veće od tamnijih predmeta iste veličine; štap uronjen u vodu opaža se kao prelomljen

Iluzije 3

Iluzije 4

PAŽNJA

PAŽNJA KAO ČINILAC SAZNANJA • Pažnja - upravljenost mentalne aktivnosti na ograničeni broj elemenata u opažajnom polju kao i bilo koji drugi selektivni proces koji jednim elementima daje veći značaj nego drugima tokom mentalne aktivnosti

• Prilikom pažnje mi podešavamo naš organizam i pojedine delove tela, organe i čula za što bolje primanje draži koje su predmet pažnje: stav iščekivanja, mišićni tonus, naborano čelo, poluotvorena usta, veće lučenje adrenalina, dublje disanje povećana cirkulacija krvi širenje zenica, povećava se osetljivost čula, električna aktivnost mozga itd • Smisao ovih promena je pripremanje organizma, posebno čula i mozga za što bolji prijem i preradu draži i raznih informacija

Kako se prepoznaje pažnja kod druge osobe? Dakle, pažnju prate karakteristične telesne promene i podešavanje organizma za što bolji prijem draži: • Okretanje tela i upravljenost čulnih organa prema objektu pažnje • Povećana napetost mišića • Ubrzano disanje • Povećana cirkulacija krvi u mozgu • Širenje zenica

PAŽNJA • Geštalt psiholozi su, istražujući proces opažanja, ukazali da se opažajno polje razdvaja na figuru i pozadinu • Ono što je za ličnost od posebnog interesa dobija posebno istaknuto mesto u opažajnom polju

– Pažnja je proces uz čiju pomoć naš um bira među mnogim stimulusima koji napadaju čula – Mentalna usmerenost i usredsređenost na određeni mali broj bitnih elemenata koji imaju središnje mesto u svesti – Dopušta samo nekim informacijama da dodju do svesti • Slični pojmovi koji su povezani sa pažnjom: – Budnost – Koncentracija – Selektivnost – Kontrola

Pažnja nas usmerava • Mi nismo sazdani tako da pasivno slušamo i gledamo već da budemo AKTIVNI. • Na različite načine se orijentišemo ka stimulusu (celim telom, “pustimo uvo”). • Možemo da usmerimo pažnju na određenu lokaciju bez obzira da li naše oči gledaju ili su uši okrenute ka tom mestu.

Osobine pažnje 1. Selektivnost – filter koji pušta samo neke informacije 2. Raspoređivanje pažnje – više stvari istovremeno, jedno je u fokusu a ostalo u fonu 3. Prebacivanje, fleksibilnost – po volji je premeštamo (teško/lako, brzo/sporo, opasnost) 4. Postojanost /nepostojanost - fluktuacija(prelako/preteško, dosadno, besmisleno, zavisi od uzrasta) 5. Stepen pažnje – koncentracija 6. Obim pažnje – broj prostih utisaka i stimulusa (max 4 figure, 6 slova, 8 brojeva ili tačaka. Ukoliko su elementi organizovani, povećava se njihov broj) 7. Namerna (voljna pažnja je aktivirana unutrašnjim faktorima) i nenamerna - “efekat koktel zabave”

Koktel parti efekat

Pažnja- činioci: I OSOBINE DRAŽI: 1. Veličina draži 2. Intenzitet draži (jak zvuk, jaka boja) 3. Kontrast, neočekivana promena (stari auto na ulici, crveni kaput) 4. Ponavljanje draži 5. Prestanak i početak neke stimulacije (pauza u govoru, rotaciono svetlo) 6. Kretanje draži (zato se neke životinje ukoče)

Pažnja- činioci: II UNUTRAŠNJI FAKTORI: 1. Fizičko i psihičko stanje subjekta (neprijatelji pažnje) 2. Emocije, potrebe, vrednosti, stavovi, želje, očekivanja

PAŽNJA KAO ČINILAC SAZNANJA • Pažnja je svojstvo svih psihičkih procesa i uslov uspešne psihičke aktivnosti • Koje su ometajući činioci pažnje? • Primeri: najčešće dolaze spolja: publika, buka, sudijska pištaljka. . . mogu da dolaze i iznutra: anksioznost, uverenje da je sve gotovo, opuštanje • Pažnja se može vežbati i usavršavati • Veština obnavljanja pažnje takođe se može naučiti

PAŽNJA • Tehnike obnavljanja pažnje: humor, sugestija, autosugestija • Pažnja izazvana osobinama draži – spontana, nenamerna pažnja • Pažnja izazvana unutrašnjim faktorima – hotimična ili namerna pažnja • Uska pažnja (npr kod šahista i strelaca) i široka (kod fudbalera) • Obim pažnje – broj draži i objekata koje možemo obuhvatiti pažnjom u kratkom vremenskom periodu • Sužavanje psihičkog polja • Primeri sužavanja psihičkog polja – sprinter na startu trke, skakač u vis, teniser koji očekuje servis protivnika, košarkaš pri slobodnim bacanjima itd.

SPOSOBNOSTI

SPOSOBNOSTI • Sposobnosti -osobine ličnosti od kojih zavisi razlika u uspešnom obavljanju određenih poslova ukoliko oni koji obavljaju poslove imaju slično iskustvo i ukoliko su podjednako motivisani da te poslove obavljaju • Za razliku od tog sličnog iskustva i podjednake motivacije koji su u najvećoj meri određeni delovanjem sredinskih faktora, same sposobnosti su dominantno određene nasleđem. • Individualne razlike u sposobnostima najviše dolaze do izražaja pri obavljanju nekih složenijih aktivnosti.

SPOSOBNOSTI • U pokušaju sistematizacije sposobnosti, moguće je razlikovati bar tri vrste (relativno zasebne segmente sposobnosti s obzirom da ih nije moguće jasno odvojiti): 1. senzorne, 2. psihomotorne 3. intelektualne sposobnosti.

SPOSOBNOSTI • Senzorne sposobnosti -prijem draži iz sredine, kao i iz organizma • Saznajemo koja vrsta draži na nas deluje, određujemo njenu lokalizaciju u prostoru, te intenzitet. • Izraženost ovih sposobnosti je kod sportista povezana sa tzv. perceptivnim aspektom • • Perceptivni aspekt - veština koja omogućava odgovarajuću čulnu osetljivost, prijem određenih vrsta relevantnih draži, njihovu integraciju u formu opažajne celine, kao I usmerenost pažnje ka određenim vrstama sadržaja.

PERCEPTIVNI ASPEKT • Ova senzorna sposobnost igrača dolazi do izražaja u svim vrstama sportova, ali je posebno očigledna kod kolektivnih sportova. • Razlikujemo igrača koji ima dobar pregled situacije na terenu, koji tačno primeti kada je koji od saigrača u prilici da uradi za ekipu više nego on sam, pa mu blagovremeno uputi loptu, a ima i igrača koje lopta iznenadi čak i kada im pada ravno na glavu. . .

SPOSOBNOSTI • Motoričke sposobnosti (zovu se i psihomotorne). • Odgovorne su za učenje pokreta i za rešavanje motornih zadataka • Pored toga što primeti odgovarajuću, relevantnu draž, važno je da igrač i brzo odreaguje na nju. Dalje, važno je da može usklađeno ili koordinisano da izvede više pokreta u okviru jedne motoričke radnje, kao i da ostvari vizuelnu kontrolu nad pokretima, da može da ostvari vremensku organizaciju pokreta, itd. • • Sve to omogućavaju razvijene motoričke sposobnosti, pa postaje jasnije zašto kažemo da se ne radi čak ni o različitim vrstama sposobnosti, već o relativno zasebnim segmentima sposobnosti (jedne jedinstvene).

SPOSOBNOSTI • • Intelektualne sposobnosti. Nemoguće je zamisliti izvođenje motoričkih aktivnosti bez posedovanja predstave o radnjama koje treba izvesti, bez analize izvedenih pokreta u cilju povećanja njihove efikasnosti, bez upoređivanja, uopštavanja ili još preciznije, bez učešća kognitivnih (saznajnih) elemenata. • Vrlo lako ćete uočiti razliku izmenu igrača koji razmišlja u igri od onog koji nerezonski šutira, na primer.

• Ajzenk (Eysenck) predlaže podelu intelektualnih sposobnosti na način koji može da sistematizuje stanje u ovoj oblasti: • biološka inteligencija -struktura ljudskog mozga, njegova fiziologija, biohemija I genetika koje su odgovorne za ljudsku sposobnost inteligentnog reagovanja; • psihometrijska inteligencija ili IQ je velikim delom određena biološkom inteligencijom, ali ovde ulogu igraju i kulturološki faktori, porodično vaspitanje, socio-ekonomski status, obrazovanje, itd. ; • socijalna inteligencija se odnosi na primenu biološke i psihometrijske inteligencije na probleme sa kojima se pojedinac susreće u svom životnom prostoru - među decom jednako visoke inteligencije, postoje u zrelom dobu velike razlike u tzv. socijalnim aspektima uspešnosti: u zaradama, poželjnosti zanimanja, statusu na socijalnoj lestvici, itd.

• Sternberg i Detterman (1986) postavili su pitanje šta je inteligencija 24 -ici kognitivnih psihologa – različite definicije, no, svi su isticali a) važnost sposobnosti učenja na osnovi iskustva b) sposobnost prilagođavanja okolini “. . . sposobnost. . . razumevanja sveta i domišljatost u suočavanju sa njegovim izazovima” (Wechsler, 1975)

Merenje inteligencije • Alfred Binet je 1905. godine konstruisao prvu skalu (Binet. Simonova skala) s ciljem da se direktnim putem utvrde razlike u intelektualnim kapacitetima i mogućnostima učenika. • To je bila prva praktično primenjiva skala za merenje inteligencije. • Test se sastojao od 30 zadataka heterogenog karaktera i primenio ga je na učenicima svih uzrasnih skupina.

• Upoređujući rezultate ispitanika iste hronološke dobi, otkrio je da među njima postoje INTERINDIVIDUALNE RAZLIKE u broju rešenih zadataka. • Hronološki uzrast • Mentalni uzrast se definiše kao prosečan stepen mentalnog razvoja grupe ispitanika istog hronološkog uzrasta

Inteligencija se meri testovima inteligencije Izražava se koeficijentom inteligencije (IQ) mentalna dob IQ = ---------hronološka dob X 100

• Odaberite jedan lik s desne strane koji dobro upotpunjava prazno polje na levoj slici.

Nastavite niz: 1. A, Č, Dž, F, 2. 1, 3, 6, 10, 3. 1, 1, 2, 3, 5 4. 21, 20, 18, 15, 11, 5. 8, 6, 7, 5, 6, 4, 6. 65536, 256, 16, 7. 1, 0, -1, 0, 8. 3968, 63, 8, 3,

Normalna distribucija

• • • Izrazito iznadprosečni Iznadprosečni Prosečni Ispodprosečni Mentalna retardacija IQ > 130 2, 2 % IQ 111 -129 22, 8 % IQ 91 -110 50 % IQ 81 -90 22, 8 % IQ < 70 2, 2 %

STRUKTURA INTELIGENCIJE • Prema SPEARMANU sva inteligentna ponašanja imaju u svojoj osnovi jedan zajednički faktor – g faktor (faktor opšte ili generalne inteligencije). • zato su oni pojedinci koji su uspešni u jednom području najčešće uspešni i u drugim područjima. Međutim, uvodi i pojam s faktor ili specifični faktor za koji pretpostavlja da se nalazi (uz g faktor) u osnovi svake specifične intelektualne operacije.

- jedan opšti ili generalni faktor - više specifičnih faktora s 2 s 1 g s 3 s 2

THURSTONE pretpostavlja da srž inteligencije ne čini samo jedan nego sedam faktora koje je nazvao primarnim mentalnim sposobnostima: • verbalna fluentnost (rečitost) • verbalno razumevanje • vizuelne i spacijalne (prostorne) sposobnosti • pamćenje • numerička sposobnost • perceptivna brzina uočavanja • induktivno zaključivanje (iz pojedinačnog ka opštem) Kasnije je uveo i faktor deduktivno zaključivanje (iz opšteg ka pojedinačnom)

CATELL • Catell-ov model inteligencije (1971. ) pretpostavlja postojanje dva glavna subfaktora opšte inteligencije: fluidnu i kristalizovanu inteligenciju • Fluidna inteligencija - opšta sposobnost otkrivanja relacija u svim područjima - brzina i tačnost apstraktnog rezonovanja - nezavisna je od iskustva i edukacije • Kristalizovana inteligencija - sposobnost izvođenja relacija u specifičnim područjima - akumulirano znanje i rečnik - iskustvo i edukacija utiču na njen razvoj Razvoj kristalizovane inteligencije zavisi i od razvijenosti fluidne inteligencije

• Hijerarhijski organizovani faktori g Opšta inteligencija Subfaktori Specifični faktori Fluidna Kristalizovana inteligencija

• Odnos inteligencije i sporta je najbolje podržan teorijama koje zastupaju mišljenje o postojanju opšteg G faktora i većeg broja posebnih sposobnosti (s). • Tako shvaćeno, opšti faktor sažima sve vrste sposobnosti i doprinosi individualnim razlikama među sportistima, a navedene specifične sposobnosti ih odvajaju od nesportista i doprinose njihovoj uspešnosti u konkretnom sportu • Mada su se i ranije sretala razmišljanja o postojanju tzv. sportske ili motorne inteligencije, danas je posebno aktuelna Teorija multiple inteligencije Hauarda Gardnera (Gardner) koja promoviše, između ostalih, i telesno-kinestetičku inteligenciju. Ova teorija sugeriše da postoji najmanje sedam načina na koje obrađujemo i razumemo informacije iz spoljnjeg sveta. •

GARDNER Vežba: dopunite Tip inteligencije • • lingvistička i. logičko-matematička spacijalna i. muzička i. telesno-kinestetska i. interpersonalna i. intrapersonalna i. Zadaci u kojima se izražava

GARDNER Tip inteligencije • lingvistička i. • logičko-matematička • spacijalna i. • muzička i. Zadaci u kojima se izražava razumevanje pojmova, čitanje, pisanje tekstova matematički problemi, logičko zaključivanje tumačenje mapa, snalaženje u prostoru pevanje, komponovanje, sviranje instrumenta • telesno-kinestetska i. plesanje, sport • interpersonalna i. razumevanje ponašanja, emocija, • intrapersonalna i. motiva razumevanje sebe – ko smo, kako se možemo promeniti

PITANJA KOJA PRATE TEMU • • • Šta je kognicija i koje funkcije je čine? Koje operacije, po Loku, čine kogniciju? Šta su draži? Koji kriterijumi postoje u razlikovanju draži? Šta je donji prag draži? Šta su oseti i koje vrste oseta postoje? Koja je razlika između oseta i opažaja? Šta je percepcija i koji procesi je čine? Koji faktori utiču na opažanje? Nabrojte i pojasnite zakonitosti grupisanja draži u celine? Šta podrazumeva mehanizam perceptivne udešenosti?

• • • • Šta je perceptivna odbrana? Šta je pažnja? Nabrojte osobine pažnje Nabrojte činioce pažnje Kako se prepoznaje pažnja kod druge osobe? Kakav je odnos pažnje i saznanja Šta su sposobnosti i koje vrste sposobnosti razlikujemo? Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Ajzenku Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Spirmanu Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Katelu Objasnite strukturu intelektualne sposobnosti po Gardneru Šta označava termin mentalni uzrast? Koja je veza Binea i intelektualnih sposobnosti?

HVALA NA PAŽNJI