Opta metodologija Osnovni pojmovi i definicije SADRAJ OPTA

Opšta metodologija Osnovni pojmovi i definicije

SADRŽAJ OPŠTA METODOGIJA – Uvod – Klasifikacija metodologije – Elementi logike

UVOD METOD • Predstavlja planski postupak koji se koristi da bi se postigao neki cilj ili rešio određeni problem • Svaka nauka ima svoje probleme. . . i svoje načine rešavanja tih problema

UVOD NAUČNI METOD Postupak kojim se na bazi prethodnih znanja o predmetu neke nauke, a putem rešavanja postavljenog problema, dolazi do daljeg i potpunijeg znanja o njemu

UVOD NAUČNI METOD • Naučni metod čine dva elementa: – Izvesno znanje o uočenom predmetu nauke – Metodski postupak za dolaženje do novih znanja o odabranom predmetu nauke

UVOD (e) Kreativnost (b) Formulisanje problema (d) Rešavanje problema (a) Znanje o problemu (c) Metod Rezultat Sl. 1. Grafički prikaz istraživačkog procesa

UVOD METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA • Sinteza i generalizacija svih metoda kojima se ispituje ista pojava predstavlja metodologiju ispitivanja te pojave. • Znači da je metodologija istraživanja pojave sinteza svih pojedinačnih metoda kojima se ta pojava ispituje.

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE • Metodologija naučnog istraživanja može se podeliti u sledeće metodološke oblasti: 1. Opšta metodologija (LOGIKA) 2. Osnovne metodologije 3. Posebne metodologije

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OPŠTA METODOLOGIJA • obuhvata naučne oblasti koje su kao metod primenljive na sve nauke bez izuzetka • Malo je takvih oblasti (LOGIKA)

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OSNOVNE METODOLOGIJE su uopštene, ali istovremeno i veoma razrađene metodologije koje mogu da se koriste samo u odgovarajućim, ali opsežnim, naučnim celinama, dok su u drugim naučnim oblastima praktično neprimenljive. . .

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE OSNOVNE METODOLOGIJE Osnovne metodologije su: eksperimentalna (koja je bazična za gotovo sve prirodne nauke pa i medicinu), aksiomatska, sistemološka, sociološka, statistička, kibrernetička, istorijska, vrednosnonormativna itd.

KLASIFIKACIJA METODOLOGIJE POSEBNE METODOLOGIJE Posebne metodologije su metodologije u posebnim naučnim disciplinama

ELEMENTI LOGIKE MATERIJA To što postoji oko nas a takođe obuhvata i nas kao svoj deo mi danas nazivamo materijom klasifikacije materije: – supstancija i – polje

ELEMENTI LOGIKE MATERIJA Supstancija Vid ispoljavanja materije koji možemo registrovati našim čulima. Supstancija je vrsta materije koja može da se kreće i da miruje (recimo, svi predmeti oko nas). Polje polje, pre svega elektromagnetsko, gravitaciono i nuklearno, uvek pro sti re brzinom koja je konstantna i čija je konstantnost određena prirodom sredine kroz koju se polje prostire

ELEMENTI LOGIKE OSOBINE MATERIJE – Struktura – Svojstva – Mogućnost njihovih promena (tj. mogućnost da se struktura i svojstva materije menjaju).

OSNOVNI POJMOVI STRUKTRA MATERIJE • Diskretna (prekidna) struktura: (sačinjavaju relativno samostalne celine koje nazivamo objektima) • Svaki objekt ima doređena svojstva

ELEMENTI LOGIKE SVOJSTVA MATERIJE Uvek prisutna svojstva nazivamo najopštijim. To su: 1) prostornost (ne postoji objekt koji ne zauzima deo prostora), 2) trajanje (nema objekta koji ne traje bar neko vreme) 3) univerzalna konstantnost. Iz svojstva konstantnosti materije sledi da je materija neuništiva ali i nestvoriva, tj. da je u kosmičkim razmerama večna (tj. konstantna)

ELEMENTI LOGIKE SVOJSTVA MATERIJE Merljiva svojstva objekata nazivaju se veličinama.

ELEMENTI LOGIKE MOGUĆNOST PROMENA promene se uvek vrše na tačno određen način, ali nikad bez odgovarajućeg uzroka. Naime, promena nekog objekta uvek je izazvana (ili uzrokovana) adekvatnim promenama drugih objekata.

ELEMENTI LOGIKE POJAVA I SITEM Ako se uoči ili odabere neka celovita promena materije i ako izdvoji u mislima ili u realnosti skup objekata prirode unutar koga se ova promena odvija, ovakva promena materije naziva se pojava, a izdvojeni deo prirode (npr. izdvojeni objekt ili skup objekata) predstavlja sistem za tu pojavu.

ELEMENTI LOGIKE PROCES proces je bilo koja pojava koju smo odlučili da pratimo u toku (tj. u funkciji) vremena

ELEMENTI LOGIKE ISTRAŽIVANJE Istraživanje osobina materije (tj. njene strukture, svojstava i njihovih kauzalnih promena, tačnije pojava na njoj) predstavlja svesni proces, koji ima za cilj da se utvrdi šta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE ISTRAŽIVANJE Istraživanje osobina materije (tj. njene strukture, svojstava i njihovih kauzalnih promena, tačnije pojava na njoj) predstavlja svesni proces, koji ima za cilj da se utvrdi šta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE ISTRAŽIVANJE Rezultat istraživanja (odnosno saznavanja) materije nazivamo znanje (ili saznanje) o njoj

ELEMENTI LOGIKE ZNANJE znanje o nekom objektu obuhvata: 1) svest o njegovoj strukturi, svojstvima i njihovim kauzalnim promenama, i 2) jezičku formulaciju tog znanja

ELEMENTI LOGIKE ČULNO SAZNANJE čovek istražuje prirodu i stiče svoja znanja o njoj koristeći se svojim čulima i svojim razumom Proces kojim se znanje stiče pretežnim angažovanjem čula nazivamo čulnim saznavanjem (u prirodnim naukama ono se svodi na eksperimentalno ili terensko istraživanje)

ELEMENTI LOGIKE LOGIČKO SAZNANJE proces sticanja znanja pretežnim angažovanjem mentalnih sposobnosti predstavlja logičko saznavanje (ili mišljenje). Mišljenje operiše mislima koje čine pojam, sud i zaključak.

ELEMENTI LOGIKE POJAM Pojam je misao koja se obrazuje na osnovu zajedničkih osobina pojedinačnih objekata sličnih osobina. Svaki pojam je određen svojim sadržajem i svojim obimom

ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ Skup zajedničkih osobina velikog broja svesno odabranih objekata određuje sadržaj pojma o skupu tih objekata, odnosno o objektu uopšte.

ELEMENTI LOGIKE OBIM Obim pojma čine svi potpojmovi (u graničnom slučaju svi pojedinačni objekti), koji po svom sadržaju potpadaju pod taj pojam. Na primer, obim pojma "kost" sačinjavaju potpojmovi o rebru, pršljenu, butnoj kosti, jezičnoj kosti itd. . .

ELEMENTI LOGIKE OBIM Pošto svaki od ovih potpojmova ima i sam svoje potpojmove, na kraju se dospeva do konkretnih objekata koji zajedno čine obim ovog pojma. Na primer, potpojam "pršljen" ima svoje potpojmove kao što su "atlas", "epistrofeus", treći vratni pršljen itd

ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ I OBIM Sadržaj i obim pojma stoje u opoziciji: što pojam ima bogatiji sadržaj, obim mu je manji i obrnuto.

ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ I OBIM • S obzirom na stupanj opštosti, tj. na veličinu obima, pojmovi se dele na pojedinačne, posebne i opšte. Što je obim nekog pojma veći, kažemo da je pojam opštiji.

ELEMENTI LOGIKE SADRŽAJ I OBIM Pojedinačni (singularni, unikatni) pojam izražava suštinu jedne, pojedinačne stvari

ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) deo čovekovog mišljenja svodi na formiranje novih pojmova (tj. poimanje). poimanje Međutim, daleko najveći deo misaone aktivnosti čoveka sastoji se u povezivanju pojmova i imena pojedinačnih stvari u rečenice.

ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) Rečenica je izgovorena ili napisana misao koja za čoveka ima nekakvog smisla. Rečenicama mogu da se izraze najraznovrsnije misli kao što su: molba (“Molim vas da mi pomognete”), potreba (“Ovog pacijenta treba pregledati”), pitanje (“Ko danas ne prisustvuje predavanju”), savet, sumnja, briga itd.

ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) postoji samo jedna vrsta rečenica kojom se nešto tvrdi ili poriče. Takva rečenica, kojom se nešto tvrdi ili poriče, naziva se sud ili stav. Na primer, sud je rečenica “Čovek je živo biće” jer se njome tvrdi da je čovek živo biće, ili “Čovek nije besmrtan”, jer se njome poriče da je čovek besmrtan itd.

ELEMENTI LOGIKE SUD (STAV) Rečenica “Krv je crvena” je sud jer se njome tvrdi da krv ima svojstvo da je crvena, a sačinjavaju je dva povezana pojma “krv” i “crven”. Ona istovremeno ilustruje najvažniju vrstu suda, koji se naziva predikativni sud

ELEMENTI LOGIKE ISTINA Rečenica “Krv je crvena” je sud jer se njome tvrdi da krv ima svojstvo da je crvena, a sačinjavaju je dva povezana pojma “krv” i “crven”. Ona istovremeno ilustruje najvažniju vrstu suda, koji se naziva predikativni sud

ELEMENTI LOGIKE ISTINA • Sud je jedina rečenica kojom se nešto tvrdi ili poriče, a ako se njome nešto tvrdi, to može da bude i tačno, ili još bolje, istinito • osnovni i konačni cilj svakog istraživanja u nauci je pronalaženje istinitih sudova o materiji, tj. utvrđivanje šta materija zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE ISTINA sud istinit ako je veza pojmova i imena u njemu adekvatna stvarnosti, tj. ako ta veza na maksimalno moguć (ali ne i apsolutan) način odražava stvarnost onakvom kakva ona zaista jeste

ELEMENTI LOGIKE ISTINA istina nije apsolutna kopija stvarnosti, već je ona njena subjektivna slika koja joj je zato samo “adekvatna”, a ne identična. Istina, koju smo istraživanjem otkrili, nije večna i nepromenljiva, već podleže stalnim promenama i, na svu sreću, daljim usavršavanjima, težeći nekakvoj konačnoj ali i nedostižnoj istini.

ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA Svaki novi pojam uvodi se u naučno razmatranje svojom odredbom (ili definicijom), definicijom a svaki novi zakon – svojom formulacijom

ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA Definisati pojam znači konstatovati mu čitav sadržaj. Pošto je ovakav način definisanja obično glomazan a nekad praktično i neizvodljiv, u nauci se najčešće koristi analitičko definisanje pojma:

ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA I ZAKON. . . Ako obim pojma A ulazi kao celina u obim pojma B, za B se kaže da je rodni pojam za A, dok se za A kaže da predstavlja vrsni pojam za B. Zato svaki pojam unutar te hijerarhije ima s jedne strane svoj rodni, a s druge, svoj vrsni pojam. Na primer, za pojam “ptica” rodni pojam je “kičmenjak”, a vrsni pojam je “vrabac”.

ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA Analitičko definisanje pojma predstavlja određivanje pojma njegovim, po mogućnosti najbližim rodnim pojmom i specifičnom razlikom.

ELEMENTI LOGIKE DEFINICIJA • Analitičko definisanje pojma Na primer, “Eritrocit je krvna ćelija okruglog i bikonkavnog oblika koja je prožeta hemoglobinom”. Rodni pojam pojma “eritrocit” je “krvna ćelija”, a sve ostalo čini specifičnu razliku (to su svojstva da je kružnog i bikonkavnog oblika, i strukturna osobina da je prožet hemoglobinom)

ELEMENTI LOGIKE ZAKON zakon je sud u kome se uspostavlja veza među već definisanim pojmovima. Na primer, zna se da su u sudu, tj. zakonu, "ateroskleroza je uzrokovana arterijskom hipertenzijom” pojmovi “ateroskleroza” i “arterijska hipertenzija” već ranije definisani.

ELEMENTI LOGIKE OSNOVNI POJMOVI • Pojmovi s najširim mogućim obimom čine osnovne pojmove. Tu spadaju pojmovi o materiji, svojstvu, prostoru, vremenu, promeni itd. Osnovni pojmovi su jedini koji ne mogu da se analitički definišu, jer za njih nema rodnog (tj. još opštijeg) pojma

ELEMENTI LOGIKE OSNOVNI SUDOVI • Osnovni sudovi su oni koji ne mogu logički zakonima da se izvedu iz drugih, još širih sudova. • Osnovni sudovi u matematici nazivaju se aksiomi, a u prirodnim naukama principi. Takvi su, na primer, Njutnovi principi mehanike.

ELEMENTI LOGIKE ZAKLJUČAK To je sud izveden iz 2 ili više pojedinačna suda koje nazivamo premisama. Zaključivanje u nauci se uglavnom vrši deduktivno i induktivno

ELEMENTI LOGIKE ZAKLJUČAK Deduktivno zaključivanje je zaključivanje u kome se mišljenje kreće od opšteg ka posebnom i pojedinačnom. . .

ELEMENTI LOGIKE ZAKLJUČAK • Na primer, iz premise opšteg karaktera “Sve ribe su kičmenjaci” i uže premise “Šarani su ribe” sledi zaključak “Šarani su kičmenjaci”. Ova specijalna vrsta zaključivanja predstavlja silogizam. Silogizam je jedan od najjednostavnijih i najčešće korišćenih oblika deduktivnog zaključivanja ne samo u nauci, već i u svakodnevnom životu

ELEMENTI LOGIKE ZAKLJUČAK • Induktivno zaključivanje je, nasuprot deduktivnom, izvođenje zaključka tako što se mišljenje kreće od posebnog ili pojedinačnom ka opštem. Na primer, ako se iz činjenice da se određeni broj metala pri zagrevanju širi zaključi da se svi metali pri zagrevanju šire, reč je o induktivnom zaključku koji je u ovom slučaju do kraja istinit jer je broj metala u Periodnom sistemu konačan.

ELEMENTI LOGIKE MIŠLJENJE Mišljenje je: 1) proces formiranja pojmova na bazi čulnih saznanja, 2) proces povezivanja pojmove u sudove i 3) proces povezivanja sudova i izvlačenja iz njih zaključaka. Sve to ima smisla ako se time dolazi do novih saznanja, tj. istina.

ELEMENTI LOGIKE INTUICIJA Intuicija dovodi čoveka do rešenja nekog problema a da on nije svestan puta, načina i sredstava kojima se pritom njegov um služio.

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Analiza predstavlja realno ili misaono razlaganje objekta na delove s ciljem da se rasvetli njihov značaj i njihova unutrašnja povezanost.

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Posle analize vrši se apstrakcija, tj. izdvajanje bitnih i zajedničkih osobina uočenih objekata, uz istovremeno odbacivanje pojedinačnih i nebitnih

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Posle analize vrši se apstrakcija, tj. izdvajanje bitnih i zajedničkih osobina uočenih objekata, uz istovremeno odbacivanje pojedinačnih i nebitnih.

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Završnu fazu formiranja pojma čini misaona sinteza apstrakcijom izdvojenih i zadržanih osobina (osnovno činjenica o njima) u realnu konstrukciju koja u suštini predstavlja sadržaj pojma

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Na primer: Formiranje pojma o stolici ANALIZA: Zapaža se da prvi objekt ima svojstvo Svojstvo A (4 noge), svojstvo B (ravnu površinu koja ih povezuje), svojstvo C (pogodna je za sedenje). . . i svojstvo E (ima naslon za leđa). Drugi objekt ima pored prva tri svojstva i svojstvo F (naslone za ruke). Treći objekt ima takođe prva tri svojstva i svojstvo G (lukove pričvršćene za parove nogu objekta) itd.

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Na primer: Formiranje pojma o stolici APSTRAKCIJA I SINTEZA : “Stolica ima 4 noge i ravnu površinu koja ih spaja i koja je pogodna za sedenje”

OPŠTEMETODOLOŠKI POSTUPCI ANALIZA, APSTRAKCIJA I SINTEZA Na primer: Formiranje pojma o stolici Sadržaj pojma se potom koristi za selektovanje potpojmova (odnosno ovde objekata) koji će ući u obim ovog pojma. Znamo da sadržaj i obim do kraja određuju jedan pojam. Jasno je odavde da i stolice sa naslonom za leđa, točkićima ili naslonima za ruke ulaze u obim pojma “stolica”. Međutim, ako se razmatra da li sto ulazi u obim ovog pojma, videće se da on istina ima 4 noge i ravnu površinu koja ih spaja, ali da sto nije pogodan za sedenje jer mu to i nije namena.

Celokupni tekst predavanja Prof. dr. Dušana Ristanovića (koje je poslužilo kao osnova za prethodne redove) može se pronaći na internet prezentaciji predmeta