Linost osnovne postavke Definicije ta je linost Linost

Ličnost – osnovne postavke

Definicije- Šta je ličnost? Ličnost je organizovani i relativno trajni skup psiholoških crta i mehanizama unutar pojedinca koji utiče na njegove interakcije i adaptacije na intrapsihičku, fizičku i socijalnu okolinu (Larsen i Buss, 2002) Dinamička organizacija psihofizičkih sistema unutar individue koji određuju njeno karakteristično ponašanje i mišljenje (Olport) Ličnost se odnosi na one karakteristike osobe koje objašnjavaju dosledne obrasce osećanja, razmišljanja i ponašanja (Pervin, Cervone & John, 2008)

4 ključna područja teorije ličnosti Struktura ličnosti – koje su osnovne jedinice analize ličnosti? Dinamika ličnosti – koji su procesni aspekti ličnosti? Rast i razvoj ličnosti – kako se razvijamo u jedinstvenu osobu? Psihopatologija – kako se ljudi menjaju i zašto se nekad odupiru promeni?

Struktura ličnosti Crte ličnosti relativno trajne i relativno opšte osobine koje su odgovorne za doslednost ponašanja u sličnim situacijama Kontinuirane dimenzije – ljudi se razlikuju po stepenu izraženosti crta Savesnost, otvorenost, ekstraverzija… Tip ličnosti Odnosi se na grupisanje većeg broja osobina Po tipu ličnosti, osobe svrstavamo u kategorije: introvert, ekstravert Sistem Skup međupovezanih delova odgovornih za ponašanje ličnosti Savesna osoba ne poseduje “savesnost” kao crtu ličnosti, već se ponaša savesno usled dinamike procesa emocija i mišljenja (jedinice analize)

Dinamika ličnosti Tri kategorije motivacionih koncepata: Motivi prijatnosti – potraga za prijatnošću i izbegavanjem bola Motivi rasta – samoaktualizacija, ostvarivanje potencijala Kognitivni motivi – napor osobe da razume i predvidi događaje oko sebe Kategorije motiva nisu isključive – višestruki motivacioni sistemi se mogu aktivirati u različitim uslovima

Rast i razvoj ličnosti Priroda ili odgoj? Sredinom XX veka – sredinski uzroci ponašanja, zanemarivanje genetskih 70 -ih godina XX veka – blizanačke studije Interakcija: geni x sredina Sredinska iskustva aktiviraju genske mehanizme tako da određene vrste iskustva mogu promeniti biologiju organizma Istraživanja uticaja genetskih mehanizama na specifične aspekte ličnosti i ponašanja Evoluciona psihologija Psihološki mehanizmi su takođe proizvod evolucije – ljudi poseduju predispozicije za određena ponašanja jer su ta ponašanja doprinela preživljavanju i reproduktivnom uspehu tokom evolucije (briga za decu, altruističko ponašanje, emocionalno reagovanje…. )

Rast i razvoj ličnosti Sredinske determinante rasta i razvoja Kultura – određuje naše potrebe i načine zadovoljenja potreba, emocionalna iskustva i načine izražavanja osećanja, stav prema životu i smrti, zdravlju i bolesti… Društvena klasa – određivanje statusa, uloga, obaveza; faktori koji utiču na samopercepciju i percepciju pripadnike drugih klasa Porodica – stilovi vaspitanja Rodne razlike Razlike u odnosu na redosled rođenja Vršnjaci – bitan agens socijalizacije

Osnovna pitanja teorije ličnosti Filozofski pogled na osobu – modeli ljudske prirode Model infanta – čovek kao nezreo, detinjast… Model životinje – čoveka pokreću biološki nasleđeni motivi Model mašine – čovek kao mehanizam koji prima draži i reaguje na njih Model prazne table – čovek se rađa bez dispozicija, tvorevina je kulture Model neurotične ličnosti – neurotičar kao uzor Model računara Model naučnika Model zrele ličnosti

Osnovna pitanja teorije ličnosti Unutrašnje ili spoljašnje determinante ponašanja Bihejviorizam vs. psihoanaliza – ekstremna stanovišta Savremene teorije idu ka sagledavanju značaja i unutrašnjih i spoljašnjih determinanti ponašanja Razlikuju se u pogledu naglašavanja jednog stanovišta kao bitnijeg

Osnovna pitanja teorije ličnosti Pitanje doslednosti ličnosti Stabilnost individualnih razlika – ako ste ekstravertniji od većine osoba koje poznajete danas, verovatno ćete btii esktravertniji od istih osoba i za 20 godina – da li ih održavaju nasleđene dispozicije ili nepromenjene životne okolnosti/uslovi? Prema nekim shvatanjima, varijacija ponašanja je znak nedoslednosti ličnosti Drugačije shvatanje: ličnost može održavati dosledni kapacitet za adaptaciju ponašanja prema različitim zahtevima različitih društvenih situacija

Osnovna pitanja teorije ličnosti Pitanje jedinstva iskustva i ponašanja Složeni sistem višestrukih komponenti uma (osećanja, misli, ideja, sećanja…) Pojam o sebi – iako stičemo različita iskustva tokom života, doživljavamo ih iz dosledne perspektive. Po Olportu, nije moguće objasniti integraciju, organizaciju i jedinstvo ličnosti bez korišćenja ovog koncepta

Pristupi ličnosti • Idiografski pristup – Insistira na pojedinačnom, jedinstvenom i neponovljivom u pojedincu (Olport; humanistička psihologija, egzistencijalizam, psihoanaliza, klinička psihologija) • Nomotetski pristup – – Zanemaruje pojedinačno i teži ka uopštavanju (utvrđivanju zajedničkih svojstava klase ispitanika) Karakterističan za bihejviorizam i eksperimentalnu psihologiju

Pristupi ličnosti Atomistički pristup Razlaganje psihičkih doživljaja i struktura na najsitnije elemente (bihejvioristi; S-R) Holistički pristup Kontekst celine, geštalta (Adler, Jung, Olport, Maslov. . . )

Pristupi ličnosti Biološki pristup Redukcionizam: svođenje na biološku/neurološku osnovu (psihoanaliza, evolucionistička psihologija, bihejviorizam) Socijalni pristup Sredina ispred biologije: čovekovo ponašanje je uslovljeno socijalnim činiocima – kulturom, vrednostima, normama. . .

Pristupi ličnosti Kauzalni pristup Traganje za uzrokom: zašto se ponašamo na određeni način? Teleološki pristup Traganje za svrhom (očekivanja, namere, ciljevi)

Pristupi ličnosti Reaktivistički pristup Čovek kao reaktivno biće; ponašanje je uslovljeno spoljašnjim uticajima (bihejviorizam) Proaktivistički pristup Čovek ka biće koje ima slobodu, izbor, moć, potencijale; biće usmereno ka budućnosti (humanizam)

Identifikacija najvažnijih crta ličnosti Tri pristupa: leksički pristup statistički pristup teorijski pristup

Identifikacija najvažnijih crta ličnosti • leksički pristup • crte ličnosti su popisane i definisane u rečnicima/jeziku kriterijumi: frekvencija sinonima (što neka crta ličnosti ima više naziva kojima je označena to je važnija u razlikovanju ljudi) kros-kulturalna univerzalnost (važnije crte ličnosti nalaziće se u više jezika) • leksička hipoteza • “One individualne razlike koje su najistrajnije i društveno najrelevantnije u životima ljudi vremenom će biti kodirane u jeziku: što je takva razlika važnija, verovatnije je da će biti izražena kao jedna reč” Olport & Odbert

Identifikacija najvažnijih crta ličnosti Statistički pristup koristi faktorsku analizu i slične statističke procedure s ciljem otkrivanja važnih crta ličnosti identifikuje grupe stavki/ajtema koje koreliraju

Identifikacija najvažnijih crta ličnosti Teorijski pristup oslanjanje na teorije prilikom identifikovanja crta ličnosti svaka teorija precizno naglašava ključne varijable

Mišelova kritika pojma crte ličnosti 1) ponašanje je specifično za određene situacije (mere crta ličnosti nisu posebno korisne u predikciji ponašanja) 2) korelacije između mera crta ličnosti i specifičnog ponašanja u nekoj specifičnoj situaciji uglavnom su niske 3) korelacije između indikatora iste vrste ponašanja (npr. indikatora prijateljskog ponašanja) takođe su vrlo niske 4) crte ličnosti postoje samo u glavama procenjivača Mischel (Personality and Assessment, 1968)

Situacionizam 1. Ponašanje je situaciono specifično (a ne krossituaciono konzistentno) 2. Individualne razlike unutar situacije mogu se primarno pripisati grešci merenja (a ne širokim internalnim dispozicijama) 3. Opaženi uzorci reagovanja mogu se kauzalno povezati sa dražima prisutnim u situaciji 4. Eksperiment kao najprikladnija metoda istraživanje takvih veza “stimulus-reakcija” za

Zamislimo osobu A Koja je : Samostalna Slobodoumna Sklona šalama Neposredna Druželjubiva

Zamislimo osobu B Koja je : Ljubazna Nervozna Sposobna Nepažljiva Prijatna Koju osobu teže zamišljamo? Zašto?

Problemi sa tradicionalnim shvatanjem ličnosti Cirkularnost: Osoba C je agresivna i zato se nasilno ponaša – osobina i kao uzrok i kao posledica Problem univerzalnosti ljudske “prirode” Problem postojanosti – Milgramov eksperiment Problem koherentnosti

Socijalna konstrukcija ličnosti Šta je zajedničko navedenim opisima? Prijatan Brižan Stidljiv Namćor Ličnost kao nešto ne postoji u osobama već između njih “Prostor u kome se ljudi konstituišu kao osobe zapravo je prostor između osoba, ljudi-naučnika koji jedni druge osmišljavaju, opojmljuju i vrednuju, i na osnovu toga se ponašaju i sprovode svoju delatnost” Stojnov, 2003

Socijalna konstrukcija ličnosti Umesto jednog, objedinjenog i nepromenljivog jastva, može se reći da se ličnost sastoji od fragmenata (postoji mnoštvo potencijalnih jastava koji nisu nužno u konzistenciji) Identiteti (iz radničke klase/iz srednje klase; heteroseksualan/homoseksualan; crnac/belac. . . ) Uloge (uloga oca, majke, deteta, nadređenog, podređenog. . . ) Zašto uprkos brojnim jastvima, identitetima i ulogama imamo osećaj celine i zaokruženosti? PAMĆENJE i DODELJIVANJE ZNAČENJA ISKUSTVU